Plavi program sav prodat - 09.03.2010.

Četiri meseca po dobijanju više od 120 miliona dinara povoljne kreditne linije od Ministarstva ekonimije i regionalnog razvoja, pokrenuta je proizvodnja u dve fabrike Hemijske industrije „Župa“. Direktor Miroljub Milojević, ovim povodom iskazao je veliku zahvalnost ministarstvu, bez čije podrške remont i pokretanje proizvodnje ne bi bili mogući.

- U pogonima pesticida i sulfata počela je proizvodnja „plavog programa“, prepoznatljive robne marke HI „Župe“, među kojima su najpoznatiji plavi kamen, bordovska čorba, blauvit, ciram, sistemin... Kompletna proizvodnja od 240 tona, koja će sa linija izaći na domaće tržište u naredna tri meseca, unapred je prodata - rakao je direktor.
Ministarstvo ekonomije je, uz pomenuta kreditna sredstva, „Župi“ omogućilo povezivanje staža za sve radnike, zaključno sa 31. decembrom 2009. godine.

- Za uplatu zdravstvenog osiguranja i overu knjižica do polovine 2010. godine dobili su 10 miliona, za isplatu jednog ličnog dohotka 12,5 miliona, a za bruto uplatu jedne zarade (mi smo uplatili neto) stiglo nam je 3,8 miliona dinara. Priprema fabrika za bezbednu proizvodnju je koštala oko 50 miliona dinara - kaže Milojević.
On je podsetio i na činjenicu da je od jula 2005. od momenta raskida kupoprodajnog ugovora sa „Vektrom M“, do sada isplaćeno 49 zarada radnicima, od toga za oko 1.300 radnika i četiri nasleđene. Radnici su zimus i na minus 20 stepeni montirali novi i daleko bezbedniji cevovod za dopremanje ugljen-disulfida sa železničke stanice do rezervoara Fabrike sulfata, od 800 tona, koji je takođe remontovan.
U ovoj firmi zahvalni su i „Srbija gasu“ i EPS-u, sa kojima su ugovorili reprogram dugova, dok tekuće plaćaju po sistemu dan za dan. Prvi put posle skoro tri decenije prodaju robu po principu avansnog plaćanja, što znači da su znatno povratili poverenje kupaca.

- Takođe, za privatizaciju firme i dalje se ozbiljno interesuje jedan češko-nemački konzorcijum - ocenio je prvi rikovodilac Hemijske industrije „Župa“ Miroljub Milojević. (Z. AVRAMOVIĆ)

Radnici „Amer elektra” blokirali kapiju - 07.03.2010.

Ni desetak pripadnika interventne jedinice policije, koje je angažovala Poreska uprava, nije uvelo novog gazdu u krug fabrike

Kruševac – Grupa od tridesetak radnika „Amer elektra” i „Amera”, nekadašnjeg „Elektrouniverzala” (koji ima oko 150 zaposlenih), sprečila je službenike Poreske uprave, koji su angažovali policiju, da uvedu novopečenog vlasnika u firmu. Kapiju su vezali lancima, za njih učvrstili boce sa gasom, a iza postavili prepreke i vozilo, tražeći zaostale zarade i regulisanje penzionog staža.

– Svi protestujemo i niko nije predstavnik radnika koji rizikuju svoj život. Mi samo želimo da posle tri meseca borbe, otkad smo zaposeli firmu, gazda ispuni obećanje i da nam plati zaostale zarade i reguliše penziono osiguranje. Nas ne zanima šta je, ko i kako stavljao pod hipoteku i koje su malverzacije rađene. Nama gazda duguje više od 40 plata i penziono. Hoćemo da se dogovaramo, ali da potpiše da će nešto odmah da plati, pa neka nastavi da radi – kaže Svetozar Mijušković iz grupe radnika koji protestuju.

Predstavnici Poreske uprave upozorili su brojne novinarske i TV ekipe da „ne smeju da ih snimaju za vreme izvršenja odluke o uvođenju u posed novog vlasnika”, ali niko nije pristao da se skloni. Nekadašnja firma „Elektrouniverzal”, a potom „Amer” i „Amer elektro” poslednji put je radila 2008. godine, a sudbina te firme pomalo je čudna i zamršena.

„Elektrouniverzal” je prodat na aukciji 22. aprila 2003. konzorcijumu, koji je predstavljao Jovica Dabižljević iz Kruševca, kao fizičko lice. Preduzeću nije išlo, pa je prodaja poništena. Dve godine kasnije preduzeće je kupio Slobodan Milošević iz Globodera. I njemu nije išlo, pa je radnike svog preduzeća „Amer”, koje je posedovao pre kupovine „Elektrouniverzala”, preselio na lokaciju kupljene firme, koju je „prekrstio” u „Amer elektro”. Ekonomske teškoće naterale su ga da stavi hipoteku na „Amer elektro”, a onda je Poreska uprava prodala deo imovine Zlatku Arsovskom, oko 400 kvadrata, za četiri miliona dinara. Slobodan Milošević je dobio funkciju direktora tog preduzeća, pa radnici tvrde da se radi o malverzacijama, na osnovu nedorečenosti Zakona o privrednim društvima, u delu koji se odnosi na takozvane sestrinske firme.

Na našu molbu da prokomentariše situaciju i da objasni ima li spasa ovoj firmi, Slobodan Milošević je samo odgovorio da on „nema ništa sa tim, neka državni organi uvedu vlasnika u posed”.

Izjavu je dao predsednik Veća Samostalnog sindikata Milenko Mihajlović:

– Van pameti je ovo što se događa u Kruševcu. Neko treba da reaguje na ovu drskost. Slobodan Milošević sedi u kolima i drzak je. Poslao je svoje izaslanike, one koji su kupili firmu, a to su njegovi poslovni saradnici. Palicu na licitaciji je dizao član Upravnog odbora „Amer elektra”. Sve je toliko prozirno, a državni organi pod hitno treba da intervenišu. Oni koji su uništili ovu firmu treba da odgovaraju, kao i Poreska uprava, koja ne treba ovako da postupa – rekao je Milenko Mihajlović.

Očekivana specijalna ekipa iz „14. oktobra” koja je trebalo da iseče kapiju i na bezbedan način ukloni boce gasa – nije došla. Nešto se, ipak, dogodilo, jer se interventna ekipa policije povukla. Radnici se nadaju da će početi pregovori.(R. Stanković)

Spoljna razmena u januaru 2010. - 06.03.2010.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga za januar 2010.godine iznosi 21,750 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe u januaru 2010. godine iznosi 8,699 miliona dolara a u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 37,7 %. dok ukupan uvoz iznosi 13,051 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 7,5 %.
U Rasinskom okrugu u januaru 2010. godine ostvaren je deficit od 4,352 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi 66,65%.

Najznačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u januaru 2010.godine bili su: Rumunija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Ruska Federacija, Bugarska, Švajcarska, Italija, Hrvacka.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u januaru2010.godine su: Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska, Makedonija, Ruska Federacija, Kina, Slovenija i Bosna i Hercegovina.

Najzančajnija preduzeća koja uzimaju najveće učešće u spoljnotrgovinskom prometu su „Henkel Merima“ Kruševac, „Vino Župa“ Aleksandrovac, Trayal Korporacija Kruševac, „FAM“ Kruševac, „PPT Hidraulika“ Trstenik, „Rubin“ Kruševac, „Kolarević“Ćićevac,„Duropak“ Kruševac, „Joter“Kruševac, „Menex“ Kruševac, Fruti komerc Kruševac, Voće produk brus.
Najveći  izvoznici u januaru 2010.godine bili su: „Henkel Merima“ Kruševac, „Vino Župa“ Aleksandrovac, Trayal Korporacija Kruševac, Kolarević Ćićevac „FAM“ Kruševac, Trayal Hem Kruševac, „PPT Namenska“ Trstenik,  Fruti komerc Kruševac. (RPKK)

Župa proradila posle sedam godina - 04.03.2010.

Kruševačka Hemijska industrija Župa je, posle sedmogodišnje pauze, pokrenula proizvodnju. Generalni direktor Župe Miroljub Milojević je kazao da je u pokretanje proizvodnje kruševačka fabrika uložila 50 od 120 miliona dinara od kredita dobijenih od Fonda za razvoj, te da je svoj povratak na tržište započela takozvanim "plavim programom" po kome je Župa bila prepoznatljiva u svetu.

"Krenuli smo sa proizvodnjom cirama, plavog kamena, blauvita i bordovske čorbe, i za tri meseca proizvešćemo oko 220 tona ovih proizvoda. Imamo unapred dogovorenu prodaju plavog kamena i to bez rabata i sa avansnim plaćanjem, čime će se izmiriti najmanje pet zarada", kazao je Milojević.On je dodao da će od dogovorene proizvodnje Župa najverovatnije uspeti da izmiri i obaveze prema Eklektrodistribuciji i Srbijagasu, "zahvaljujući čijem razumevanju" su reprogramirana dosadašnja dugovanja Župe i dogovoreno da se nova izmiruju "u dan".Milojević je izrazio uverenje da će nakon pokretanja proizvodnje Župa uspeti da zainteresuje potencijalne strateške partnere i da ih "ubedi da Fabrika ima dobar program i poslovnu perspektivu".(B92)

Savetovanje za poljoprivrednike - 04.03.2010.

U četvrtak, 04. marta u 11:00 sati - sala 34 Gradske uprave Kruševac, biće održano savetovanje "Plastenici za savremenu proizvodnju povrća i cveća" i "Organska đubriva i njihova primena".

Predavači će biti "Agrikol" d.o.o. Kruševac i "Stela natura" d.o.o. Beograd. Organizator savetovanja je Kancelarija za privredu Gradske uprave Kruševac.(Protokol)

Radnici Pobede očekuju raskid ugovora - 02.03.2010.

Zaposleni u novinskoj kući Pobeda danas su izrazili očekivanje da će biti raskinut kupoprodajni ugovor sa bugarskom kompanija Medija svjat, koja nije u roku ispunila obaveze o isplati zarada.

Agencija za privatizaciju je u sporazumu postignutom nakon višemesečnog štrajka u Pobedi dala rok Medija svatu da do 28. februara isplati sedam zaostalih zarada i doprinose za petnaestak zaposlenih, u ukupnom iznosu oko 1,5 miliona dinara.

U tom izveštaju je precizirano da će se "u protivnom, ugovor smatrati raskinutim".

Predsednika Samostalnog sindikata u Pobedi Nikola Popović kazao je agenciji Beta da je nakon potpisivanja sporazuma u decembru vlasnik Medija svjata Ivan Evtimov zaposlenima ponudio dogovor prema kome bi se radnici odrekli sedam plata, a kompanija bi izmirila doprinose.

Evtimov je, prema rečima sindikalca, predložio da od januara radnici Pobede primaju minimalnu zaradu, što radnici nisu prihvatili.

Popović je kazao da će predstavici Agencije za privatizaciju sutra doći u novu kontrolu i izrazio uverenje da će raskinuti ugovor i postaviti zastupnika kapitala u Pobedi.

Prema nekim spekulacijama, grad Kruševac namerava da "Pobedu" pripoji Kulturnom centru i time je uvede u budžetske korisnike, a u opticaju su i namere da se posle raskida ugovora "Pobeda" dokapitalizuje i uz pomoć države ponovo pripremi za privatizaciju.

Novinsko preduzeće Pobeda, koje je prošle godine obeležilo 65 godina postojanja, privatizovano je u martu 2007. godine, pošto je izdvojeno iz tromedijskog javnog preduzeća RTK Pobeda. Bugarska firma Medija svjat je za kupovinu Pobede izdvojila 1,81 milion dinara.

Tokom štrajka, koji je u "Pobedi" trajao od juna do decembra, nedeljni list je umesto na 28, izlazio na 12 strana.(Beta)

Kruševac od privatizacije dobio 4 miliona - 01.03.2010.

Grad Kruševac dobio je samo četiri miliona evra od privatizacije preduzeća na njegovoj teritoriji. Od 2002. godine do danas u Kruševcu je prodato 21 preduzeće. Za njih je država uzela više od 90 miliona evra, dok je u gradski budžet ušlo jedva pet odsto od te sume i taj novac je, uglavnom, potrošen na infrastrukturne radove. U isto vreme bez posla je u gradu ostalo više od 9.000 ljudi.

Najviše je plaćena Fabrika maziva za koju je kompanija „Petrobart” platila 25 miliona. Država je dosta zaradila i od prodaje „Rubina”, 20,13 miliona evra, „Merime” kompaniji „Henkel” za 14,4 miliona evra i „Trajal korporacije” bugarskom „Brikelu EAD” za 12,12 miliona evra. Iako je grad Kruševac godinama, kroz infrastrukturu i lokacije, ulagao u ova preduzeća od njihove prodaje je dobio samo pet odsto, tako da se u gradski budžet od svih prodaja slilo samo oko četiri miliona evra, i to u periodu od skoro osam godina.
U lokalnoj vlasti, koju čine DS, SPS, G17 plus i Jedinstvena Srbija, nisu bili raspoloženi da komentarišu činjenicu da je Kruševac od prodaje preduzeća na teritoriji grada dobio samo mrvice već su nas uputili na bivšu vlast mada je G17 plus bio deo vladajuće koalicije od 2004. do 2008. godine, kada je i bilo najviše privatizacija, dok je SPS pružao podršku toj vlasti.
- Govori se o sumi od oko četiri miliona evra mada je stvarna suma koju je grad dobio znatno manja. Naime, javna preduzeća su firmama koje su se privatizovale otpisala dug od oko 40 miliona dinara odnosno skoro 500.000 evra. Novac od privatizacije je stizao u ratama, pa ga nije bilo moguće iskoristiti za neki krupniji projekat već je korišćen za razne infrastrukturne radove. Tako je, na primer, novac od prodaje „Župe” stigao u čak osam rata. Bez obzira na to ko je bio na vlasti u državi uvek sam tvrdio da je pet odsto za lokalne samouprave premalo što se sada i potvrđuje. Da je bilo više novca on bi bio iskorišćen za otvaranje novih radnih mesta. Ovako u gradu imamo više od 16.000 nezaposlenih - kaže Dragan Azdejković, ekonomista i bivši gradonačelnik Kruševca od 2004. do jula 2009. godine.
Tokom procesa privatizacije u Kruševcu je oko 9.000 ljudi ostalo bez posla. Vlasnici firmi koji su kupovali kruševačka preduzeća preuzeli su na sebe i obavezu da u njih investiraju skoro 100 miliona evra, ali niko ne zna koliko je novca zaista uloženo. Planirano puštanje u rad fabrike biodizela u sklopu Fabrike maziva kasni baš kao i nekoliko investicija „Plima holdinga”. Od planiranih 25 miliona evra investicija u „Trajalu” do druge polovine prošle godine uloženo je samo 6,8 miliona evra.
- Sa investicijama od 100 miliona evra Kruševac bi danas imao 1.000 nezaposlenih manje. Agencija za privatizaciju nije kontrolisala investicije, pa zato danas umesto novih radnih mesta imamo otpuštanja. U svakom slučaju, Kruševac je privatizacijom mnogo izgubio jer je od nekada moćnog industrijskog grada postao palanka - smatra ekonomista Dušan Nedeljković.(Slaviša Milenković)

Dug put „Trajala” do „Fijata” - 27.02.2010.

Do početka proizvodnje auto-guma za „punto”, pored montaže opreme, treba i nekoliko analiza italijanskog proizvođača i nezavisnih laboratorija

U „Trajalovoj” Fabrici auto-guma je počela montaža opreme i mašina pristiglih jesenas iz nemačkog „Krupa”. Zahvaljujući toj opremi, pod uslovom da kruševački proizvođač ispuni i druge uslove, moći će da se proizvede milion auto-guma za potrebe „Fijata” u Srbiji.

Generalni direktor „Trajal korporacije” Hristo Krušarski i predsednik Upravnog odbora Aleksandar Ličev uvereni su da će, pored radnika na održavanju, i drugi ispuniti svoj deo obaveza, naročito oni koji su zaduženi za kvalitet guma po standardu ISO TS 16949. U italijanske laboratorije, koje pripadaju „Fijatu”, već su poslate potrebne količine auto-guma, ali i u nezavisne u drugim zemljama, od kojih se, takođe, očekuju sertifikati. Nakon toga uslediće probna proizvodnja, krajem marta ove godine.

Generalni direktor „Trajal korporacije” kaže da je reč o dve vrste guma – za suvu i vlažnu podlogu. Nekoliko setova guma 22. februara poslato je već u Bor na dvonedeljno testiranje.

Vlasnik „Trajal korporacije” je, inače, bugarska kompanija „Brikel”, koja ulaže velike napore da obezbedi kontinuiranu izradu u svih pet fabrika u Kruševcu i Ćićevcu. Nakon početka proizvodnje za „Fijat” u Kragujevcu, i to za prvu ugradnju, mogao bi uslediti i izvoz na italijansko tržište.(R. Stanković)

Zaposleni blokirali ulaz - 24.02.2010.

Kao što su i najavili radnici AD 'Ciglana'' u Dedini su radikalizovali svoj protest i nedeozvoljavaju natovarenim kamionima da napuste fabriku.

Čekajući da gazda dodje se odužilo i nama, a kamoli našim porodicama, rekao je za Novosti Neboljša Šljuvić, presednik Štrajkačkog odbora.

AD ''Ciglana'' je zaustavila svoje pogone još 1. novembra 2009. godine, a 140 radnika ove firme od poslodavca zahtevaju isplatu pet zaostalih zarada, izmirivanje doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno povezivanje radnog staža za poslednje dve godine, potpisivanje kolektivnog ugovora i pokretanje proizvodnje.(Izvor: Novosti)

"Setva 2010.godine" - 22.02.2010.

Kancelarija za poljoprivredu Gradske uprave grada Kruševca, Zadružni savez za područje Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga i Regionalna  privredna komora Kruševac organizuju savetovanje  "Setva 2010.godine". Predstaviće se sortiment semena kukuruza i ostalih proizvoda Instituta Zemun Polje, sortiment semena Instituta za krmno bilje Kruševac i Galenika Fitofarmacija iz oblasti zaštite bilja.

Savetovanje će se održati u sali Regionalne privredne komore Kruševac, Balkanska 63/4, Kruševac , 23.februara (utorak) u 11 sati.

Predavači na savetovanju će biti: dr Života Jovanović - Institut za kukuruz Zemun Polje, dr Dragi Lazarević - Institut za krmno bilje Kruševac i mr Piljo Dakić - Galenika Fitofarmacija.

Pozivaju se svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači da prisustvuju ovom savetovanju.(Protokol)

Projekat na uvid gradjanima - 19.02.2010.

Javna prezentacija Urbanističkog projekta kao urbanističko-arhitektonske razrade lokacije za izgradnju robnocarinskog terminala carinske ispostave na kat.parc.br. 3429/1 KO Bivolje u Kruševcu, obaviće se u prostorijama Gradske uprave grada Kruševca, ul. Gazimestanska br. 1, kancelarija br. 2, svakog radnog dana počev od 19.02.2010. do 26.02.2010. godine, u periodu od 8-16 časova.               

Na izložen Urbanistički projekat, sva zainteresovana lica mogu izvršiti javni uvid, staviti primedbe i dati sugestije u pisanoj formi, u prijemnoj kancelariji br. 31, Gradske uprave grada Kruševca.(Protokol)

Štrajk u Ciglani - 18.02.2010.

Radnici kruševačke Ciglane počeli su štrajk zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog staža i obustavljene proizvodnje.

Prema odluci o štrajku, radnici od poslodavca zahtevaju isplatu pet zaostalih zarada, izmirivanje doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno povezivanje radnog staža za poslednje dve godine, potpisivanje kolektivnog ugovora i pokretanje proizvodnje koja je u tom preduzeću obustavljena 1. novembra prošle godine.Predsednik štrajkačkog odbora Ciglane, Nebojša Šljivić, rekao je da će štrajk u krugu preduzeća trajati do ispunjenja zahteva, a da će, ukoliko se većinski vlasnik do petka ne odazove pozivu na pregovore, štrajkači radikalizovati svoje proteste.Od zaustavljanja proizvodnje, radnici su na prinudnom odmoru, a namera poslodavca da 42 zaposlena proglasi tehnološkim viškom nije realizovana, jer vlasnik još nije obezbedio zakonske otpremnine od 100 evra po godini staža i zaostale zarade.

Za to je potrebno oko 12 miliona dinara.

Ciglana je aukcijski privatizovana u junu 2003. godine, kada je ovaj kolektiv za 43 miliona dinara kupio konzorcijum fizičkih lica koji je predstavljao Dragan Ranđelović, a kupac se obavezao i da u prvoj godini privatizacije investira 3,5 miliona dinara.Kolektiv, koji je pre privatizacije važio za jedno od boljih kruševačkih preduzeća sa zaradama iznad proseka kruševačke privrede, sa teškoćama se suočio već u prvoj privatizacionoj godini, a novo poslovodstvo je tadašnji pad proizvodnje i prometa i smanjenje zarada za 20 odsto objašnjavalo nepovoljnim uslovima privređivanja.

Problemi su se nastavili i narednih godina, da bi kulminirali zaustavljanjem proizvodnje koja je nekada u Ciglani iznosila oko šest miliona blokova godišnje.

U ovom trenutku računi Ciglane su, zbog dugovanja za energente, u blokadi za više od 20 miliona dinara.(Autor: B92)

2,3 miliona za dečiju zaštitu - 17.02.2010.

Iz budžeta Grada Kruševca opredeljeno je 2,5 miliona dinara za projekte iz oblasti dečje i socijalne zaštite. Rok za podnošenje prijava je 25. februar. Prošle godine iznos od 2,3 miliona dinara podeljen je na 18 projekata.(Slaviša Milenković )

Merima lider u Henkelu - 17.02.2010.

Zahvaljujući privatizaciji kruševačka „Henkel Merima” na samom vrhu liste firmi-kćerki te kompanije i beleži petostruko povećanje produktivnosti

Ima fabrika u Srbiji koje su posle privatizacije, ili baš zahvaljujući njoj, zabeležile rast proizvodnje dostojan poštovanja čak i razvijene Evrope. Primer je Fabrika deterdženata „Henkel Merime” u Kruševcu. Dostigla je projektovani nivo razvoja i posle višegodišnjeg ulaganja postala uzor mnogobrojnim evropskim fabrikama. Za nekoliko godina intenzivnog unapređenja tehnologije i uvođenja inovacija, dospela je na sam vrh liste produktivnosti „Henkelovih” proizvođača iz tridesetak zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

Pokazatelji ostvarene proizvodnje u 2009. godini to nesumnjivo potvrđuju, ali i zvanična priznanja iz centrale „Henkela” u Beču. Doduše, dobre rezultate beleže i Fabrika tečnih sredstava i Fabrika sapuna, koje posluju u sastavu kompanije „Henkel Merima”, ali su „deterdžentaši” priča za sebe, po mnogo čemu.

Put uspona bio je dug sedam godina. Toliko je proteklo od dana kupovine većinskog paketa akcija „Merime”. Produktivnost po radniku povećana je više od pet puta. A od ukupne proizvodnje, 34 odsto se izvozi, sa tendencijom da taj procenat raste.

Priča sa dosta kontroverzi povodom dolaska „Henkela” u Kruševac počela je zvanično 31. oktobra 2002. godine, kada je bečki „Henkel” za 70 odsto akcija kruševačke „Merime” platio 14,4 miliona evra. Uz obavezu da investira 43,6 i da izdvoji 12 miliona evra za socijalni program. „Merima” je tada imala 1.169 radnika, od čega je u Fabrici deterdženata radilo između 190 i 200. Godišnji obim proizvodnje, po pravilu u dve smene 2002. godine, bio je nešto manje od 30.000 tona. Sedam godina kasnije, broj radnika je smanjen za oko dve trećine. Do pada zaposlenosti došlo je posle realizovanog investicionog programa (koji je iznosio 50 umesto ugovorenih 43,6 miliona evra), časova obuke zaposlenih i socijalnog programa.

Podaci o efektima proizvodnje u Fabrici deterdženata 2009. zaslužuju punu afirmaciju. Samo 64 zaposlena, radeći u dve smene, proizvela su više od 51.000 tonu raznih praškastih deterdženata, uključujući i koncentrovani „persil”. Dominantni deterdžent bio je domaći „meriks”, a sa proizvodnih linija su redovno silazile vrećice „reksa” i „pervola”. Ako se zna da je 2002. godine oko 30.000 tona proizvelo 190–200 radnika, jasno je da je u međuvremenu ostvaren impresivan rast produktivnosti po zaposlenom, uz striktnu primenu „Henkel” standarda u pogledu kvaliteta. Tačnije, učinak po zaposlenom 2002. godine iznosio je 157,89 tona godišnje, a 2009. čak 796,87 tona.

– Mi smo u postojećoj Fabrici deterdženata imali dobru osnovu za tehnološku nadogradnju i uvođenje novih formula u skladu sa dostignućima savremene tehnologije i nauke i prema potrebama održivog razvoja. Nekada smo, ipak, bili daleko od nivoa evropskih „Henkelovih” fabrika deterdženata, a danas smo u vrhu. Direktoru „Henkel Merime”, inženjeru Vojkanu Mariću, koji je najviše radio na primeni „Henkel” standarda, glavni menadžer za deterdžente u centrali u Beču dr Johan Zajf odao je priznanje i postavio ga za glavnog menadžera za unapređenje efektivnosti fabrika deterdženata u regionu – kaže Ivan Dimitrijević, direktor Fabrike deterdženata.

Iako je ta kruševačka fabrika stigla do vrha Evrope, u 2010. godini neće biti posustajanja u investiranju. U januaru je upravo pušten u rad novi paletizer, koji će povećati brzinu i sigurnost pakovanja, a zaposlenima će omogućiti da osim pauze od pola sata za osam sati dobiju još dva puta po desetak minuta za predah.

Uslediće i zamena ventilatora za izduvavanje zaduha, pa će radnici raditi u većoj tišini, kao deo dogovora rukovodstva i Samostalnog sindikata za poboljšanje mikroklime i motivisanje svih zaposlenih. Kažu da je to, uključujući i zarade, koje su znatno više od proseka kruševačke privrede, u zajedničkom interesu, baš kao i konkurentnost koju su postigli u odnosu na slične evropske fabrike.(Rade Stanković)

Oko 700 radnika tehnološki višak - 15.02.2010.

Više od 700 zaposlenih u preduzećima Rasinskog okruga uskoro će biti proglašeno tehnološkim viškom, rečeno je u kruševačkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ). Tehnološkim viškom već su proglašena 143 zaposlena u preduzećima „Jukomerc“ i „Jukomerc trgovina“, kao i 54 radnika preduzeća „Al and Be“ u Varvarinu, rečeno je u toj službi.

Najviše prekobrojnih radnika ima u „Prvoj petoletki“ u Trsteniku koja planira da se po tom osnovu oslobodi oko 500 radnika. Pokretanje postupka za proglašenje viška za 42 radnika najavila je i kruševačka Ciglana, a još nekoliko firmi zatražilo je informacije o ovoj proceduri za svoje radnike, naveli su u NSZ.

Socijalni program za odlazak dela zaposlenih uz podršku republičke vlade pokrenula i industrija „14. oktobar“, ali, po rečima predsednika sindikata Ljubiše Velimirovića, isključivo na dobrovoljnoj bazi, tako da se ne može unapred znati koliko će radnika napustiti tu kruševačku firmu. Radnicima „14. oktobra“ ponuđeno je 200 evra po godini staža, od čega će polovinu obezbediti preduzeće, a ostatak republičke institucije uz obavezu da joj se ta sredstva bez kamate vrate, najverovatnije do kraja godine. (Autor: Beta)

Nikos tuži Agenciju zbog Kristala - 13.02.2010.

Konzorcijum Nikos, vlasnik preduzeća za preradu stakla Kristal iz Kruševca, tužiće Agenciju za privatizaciju zbog odluke o raskidu kupoprodajnog ugovora.

Agencija za privatzaciju je odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora donela 21. decembra, a kao obrazloženje je navela neispunjavanje obaveze održavanja delatnosti firme i neispunjavanje odredaba pojedinačnog kolektivnog ugovora o isplatama zarada.

Taj konzorcijum smatra da je odluka doneta nezakonito i da mu je time naneta šteta. Kristal je prodat Nikosu u februaru prošle godine za osam miliona dinara. Slobodan Milovanović, predstavnik Konzorcijuma, je rekao da je odluka o tužbi usledila posle brojnih napisa u medijima o razlozima raskida kupoprodajnih ugovora i precizno navedenih kriterijuma za donošenje takve odluke, koji se ne mogu primeniti na Nikos. Milovanović je naveo da je Konzorcijum izlicitiranu cenu na sopstveni zahtev platio odjednom, i da je u rekonstrukciju objekata i mašina, koje su pod hipotekama, investirao oko 200 hiljada evra.(opširnije - B92)

Prva šansa 2010. - 12.02.2010.

Kroz program zapošljavanja pripravnika ''Prva šansa'' ove godine bi na području Rasinskog okruga posao trebalo da dobije 713 lica sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje. Od te cifre 499 sa srednjom stručnom spremom, a 214 sa višom i visokom stručnom spremom.

Prošle, 2009. godine, posao preko ovog vladinog programa je posao, na nivou Rasinskog okruga, našlo 608 lica, a samo u Kruševcu 308. Pogodnosti Programa zapošljavanja mladih "Prva šansa" mogu koristiti mladi starosti do 30 godina koji su na evidenciji nezaposlenih lica NSZ i poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru.(S.M./KruNet)

Gladni od privatizacije - 12.02.2010.

Veće Saveza samostalnih sindikata za više opština, sa sedištem u Kruševcu, uputilo je u četvrtak alarmantna upozorenja gradskoj i republičkoj vlasti da se što pre pozabave narastajućim problemima u privredi i neizvesnoj sudbini nekoliko stotina radnika neuspešno privatizovanih preduzeća.

Najveći broj ozbiljnih optužbi je upućen na račun pojedinih većinskih vlasnika, koji ni jednu od obaveza iz kupoprodajnog ugovora ne ispunjavaju. Ne samo da nisu isplatili zarade, zaostale iz perioda pre privatizacije, već smanjuju broj zaposlenih, proizvodnju ne pokreću, socijalno ne uplaćuju.

Ovakve i još teže tužbalice su se čule iz ustiju sindikalaca DIP “Savremeni dom”, “Kristal”, “Jukomerc”, “Amer elektro”, “Eko inos”... Kao jedan od drastičnih primera naveden je “Eko inos”, čiji radnici dopisima mole direktora da ih proglasi nesposobnima za rad samo da bi se prijavili na biro jer godinama ne primaju zarade.
- Bilo nas je 1.700, a danas je “Savremeni dom” spao na svega 88 radnika. Radnici čak nemaju ni dinara u džepu da bi sudskim putem ostvarili svoja prava - istakao je Radisav Stevanović.

Radnici “Kristala”, po rečima Zorana Pavića, strahuju za sudbinu firme, jer je posle raskida ugovora sa “Nikosom” za zastupnika kapitala imenovan Novica Ilić, koga su bivši radnici protestima oterali sa mesta stečajnog upravnika GP “Jastrebac”.

Šef Samostalnog sindikata “Trajala”, upozorio je da će, ukoliko do kraja marta većinski vlasnik ne uposli sve kapacitete, ponovni protesti biti neminovni.(Z. AVRAMOVIĆ)

Povezivanje staža - 11.02.2010.

Ministarstvo finasija je odobrilo 900 miliona dinara beskamatne pozajmice za četiri kruševačka preduzeća kojima će to omogućiti da povežu staž za 4.265 radnika. Reč je o stažu u periodu 2005 - 2009. godine. Sa dobijenim novcem staž će biti povezan u preduzećima IMK 14 oktobr, Trajal korporacija, Trajal trgovina i konfekcija Zvezda.

U veću samostalnog sindikata Kruševac pozdravljaju odluku Ministarsva ali žale što to pitanje nije rešilo više preduzeća. Neka preduzeća su odustala od pozajmice jer je kao garancija za pozajmicu bila potrebna hipoteka, a neka su odbijena kao ''HI Župa''. (Agencije)

Neko „Župi” sreću kvari - 10.02.2010.

Miroljub Milojević, generalni direktor i zastupnik Akcijskog kapitala, smatra da se „ispod žita” radi protiv prodaje te hemijske fabrike

Poslednji, četvrti po redu, neuspeo tender za prodaju Hemijske industrije „Župa” – Kruševac, kojom upravlja Akcijski fond, naveo je menadžment i sindikalno rukovodstvo ovog preduzeća na opsežnije razmatranje svih mogućih razloga oklevanja potencijalnih strateških partnera. Vlada Srbije, a naročito Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, već više od godinu dana obezbeđuje neophodna sredstva za održavanje sistema, pokretanje proizvodnje i finansiranje socijalnih programa, radi svođenja broja zaposlenih na optimalnu meru, ali sve to nije bilo dovoljno da oni koji su otkupili tendersku dokumentaciju daju i obavezujuću ponudu za prodaju 70,3 odsto kapitala „Župe”.Tokom januara ove godine u „Župi” je sproveden još jedan socijalni program uz pomoć vlade, pa je broj radnika smanjen za 76, tako da ih je sada ukupno 485, što je po proceni stručnjaka blizu optimalnog broja. Uz remont koji je u toku i pokretanje pogona, to bi trebalo da bude dovoljan uslov za davanje obavezujućih ponuda na narednom, petom tenderu. Direktor Milojević, međutim, misli da postoji neko ko sputava prodaju „Župe”.

– Svi potencijalni kupci prilikom dolaska u četiri fabrike u sastavu „Župe” ne kriju oduševljenje. Otkupe dokumentaciju, ali ne dostave zvanično važeću ponudu. Imam osnova da pitam da li neko radi protiv „Župe”. Bivša vlasnica (preduzeća „Vektra M”, sa kojom je jula 2005. raskinut kupoprodajni ugovor zaključen 2003. godine) šalje preteća pisma našim potencijalnim kupcima i odvraća ih da ne kupuju robu od „Župe”. Ona tvrdi da je to njena roba i da će njoj morati da plate sve to, plus sudske troškove – kaže za „Politiku” direktor Milojević.

Trenutno se u „Župi“, posle dobijanja 120 miliona dinara od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za pokretanje proizvodnje, obavlja remont mašina i opreme. Najznačajnija obnova je na izmeni voda ugljen-disulfida, veoma zapaljivog gasa, osposobljavanje postrojenja na kojima će se realizovati tzv „plavi program”. To znači da će se već za petnaest dana na svojim radnim mestima naći svih 485 radnika (od nekadašnjih 1.176 iz 2002. godine).

– Nemačko-češki konzorcijum, od koga smo očekivali obavezujuću ponudu na poslednjem tenderu, i dalje je zainteresovan za „Župu”. Verujem da će poslednje smanjenje broja zaposlenih i upošljavanje kapaciteta bitno uticati na zainteresovanost tog, ali i drugih kupaca – veruje Milojević. (R. Stanković)

Legalizacija u Kruševcu - 08.02.2010.

Legalizacija po povoljnim uslovima traje do 11. marta 2010. godine. Svi oni koji nisu regulisali status svoje nepokretnosti, a ona nije veća od 100 m2 , mogu da računaju na popust do 11. marta od 60 %.

Grad Kruševac je doneo Odluku da i vlasnicima koji imaju i preko 100m2, odnosno od 100 do 250 m2, imaju popust na cenu od 50%. Pored toga, postoji mogućnost plaćanja u 45 mesečnih rata, a svi koji plate u gotovo, imaju popust od 50 %.

Grad Kruševac je podeljan 5 zone. Prva zona je najskuplja, dok je legalizacija u petoj zoni besplatna. (KruNet)

Saradnja "14. oktobra" i "Resavice" - 07.02.2010.

Industrija "14. oktobar" potpisala je godišnji ugovor sa rudnikom uglja "Resavica" o isporuci i održavanju opreme u vrednosti od 80 miliona dinara. Radi se o prvom ugovoru koji su kruševački metalci sklopili u okviru programa Vlade Srbije za subvencionisanu prodaju građevinskih mašina.
Ugovor su u Kruševcu potpisali generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac i direktor "Resavice" Zlatko Dragosavljević.

Po rečima Radmanovca, ugovorom je predviđena prodaja četiri nove mašine i remont i održavanje onih kojima "Resavica" već raspolaže, a prve isporuke očekuju se već početkom narednog meseca.(GlasJavnosti)

Trajal otkupljuje svoje akcije - 06.02.2010.

Manjinskim akcionarima Trajala je na jučerašnjoj skupštini ponuđen otkup akcija. Transakciona vrednost akcija je 11 evra.

Rukovodstvo Trajala procenjuje da će im za otkup 11 odsto akcija koje su u posedu malih akcionara, biti potrebno 1,3 miliona evra.

Mali akcionari Trajala su najavili proteste ukoliko se u Fabrici ne pokrene proizvodnja i zaustavi pad vrednosti kapitala, a njima ne ponudi otkup akcija.

Predsednik Upravnog odbora kruševačke koorporacije Trajal Aleksandar Ličev kazao da je nedavna redovna kontrole Agencije za privatizaciju "dobro prošla", a da će Trajal investicione obaveze od 25 miliona evra izmiriti do kraja 2013. godine.(KruNet)

Iz „Trajala” milion guma za „Fijat” - 04.02.2010.

Poslovodstvo „Trajala” je juče objavilo da su pri kraju pregovori sa italijanskim „Fijatom” o isporuci milion auto-guma godišnje.

Generalni direktor kruševačke korporacije Hristo Krušarski je juče rekao novinarima da je ostalo da do kraja marta proradi nova mašina za „konfekcioniranje guma, što će znatno poboljšati kvalitet” i da uskoro stignu rezultati ispitivanja guma u jednoj nezavisnoj laboratoriji.

On je kazao da se ugovor neće odnositi samo na „Fijatove” pogone u Kragujevcu, već da će kruševački proizvođač snabdevati celu „Fijat grupu”, a da će nakon instaliranja nove mašine imati proizvodnju od oko 8.000 guma dnevno.

On je kazao da u okviru korporacije „Trajal” radi četiri od pet fabrika, sa 75 odsto kapaciteta, i da se nada da će u martu imati stoprocentnu uposlenost kapaciteta. „U januaru smo ostvarili obim proizvodnje od 1,4 miliona evra, plan za februar je tri miliona evra”, kazao je on i dodao da očekuje da se 70 odsto robe plasira na inostrana tržišta, pre svega u Nemačku, Englesku i Rusiju.

Krušarski je kazao da se plate zaposlenih izmiruju uz neznatno kašnjenje, a da su odnosi uprave i sindikata dobri.(Beta)

Vlada o pozajmici mazuta Trsteniku - 03.02.2010.

Vlada Srbije treba u četvrak da odobri Trsteniku, koji ima problem sa grejanjem, pozajmicu iz Direkcije za robne rezerve za kupovinu mazuta za grejanje. Ovo je izjavio je juče ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i dodao da veruje da će svim građanima biti omogućeno kvalitetno grejanje i da neće ostati u hladnim stanovima.

On je poručio predsednicima opština i gradonačelnicima da se odgovorno odnose prema svom poslu, da građanima obezbede kvalitetno grejanje i da ne očekuju beskonačnu i stalnu pomoć Direkcije za robne rezerve.

Pozajmica će pored Trsteniku biti odabrana za još 6 grada u Srbiji - Priboju, Majdanpeku, Novom Pazaru, Zaječaru, Pirotu i Vrbasu. (Beta)

Seminar u RPKK - 03.02.2010.

Regionalna privredna komora Kruševac i IPC-Žuta knjiga Beograd,organizuju jednodnevni seminar na temu:
1. Sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja za 2009.godinu i to:
- Novine u Zakonu o računovodstvu
- Zakonska i profesionalna računovodstvena regulativa koja se primenjuje pri sastavljanju fin.izveštaja za 2009
- Sprovođenje obračuna, predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.12.2009.g.
- Utvrđivanje rezultata poslovanja
- Dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu
- Zaključak poslovnih knjiga,
2. Novine u poreskim propisima
Predavači na seminaru biće dr Zoran Petrović i Ljiljana Simić.

Seminar sa pošetkom u 9,30 časova, biće održan dana 03.februara 2010.g. u sali Regionalne privredne komore Kruševac.(PKK)

Kriza nije jaka, ako si uz seljaka - 02.02.2010.

U organizaciji Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika, u Sava centru u Beogradu, u nedelju je održan VII Svetosavski sabor mladih poljoprivrednika.
Na ovoj već tradicionalnoj manifestaciji predstavio se Grad Kruševac u organizaciji Kancelarije za poljoprivredu Gradske uprave grada Kruševca.

Sabor je otvorio Ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dr Saša Dragin koji je istakao da je agrarni budžet za ovu godinu povećan za 25% ,što će omogućiti da subvencije po hektaru u 2010. godini budu povećane na 14.000 dinara.  Prvi put posle desetak godina, ponovo će biti subvencionisana kupovina osnovne  mehanizacije.

Slika: kruševacki štand

Predsednik Upravnog odbora  Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika Slobodan Aćimović rekao je da će Fond nastaviti da realizuje osnovne ciljeve - dopunsko obrazovanje, stipendiranje i specijalizaciju mladih poljoprivrednika, razvijanje agrobiznisa kao nacionalnog i strateškog cilja i posredovanje u ostvarivanju projekata malih i srednjih preduzeća sa strateškim patnerima u zemlji i inostranstvu.
Otvaranju skupa prisustvovali su brojni predstavnici državnih institucija, banaka, preduzeća, diplomatskog kora, Srpske pravoslavne crkve, kao i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.          Izložbeni deo Sabora  obuhvatio je predstavljanje starih zanata,  narodnih rukotvorina, seoskog turizma, a učesnicima i gostima su se predstavile banke, preduzeća i institucije koje rade ili pomažu domaćem agraru.
U sklopu Sabora održan je bogat kulturno umetnički program.
Na kruševačkom štandu predstavila su se poljoprivredna udruženja, etno mreža "Rasina", Kulturno prosvetna zajednica i Turistička organizacija grada Kruševca.
Narodne rukotvorine "Etno mreže", kupinova rakija Udruženja "Jastrebački biser", ponude Udruženja povrća i voća iz Kamenara, raznovrsnost sadnog materijala  i udruženje hortikulturnog bilja "Hrast" su doprineli da štand bude jedan od najposećenijih.

Kruševački štand su posetili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, potpredsednik Privredne komore dr Stojan Jevtić, prof. dr Milan Tošić sa Poljoprivrednog fakulteta, izvršni direktor Udruženja za unapređenje rusko-srpske ekonomske saradnje i drugi ugledni gosti.

Bez interesovanja za Zvezdu - 01.02.2010.

U petak je po peti put, bez uspeha, Agencija za privatizaciju pokušala da proda konfekciju Zvezda iz Kruševca. Pokušaj prodaje nije uspeo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. To se moglo i očekivati s obzirom da niko do predviđenog roka, 21. januara, nije otkupio aukcijsku dokumentaciju niti dostavio ponudu.

Direktor kruševačke konfekcije "Zvezda" Živan Nikolić ,izjavio je za Betu, da ima zainteresovanih za tu fabriku jer poseduju atraktivnu imovinu, ali se ne odlučuju za kupovinu zbog velikog broja radnika i obaveze da održe delatnost najmanje dve godine.

Slika: zgrada Zvezde

Zvezda" je u petak ponuđena po početnoj ceni od 13,5 miliona dinara i uz obaveznu investiciju od 3,5 miliona, što je šest i po puta manje nego prilikom prve aukcije u decembru 2008. kada je početna cena iznosila 86,9 miliona.

Na aukciji je trebalo je da se nađe i kruševačka Veterinarska stanica, ali je javni poziv za ovu ustanovu u međuvremenu poništen.Odluka o poništenju aukcije usledila je nakon pokretanja inicijative od strane Veterinarske stanice i rukovodstva Kruševca da se ova institucija izuzme iz privatizacije i nastavi da radi kao gradska, ali samofinansirajuća ustanova.(Beta/KruNet)

Kriza nije jaka, ako si uz seljaka - 31.01.2010.

U organizaciji Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivredika u "Sava centru" u Beogradu (nedelja, 31.januara) održaće se 7. Svetosavki sabor mladih poljoprivrednika "Kriza nije jaka, ako si uz seljaka".

Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji predstaviće se Grad Kruševac, odnosno poljoprivredni proizvođači voćno-loznog sadnog materijala, hortikulturnog bilja i voća, Etno-mreža "Rasina", Kulturno-prosvetna zajednica i Turistička organizacija Grada Kruševca.

Nastup svih učesnika objediniće Kancelarija za poljoprivredu Gradske uprave Kruševac.

Sajam poljoprivrede u Stopanji - 31.01.2010.

Sutra, 31. januara u selu Stopanja biće održan sajam poljoprivrede pod nazivom ,,Seme, resad, zaštita". Sajam je u organizaciji poljoprivredni sajam su organizovali Regionalna privredna komora Kruševac i opština Trstenik, a biće prisutno, po najavi organizatora 44 izlagača iz zemlje.

Cilj sajma je pre svega da poljoprivrednici saznaju nešto više o prestojećoj poljoprivrednoj sezoni.(KruNet)

Ove godine posao za 700 pripravnika - 29.01.2010.

Kroz program zapošljavanja pripravnika "prva šansa" na području Rasinskog okruga posao bi ove godine trebalo da dobije 713 ljudi, od čega 499 sa srednjom, a 214 sa višom i visokom stručnom spremom

To je juče agenciji Beta rekla predstavnica kruševačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), Ana Nikolić.

Prošle godine je na području grada Kruševac preko tog programa zaposleno 308, a na nivou Rasinskog okruga 608 lica, dok ove godine NSZ očekuje dobar odziv poslodavaca i nezaposlenih.

Na evidenciji nezaposlenih na području Rasinskog okruga je 27.621 lice, među kojima je 7.705 ili 27,8 odsto mlađih od 30 godina. U Kruševcu broj nezaposlenih iznosi 16.325, a mlađih od 30 godina je 4.645 ili 28,4 odsto.(Beta)

Robna razmena u 2009. godini - 28.01.2010.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga za proteklih  dvanaest meseci 2009.godine iznosi 344,6 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe za proteklih dvanaest meseci 2009. godine  iznosi 159,7miliona dolara a u  odnosu na isti period prošle godine smanjena je za 31.1%, dok ukupan uvoz iznosi 184,9  miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 26%.
U Rasinskom okrugu u proteklih dvanaest meseci 2009. godine ostvaren je deficit od 25,2miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi   86,4%

Najznačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u proteklih dvanaest meseci bili su: Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Italija,  Bugarska, Ruska Federacija.  U odnosu na prošlu godinu uglavnom se beleži smanjenje izvoza i to za: smanjenje izvoza u Rumuniju za 33 %, u Crnu Goru za  31,3%, u Nemačku za  35,7 %, i Makedoniju za 22%  i dr. osim povećanja izvoza od 6,3% u BiH.                                                                
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u proteklih dvanaest meseci 2009.godine su: Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska, Makedonija, Ruska Federacija, Kina, Slovenija i Bosna i Hercegovina. I na strani uvoza beleži se pad gotovo sa svim zemljama u odnosu na prošlu godinu i to za: iz Nemačke smanjenje  uvoza za 14,8 iz Italije 13,1%, iz Mađarske 13,9 iz Ruske Federacije smanjenje  uvoza  za 45,3%, i dr. osim Austrije  gde je došlo do povećanje od 9,1%.(PKK)

Rubinov vinjak među Iračanima - 27.01.2010.

Fabrika pića "Rubin" iz Kruševca isporučila je prve količine vinjaka, votke i vina u Irak, čime je započeta realizacija ugovora od 2,5 miliona evra, saopštila je danas kompanija Invej u čijem sastavu posluje "Rubin". Fabrika pića "Rubin" iz Kruševca saopštila je danas da je isporučila prve količine vinjaka, votki i vina u Irak, čime je počela realizacija ugovora vrednog 2,5 miliona evra.

Iračani su, naime, ubrzo posle isporuke probnih količina pića iz "Rubina", poručili novu paletu proizvoda i izrazili rešenost da započnu stalnu saradnju sa tom srpskom fabrikom, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.(RTV)

Bivši radnici Jastrebca prekinuli protest - 27.01.2010.

Bivši radnici građevinskog preduzeća "Jastrebac", koji je u stečaju od 2002. godine, odlučili su da prekinu protest posle dogovora sa predstavnicima Odbora poverilaca te firme da im se u roku od osam dana isplate potraživanja.

Predsednik Odbora za zaštitu prava bivših radnika Milomir Vasiljević rekao je da je na sastanku s predstavnicima Odbora poverilaca preduzeća "Jastrebac" dogovoreno da se deset miliona dinara sa računa firme iskoristi za izmirivanje dugova prema radnicima i manjim poveriocima. Ostali poverioci tog preduzeća će sačekati prodaju imovine firme, rekao je on i upozorio da će bivši radnici "Jastrebca" nastaviti protest ako ne budu isplaćeni. Prodaja tog preduzeća trebalo bi da bude završena do 28. februara.

Bivši radnici "Jastrepca" su 19. januara blokirali upravnu zgradu preduzeća tražeći da im se izmire preostala potraživanja, kao i da se što pre završi stečaj i sprovede revizija stečaja firme.

Jastrebac trenutno duguje poveriocima 310 miliona dinara.

Mali akcionari traže raskid ugovora - 27.01.2010.

Udruženje manjinskih akcionara kruševačkog “Trajala“ traži raskid ugovora sa kupcem tog preduzeća – bugarskom kompanijom Brikel EAD.

Udruženje je najavilo da će, ukoliko Agencija za privatizaciju ne raskine kupoprodajni ugovor sa bugarskim kupcem, organizovati protest u krugu fabrike i ispred gradske skupštine u Kruševcu.

Miodrag Kostić, predsednik Upravnog odbora Udruženja koje, kako tvrdi, ima oko 5 000 članova, obavestio je novinare da će, na zahtev malih akcionara, Agencija za privatizaciju u “Trajal korporaciji“ sutra obaviti vanrednu kontrolu ispunjavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora.

"Ako ni posle toga Agencija ne odluči da raskine ugovora, mali akcionari će od 4. februara, za kada je zakazana skupština akcionara, započeti proteste do ispunjenja našeg zahteva", rekao je Kostić.

Prema podacima koje su izneli mali akcionari, račun korporacije “Trajal“ u blokadi je od 24. septembra 2008. godine, dug za doprinose za penzijsko osiguranje iznosi oko 680 miliona dinara, dugoročne obaveze firme od privatizacije povećane su na 110 miliona evra, a “Trajalove“ fabrike rade sa manje od 30 odsto kapaciteta. (B92)

Višak u Gradskoj upravi - 26.01.2010.

Gradska vlast nije ispoštovala kvotu o broju radnika u javnim ustanovama tako da će iz tog razloga Grad ostati bez 1,4 miliona dinara transfernih sredstava mesečno. Broj zaposlenih u Gradskoj upravi Kruševac biće smanjen sa 316 na 276 zaposlenih što je 42 radnika. (KruNet)

Župa dobila 10 miliona - 22.01.2010.

Hemijska industrija "Župa" dobila je od Ministarstva ekonomije pomoć u novcu od 10 miliona dinara. Novac koji je Župa dobila od Ministarstva uplaćen je na ime zdravstvenog osiguranja za 480 zaposlenih.Ovom uplatom radnicima su overene zdravstvene knjižice.

Živi zid na ulazu - 22.01.2010.

Blokada! Ovo nam je oteto! Sramota za grad i Srbiju! Uz ove parole, nalepljene na ulazna vrata, nekoliko stotina ogorčenih, nekadašnjih radnika GP "Jastrebac" u stečaju, blokadom ulaza paralisalo je nekoliko vitalnih republičkih i gradskih institucija, koje rade u bivšoj upravnoj zgradi nekadašnjeg građevinskog giganta.
- Sve dok nam ne isplate zaostale prinadležnosti, koje nam po zakonu o stečaju pripadaju, nijednom službeniku nećemo dozvoliti da uđe i ode na svoje radno mesto - rekao nam je u četvrtak Živomir Radovanović, član Odbora za zaštitu prava radnika GP "Jastrebac" u stečaju.
Radnici zahtevaju da se što pre okonča stečaj, najduži u Srbiji, započet još oktobra 2002. godine.
- Tražimo hitnu raspodelu oročena 22 miliona dinara sa računa firme i oko 70 odsto zaostalih potraživanja, koja sa kamatama, iznose nekoliko stotina miliona dinara. Od nas 1.320, okupilo se ovde tek oko trista, jer su neki, nemajući od čega da se leče, pomrli. Ljudi, koji žive van Kruševca, nemaju para ni za hleb, a kamoli za autobus.
Neimari su u četvrtak očekivali dolazak Dragutina Stefanovića, iz Agencije za privatizaciju, ali im je iz Beograda poručeno da on tek 26. januara može da dođe.
Bivši radnici su uvereni da je GP "Jastrebac" 2002. godine "gurnut u nezasluženi stečaj, jer su tada dugovi prema poverenicima iznosili tek polovinu vrednosti kapitala ove građevinske kuće".

PANIKA TRESE SLUŽBE
SA vrata bivše upravne zgrade GP "Jastrebac" vraćeno je više od sto zaposlenih u Rasinskom upravnom okrugu, ujedno i Republičkoj inspekciji, Školskoj upravi, Regionalnoj privrednoj komori, Istorijskom arhivu, Odeljenju za mlade... Prvi put u istoriji postojanja, inspekcija i Školska uprava ne mogu da obavljaju svoj posao, zabrinuto je apelovao Dragutin Veljković, načelnik RUO. Po njegovim rečima, otkazan je i simpozijum o carinskim zonama, koji je trebalo da u blokiranoj zgradi okupi brojne zvaničnike.(Autor: Z. AVRAMOVIĆ)

Posao dobilo 10.000 radnika - 19.01.2010.

Na području Rasinskog okruga 2009. godine sklopljeno je 10.614 ugovora o radu, od čega sa 6.870 sa licima koja su se nalazila na evidenciji nezaposlenih, objavila je kruševačka Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Direktor Filijale koja pokriva sve opštine Rasinskog okruga Predrag Marković rekao je da su polovinu zaposlenih u prošloj godini činile žene, te da je u tom periodu zaposleno i 12 osoba sa invaliditetom.

Slika: Sajam za zapošljavanje u Kruševcu

- Najviše ugovora sklopljeno je u Kruševcu - 6.091, a veliki uticaj na zapošljavanje sa evidencije nezaposlenih imale su mere aktivne politike zapošljavanja koje je u prošloj godini finansirala Vlada Srbije - kazao je Marković. On je dodao da je Filijala sa uvođenjem tih mera, od maja prošle godine počela da beleži pad broja nezaposlenih.

Kroz aktivne mere zapošljavanja posao u Rasinskom okrugu našlo je blizu 800 lica, otvoreno je 89 novih firmi, prvu šansu iskoristilo je 308 pripravnika, a Služba je u prošloj godini za sprovođenje tih programa i novčane naknade iz republičkog budžeta dobila oko 1,5 milijardi dinara.

- Činjenica da je Kruševac u budžetu za 2010. prvi put predvideo 30 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja, te da su slične odluke najavile i ostale lokalne samouprave, potkrepljuje naša očekivanja da će nivo sredstava iz republičke kase za naš okrug biti uvećan u odnosu na prethodnu godinu - ocenio je Marković.

Na evidenciji nezaposlenih na području Rasinskog okruga ima 27.684 osobe, od čega u Kruševcu 16.379. Osobama koje su na evidenciji nezaposlenih upućeno je ovih dana i upozorenje da će, ukoliko se ne budu redovno javljali Nacionalnoj službi i ne ispune ostale obaveze po preporuci svog savetodavca, biti brisani sa evidencije, što kao posledicu ima i gubitak šanse da iskoriste neki od programa aktivnog zapošljavanja. Nezaposleni, prema odredbama zakona, imaju obavezu da se Službi zapošljavaja javljaju na 90 dana, a lica koja su korisnici novčane naknade, na 30 dana.(Autor: Beta)

NIS otvorio novu pumpu - 18.01.2010.

U Kruševcu je u nedelju svečano otvorena prva novoizgrađena benzinska stanica NIS-a. Pumpa je otvorena kod gradskih bazena. Ovo je inače prva pumpa od kako je „Gaspromnjeft” ušao u Srbiju, kupovinom većinskog udela u toj naftnoj kompaniji, saopšteno je juče iz NIS-a.

Inače, radi se o potpuno automatizovanoj benzinskoj pumpi, u kojoj se kompletan rad obavlja elektronskim putem, a izgrađena je prema važećim svetskim tehničkim standardima, u skladu sa zahtevima savremenog tržišta i strogim ekološkim propisima.

NIS je posebnu pažnju posvetio zaštiti životne sredine i upravo zato, u benzinsku stanicu „Kruševac 1” ugrađeni su novi rezerovari sa duplim plaštom, kao i separatori za odvođenje zauljenih voda.

Nova stanica je počela je da uslužuje potrošače od početka meseca, a nova NIS pumpa je od 7. do 27. januara sprovodi akciju prodaje derivata sa popustom.Cena goriva je se prodaje po ceni nižoj za 3 dinara. Benzin 95 je 103,6 dinara, BMB - 103,6 dinara, Evro dizel - 101.8, D2 - 91,9 dinara po litru i Plin na ovoj pumpi iznosi 51 dinar.(Tanjug/KruNet)

Građevinari „Jastrepca“ potpisuju peticiju - 16.01.2010.

Maratonski stečaj u GP „Jastrebac“ od oktobra 2002. godine uveliko „gazi“ devetu godinu, ali i prava oko 1.320 nekadašnjih neimara. I pored mnogobrojnih protesta i nekoliko smena stečajnih upravnika, od oktobra 2002. do danas, optuštenim radnicima nije isplaćena ni polovina od davno izračunatih 307 miliona dinara, koji im po zakonu pripadaju, i kamate koje su odavno premašile 300 miliona.

Ogorčeni što se likvidacija firme čiji kvalitet gradnje i danas ima bolju prođu na tržištu nekretnina, odužila unedogled, ali i što ih je novi Zakon o stečaju iz 2004. gurnuo u četvrti, poslednji red poverilaca, bivši građevinari su u petak odlučili da radikalizuju svoj protest. Od 19. januara, na Bogojavljenje, otpočeće generalni protest ispred nekadašnje upravne zgrade GP „Jastrebac“.

U peticiji upućenoj na adrese nadležnih, počev od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, radnici traže da relevantne državne institucije preispitaju dosadašnje vođenje stečaja, što hitnije okončanje stečajne procedure i izmirenje svih obaveza prema radnicima. Protestovaćemo sve do ispunjenja zahteva, rekao nam je Milomir Vasiljević, čelnik Odbora. Uz „Jastrepčeve“ građevinare u petak je stalo i Veće Saveza samostalnih sindikata, na čelu sa Milenkom Mihajlovićem.(Z. A.)

Licitacija tezgi - 15.01.2010.

Polovinom ovog meseca, JP Poslovni centar će obaviti godišnju licitaciju tezgi na Novoj i Staroj pijaci u Kruševcu. Ukupno će zainteresovanim zakupcima biti ponuđeno 499 tezgi od čega na Novoj 282, a na Staroj 217 tezgi. Godišnji zakup je povećan za 3.000 dinara, tako da je ove godine početna cena 19 hiljada dinara.

Dnevna kvita iznosi 200 dinara,a mesečni zakup slobodnih tezgi je 3.455 dinara.

Jeftinije gorivo na novoj NIS pumpi - 14.01.2010.

Sa početkom godine u Kruševcu je počela je da radi nova, luksuzno opremljena, benzinska pumpa NIS-a. Ona se nalazi u Kosovskoj ulici kod bazena.

Ono što je interesantno u vezi ove nove benzinske pumpe pod nazivom "Kruševac 5 " je to da na ovoj pumpi građani mogu da kupe gorivo po jeftinijoj promo ceni. Cena goriva je od 7. pa do 27. janura se prodaje po ceni nižoj za 3 dinara po derivatu. Benzin 95 je 103,6 dinara, BMB - 103,6 dinara, Evro dizel - 101.8, D2 - 91,9 dinara po litru i Plin na ovoj pumpi iznosi 51 dinar.

Promo cene traju do 27. januara. (KruNet)

Velike firme nisu dobile vlasnike - 11.01.2010.

Većina velikih firmi u Kruševcu nije dobila nove vlasnike, kako je planirano, jer privatizacije nisu uspele. Hemijska industrija "Župa" i konfekcija "Zvezda" nisu privatizovane uprkos više pokušaja prodaje, brigu o IMK "14. oktobar" preuzela je država, dok je privatizacija Veterinarske stanice odložena. U 2009. godini prodata su samo dva preduzeća, "Savremeni dom" i "Kristal".

Nekadašnji drvni kombinat "Savremeni dom" nakon višegodišnje agonije i dve neuspešne aukcije u junu je kupila kompanija "Idea projekt" za 92.687.000 dinara. U trenutku prodaje ovo preduzeće je imalo manje od sto zaposlenih, a dvadesetak nezadovoljnih bivših radnika je staru godinu ispratilo protestima ispred fabričkog kruga jer tvrde da im novi vlasnici duguju šest rata za otpremnine, desetak zaostalih zarada odranije i povezivanje staža od 2006. godine do maja 2009. godine. Sa vlasnikom preduzeća "Kristal", koje se bavi zastakljivanjem i obradom stakla, firmom "Nikos", Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.

Tender za prodaju Hemijske industrije "Župa" podsećao je na latinoameričke sapunice jer su rokovi za dostavljanje obavezujuće ponude odlagani u nedogled da bi u novembru ipak bio proglašen neuspešnim. Uz socijalni program ovo preduzeće je napustilo 76 radnika, tako da "Župa" sada na platnom spisku ima oko 450 zaposlenih.
- Neizvesnost oko prodaje preduzeća negativno utiče na zaposlene jer smo ni na nebu ni na zemlji. Mnogi su bili na plaćenom ili neplaćenom odsustvu što dodatno povećava nervozu. Plate nam kasne više od četiri meseca, a u preduzeću ima dosta bračnih parova ili roditelja i dece što život čini još težim - priča Goran Apostolović, radnik ovog preduzeća, napominjući da je i plata kada stigne nedovoljna za najosnovnije potrebe jer iznosi oko 20.000 dinara.
Ni za konfekciju "Zvezda" nije bilo zainteresovanih na čak četiri aukcijske prodaje, a nova, peta po redu, zakazana je za 29. januar.
Za razliku od kolega iz drugih preduzeća, u IMK "14. oktobar" ne brinu previše što ni u 2009. godini nije bio raspisan tender za prodaju industrije. U toku je restrukturiranje preduzeća, a o tome da li će biti raspisan novi tender ili će "14. oktobar" dobiti strateškog partnera, poput "Zastave", odlučiće većinski vlasnik - država.
- Protekli period je pokazao da je bolje što nismo privatizovani jer su se mnogi opekli posle brzih prodaja. Radnici smatraju da ne treba da se žuri. Primanja su redovna, na svakih 15 dana i sasvim solidna za prosek na nivou grada, negde oko 25.000 dinara. Ono što je problem to je zastoj kod isplate obustava i drugih prinadležnosti - kaže Ljubiša Velimirović, predsednik Samostalnog sindikata IMK "14. oktobar".

Neprivatizovana preduzeća
Preduzeće / sadašnji broj radnika
IMK „14. oktobar“ 1.700
HI „Župa“ 450
Specijalna bolnica Ribarska banja 265
Konfekcija „Zvezda“ 210
Veterinarska stanica Kruševac 45 (Slaviša Milenković)

Još jedna rata pa gazda - 04.01.2010.

U jesen 2010. godine radnici kruševačkog „Jugoprevoza” uplatom poslednje rate postaće vlasnici firme. – Dajem sve od sebe, i kao radnik i kao akcionar. Jeste da su nam manje plate od onih koje primaju oni koji nisu suvlasnici. Možda je normalno da se zato radnik ljuti na akcionara, kaže Dejan Erčević, kondukter kruševačkog „Jugoprevoza”

U preduzeću su pre neki dan rezali kolač i slavili Svetog Nikolu. Danas se druže povodom Nove, 2010. godine. Polovinom januara će u hotelu „Rubin” napraviti šofersku zabavu.

Tako 650 radnika „Jugoprevoza” ulazi u novu poslovnu godinu. Veruju da su važni dobri međuljudski odnosi i jedinstvo, naročito onih 500 koji već pet godina uzastopno izdvajaju u proseku po hiljadu evra godišnje, da bi novembra 2010. godine postali vlasnici svog preduzeća. Zato očekuju da im Nova, 2010. godina, donese više radosti nego drugima. Jer, ne postaje se vlasnik firme svaki dan.

– Godine odricanja su pri kraju. Nije bilo lako ući u aukcijsko nadmetanje 2005. godine. Iz mnogo razloga, ali da podsetim samo na dva. Prvo, imali smo mnogo problema da dokažemo svoj udeo u vlasništvu posle privatizacije po zakonu o privatizaciji iz vremena premijera SFRJ Ante Markovića. Tada smo započeli mučni put za vlasništvo nad svojom firmom. Posle smo, 2005. godine, odlučili da idemo na aukciju. Nije bilo lako ubediti ljude, razuveriti brojne „neverne Tome”, pa odoleti pritiscima. Bilo je zainteresovanih, onih koji su ozbiljno razmišljali o ozbiljnoj firmi, ali i onih drugih. Ne znam da li je rano da kažem da je 24. novembra 2005. godine naš sindikat morao da sakupi pare za autobus, naš autobus, da krenemo za Beograd. Ubacili smo se između dva autobusa koji na redovnoj liniji voze putnike za Beograd. Išli smo za prvim autobusom, a šofer je imao obavezu da nas prati i stane ako nas neko, ne daj bože, zaustavi, da ne bismo stigli na aukciju. To je znao i vozač drugog autobusa. Stigli smo i kupili preduzeće. Platili smo ga šest puta više od početne cene – seća se Đorđe Stević Stevča, predsednik Samostalnog sindikata „Jugoprevoza”.

Poslednju ratu za otkup firme, da podsetimo, konzorcijum „Jugoprevoza”, sa Životom Cvetkovićem na čelu, sadašnji i ondašnji generalni direktor, u iznosu od 405.000 evra treba da plati novembra 2010. godine.(R.Stanković)

Radnici blokirali "Elektrouniverzal" - 24.12.2009.

Dvadesetak radnika firme Elektrouniverzala , a sada "Amer elektro" , zabarikadirali su se u krugu fabrike zahtevajući isplatu dugova. Radnici su se na blokadu fabrike odlučili zbog nemogućnosti da razgovaraju sa poslovodstvom i sumnje da je većinski vlasnik nezakonitim radnjama obezvredio vrednost kapitala i doveo firmu pred likvidaciju, piše u saopštenju radnika.

Većinski paket akcija preduzeća Elektrouniverzal, koje je tada radnicima dugovalo 21 platu, je pre godinu i po, posle raskinute privatizacije kupio Slobodan Milošević, vlasnik firme Amer. Sa novim vlasnikom ovo preduzeće od početka ove godine nije ni radilo.

Poreska uprava je na ime dugova pre desetak dana organizovala treću licitaciju za najveći deo nepokretne imovine preduzeća, koja je prodata za 4,7 miliona dinara.

Radnici su se zbog sumnje da od te prodaje neće dobiti ništa, najpre obratili Samostalnom sindikatu i gradonačelniku Kruševca, a potom odlučili da blokiraju fabrički krug. Većinski vlasnik Slobodan Milošević je demantovao optužbe.(Agencije/KruNet)

Spoljnotrgovinska razmena za januar-novembar - 23.12.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih jedanaest meseci 2009.godine iznosi 305,8 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe za prvih jedanaest meseci 2009. godine  iznosi 146,5 miliona dolara a u  odnosu na isti period prošle godine smanjena je za 33,0%, dok ukupan uvoz iznosi 159,3  miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 30,98%.

U Rasinskom okrugu u prvih jedanaest meseci 2009. godine ostvaren je deficit od 12,83 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi   91,96%. (opširnije) (izvor:RPKK)

Pomoć od 14 mil. evra- 16.12.2009.

Delegacija Evropske unije u Srbiji predstaviće danas rezultate i realizovane projekte u okviru Programa podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave (MISP) i najaviti aktivnosti za period od 2010. do 2013 godine.

Tokom konferencije biće potpisan medjuopštinski sporazum za regionalni projekat vodosnabdevanja za Rasinski okrug, vredan oko 14 miliona evra, saopštila je Delegacija EU u Srbiji. Sporazum će potpisati opštine Kruševac, Trstenik, Aleksandrovac, Varvarin i Ćićevac.

Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave - MISP, koji finansira EU, a sprovodi Delegacija EU u Srbiji, pruža pomoć opštinama u Srbiji u pripremi projektne dokumentacije i sprovodjenju opštinskih infrastrukturnih projekata. (Tanjug)

Poziv građanima na javnu raspravu - 16.12.2009.

Gradsko veće Grada Kruševca na sednici od 12.12.2009. godine utvrdilo je Nacrt Odluke o budžetu Grada Kruševca za 2010. godinu i Nacrte Odluka o lokalnim komunalnim taksama i naknadama za 2010. godinu.U skladu sa članom 42. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu i člana 7. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Gradsko veće Grada Kruševca ova akta stavlja na javnu raspravu i poziva građane i druga zainteresovana lica da uzmu učešće u istoj.

Dodatne i detaljnije informacije u vezi sa Odlukama, zainteresovani građani mogu dobiti u kancelarijama broj 58 i 59 u zgradi Gradske uprave.

Javna rasprava će se održati 16.12.2009. godine u zgradi Gradske uprave u sali broj 34 sa početkom u 18:00 sati.(KruNet)

Župi novac za odlazak 76 radnika - 14.12.2009.

Ministarstvo ekonomije i Srbije odobrilo je Hemijskoj industriji Župa 26 miliona dinara za program dobrovoljnog odlaska 76 radnika iz fabrike do kraja 2009. Generalni direktor Župe Miroljub Milojević je kazao da će posle tog programa u Župi ostati oko 480 zaposlenih i podsetio da je do sada kroz socijalne programe iz Fabrike otišlo 620 ljudi.

Milojević je ocenio da su, pored toga što je propao peti tender za prodaju 70 odsto kapitala te kruševačke industrije, šanse da Župa nađe strateškog partnera dobre i da se fabrika za privatizaciju priprema remontom pogona i pokretanjem proizvodnje koja je obustavljena pre godinu i po. Generalni diketkor Župe Miroljub Milojević kazao je i da će zaposlenima u sredu biti islaćen drugi deo julskih primanja, a da bi do kraja godine trebalo da se isplati i cela avgustovska zarada.

“14. oktobar“ predstavio program - 13.12.2009.

Industrija mašina i komponenata "14. oktobar" je predstavila potencijalnim kupcima građevinske mašine koje se mogu kupiti uz subvencije Vlade Srbije.

Generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac je rekao da je uredba Vlade koja omogućava subvenciju proizvodjačke cene građevinskih mašina od 20 odsto i kreditiranje do sedam godina sa godišnjom kamatom od 4,5 odsto, učinilo tu firmu izuzetno atraktivnom na tržištu.

"Smatramo da su ovi uslovi izuzetno povoljni za naše kupce i da je to početak oživljavanja masovnije proizvodnje građevinskih mašina. Već smo krenuli sa proizvodnjom, a prvi kupci mašine će dobiti tokom sledeće nedelje", kazao je Radmanovac.

On je ocenio da će, pošto se važenje uredbe produzava i na iduću godinu, "14. oktobar" u 2010. imati prihod od oko 400 miliona dinara i značajno povećati uposlenosti proizvodnih kapaciteta, prvenstveno u delu građevinskih mašina.

Fabrika je zbog toga raspisala i oglas za prijem 30 radnika na koji se javilo oko 650 kandidata, a po rečima generalnog direktora, i u idućoj godini će biti zapošljavanja. Fabrika ima 1.680 zaposlenih, a prosečna plata je oko 25 hiljada dinara i redovno se isplaćuje.

Radmanovac je kazao da je "14. oktobar" uključen i u sve projekte namenske proizvodnje i izvoz u Irak i druge zemlje, da već tradicionalno radi određene poslove za Slobodu iz Čačka i Krušik iz Valjeva i da bi efekti angažmana trebalo da se osete već naredne godine.

"14. oktobar" koji je 2005. godine imao neuspešan tender, privatizuje se po posebnom programu Vlade, kroz strateško partnerstvo i, po rečima direktora Radmanovca, u toku su pregovori sa dva potencijalna partnera iz inostranstva.

"Radimo polako, studiozno, želimo da nadjemo pravog partnera. Fabrika je u programu restruktuiranja. Država želi da '14. oktobar' relaksira i oslobodi odredjenih obaveza kroz reprogram ili konverziju u državni kapital. Mislim da je to ozbiljan proces koji traži vreme i znanje i da ćemo u narednih godinu dana uspeti da napravimo značajnije pomake u tom pravcu", kazao je Radmanovac.(B92)

Spoljnotrgovinska razmena R. okruga - 10.12.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih deset meseci 2009.godine iznosi 277,1 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe do oktobra 2009. godine iznosi 132,6 miliona dolara a, odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 34,9 %. dok, ukupan uvoz iznosi 144,5 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 33,12%.
U Rasinskom okrugu u prvih deset meseci 2009. godine ostvaren je deficit 11,77 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 91,84%.(opširnije PKK)

Na jedno radno mesto 20 kandidata - 10.12.2009.

Na konkurs za 30 radnih mesta proizvodnih zanimanja koji je raspisala IMK „14. oktobar” javilo se čak 650 kandidata. U situaciji kada samo u Kruševcu 16.513 osoba čeka na posao, zaposlenje u „14. oktobru”, gde je prosečna plata oko 25.000 dinara, za mnoge deluje veoma primamljivo.

Konkurs za 30 radnih mesta raspisan je za proizvodna zanimanja kao što su zavarivač, kovač, kranovođa, viljuškarista, metaloglodač, a ogromno interesovanje nije iznenadilo nadležne u nekada najvećem kruševačkom preduzeću.
- U kadrovskoj službi imamo više od 1.500 molbi koje su nam dostavljene u poslednjih godinu dana. Među onima koji se javljaju ima i bivših radnika, ali i mladih ljudi. Na ovaj konkurs se javilo 650 kandidata, a svi su mladi jer je jedan od uslova bio da su mlađi od 30 godina. Njihovim prijemom malo ćemo i podmladiti kadar u preduzeću jer je sada prosečna starost zaposlenih čak 46 godina - ističe Dragoslav Marković, izvršni direktor IMK „14. oktobar”, dodajući da deo kandidata ima odgovarajući stručnu spremu dok će oni koji žele da rade kao kovači i livci morati da prođu dodatnu obuku kod starih majstora.
IMK „14. oktobar” je pre dve decenije imala više od 8.000 radnika, a zaposlenje u ovoj fabrici bilo je stvar prestiža. Danas je broj radnika smanjen na 1.680. U poslednjih nekoliko meseci „14. oktobar” je ponovo postao interesantan jer ima obezbeđene poslove do sredine naredne godine, plate su redovne i iznose oko 25.000 za proizvodne radnike, a na to treba dodati i dodatke za smenski noćni rad, kao i za rad preko vikenda.
- Od rođaka koji tamo radi sam čuo za konkurs i odmah sam odneo dokumentaciju. Radio sam kod privatnika dve godine, ali se nikada nije znalo da li će da mi isplati dogovorenu cifru a i stalno mi je cepkao staž. U poslednja tri meseca radio sam nešto sitno, privatno. Po struci sam metalostrugar, ali bih prihvatio da radim bilo koji od ponuđenih poslova. Državna firma je ipak sigurnija od privatnika - kaže jedan od kandidata za 30 radnih mesta u „14. oktobru”.
Suzana Mladenović iz filijale Nacionalne službe zapošljavanja kaže da su se za radna mesta u „14. oktobru” interesovale i osobe sa četvrtim stepenom stručne spreme.
- U Kruševcu ima dosta nezaposlenih, a ljudi sve manje biraju posao. Zato se i odazivaju na kurseve za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju. Upravo pripremamo kurseve za poznate poslodavce za rukovaoce građevinskih mašina, instalatere i montere gasnih instalacija, elektrozavarivače i protivpožarnu zaštitu. Imamo potražnju jedne firme za rad 70 ljudi u Rusiji, uglavnom metalske struke i, iako je taj posao tek u početnoj fazi, već se javilo skoro 200 osoba. Ljudi su svesni da više neće moći da čitav radni vek provedu u jednoj firmi i zato mnogo aktivnije traže posao - kaže Suzana Mladenović.
Prema najnovijim podacima, u Kruševcu ima 16.513 nezaposlenih, a u Rasinskom okrugu čak 27.939 osoba, od čega je skoro 8.000 mlađe od 30 godina. (Autor: Slaviša Milenković )

Henkelov osmeh učenicima iz Kruševca - 08.12.2009.

U okviru tradicionalne akcije kompanije Henkel, „Henkelov osmeh“, u Rasinskom okrugu donirana su sredstva za opremanje kabineta za hemiju u Gimnaziji Kruševac i informatičkog kabineta u Osnovnoj školi „Vladislav Savić Jan“ u Parunovcu.

Ovim potezom kompanija Henkel omogućila je bolje uslove školovanja za 1670 učenika iz Kruševca i okoline.

„Zaposleni kompanije Henkel i fabrike Henkel Merima tradicionalno pomažu lokalnu zajednicu u kojoj posluju jer veruju da je podrška okolini od presudnog značaja za uspeh. Kroz mnoštvo projekata kao što je Henkelov osmeh trudimo se da učinimo sve što je u našoj moći.“, rekao je Vojkan Marić, direktor Henkel Merima.

Rad na opremanju kabineta za hemiju podrazumevao je potpuno renoviranje prostorije koje uključuje zidove, podove i drvenariju, zatim obnovu gasnih, elektro, vodovodnih i kanalizacionih instalacija i kupovinu stola za demonstraciju ogleda sa kiselootpornom površinom, kao i đačkih stolova. Informatički kabinet obezbeđen je sa dva kompletna računara i četiri TFT monitora, kanalnim razvodom za napajanje računarske mreže, klima uređajima, stolicama i stolovima.

Henkelov osmeh je tradicionalna inicijativa kompanije u okviru koje zaposleni prijavljuju projekte od značaja za društvenu zajednicu i zatim, kroz volonterski rad, brinu o realizaciji projekta. Kroz neprofitne projekte ovog tipa, Henkel i njegovi zaposleni pomažu poboljšanju kvaliteta života ljudi time što unapređuju njihovu situaciju ili ih, jednostavno, čine srećnijima. U okviru inicijiative do sada je uspešno realizovano osam projekata na teritoriji cele Srbije.

Više informacija možete pronaći na www.henkel-srbija.com.

Finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika - 03.12.2009.

Sensa doo za menadžment i konsalting Kruševac u saradnji sa Udruženjem preduzetnika Kruševac realizovaće stručni seminar pod nazivom

FINASIRANJE MALIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA -iskustva i inicijative za unapređenje mikro-finansiranje

Seminar će se održati u četvrtak 03.decembra 2009.godine, u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac, ulica Balkanska 63 (bivša JNA), IV sprat, sa početkom u 10 časova.

Opšti cilj seminara je da doprinese rešenjima za lakši pristup izvorima finasiranja, posebno bankarskim kreditima, za osnivanje, preživljavanje i rast mikro i malih preduzeća i preduzetnika. (RPKK)

Radionica o energetskoj efikasnosti - 26.11.2009.

U petak, 27. novembra, u prostorijama Regionalne privredne komore Kruševac biće održana radionica pod nazivom „Zajedno ka energetskoj efikasnosti i održivom razvoju“ .
Serijom radionica „Inženjeri zaštite životne sredine“ u saradnji sa lokalnim partnerima u Nišu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovcu i Kragujevcu želi da ukaže na mogućnosti energetski efikasnog ponašanja i doprinese da ova zima i pored svih kriza bude topla i prijatna svima nama, uz minimalnu potrošnju energenata i očuvanje životne sredine.
Seriju radionica podržala je Organizacija za evropsku saradnju i bezbednost – OSCE – Misija u Srbiji, a predavači će biti predstavnici Regionalnih centara za energetsku efikasnost iz Niša, Kragujevca i Novog Sada, kao i predstavnici „Inženejra zaštite životne sredine“.(RPKK)

Kruševac u trci za investitore - 26.11.2009.

U Inđiji je juče devetnaest opština potpisalo Sporazum o ulasku u proces sertifikacije opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem. Od 53 prijavljene lokalne samouprave u program su ušli pored Kruševca i Šabac, Medveđa, Bujanovac, Niš, Pirot, Smederevo, Zrenjanin, Pančevo, Lapovo, Koceljeva, Stara Pazova, Sombor, Zaječar, Sremska Mitrovica, Čačak, Valjevo i Ruma. Taj dokument je za Kruševac važan jer treba da pruži garanciju privrednicima i potencijalnim investitorima da će dobiti usluge i informacije koji će olakšati njihovo poslovanje.

Da da bi Kruševac dobio taj dokument, neophodno je da postane efikasan u servisiranju građana tako što će pojednostaviti i unaprediti sistem rada svojih službenika. S druge strane, lokalna samouprava treba da postane partner privrednicima, pogotovo lokalnim preduzećima i izađe u susret njihovim potrebama, planiranjem i strateškim razmišljanjem.

Ovaj program sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja sarađuje sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Pokrajinskim sekretarijatom za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza i Mega programom USAID-a za podršku ekonomskom razvoju opština u Srbiji.(KruNet)

Priprema god. finansijski izveštaj - 24.11.2009.

Regionalna privredna komora Kruševca i Savez računovođa i revizora Srbije organizuju besplatan promotivni seminar.

Program seminara:
- Izmene i dopune Zakona o računovodstvu i reviziji
- Praktična primena MSFI
- Popis imovine i ovaveza
- Aktuelnosti iz oblasti PDV
- Odgovori na pitanja

Seminar će biti održana 24. novembra 2009.g. sa početkom u 9,00 časova u Kruševcu, Poslovni centar (Dom sindikata).(RPKK)

Kriza prizemljila aerodrom „Rosulje” - 23.11.2009.

Nova lokalna vlast u Kruševcu, formirana pre četiri meseca, odlučila je da revidira planove o izgradnji aerodroma B klase, na visoravni Rosulje, udaljenoj 5,5 kilometara od centra grada, koji bi imao poletno-sletnu stazu dužine 1.300 i širine 30 metara.

Rukovodstvo JP „Aerodrom Rosulje“ je sa Aeroklubom „Mihajlo Živić“, koji ima vazdušnu luku površine 46 hektara, postiglo dogovor da se izradi novi projekat za sportski aerodrom C klase, koji će moći da opslužuje manje letelice – poljoprivredne, spasilačke i njima slične avione.

Projekat je u nadležnosti Direkcije za urbanizam i izgradnju, a konačnu odluku doneće Skupština grada. Javno preduzeće „Aerodrom Rosulje“ privodi kraju formiranje projektno-tehničke dokumentacije, otkup eksproprisanog zemljišta i prenos vlasništva. Preostao je otkup još samo jednog hektara zemljišta, ali je već formirana površina dovoljna za sportski aerodrom.

– U pogoršanim ekonomskim okolnostima bilo je nužno revidirati pređašnji ambiciozni projekat aerodroma sa koga bi mogli da saobraćaju avioni raspona krila do 24 metra. Sada smo okrenuti planovima izgradnje sportskog aerodroma, kako bi ovdašnji aeroklub „Mihajlo Živić“, koji postoji još od 1925. godine, imao bolje uslove. Njihova aktivnost je ozbiljno ugrožena, budući da su okolo izgrađene stambene višespratnice, a izmeštanjem aerokluba oslobodilo bi se 46 hektara na lokaciji koja je izuzetno atraktivna za mnoge potencijalne investitore. Drugo, novi aerodrom je potreban Kruševcu kako bi intenzivnije mogla da se koristi poljoprivredna avijacija, a da ne pominjem značaj vazdušnog saobraćaja u slučaju elementarnih nepogoda i hitnih medicinskih intervencija – objašnjava za naš list Miomir Petrović, direktor JP „Aerodrom Rosulje”.

Prema projektnom predlogu, prvo bi se izgradio pristupni asfaltni put dužine 350 metara, zatim travnata poletno-sletna staza dimenzija 800 puta 60 metara i plato za „parkiranje” letelica, a zatim bi sledila izgradnja rezervoara za gorivo i hangara.

Planovima smo zacrtali da radovi počnu na proleće, ali će od priliva sredstava zavisiti da li će to biti ostvarivo – ističe Petrović, dodajući da revizija plana da aerodrom „Rosulje” bude vazdušna luka za prihvat aviona do 50 putnika ne znači i trajno odustajanje od te namere.

– Mogućnost da ovde sleću turisti čija je krajnja destinacija šezdesetak kilometara udaljeni Kopaonik jeste opcija koja je samo odložena do nekih boljih vremena, kada ćemo biti u mogućnosti da dogradnjom kapaciteta obezbedimo višu klasu aerodroma – precizira Petrović.(R. Stanković)

Plate do Nove godine - 19.11.2009.

Štrajk radnika trgovinskog preduzeća „Jukomerc“, koje je pre tri meseca preuzela kompanija „Anson partners“je okončan. Oni su postigli dogovor o isplati zaostalih plata do kraja godine. Isplata će se obavljati iz dugovanja "Jukomerca" ali ta isplata ne sme da pređe 25.decembar.

Pre nedelju dana je bivšeg vlasnika JuKomerca, biznismenu Gradimiru Damjanoviću Gradi, inspektori kruševačke Policijske uprave su odredili dvodnevni pritvor.
Damjanović se sumnjiči da je počinio više zloupotreba službenog položaja. Osumnjičeni je kao većinski vlasnik i predsednik Upravnog odbora "Jukomerc trgovina" AD Kruševac, tokom 2008. i 2009. godine prekoračio službeno ovlašćenje i "Jukomercu" DOO pribavio 142.190.000 dinara. Osumnjičeni je i članovima porodice i rođacima pribavio oko 43.306.000 dinara na štetu "Jukomerc trgovine".(KruNet)

Uskoro biodizel iz Kruševca - 16.11.2009.

Izgradnja Fabrike biodizela u Kruševcu u završnoj je fazi i proizvodnja bi trebalo da počne u prvoj polovini 2010. godine. Generalna direktorka Fabrike maziva, u okviru koje će raditi nova fabrika Ljiljana Kostić izjavila je da je u planu da se innvestira oko 10 miliona evra. "Razlozi kašnjenja te investicije su promenjeni uslovi privredne aktivnosti, ekonomska kriza, opšta nelikvidnost", rekla je ona. Tome je, prema njenim rečima, doprinela i ambicija FAM-a da postane lider na domaćem i okolnim tržištima u proizvodnji maziva i ulja, što je i ispunjeno.

Fabrika je i pored nepovoljnih ekonomskih okolnosti uspela da u prvih deset meseci ove godine zabeleži rast proizvodnje i prodaje od 9,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.(B92)

Tender propao, „Župa” opstaje - 16.11.2009.

Ni posle tri produžetka trećeg tendera niko od potencijalnih kupaca nije dao obavezujuću ponudu.

Tenderska komisija za prodaju 69,9 odsto kapitala Hemijske industrije „Župa“ neće imati nikakav izbor 20. novembra, već joj preostaje samo da konstatuje da je propao i treći tender. Sednica Tenderske komisije je zakazana pošto je Agencija za privatizaciju konstatovala da i posle tri produžetka trećeg tendera (do 13. novembra) nijedan od dva potencijalna kupca tenderske dokumentacije nije dao obavezujuću ponudu, ali to nimalo ne zabrinjava generalnog direktora HI „Župa“ i zastupnika Akcijskog kapitala Miroljuba Milojevića.

– I prilikom raspisivanja trećeg tendera u proleće ove godine ja sam ukazivao predstavnicima Agencije za privatizaciju da ne treba žuriti budući da nismo naplatili pravosnažno dosuđeni dug od dva miliona američkih dolara od Rudarsko-topioničarskog basena Bor, a ta sredstva smo bili planirali za plaćanje energenata, posebno plina, koji nam je isključen, i pokretanje dela proizvodnje. No, ni činjenica da niko nije dao obavezujuću ponudu nije fatalna za „Župu“ s obzirom na to da smo na dobrom putu da pokrenemo tzv. plavi program za zaštitu bilja i da je jasno da se firma uvek može bolje prodati kada radi nego kada pogoni stoje – objašnjava za „Politiku“ Miroljub Milojević.

Na trećem tenderu dokumentaciju su otkupili kruševačka kompanija „Plima M“, koja se bavi proizvodnjom biljnih ulja i prehrambenih proizvoda, i, u našim prilikama, nedovoljno poznat češko-nemački konzorcijum „Spolšemi“, koji je u „Župi“ hvaljen prilikom letošnje posete delegacije Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. U kruševačkoj „Plimi“, čiji je većinski vlasnik Božin Milićević, ne žele da daju nikakav odgovor zašto su odustali, ali ovde nije nepoznato da ih je naljutila letošnja izjava ministra Dinkića da neće dozvoliti da „Župu“ „kupi neki pekar, već to treba da bude neko iz grupacije koja se bavi istovrsnom proizvodnjom“. Namera „Plime“ bila je da, pored postojećeg, u „Župi“ razvija program stočne hrane, a da sredstva za zaštitu bilja nudi dobavljačima suncokretovog semena i pšenice, budući da je najveći proizvođač hleba u ovom delu Srbije i veliki proizvođač jestivog ulja od suncokreta i da privodi kraju izgradnju fabrike biodizela.

Većinski vlasnik „Župe“ je Akcijski fond, tako da se zakonski rok za privatizaciju do 31.12.2009. ne odnosi na ovu firmu.

„Župa“ je nedavno potpisala ugovor sa Fondom za razvoj o korišćenju 120 miliona dinara kredita. Očekuje se da će sredstva pristići već naredne nedelje i da će od 570 zaposlenih radnika biti angažovano oko 500. Da li će to biti dovoljno za podizanje srušene peći za proizvodnju plavog kamena (u vreme gazdovanja „Vektre M“, sa kojom je 2005. raskinut kupoprodajni ugovor) i pokretanje drugih fabrika, ostaje da se vidi. „Župi“ još nije uključen gas, a dugovanja ove firme iznose oko sedam miliona evra (oko dva miliona evra bankama, oko četiri za poreze i doprinose i oko milion evra dobavljačima).(R. Stanković)

Milioni ispod tezge - 13 .11.2009.

Biznismenu Gradimiru Damjanoviću Gradi, osnivaču trgovinskog lanca "Jukomerc", inspektori kruševačke Policijske uprave su odredili dvodnevni pritvor.
Damjanović se sumnjiči da je počinio više zloupotreba službenog položaja. Osumnjičeni je kao većinski vlasnik i predsednik Upravnog odbora "Jukomerc trgovina" AD Kruševac, tokom 2008. i 2009. godine prekoračio službeno ovlašćenje i "Jukomercu" DOO pribavio 142.190.000 dinara. Osumnjičeni je i članovima porodice i rođacima pribavio oko 43.306.000 dinara na štetu "Jukomerc trgovine".

Pre no što je 1992. godine, osnivanjem "Jukomerca" pokrenuo privatni biznis, Damjanović je bio zaposlen u kruševačkom ŠIK "Crvena zastava" (današnji DIP "Savremeni dom"). "Jukomerc", iz kojeg su nastali i "Jukomerc centar", "Jukomerc trgovina" i "Tam pet", sve do pre nekoliko meseci je slovio kao uspešan trgovinski lanac. Pre pet godina Damjanović je privatizovao decenijama po uspešnosti poznato Trgovinsko preduzeće "Kruševac" i tako proširio prodajnu mrežu.

Pre više od tri godine "Jukomerc" je u Kruševcu na 8.000 kvadratnih metara napravio šoping mol, sa supermarketom i brojnim lokalima. Sa još dvadesetak maloprodajnih objekata i oko 370 zaposlenih, predstavljao je trgovinski gigant u ovom delu Srbije. Štrajkovi 170 radnika "Jukomrec trgovine", koji od aprila nisu primili zarade, a od decembra 2008. godine im nije uplaćeno zdravstveno osiguranje, otkrili su da karike trgovinskog lanca nisu izdržale izazove novog vremena.

Na nepravdu je ukazivalo i njih 130 iz "Jukomerc centra", jer su pod pritiskom, kako je isticao predsednik ŠO Goran Đorđević, potpisali ugovore za rad na tri meseca, iako su do tada bili u stalnom radnom odnosu.
- Želeo sam najbolje, ali je kriza bila jača - otvorio je dušu Damjanović pre nekoliko dana na razgovoru sa predstvanicima gradske uprave, Samostalnog sindikata i Štrajkačkog odbora "Jukomerc trgovine". - Nemam više obaveze prema zaposlenima jer od firme "Global ritejl ovrsis", koja je preuzela obaveze "Jukomerca", nisam video ni dinara od obećanih 800 miliona dinara.(Z. AVRAMOVIĆ)

Na prodaju Veterinarska stanica - 09.11.2009.

Agencija za privatizaciju raspisala je za 11. decembar 2009. godine, zajedno sa konfekcijom Zvezda, aukciju za prodaju Veterinarske stanice iz Kruševca. Početna cena ovog kruševačkog preduzeća iznosi 22.561.000 dinara, minimum investicija za novog vlasnika iznosi 4,007,000 dinara, a iznos depozita prilikom kupovine je 11.281.000 din.

Kako prenose kruševački mediji, Opština je pokrenula inicijativu da se Veterinarska stanica ne privatizuje i uputila zahtev o odlaganju aukcije. Veterinarska stanica iz Kruševaca zapošljava ukupno 43 radnika, a skoro je polovina sa visokom stručnom spremom. (KruNet)

HI Župa dobija 120 mil. dinara - 07.11.2009.

Ministarstvo ekonomije je dostavilo Hemijskoj industriji Župa rešenje kojim joj se odobrava kredit od oko 120 miliona dinara za pokretanje proizvodnje.

Generalni direktor kruševačke kompanije Miroljub Milojević je rekao da će tim sredstvima Župa pokrenuti proizvodnju sulfata neophodnih za program pesticida, pre svega plavog kamena, a započeće sa radom i Fabrika kalijumove hemije, jer za njene proizvode vlada veliko interesovanje kod inostranih partnera.

"Zahvalni smo za podršku koju smo dobili od Republike, od koje smo, osim ovog kredita dobili i 13 miliona dinara za isplatu plata radnicima. Uvereni smo da će Župa vratiti svoje mesto na tržištu i mnogo spremnija dočekati eventualnog kupca", istakao je on.

Župa radnicima u ovom trenutku duguje tri i po zarade, koje će se isplaćivati na osnovu ostvarene realizacije, naglasio je Milojević, dok će za pokretanje proizvodnje, prema njegovim rečima, biti neophodno izmiriti oko 22 miliona dinara duga za gas i struju i nabaviti sirovine.(B92)

Kruševac na Sajmu - 03.11.2009.

Gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović sa saradnicima, prisustvovaće danas otvaranju prvog Sajma lokalne samouprave koji će od 03. - 05.11.2009. godine biti održan na Novom Beogradu.

U okviru Sajma, prezentaciju će imati i Grad Kruševac.

Pažnja na ovom Sajmu će biti fokusirana na finansiranje lokalnih samouprava kao i za teme iz oblasti planiranja i izgradnje i inforamaciono-komunikacionih tehnologija. (KruNet)

Radnicima "Trajala" deo plate - 29.10.2009.

Svim radnicima kruševačkog Trajala je isplaćen prvi deo septembarske plate, a štrajk će se održavati u pogonima fabrike navode u Samostalnom sindikatu.

"Odlučili smo da štrajk prenesemo u pogone, zbog interesa radnika i preduzeća. To znači da će od sutra zaposleni koji imaju posla raditi na svojim radnim mestima", rekao je Vukojičić. .

On je dodao da će Odbor sindikata odluku o prekidu štrajka, koji traje mesec dana, doneti nakon 2. novembra, do kada bi poslovodstvo trebalo da uplati drugi deo septembarske plate, a što je predviđeno Protokolom koji je potpisan prošle nedelje. (Beta)

Nova aukcija za "Zvezdu" - 29.10.2009.

Agencija za privatizaciju raspisala je za 11. decembar 2009. godine novu aukciju za prodaju konfekcije "Zvezda" iz Kruševca. Vrednost kapitala je procenjena na 712.743 evra, početna cena 13,3 miliona dinara, minimum investicija za novog vlasnika iznosi 3,499,000 din. , a iznos depozita prilikom kupovine je 6.637.000 din.

Fabrika konfekcije "Zvezda" je u protekle 2 godine četiri puta bez uspeha izlazila na aukciju. (KruNet)

Smanjen uvoz / izvoz za preko 30% - 28.10.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih osam meseci 2009.godine iznosi 246,1 miliona dolara.

Vrednost izvezene robe za prvih osam meseci 2009. godine iznosi 113,9 miliona dolara a u odnosu na isti period prošle godine smanjena je za 35,08%, dok ukupan uvoz iznosi 132,2 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 32,12%. U Rasinskom okrugu u prvih osam meseci 2009. godine ostvaren je deficit 18,3 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 86,1%.(opširnije na RPKK)

Protest u Skupštini - 28.10.2009.

Nekoliko stotina radnika Trajala juče pre podne je ušlo u zgradu Skupštine grada Kruševca čekajući informaciju kada će im poslodavac isplatiti prvi deo septembarske plate, što je trebalo da bude učinjeno u utorak , kako bi juče štrajk bio prekinut.

Predstavnici poslovodstva, fabričkih sindikata, Gradske uprave Kruševca, Ministarstva za ekonomiju u regionalni razvoj i Agencije za privatizaciju potpisali su prošle nedelje protokol koji predviđa isplatu zaostalih plata i prekid štrajka radnika “Trajal korporacije“.

Većinski vlasnik se tada obavezao da će do 26. oktobra isplatiti sve dospele neto zarade

Predsednik Samostalnog sindikata “Trajal korporacije“ Milosav Vukojičić, najavio je da će radnici danas ujutro ponovo protestovati u skupštini Grada. (Beta)

5 miliona za kontejnere - 27.10.2009.

Gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović juče je je potpisao Ugovor o finansijskoj pomoći Gradu u iznosu od 5 miliona dinara, radi nabavke kontejnera za odlaganje smeća. Cilj nabavke kontejnera je poboljšanje komunalne opremljenosti Grada, što će doprineti unapređenju zaštite životne sredine, a rok za nabavku je 15. februar 2010. godine.

Ova pomoć najavljena je prilikom posete ministra životne sredine i prostornog planiranja dr Olivera Dulića, a odnosi se na refundaciju sredstava, s obzirom da Grad Kruševac tokom 2009. godine ne primenjuje Odluku o plaćanju eko taksi.

Komunalne takse veće i do deset puta - 26.10.2009.

Vlasnici malih i srednjih preduzeća nezadovoljni su skorašnjom odlukom vlasti u Kruševcu da retroaktivno, od 1. januara 2009. godine, poveća komunalnu taksu i do 10-tak puta. Kako izveštava dopisnik Blica iz Kruševca, firme koje su do sada plaćale 4.500 dinara , na ime takse, sada će plaćati oko 9000 dinara. Najveće povećanje će imat srednja preduzeća koji su do sada plaćali 19.800 dinara, a sada 110.000 dinara na godišnjem nivou.

Dobro su prošli vlasnici pumpi koji su dobili umanjenje, tako da sada umesto 500.000 din. sada plaćaju oko 65.000 dinara manje. Medjutim, vlasnici menjačnica su najdrastičnije pogodjeni ovom odlukom vlasti u Kruševcu. Vlasnici menjačnica su iz pete grupe prebačeni u prvu grupu i sada plaćaju 65.000 dinara, a do sada je to bilo 5000 dinara na god. nivou.

U lokalnoj samoupravi tvrde da su takse smanjene.
- Taksa je smanjena prvoj grupi sa 500.000 na 400.000 dinara. Druga grupa ima smanjenje, a pored toga doneli smo odluku da niko ne plaća eko-taksu za 2009. godinu - uverava nas Desimir Pavlović, gradonačelnik Kruševca a prenosi Blic. (Slaviša Milenković/KruNet)

Mržnja u Trajalu - 26.10.2009.

Na uporan zahtev da Agencija sa većinskim vlasnikom “Brikelom” raskine kupoprodajni ugovor, i akcije “Trajala” prevede u državni Akcijski fond, i najavu sindikalnih lidera da će radnici, ukoliko do danas zahtev ne bude ispunjen, zaposedanjem gradske kuće blokirati rad lokalne samouprave, poslovodstvo “Trajala” je odgovorilo žestokim optužbama na račun predvodnika štrajka - da “manipulišu istinom zarad pojedinačnih i grupnih interesa”.

Na sastanku predstavnika poslovodstva, Samostalnog i Nezavisnog sindikata i lokalne samouprave sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, održanom u Beogradu 14. oktobra, nije bilo ni reči o raskidu ugovora, tvrdi poslovodstvo “Trajala” u saopštenju medijima. Iz direkcije ove kuće opovrgavaju priče sindikalnih lidera o tome da je “Trajal” uništen u protekle tri godine, i podsećaju kako su “kupili već uništen “Trajal”. Razočarani smo nipodaštavanjem naših napora u prevazilaženju situacije u “Trajal” korporaciji, i mržnjom na nacionalnoj osnovi, doslovce piše u saopštenju poslovodstva “Trajala” , na čelu sa Petrom Krstevim. U toku vikenda na oglasne table u fabrikama nekadašnjeg gumo-giganta okačena su saopštenja o daljim koracima većinskog vlasnika ka izlazu ove kuće iz teške krize.(Autor: Z. A)

Protesna šetnja radnika Trajala - 16.10.2009.

Juče je nastavljen štrajk radnika korporacije Trajal. Oko 1.500 nezadovoljnih radnika je prošetalo od sedišta fabrike u Parunovcu do Skupštine grada.

Zaposleni u Trajalu traže redovnu isplatu zarada i održavanje proizvodnje, a u štrajku su od 28. septembra, kad je obustavljen rad u svih pet fabrika. Predsednik fabričkog Samostalnog sindikata Milosav Vukojičić rekao je da radnici od poslodavca ne traže ništa više od onog što je predviđeno kupoprodajnim ugovorom.
"Od lokalne samouprave tražimo da zajedno sa nadležnim državnim institucijama razreši pitanje da li će kupac Trajala ispuniti ugovorene obaveze ili će napustiti fabriku", poručio je Vukojičić radnicima okupljenim pred Skupštinom grada.(Beta/KruNet)

Nova radna mesta u IMK "14. oktobar" - 16.10.2009.

IMK "14. oktobar" zaposliće 50 radnika do kraja novembra. Većina radnih mesta otvorena je za proizvodna zanimanja - livce, bravare, kovače, strugare, ali će biti primljeno i nekoliko inženjera i ekonomista.

- Zbog ugovorenih poslova imamo sve veću potrebu za proizvodnom radnom snagom. Zato ćemo do kraja oktobra primiti 30 livaca, kovača, bravara i strugara, a do kraja novembra još 20 radnika među kojima će biti proizvodnih zanimanja, ali i visokoobrazovanih kadrova. Za ona zanimanja koja su deficitarna organizovaćemo internu prekvalifikaciju. Zanimljivo je da smo u poslednje dve godine dobili više od 1.200 molbi za prijem na posao. Uglavnom su to deca bivših radnika "14. oktobra", ali i majstori koji su samovoljno napustili preduzeće, a sada žele da se vrate - kaže Zoran Radmanovac, generalni direktor "14. oktobra".
Prosečna plata u ovoj fabrici je 26.000 dinara i isplaćuje se redovno.
IMK "14. oktobar" je za narednu godinu planirao realizaciju od 1,5 milijarde dinara. Najviše poslova ugovoreno je sa rudnicima "Kolubara" i "Kostolac", Termoelektranom "Nikola Tesla", dok je ugovor vredan šest miliona evra sklopljen za remont opreme termoelektrana na Kosovu. U naredne dve godine obezbeđen je izvoz namenske proizvodnje za Iran, Kuvajt, Filipine i još nekoliko zemalja, a očekuje se i poboljšanje prodaje građevinskih mašina.
- Imamo problema sa likvidnošću, a dosta nas opterećuju i razne obaveze. Dug prema bankama, Pariskom i Londonskom klubu je oko 15 miliona evra, a za poreze i doprinose dugujemo oko 10 miliona evra. Ipak, uz pomoć države, koja je vlasnik 96 odsto kapitala, verujem da možemo smanjiti nivo obaveza - dodaje Radmanovac.
IMK "14. oktobar" je osamdesetih godina imao više od 8.000 zaposlenih, a danas je taj broj sveden na 1.685 radnika. Prosečna starost zaposlenih u preduzeću je čak 46 godina.(Autor: Slaviša Milenković)

Fam farma prekinula štrajk - 14.10.2009.

Fam farma je juče prekinula štrajk. Do prekida je došlo posle obećanja poslovodstva da će avgustovska plata biti isplaćena odmah, a naredne dve zaostale plate biće isplaćene do 15. novembra, a oktobarska 15. decembra.

Do štajka je došlo tako što rumunska kompanija „Tender grupa“ ,koja je kupila firmu pre dve godine, već mesecima drži zaposlene u krajnjoj neizvesnosti i besposlene, a plate primaju nakon pritisaka na rukovodstvo. (KruNet)

Treći produžetak za Župu - 13.10.2009.

Agencija za privatizaciju Srbije je produžila rok za dostavljanje ponuda na tenderu za prodaju Hemijske industrije Župa do 13. novembra.

To je treće produženje roka za dostavljanje ponuda na četvrtom tenderu za prodaju kruševačke Župe, koji je raspisan u februaru ove godine.

Generalni direktor Župe Miroljub Milojević kazao je da je rok produžen da bi jedan od potencijalnih kupaca, češko-nemački konzorcijumu Spolhemije (Spolćemie), mogao da dobije dodatne informacije.

Štrajk u Jukomercu i Fam Farmi - 12.10.2009.

Zaposleni u dve kruševačke firme „Fam Farmu“ i „Jukomercu“ započeće danas štrajk nezadovoljni kašnjenjem zarada i neizvesnom perspektivom preduzeća.

Glavni motiv zaposlenih u „Fam Farmu“, koji je rumunska kompanija „Tender grupa“ kupila pre dve godine, krajnje je neizvesna budućnost pošto su radnici već mesecima besposleni, a plate primaju nakon pritisaka na rukovodstvo.
- Praktično već dve godine ne radimo, iako smo ranije proizvodili 20 vrsta lekova. Pogoni masti i infuzionih rastvora su zatvoreni, dok proizvodnja tableta može da funkcioniše, ali poslovodstvo odbija ponude drugih kompanija da radimo uslužno. Odbijene su ponude „Krke“ i „Galenike“ iz nama nepoznatih razloga. Direktor George Notišan nam je najavio da ćemo primiti još platu za avgust, a posle toga će se deliti ono što zaradimo. Kako da zaradimo kada ništa ne proizvodimo - pita se Aleksandra Petrović, predsednica Samostalnog sindikata u „Fam Farmu“. Ona kaže da su plate zaposlenih u proseku oko 26.000 dinara, ali da ih dobijaju nakon brojnih sastanaka i pretnji štrajkom. Dvadesetak stručnjaka i specijalista farmaceutske struke napustilo je preduzeće koje sada ima 42 radnika.
- Krajem meseca očekujemo kontrolu stručnjaka iz Agencije za privatizaciju od koje dosta očekujemo. U ponedeljak počinjemo štrajk i nećemo odustati dok ne dobijemo garancije da će proizvodnja biti pokrenuta. Imamo najave da ćemo biti poslati prvo na plaćeno odsustvo, potom na drugi deo godišnjeg odmora - dodaje Aleksandra Petrović.
Štrajk oko 300 radnika trgovinskog preduzeća „Jukomerc“, koje je pre dva meseca preuzela kompanija „Anson partners“, prvobitno zakazan za 28. septembar, takođe počinje u ponedeljak.
- Za ove dve nedelje poslodavac je delu zaposlenih isplatio septembarsku platu i na taj način pokušao da posvađa radnike iz tri firme koje deluju u okviru sistema. Dogovor je bio da nam zaostale zarade za tri meseca i prevoz od aprila isplate od zaostalih potraživanja, ali u međuvremenu ništa nije učinjeno na tom planu. - tvrdi Goran Đorđević, predsednik Štrajkačkog odbora u „Jukomercu“. (Autor: Slaviša Milenković )

U „Trajalu” bez dogovora - 10.10.2009.

Predstavnici gradske uprave Kruševca ni posle četiri dana posredovanja između suprotstavljenih strana radi prekida štrajka u „Trajalu” nisu dobili potpis predsednika Štrajkačkog odbora Milosava Vukoičića na protokol o vođenim razgovorima. Protokol koji sadrži zahteve Samostalnog sindikata i ponudu poslovodstva potpisali su Petar Krastev, generalni direktor „Trajal korporacije”, Milenko Mihajlović, predsednik Veća Samostalnog sindikata Kruševca i Radoica Milosavljević, zamenik gradonačelnika Kruševca. “Objasniću radnicima u ponedeljak zašto nisam potpisao protokol o pregovorima. Ništa drugo sada ne mogu da kažem – izjavio je za „Politiku” Milosav Vukoičić, predsednik Štrajkačkog odbora neposredno po okončanju pregovora juče posle podne“.

Generalni direktor Petar Krastev kaže da je poslovodstvo učinilo sve što je bilo moguće da pregovori uspeju, kako bi radnici već u ponedeljak počeli da rade.

Predstavnici Samostalnog sindikata i Štrajkačkog odbora su tražili da se drugi deo zarada za avgust isplati poslednjeg dana pregovora, a potom da to bude do ponedeljka, 12. oktobra. Direktor Krastev je odgovorio da to fizički nije moguće. Tražio je da to bude u ponedeljak, s tim da radnici dođu na posao i odrade besplatno taj dan, kao prilog kompaniji zbog gubitaka za vreme štrajka. Poslovodstvo je pristalo da ne kažnjava radnike koji su učestvovali u štrajku, da im isplati zarade za vreme dok su štrajkovali, da počne sa isplatom drugog dela avgustovske zarade jedanaestog, a okonča najkasnije do petnaestog oktobra, kada će započeti isplatu prvog dela septembarske zarade. Pitanje povezivanja radnog staža rešavaće u skladu sa zaključkom Vlade RS od 2. oktobra, kao i isplatu doprinosa i regulisanje zdravstvenog osiguranja, a naknade za porodilje i bolovanja preko 30 dana 11. i 12. oktobra.Znatan pomak učinili su i štrajkači, pristavši da se odreknu naknade za prevoz i jubilarne nagrade iz prethodnog perioda.Ipak, uprkos krahu ovonedeljnih pregovora, posrednik Radoica Milosavljević kaže: “Na osnovu dosadašnjih razgovora i približnih stavova, uz očekivano razumevanje većine radnika, očekujemo naredne nedelje pozitivan ishod i početak rada „Trajala”. Direktor Krastev juče je javno pozvao radnike da prekinu štrajk i počnu da rade od ponedeljka, 12. oktobra“.(R. Stanković)

Seminar o izvozu u EU - 07.10.2009.

Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Poljoprivrednim Fakultetom, Univerziteta u Beogradu, organizuje seminar na temu "Izvoz poljprivredno - prehrambenih proizvoda u EU, izazovi i mogućnosti", u sredu 07.10.2009.g. sa početkom u 11 časova .
Teme sastanka su sledeće:
-Zaštita geografskog porekla i evropske integracije – izazovi i mogućnosti
Prof. Dr. sc. agr. & Dr. ecc.Vlade Zarić, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd
- Stočarski proizvodi – izvozna šansa Republike Srbije
Frida Bauman, dipl. ing. "Savez udruženja odgajivača ovaca i koza" i "Udruženje privatnih savetodavaca Srbije"
- Unapređenje kvaliteta povrća i uticaj na izvozne performanse
Mr Đorđe Moravčević, dipl. ing. Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd. (PKK)

Štrajkači i rukovodstva „Trajala” - 07.10.2009.

U „Trajal korporaciji”, uprkos štrajku i težnji za njegovom radikalizacijom, mora se obezbediti pregovarački proces i definisati minimum procesa rada. To je u interesu svih 2.500 zaposlenih, većinskog vlasnika te kompanije, grada Kruševca i države. Zato smo naterali suprotstavljene strane da sednu za pregovarački sto, izjavio je juče za „Politiku” gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović posle početka pregovora u Gradskoj upravi. Za isti sto, pod medijacijom zamenika gradonačelnika Radojice Milosavljevića, seli su generalni direktor „Trajal korporacije” Petar Krastev sa najbližim saradnicima i Milosav Vukojičić, predsednik Štrajkačkog odbora.

Generalni direktor Petar Krastev je ponovio da rukovodstvo i vlasnik bugarske kompanije „Brikel”, koja je kupila „Trajal”, čine ogromne napore da saniraju nasleđene dugove od pedesetak miliona evra, izvrše investicione obaveze i redovno isplaćuju zarade. On je potvrdio da je prošle nedelje polovina zaposlenih dobila polovinu zarade za avgust, i da će do petka biti završena isplata. Nabavljena je najmodernija oprema iz Nemačke, a materijal od koga je napravljena je kao za spejs šatl, tako da smo ispoštovali nalog Agencije za privatizaciju i ministra Dinkića. To je oprema bez koje nema proizvodnje pneumatika po standardima „Fijata” i ne vidim nijedan razlog da nas dve stotine agresivnih štrajkača sprečava da proizvodimo robu za mnogobrojne kupce, među kojima su i neke nemačke firme – izjavio je Petar Krastev.

S druge strane, Milosav Vukojičić je ponovio da je aktuelno rukovodstvo nesposobno da rukovodi „Trajalom” i da Agencija za privatizaciju pod hitno treba da donese odluku posle izvršene kontrole od 30. septembra o daljoj sudbini „Trajala”. Lepo je što su nabavljene nove mašine, ali mi ni za postojeće nemamo posla. Nekada smo proizvodili po 1,5 miliona pneumatika godišnje, a ove godine samo 200.000. Spremni smo da radikalizujemo štrajk, da izađemo na ulice, ili da idemo u Beograd – rekao je Vukojičić.

O rezultatima pregovora nema informacija. Zna se samo da su zapeli oko prve tačke – regulisanje doprinosa za PIO iz prethodnog perioda, ali će razgovori biti nastavljeni i neće biti dozvoljeno da se ponovi ono što se događalo u Hemijskoj industriji „Župa” iz 2005. godine. Ipak, krajnji rok za rešavanje sudbine „Trajala“ je 13. novembar 2009, kada ističe garancija od 7,7 miliona evra, koju je kupac dao Agenciji za privatizaciju.

Kruševac je od juče suočen i sa štrajkom radnika Trgovinskog preduzeća „Jukomerc”. U toku je štrajk i zaposlenih u nedeljnom listu „Pobeda”, a štrajk su najavili i radnici „Fam farma”. Podršku štrajkačima pružilo je Veće Samostalnog sindikata Kruševca.(R. Stanković)

Direktor „Trajala” piše Evro. komisiji - 04.10.2009.

Ne možemo da radimo u uslovima nasilja za vreme nelegitimnog štrajka, zbog čega ćemo se obratiti institucijama Evropske unije – izjavio Petar Krastev, generalni direktor „Trajal korporacije”. – Štrajkači napali kola TV Plus

Petog dana štrajka u „Trajal korporaciji”, u kojoj ne radi nijedna od pet fabrika, generalni direktor Petar Krastev juče je održao vanrednu konferenciju za novinare da bi obavestio javnost da „investitor ne može da izvršava svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora u uslovima nasilja i terora za vreme nelegitimnog štrajka”, zbog čega će se rukovodstvo i investitor, bugarska kompanija „Brikel E.A.D.“, obratiti Evropskoj uniji i njenim institucijama, a posebno Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.

Uoči početka konferencije nepoznati štrajkači, ispred Upravne zgrade „Trajala”, razlupali su kola lokalne TV Plus.

– Teško je raditi u uslovima nasilja i terora u „Trajal korporaciji“ koje se dešava u režiji takozvanog Štrajkačkog odbora Samostalnog sindikata. Zbog toga ćemo obavestiti Evropsku uniju, Evropsku komisiju, Evropski parlament i više relevantnih institucija EU. Ovaj štrajk, koji nas do sada košta 400.000 evra, upravo onoliko koliki su porezi i doprinosi za 2.500 zaposlenih, nelegitiman je iz tri razloga. Prvo, predsednik Odbora Samostalnog sindikata nije dostavio rukovodstvu, prema članu 208. Zakona o radu, dokumentaciju o održanim izborima po srpskim zakonima. Drugo, isti nije postupio po odluci Predsedništva Republičkog odbora Granskog sindikata hemije i nemetala da do 15. avgusta održi izbore s obzirom na to da je pre nekoliko godina izabran aklamacijom umesto tajnim izjašnjavanjem, zbog čega nije legitiman. I, treće, nelegitiman je i ceo Odbor Samostalnog sindikata, čiji je predsednik suspendovani Milosav Vukojičić, jer nije dostavio dokumentaciju prema članu 208. Zakona o radu – izjavio je direktor Krastev.

Zbog toga Krastev tvrdi da nema sa kim da pregovara, pa je pozvao predsednika Samostalnog sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, predsednika Odbora za hemiju i nemetale Ljubišu Nestorovića, člana tog odbora Mirka Đenadića i predsednika Veća Samostalnog sindikata Kruševca Milenka Mihajlovića. Krastev tvrdi da je ove nedelje isplaćena zarada za drugu polovinu jula, da naredne nedelje počinje isplata za prvu polovinu avgusta i da će narednog petka kašnjenje u isplati iznositi samo šest dana. On je zbog toga javno pozvao predstavnike Vlade Srbije i Samostalnog sindikata „da spreče teror” i poboljšaju investicionu klimu u Srbiji.

On je podsetio da je kupac u potpunosti ispoštovao nalog ministra Dinkića od 1. septembra da nabavi opremu za proizvodnju auto-guma za „Fijat“, da očekuje da Agencija za privatizaciju što pre podnese izveštaj o kontroli od 30. septembra, kako bi investitor mogao da preduzima „dugoročnije stabilizacione mere, a ne da čeka na produženje života od meseca do meseca”. Prema podacima koje je izneo, kupac je od privatizacije do sada uneo u ovu kompaniju 33,5 miliona evra za plaćanje obaveza, obrtna sredstva i održavanje mašina, podsećajući da je „Brikelova” ponuda na tenderu bila 12,5 miliona evra, dok je drugoplasirani ponudio samo pola miliona evra.

Veće Samostalnog sindikata Kruševca oglasilo se juče po podne javnim saopštenjem povodom „necivilizovanog ponašanja” i incidenta sa novinarima ispred Upravne zgrade „Trajala”, tvrdeći da su ga izazvali zaposleni „koji nisu članovi Samostalnog sindikata”. (R. Stanković)

Famfarm u štrajku - 03.10.2009.

Kako javljaju kruševački mediji, radnici u farmaceutskom preduzeću "Famfarm" najavili su za 12. oktobar štrajk. Razlog za najavu štrajka su neisplaćene zarade radnika ovog kruševačkog preduzeća. Kako su saopštili u Famfarm, ukoliko im se neisplate zarade za juli i avgust i bude obezbeđen kontinuitet daljih primanja, štrajk će početi idućeg ponedeljka i trajaće do ispunjenja obaveza poslodavca.

Vlasnik "Famfarma" je rumunska korporacija "Tender grupa".(KruNet)

Radnici "Trajala" i dalje u štrajku - 02.10.2009.

Radnici Trajala i dalje u štrajku. Iako je bilo najavljeno da će fabrika autoguma u Dedini juče početi da radi zbog obaveza prema inostranim kupcima, radnici su odbili da uđu u fabriku. Zaposleni najavljuju štrajk do ispunjenja zahteva, a menadžment ocenjuje da obustava rada ima političku pozadinu, odnosno raskid kupoprodajnog ugovora sa bugarskom kompanijom “Brikel”.

Štrajk je organizovao samostalni sindikat koji je i reprezentativni u “Trajalu” ali je i štrajk ujedno objedinio članove svih sindikata u “Trajalu” koji su do sada bili suprostavljene strane.

Narednih dana očekuju se i rezultati kontrole koju je Agencija za privatizaciju prekjuče obavila u “Trajalu”.Agencija za privatizaciju je 30. septembra vršila kontrolu izvršenja investicionih obaveza.Od ove kontrole zavisi dali će se raskinuti ili ne kupoprodajni ugovor sa Brikelom.(B92)

Rubin planira 7,3 mil. litara vina - 01.10.2009.

Kruševački proizvođač pića Rubin spreman je da preradi oko deset miliona kilograma grožđa, koliko se očekuje da će biti prinos sa sopstvenih plantaža i otkupa.

Planirana proizvodnja u 2009. godinu je, prema rečima Stanka Tomovića, generalnog direktora Inveja, poslovnog sistema u čijem sastavu je i Rubin, oko 7,3 miliona litara vina i skoro 11,5 miliona litara ostalih pića, među kojima najviše vinjaka.

Rubin je prošle godine prodao oko 8,6 miliona litara vina i više od pet miliona litara ostalih pića. Izvoz svih proizvoda je u 2007. godini bio u vrednosti od 2,1 milion evra, a na kraju prošle 3,9 miliona evra. (B92)

Nastavljen štrajk u kruševačkom "Trajalu" - 29.09.2009.

Oko 250 radnika okupilo se jutros ispred upravne zgrade preduzeća Trajal u Kruševcu, nastavljajući juče započeti štrajk.

Obezbeđenje fabrike, kao ni juče, nije htelo u krug preduzeća da pusti suspendovanog predsednika Samostalnog sindikata, Milosava Vukojičića, koga je, ponovo, nekoliko radnika nakon koškanja sa obezbeđenjem, uspelo da "ugura" unutra.Rukovodilac sektora bezbednosti preduzeća, Dragoslav Jakovljević, kazao je agenciji Beta da je tada lakše povređen jedan radnik obezbeđenja, Bratislav Ćirić, zadobio lakše telesne povrede.

Štrajk Jukomerca odložen do 12. 10. - 29.09.2009.

Štrajkački odbor zaposlenih u tri preduzeća u okviru trgovinskog sistema Jukomerc odložio je za juče zakazani štrajk do 12. oktobra, do kada je poslodavac obećao isplatu zarada. "Sa poslodavcem je dogovoreno da se formira zajednička komisija koja bi pratila naplatu potraživanja od kupaca, a tim novcem bi se namirila dugovanja prema radnicima", kazao je predsednik.

Zaposleni traže isplatu zaostalih zarada i troškova prevoza od polovine aprila, uplatu doprinosa za penzijsko osiguranje od početka ove godine, naknada za bolovanje i trudničko odustvo, kao i upošljavanje kapaciteta preduzeća. Štrajk je, prema ranijim Dorđevićevim navodima, podržalo 80 odsto od oko 300 radnika preduzeća.

On je rekao da poslodavac planira da uposli 185 radnika i otpusti 85, a u međuvremenu iz preduzeća je otišlo 30-tak radnika, uglavnom onih koji imaju dve godine do penzije.

Kompanija Anson partners je u avgustu ove godine postala vlasnik sistema Jukomerc.(Beta)

Zaposleni u Trajalu počeli štrajk - 29.09.2009.

Zaposleni u kruševačkoj fabrici Trajal počeli su štrajk zahtevajući redovnu isplatu zarada, povezivanje radnog staža i upošljavanje kapaciteta fabrike.

Ispred Upravne zgrade preuzeća okupilo se oko 700 štrajkača, odnosno oko trećine ukupnog broja zaposlenih u Trajal korporaciji. "Sada je poslednji trenutak da se nešto učini jer ulazimo u zimski, veoma težak period", kazao je predsednik Samostalnog sindikata Trajal korporacije Milosav Vukojičić. On je naveo da je štrajk prvobitno bio najavljen za 14. septembar, ali da je odložen kako bi se poslodavcu omogućilo da završi obavezne iz kupoprodajnog ugovora, pošto je Agencija za privatizaciju produžila bugarskoj Brikel rok za investicije do 27. septembra. Vukojičić je kazao i da pogoni Trajalovih fabrika rade po nekoliko dana, a da potom po mesec ili dva meseca ne rade.

Savetnik generalnog direktora Trajala Emil Čavdarov kazao je da je današnje okupljanje organizovao nelegitiman sindikalni Odbor i da štrajk smatraju nezakonitim. Čavdarov je ponovio da će zaposleni, koji su napustili radna mesta, snositi posledice. On je kazao da je poslovodstvo spremno da razgovara sa predstavnicima gradskog Samostalnog sindikata kao i sa članovima granskog Odbora tog sindikata. Čavdarov je potvrdio da poslovodstvo nije uspelo da svim radnicima da isplati drugi deo julske plate, ali da će to biti učinjeno narednih dana, sa ukupnim kašnjenje od desetak dana. On je odbacio tvrdnje štrajkača da pogoni Trajala nisu uposleni i naveo da je u Fabrici autoguma uposleno je 70 odsto kapaciteta, u Fabrici teretne i industrijske pneumatike radi se sa oko 80 odsto kapaciteta, u Fabrici guma za dvotočkaše sa 30 odsto, dok u Fabrici eksploziva od 50 do 90 odsto kapaciteta, u zavisnosti od pogona. Čavdarov je naveo i da su dva kamiona sa opremom za mašinu vrednu dva miliona evra, kojom bi bio ispunjen deo obaveznih investicija, stigla u fabriku, a da su još dva kamiona sa oprmom iz Nemačke na carinjenju. Agencija za privatizaciju bi, prema njegovim rečima, 30. septembra trebalo da dodje u kontrolu izvršenja investicionih obaveza.(B92)

Raste nezaposlenost u Rasinskom okrugu - 28.09.2009.

Broj nezaposlenih je na kraju avgusta u Rasinskom okrugu bio veći od 28.000, što je za oko pet odsto više nego u istom periodu prošle godine, rečeno je u kruševačkoj filijali Nacionalne službe za zapošsljavanje. Broj nezaposlenih u Kruševcu je na kraju avgusta iznosio 16.775, što je za 2,75 odsto više nego u istom periodu 2008. godine. Direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Predrag Marković kazao je agenciji Beta da je do aprila ove godine u Rasinskom okrugu bez posla bilo 29.369, a zatim se taj broj postepeno smanjivao. "Postepenom smanjenju broja nezaposlenih doprinele su aktivne mere koje je sprovodila ta služba, kao što su konkursi za pripravnike i programi samozapošljavanja", istakao je Marković. Prema njegovim rečima, tokom osam meseci ove godine u Rasinskom okrugu se zaposlilo 7.183 lica, a u Kruševcu 4.068 osoba. "Na evidenciji kruševačke filijale nedostaju pekari, poslastičari, kuvari, bravari, zavarivači, livci i kovači", rekao je on. Šefica za programe zapošljavanja kruševačke filijale Ana Nikolić kazala je da ta filijala od početka godine zaključila 104 ugovora za samozapošljavanje, za šta je izdvojeno oko 13,5 miliona dinara.(Novosti)

Nema plate bez štrajka - 26.09.2009.

Zaposleni u dva kruševačka preduzeća, „Trajalu“ koji ima 2.400 radnika i „Jukomercu“ gde radi 300 ljudi, za ponedeljak su zakazali štrajk. Radnici traže da im se isplate zaostale zarade i ostale prinadležnosti koje kasne mesecima.

Sindikat „Trajala“ je štrajk prvobitno zakazao za 14. septembar, ali je odložen na zahtev ministra ekonomije Mlađana Dinkića i predstavnika Agencije za privatizaciju kako bi se poslovodstvu dala još jedna šansa da ispune uslove predviđene kupoprodajnim ugovorom i socijalnim programom.
Još nije isplaćen u potpunosti prvi deo avgustovske zarade, a već stiže rok za isplatu drugog dela. U nekim fabrikama isplaćeno je samo 10 do 20 odsto ljudi. Nisu plaćena ni porodiljska bolovanja, bolovanja preko 30 dana, prevoz. Svaki put kada dođe rok za isplatu moramo da pretimo štrajkom da bismo izvukli platu - objašnjava Milosav Vukojičić, predsednik Sindikata „Trajala“ koji je pozvao zaposlene da se u ponedeljak u osam časova okupe ispred upravne zgrade.

Od 300 zaposlenih u „Jukomercu“, „Jukomerc trgovini“ i „Tampetu“ štrajk je podržalo njih 250. Oni traže isplatu četiri zaostale zarade, kao i troškova prevoza od aprila, uplatu doprinosa za PIO od početka godine, isplatu trudničkog odsustva i bolovanja.
- Predstavnici poslodavca pozivaju radnike na pojedinačne razgovore i nude im povezivanje staža, a da pri tom ne pominju otpremnine u slučaju otpuštanja - objašnjava Goran Đorđević, predsednik štrajkačkog odbora.
Prema najavama novog vlasnika iz „Jukomerca“ bi trebalo da bude otpušteno 130 radnika. Njima je ponuđeno da odu uz otpremninu koja bi bila isplaćena u deset rata, što radnici nisu prihvatili.(S.M.)

Produžen rok za kupovinu HI Župa - 25.09.2009.

Rok za dostavljanje konačnih, obavezujućih, ponuda za kupovinu 70 odsto kapitala hemijske industrije (HI) Župa produžen je i ističe 16. oktobra.

Četvrti tender za prodaju kruševačke Župe raspisan je u februaru ove godine. Rok za otkup dokumentacije bio je produžavan tri puta, a ovo je drugo pomeranje roka za dostavljanje ponuda.

"Prethodno navedeni rok za prijem ponuda bio je 30. septembar. Potencijalni kupac, češko-nemački konzorcijum Spolćemie, zatražio je još neke dodatne informacije pa je rok za dostavljanje ponuda produžen za 15 dana", kazao je generalni direktor HI Župa Miroljub Milojević.

On smatra da je pomenuti potencijalni kupac, čiji su predstavnici nekoliko puta dolazili u preduzeće, veoma ozbiljan, i očekuje da će on u predviđenom roku podneti potrebnu dokumetaciju.

Kako je objavila Agencija za privatizaciju, tendersku dokumentaciju je otkupila i kruševačka firma Plima holding. (B92)

Spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga - 19.09.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih sedam meseci 2009.godine iznosi 185,1 miliona dolara.

Vrednost izvezene robe do jula 2009. godine iznosi mesecu 86,693 miliona dolara a, odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 37,87%. dok, ukupan uvoz iznosi 98,381 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 37,2%.

U Rasinskom okrugu u prvih sedam meseci 2009. godine ostvaren je deficit 11,688 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 88,1%.

Najznačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u prvih sedam meseci bili su: Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Italija, Ruska Federacija. U odnosu na prošlu godinu uglavnom se beleži smanjenje izvoza i to za:18% iz BiH, iz Rumunije za 25,5%,iz Crne Gore za 41,77%,iz Nemačke za 34%, iz Makedonije za 34,03% i dr.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvih sedam meseci 2009.godine: Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska,Ruska Federacija, Makedonija, Kina, Slovenija. I na strani uvoza beleži se pad gotovo sa svim zemljama u odnosu na prošlu godinu i to za: iz Nemačke se manje uvozi za 22,37%, iz Italije 15,92%, Austrije 8,5%, iz Ruske Federacije se uvozi manje 43%, iz Mađarske 45,24% i dr.(PKK)

Župa dobija 13 mil. dinara - 17.09.2009.

Kako prenose mediji, HI "Župa" će tokom septembra dobiti kredit od 13 miliona dinara za isplatu junske plate. Kredit će dobiti od Fonda za razvoj Republike Srbije.

Generalni direktor fabrike Miroljub Milojević kaže da bi kredit trebalo da bude realizovan tokom septembra i dodaje da je odobren na osnovu nedavnog dogovora resornog ministra i poslovodstva preduzeća i odluke Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

Tokom ovog meseca, ova fabrika, koja je u teškom položaju, će dobiti i kredit od 1,45 miliona evra koji će biti potrošen za pokretanje proizvodnje plavog kamena, i pesticida. (KruNet)

Radnici ne prihvataju otpremninu u 10 rata - 15.09.2009.

Kompanija „Anson Partners“, novi vlasnik preduzeća „Jukomerc“ iz Kruševca, najavila je otpuštanje 130 od ukupno 300 zaposlenih. Radnici platu nisu primili u poslednja četiri meseca i ne prihvataju predlog poslodavca da im se otpremnine isplate u deset rata.

- Ljudi su na ivici živaca jer u firmi ima dosta bračnih parova koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Poslednje primanje koje smo dobili je akontacija za avgust od 10.000 dinara. Radnici svakodnevno dolaze na posao jer se plaše da ne dobiju otkaz, a ne znaju šta će biti i da li će moći da naplate ono što im se duguje. Plate ionako nisu velike, oko 15.000 za zaposlene u trgovini - priča Dragan Sudimac.
„Anson Partners“ je preuzeo „Jukomerc“ sredinom avgusta i odmah je najavljeno otpuštanje 130 radnika.
- Novi vlasnik ne planira da se bavi veleprodajom, tako da je u tom sektoru višak 100 ljudi. Još uvek ne postoje spiskovi prekobrojnih jer ako to urade, moraće da radnicima koji odlaze ponude ono što im po zakonu pripada, a to je trećina bruto ličnog dohotka za prvih deset godina rada i četvrtina prosečnog ličnog dohotka za ostale godine staža. To znači da bi neko ko ima oko 15 godina staža trebalo da dobije oko 110.000 dinara, a sada hoće da to isplate u 10 rata, što je za nas neprihvatljivo - objašnjava Goran Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata „Jukomerca“.
Đorđević kaže da je radnicima ponuđeno da potpišu dva ugovora, jedan interni sa vlasnikom i drugi za Nacionalnu službu zapošljavanja.
- Problem je u tome što ne dobijamo nikakve garancije da će ta sredstva biti isplaćena radnicima. Ukoliko se to ne ispoštuje, onda bi jedino rešenja bila tužba sudu, a to može da traje mesecima. Čak smo hteli da pristanemo da isplata bude u četiri rate, ali pošto to nije prihvaćeno, sada insistiramo na striktnom poštovanju zakona - dodaje Đorđević.
Zaposleni u „Jukomercu“, koji ima oko 45 maloprodajnih objekata, sumnjaju da novi vlasnik ne želi da se bavi osnovnom delatnošću već hoće da proda objekte koji nisu pod hipotekom, mada je takvih objekata malo, tek pet ili šest. Duguju im se plate za maj, jun i jul i najavljuju da će biti primorani na drastičnije mere ukoliko ne dođe dogovora sa poslodavcem.
I pored više pokušaja, nismo uspeli da dobijemo izjavu zastupnika „Anson Partnersa“ jer se na telefon u „Jukomercu“ niko nije javljao.(Slaviča Milenković)

U Jukomercu 130 radnika tehnološki višak - 14.09.2009.

U kruševačkom preduzeću za proizvodnju i promet na veliko i malo "Jukomerc" kao tehnološki višak preduzeće bi trebalo da napusti oko 130 radnika, rečeno je u Samostalnom sindikatu tog preduzeća. Predsednik Samostalnog sindikata "Jukomerca" Goran Đorđević kazao je agenciji Beta da vlasnik radnicima nudi isplatu otpremnina i zaostale zarade u petnaest mesečnih rata, "što je za njih neprihvatljivo".

Vlasnik preduzeća je nakon razgovora sa predstavnicima Odbora Samostalnog sindikata ponudio isplatu otpremnina i zaostalih zarada u deset mesečnih rata.

Prema rečima Đorđevića, vlasnik je ponudio isplatu zaostalih dugova bez banakrske garancije. "To znači da bi radnici morali da potpišu da su primili otpremninu da bi mogli da se prijave na evidenciju nezaposlenih, a istovremeno i interni ugovor sa poslodavcem o naknadnoj isplati. U to ne smemo da se upustimo ako nema bankarske garancije", istakao je on. Odbor sindikata je, prema Đorđevićevim rečima, od vlasnika zatražio da do 7. oktobra isplati zaostale zarade. U februaru 2009. godine, kada je obeleženo 19 godina postojanja "Jukomerca", saopšteno je da taj poslovni centar zapošljava 370 radnika i da se bavi veleprodajom, maloprodajom i proizvodnjom robe široke potrošnje da ima šoping mol na oko osam hiljda kvadratnih metara, 26 prodajnih objekata u Kruševcu i okolini.(Beta)

Sedam godina agonije - 11.09.2009.

Nekoliko desetina bivših radnika kruševačkog građevinskog preduzeća „Jastrebac“ okupilo se u sredu ispred nekadašnje upravne zgrade tražeći okončavanje stečajnog postupka i preispitivanje njegovog vođenja.
Naime, u ovoj firmi, koja je izgradila Kruševac, stečaj je započet u oktobru 2002. godine, a radnici traže zakazivanje prodaje preostale imovine i naplatu svojih potraživanja. Od imovine „Jastrepca“ ostao je kompleks zgrada kod parka Kosturnica u centru Kruševca, placevi, garsonjere, dva stana u Trsteniku i sedam hektara njiva kraj Morave - tvrdi Milomir Vasiljević, predstavnik Odbora za zaštitu prava radnika i vođenje protesta.(Glas javnosti)

Trajal” priprema gume za „Fijat” - 11.09.2009.

„Brikel” će u „Trajalu” do kraja septembra ispuniti obavezu da investira još 6,8 miliona evra. Ovo je juče izjavio generalni direktor „Trajal korporacije” i koordinator svih „Brikelovih” fabrika u Srbiji Petar Krastev. Time će biti izvršen nalog Agencije za privatizaciju, praćen jasnom porukom ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađana Dinkića prilikom nedavne posete Kruševcu.

Dinkić je tada rekao da mašina za konfekcioniranje gume, vredna 2,5 miliona evra, mora ući u „Trajal” do 27. septembra, do kada treba isplatiti i zarade zaposlenima. U suprotnom, rekao je Dinkić, „bez diskusije će biti raskinut kupoprodajni ugovor”.

– Naše obaveze da investiramo do danas iznose 9,5 miliona evra, a do kraja septembra uložićemo ukupno 6,8 miliona evra. Od toga u prvoj i drugoj godini investirali smo ukupno 2,3 miliona evra. Pripremamo prijavu još za oko dva miliona evra, a do kraja ovog meseca realizovaćemo i nabavku mašine za konfekcioniranje od isporučioca iz Nemačke. Ova mašina će omogućiti veću proizvodnju, bolji i ujednačen kvalitet putničkih guma i proizvodnju guma novih dimenzija, koje sada ne možemo da radimo, a tržište ih traži – kaže za „Politiku” Krastev.

Bugarska kompanija „Brikel EAD” je, prema kupoprodajnom ugovoru, u obavezi da investira u „Trajal” ukupno 25 miliona evra.

– Smatrali smo da je u proteklom periodu bilo preče da obezbedimo proizvodnju i plate radnicima, pa smo ukupno uneli u „Trajal” 30 miliona evra u obrtna sredstva. Agencija za privatizaciju nam, međutim, ta ulaganja nije priznala kao investiciju – objašnjava Krastev.

„Trajalova” Fabrika auto-guma u Dedini povećala je proizvodnja guma za putničke automobile na bazi sirovina koje odgovaraju standardima EU. Inženjeri „Trajala” tvrde da je testiranje ovih guma već obavljeno u češkim akreditovanim laboratorijama i da kvalitet apsolutno zadovoljava sve propisane norme EU. Uzorke su poslali i italijanskom „Fijatu”. U Torinu je u toku testiranje auto-guma iz Kruševca, pa se očekuje da će „Trajalova” ponuda za prvu ugradnju u Kragujevcu biti prihvaćena.

Direktor Krastev tvrdi da zaposlenima, prema dogovorenoj dinamici, isplaćuju zarade, a sada se završava isplata prvog dela julske zarade.

– Prilikom ocenjivanja stanja u „Trajalu” mora se imati u vidu činjenica da radimo u uslovima svetske ekonomske krize, kada i mnogo veće i uspešnije firme doživljavaju potrese, smanjuju proizvodnju i broj zaposlenih. Mi činimo ogromne napore da povećamo uposlenost kapaciteta i da izvršimo obavezu investiranja. Istovremeno, nažalost, u vreme koje nam je ostavljeno od Agencije za privatizaciju Odbor Samostalnog sindikata najavljuje organizovanje štrajka, što je štetno i besmisleno – ističe direktor Krastev.

Povodom najavljenog štrajka Samostalnog sindikata oglasio se i Granski sindikat „Nezavisnost”, koji smatra da nije vreme za štrajk, jer je „licemerno hvaliti se dobrim socijalnim dijalogom i istovremeno organizovati štrajk u roku koji je kupcu ostavljen da izvrši ugovorne obaveze”. (R. Stanković)

Terca gradi tržni centar - 08.09.2009.

Beogradsko preduzeće Terca investicije dobilo je dozvole za gradnju megamarketa i tržnog centra na mestu nekadašnje fabrike "22. juli".

Načelnik Rasinskog okruga Dragutin Veljković je kazao da bi izgradnja megamarketa površine 5.000 kvadratnih metara i tržnog centra na 7.500 kvadratnih metara, u koje bi trebalo da bude uloženo oko 20 miliona evra, mogla da počne u prvoj polovini oktobra.

Veljković je naveo da se za početak radova čeka da beogradski trgovinski lanac Idea, u vlasništvu hrvatskog Agrokora, potvrdi zainteresovanost da dođe u Kruševac.

Kako je dodao Veljković, u tom trgovinskom kompleksu trebalo bi da bude otvoreno oko 160 radih mesta.

Terca investicije su objekat i zemljište nekadašnje klanice "22. juli" od kruševačkog preduzeća Ivan promet kupile pre godinu dana, a najpre je bilo najavljeno da će francuski Intereks otvoriti megamarket na toj lokaciji.(B92)

Nova oprema za “14. oktobar” - 04.09.2009.

Juče su Kruševac posetili potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, Verica Kalanović, ministarka za NIP sa pomoćnicima, savetnicima i saradnicima. Oni su razgovarali sa kruševačkim rukovodstvom, posetili IMK "14. Oktobar", HI "Župa", sastati se sa preduzetnicima u Biznis innkubatoru.

Prilikom posete IMK 14 Oktobar, ministar Dinkić je najavio da će država, u skladu sa novom strategijom ministarstva, pomoći fabrici u nabavci nove opreme. To će biti prvi put da se u ovoj fabrici nabavljaju nove mašine posle više od 20 godina.Te mašine trebalo bi da obezbede veću produktivnost, jer ova fabrika već sada ima veću tražnju od ponude, rekao je Dinkić juče u Kruševcu .( KruNet)

Vlasniku „Trajala“ rok do 30.09.- 03.09.2009.

Agencija za privatizaciju dala je vlasniku „Trajal korporacije“ rok da do kraja septembra ispuni sve obaveze iz ugovora o privatizaciji.

Agencija je navela da predlozi „Brikela“, fabrike koja je kupila Trajal, da se odlože investicije, izmeni struktura investicionog programa i da mu se odobri da proda 20 odsto imovine „Trajala“ nisu prihvatljivi. Agencija ja zatražila od bugarske kompanije da dopuni zahtev za zalaganje imovine „Trajala“ u korist Poreske uprave radi reprograma duga za poreze i doprinose.

Kako se navodi u obaveštenju, Agencija za privatizaciju je 27. avgusta razmatrala da li je kupac postupio u skladu sa odlukama Agencije iz februara i maja ove godine i zaključila da to nije učinio, pa mu je dala poslednji rok od 30 dana da to učini.

Kako navodi presednik Samostalnog sindikata „Trajala“ Milosav Vukojičić Bugarska firma je kupila Trajal za 12 miliona evra obavezao da će u prvih pet godina uložiti više od 25 miliona evra , on je do sada uložio oko 2 miliona evra. On je rekao da je fabrički odbor odlučio da 14. septembra zakaže još jedan u nizu štrajk zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora i sporazuma od početka jula 2009. . Kako je naveo, većina radnika nije dobila nijedan deo julske plate iako je dogovoreno da isplate budu najkasnije 3. i 18. u mesecu za prethodni mesec, u fabrici se radi smanjenim kapacitetom, a radnicima nije isplaćen ni prevoz za dva meseca.(Blic)

Rod kukuruza iznad prosečnog - 31.08.2009.

Rod kukuruza bi na području Rasinskog okruga ove godine mogao da bude nešto iznad prosečne 4,5 tone po hektaru, saopštila je kruševačka Poljoprivredna stručna služba.
- Raspored padavina bio je odličan tokom juna i jula, a visoke avgustovske temperature uticale su na to da rod ipak neće biti znatno iznad prosečnog, što se prvobitno moglo očekivati - rekla je stručna saradnica za ratarstvo u toj službi Radojka Nikolić.
Berba kukuruza bi na području Rasinskog okruga, prema njenim rečima, trebalo da počne u septembru, u zavisnosti od vremenskih uslova i vrste hibrida. (Kurir)

Novi moduli u Biznis inkubatoru - 28.08.2009.

Biznis inkubator centar u Kruševcu, koji je izgrađen i useljen početkom prošle godine, ovih dana se priprema za proširenje broja modula. Sedamnaest stanara, novopečenih malih preduzetnika, koji koriste 20 modula, već je potrošilo pola vremena za period „inkubacije” od tri godine, koliko imaju pravo da ostanu ovde pod povoljnijim uslovima nego bilo gde.

Sanja Stojanović, nedavno imenovana direktorka Biznis inkubator centra, ekonomista po struci, najavila je dogradnju tog centra, iako je prilikom primopredaje dužnosti nasledila minus od 655.211 dinara.

I nije, kako se to često dešava, osula paljbu po prethodnoj direktorki zbog nasleđenog minusa, već je jednostavno konstatovala da ovakvi centri po prirodi nisu profitabilni. Oslanjaju se na malu finansijsku pomoć lokalne zajednice i inostranih donatora, ali je „važno da u jednom periodu stasa nekoliko uspešnih preduzeća koja će doprinositi razvoju grada”.

– Trenutno Biznis inkubator ima samo jedan slobodan modul, ali imamo i interesovanje novih budućih preduzetnika, pa smo odlučili da napravimo projekat za dogradnju, odnosno obezbeđenje još osam modula. Imamo dva stanara koji koriste više modula, ali je izvesno da će se pre roka iseliti i da smo na tragu pronalaženja mogućnosti da ne poslujemo sa gubitkom, a možda postanemo i profitabilno preduzeće – najavila je direktorka Stojanović.

Za nove module planirano je samo dva miliona dinara, jer će se koristiti tavanski prostor postojeće zgrade.

Trenutno više od jednog modula koriste firme „Dilab trejd” i „Inetrprojekt”, ali se očekuje da će iz Inkubatora izaći već početkom naredne godine.

Pogodnosti koje preduzetnicima nudi Biznis inkubator centar su očigledne: u prvoj godini zakupnina se plaća 1,25 evra po kvadratnom metru, u drugoj 2,50, a u trećoj 3,75. Uz to, korisnicima se nudi besplatno korišćenje sale za sastanke, čajne kuhinje, sanitarnih čvorova, ADSL usluge...

U Biznis inkubator centru, sa oko 1.400 kvadratnih metara, prošle godine je investirano nešto više od milion evra. Bila je to najveća grinfild investicija u Kruševcu, za koju su sredstva obezbeđena iz NIP-a, MEGA programa i budžeta grada Kruševca.(Autor: R. Stanković)

Spoljnotrgovinska rzmena Rasinskog okruga - 25.08.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvoj polovini 2009.godine iznosi 154,5 miliona dolara.Vrednost izvezene robe u prvoj polovini godine iznosi mesecu 70,72 miliona dolara, dok ukupan uvoz iznosi 83,82 miliona dolara.U Rasinskom okrugu u prvih šest meseci 2009. godine ostvaren je deficit 13,1 milion dolara. Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 84,4%, dok je na nivou cele Srbije 52,2%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u prvih šest meseci bili su: Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Bugarska, Italija i Ruska Federacija. Na strani uvoza glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvoj polovini 2009.godine bili su: Nemačka, Italija, Austrija, Ruska Federacija, Mađarska, Kina, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina.(RPKK)

Roda centar u Kruševcu do 2010. - 24.08.2009.

Merkatorov "Roda centar" u Kruševcu neće biti otvorem ovog leta kako je najavljivano već krajem ove ili početkom 2010. godine, rečeno je u kompaniji Merkator-S.

Oko 100 radnika koji su izabrani na konkursu od čak 2000 koliko su se prijavili za rad u tom centru, biće na obuku pozvani 60 dana pre otvaranja. Merkator-S je zakupac objekta koji otvara u Kruševcu.

Ukupna vrednost investicije je, kako prenosi Beta , više od 17 miliona evra, od čega kompanija "M centar rojal" u izgradnju objekta ulaže oko 14 miliona evra, dok će Merkator u opremanje objekta investirati više od tri miliona evra.

U okviru Roda Centra će biti i oko 40 specijalizovanih prodavnica domaćih i stranih brendova tekstila, obuće, odeće, igračaka, modnih dodataka, ugostiteljski objekti, pošta, apoteka i banka. (Beta,KruNet)

Poništeno 27 odsto ugovora - 22.08.2009.

U Rasinskom okrugu je od početka privatizacije raskinuto 17 kupoprodajnih ugovora, što je 27 odsto ukupnog broja privatizovanih preduzeća.

Od 62 privatizovana preduzeća najviše ih je iz Kruševca - 32, a raskinuto je osam ugovora. U Aleksandrovcu je poništeno sedam od 15 ugovora o privatizaciji, a u Varvarinu od dva sklopljena ugovora jedan je raskinut. U Trsteniku je privatizovano sedam firmi, a raskinut jedan ugovor, dok u Brusu i Ćićevcu, u kojima su prodata po tri preduzeća, nije bilo poništenja privatizacije. Najčešći razlozi za raskid kupoprodajnih ugovora bili su nepoštovanje kontinuiteta proizvodnje i neuplaćivanje rate, zatim zbog odlaganja obaveznih investicija i nepostojanja bankarske garancije, ali i na zahtev kupca.(Autor: Beta)

Tender za Župu do 30. septembra - 19.08.2009.

Agencija za privatizaciju Srbije produžila je do 30. septembra rok za dostavljanje ponuda za kupovinu kruševačke Hemijske industrije Župa.

"Oba potencijalna kupca su od Agencije žatražila da produži rok za dostavljanje ponuda na tender, uz obrazloženje da im je potrebno još vremena kako bi sagledali isplativost investicije", rekao je generalni direktor i zastupnik kapitala u Župi Miroljub Milojević.

On je podsetio da su tendersku dokumentaciju za kupovinu 70 odsto kapitala kruševačke fabrike za proizvodnju hlora i sredstava za zaštitu bilja otkupili češki konzorcijum Spolhemije i kruševačko preduzeće Plima holding.

Agencija za privatizaciju je četvrti tender za prodaju Hemijske industrije Župa objavila 23. februara 2009, rok za otkup tenderske dokumentacije bio je produžavan tri puta, a sada je prvi put produžen rok za dostavljanje ponuda.

Oko 560 radnika Župe se u ponedeljak nakon mesec dana kolektivnog odmora vratilo na posao, a prema Milojevićevim rečima u preduzeću se trenutno radi utakanje hlora i u manjem obimu proizvodnja sredstava za zaštitu bilja.

"Radnicima je sada ponuđena i mogućnost odlaska na plaćeno odsustvo, jer više ne postoji ograničenje od 45 dana u toku godine", kazao je on.

Milojević je podsetio da je Župa Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj ponovo prosledila zahtev za kredit od 1,5 miliona evra, kojim bi mogla da pokrene proizvodnju, a koji bi vratila do kraja naredne godine.

Prema njegovim rečima, iz preduzeća bi uskoro trebalo da ode 80 radnika koji su odlučili da dobrovoljno, uz otpremnine napuste preduzeće, nakon čega će Župa imati oko 480 zaposlenih.

Hemijska industrija Župa je u procesu privatizacije od 2002. godine kada je prvi tender za njenu prodaju proglašen neuspelim. Usledila je privatizacija početkom 2004. godine, te raskid kupoprodajnog ugovora krajem 2005. godine. Novi tender je raspisan 2008. godine te proglašen neuspelim jer nije bilo zainteresovanih kupaca.(B92)

Otpremnine dali za vraćanje dugova - 28.07.2009.

Oko 11.000 Kruševljana ostalo je bez posla posle privatizacije njihovih preduzeća. Gotovo polovina otišla je u penziju uplativši sebi preostale godine staža, mali broj njih uspeo je da pokrene privatni posao, dok je većina i danas bez posla, radi privremeno ili na crno.

Najveću kruševačku firmu „Trajal“ u prvom talasu napustilo je oko 1.000 radnika uz otpremninu od 260 evra po godini radnog staža.
- Uzela sam oko 7.000 evra otpremninu jer sam imala nešto više od 28 godina radnog staža. Najveći deo novca uložila sam u banku računajući da od kamate plaćam sebi doprinose za penziono, ali te pare nisu dovoljne. Deo novca je otišao na vraćanje dugova i dnevne troškove, jer mi ni muž ne radi. Nadala sam se da ću da dođem do para prodajom akcija, ali od toga, po svemu sudeći, neće biti ništa. Jedva sastavljamo kraj sa krajem i nadam se da ćemo nekako da doguramo do penzije - kaže Milka Milanović, bivša radnica „Trajala“. Ova korporacija je u teškoj situaciji, pojedine fabrike ne rade mesecima, a uskoro bi moglo da dođe do novog smanjenja broja zaposlenih.
- Gotovo je izvesno da će 480 ljudi biti proglašeno tehnološkim viškom mada se pominje mogućnost da čak 1.000 radnika ostane bez posla. Vlasnici korporacije traže raskid kolektivnog ugovora jer su procenili da je to jedan od načina da za otpremnine umesto pet miliona evra potroše samo dva miliona - kaže Milenko Mihajlović, predsednik Veća saveza sindikata.
Krajnje neizvesna je sudbina 560 radnika „Župe“, a i „Rubin“ bi uskoro moglo da napusti još 110 radnika.
U najtežoj situaciji su bivši radnici velikih preduzeća srednje generacije kojima otpremnina nije bila dovoljna za pokretanje sopstvenog posla.
- Uzeo sam nešto manje od 1.800 evra otpremnine za sedam godina rada. To je sitan novac za neki ozbiljniji posao. Sa prijateljima sam pokrenuo firmu koja se bavi raznim stvarima i svaki dan je, bukvalno, borba za opstanak jer je teško naći posao a još teže naplatiti - priča jedan od bivših radnika „Rubina“.
U najboljoj poziciji su stariji radnici kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
- Čim je došao novi gazda uzeo sam otpremninu i naplatio akcije. Počeo sam da radim kod privatnika, ali je malo i neredovno plaćao tako da sam ga brzo napustio. Nemam zemlju, povremeno uradim poneki posao privatno, uplaćujem socijalno i uskoro bi trebalo da podnesem zahtev za penzionisanje - govori o svom iskustvu Božidar Mladenović, nekadašnji radnik „Deve“.
Za razliku od radnika „Merime“, „Trajala“, „Rubina“ i drugih preduzeća koji su otišli uz otpremnine oko 3.500 ljudi u Kruševcu je ostalo bez posla jer su njihove firme otišle u stečaj, a mnogi još uvek ne mogu da naplate svoja potraživanja.
Stečaj u „Jastrepcu“ je ušao u osmu godinu, a oko 1.000 bivših radnika još nije isplaćeno. Malo preduzeće „Eko-Inos“ nije u stečaju, ali oko 70 zaposlenih potražuje oko 60 plata od vlasnika Dušana Borovice. Problem su i neuplaćeni doprinosi tako da je šestoro radnika umrlo, a da nije uspelo da dočeka penziju.

Za 6.000 manje zaposlenih
Pre početka privatizacije u Kruševcu je bilo oko 36.000 zaposlenih i nešto više od 14.000 nezaposlenih. U poslednjih sedam godina broj zaposlenih je pao na 30.000, dok se broj nezaposlenih kreće između 17.000 i 18.000.(Autor: Slaviša Milenković)

Otvoren Regionalni Centar za ruralni razvoj - 27.07.2009.

Na osnovu Zakona o ruralnom razvoju, koji je usvojen u junu 2009. godine otvoren je Regionalni Centar za ruralni razvoj u Kruševcu.
Regionalni Centar za ruralni razvoj je osnovan uz podršku Regionalne privredene komore Kruševac i grada Kruševca. Centar ima svojih 6 područnih kancelarija: Aleksandrovac, Ćićevac, Trstenik, Brus, Varvarin i Vrnjačka Banja. Cilj osnivanja je podrška ruralnom razvoju, bolja koordinacija sa Ministarstvom poljprivrede kroz odredjene prinaldelžnosti, a koje su vezane za ruralni razvoj, obuka poljoprivrednih proizvodjača, bolja dostupnost informacija vezanih za Uredbe, konkurse, podsticajna sredstva, pisanje projekata i kao i priprema ruralnih sredina za predpristupne IPA fondove Evropske unije u momentu, kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Rad centara obuhvata i praćenje i podršku manifestacija koje su od bitnog zančaja za ruralne oblasti, ruralni turizam, poljoprivredne priredbe, sajmove i dr.
Kontakt osobe u Regionalnom Centru za ruralni razvoj u Kruševcu (ul.Balkanska 63, IV sprat):
Vlada Bojić, regionalni menadžer u Centru 037 441 128 , 037 418 520
Veliša Bojović, koordinator Centra 037 441 128, 037 418 520 (RPKK)

Z.C. Kruševac dobio 5 ambulantnih kola - 22.07.2009.

U okviru projekta „Tehnička podrška reformi Hitne medicinske pomoći u Srbiji“ Evropska unija je obezbedila donaciju od 252 ambulantna vozila koje poseduju najmoderniju opremu u skladu sa standardima i normama Evropske unije.
Projekat predstavlja podršku Evropske unije naporima Ministarstva zdravlja kako bi se službe Hitne medicinske pomoći u Srbiji približile standardima Evropske unije.

Ovim projektom Zdravstveni centar Kruševac dobio je 5 ambulantnih vozila tipa C – marke Citroen Jumper.

Šef delegacije evropske komisije u Republici Srbiji, njegova ekselencija Žozel M. Ljoveras, potpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić i Ministar zdravlja, Prof. dr Tomica Milosavljević uručio je ključeve 24 vozila direktorima 6 zdravstvenih ustanova u Srbiji juče, 21. jula ispred Palate Srbije. (Zdravstveni centar Kruševac)

Jeftini stanovi u Kruševcu - 16.07.2009.

Tokom sledeće godine u Kruševcu bi trebalo da počne gradnja neprofitnih stanova, čiji će kvadrat koštati između 570 i 770 evra. Pored Kruševca, stanovi će se graditi i u Beogradu , Novom Sadu, Kragujevacu, Subotici, Nišu i Kraljevu. Kako se sada procenjuje, na nivou cele zemlje, prve godine gradiće se najmanje 5.000 ovakvih objekata, dok bi se kasnije taj broj mogao popeti i na 20.000. U projekat masovne stanogradnje, kako saznaje "Blic", biće uključeno najviše deset gradova u Srbiji, ali još nije razmatrano koje će sve kategorije stanovništva moći da učestvuju na konkursu za kupovinu.

Zgrade koje se budu gradile u okviru ovog projekta imaće najviše četiri sprata i potkrovlje, a najmanje tri. Radna grupa zaključila je da je najbolje da stanovi imaju između 40 i 60 kvadrata. Lokalne samouprave trenutno su u fazi pronalaženja adekvatnih lokacija, za koje treba proveriti da li je za njih urađen urbanistički plan, kao i da li su komunalno opremljene.

Prosečne zarade u maju - 14.07.2009.

Prosečna zarada isplaćena u maju 2009.godine u Rasinskom okrugu iznosi 34.516 dinara, bez poreza i doprinosa, zarada iznosi 25.019 dinara. Prosečna zarada isplaćena u privredi iznosi 29.470 dinara, odnosno 21.551 dinara bez poreza i doprinosa.
U odnosu na prethodi mesec zarada u Rasinskom okrugu je povećana je za 2,5%, dok je u privredi smanjena za 4,7%.
U maju mesecu u odnosu na prethodni mesec u četiri opštine Rasinkog okruga došlo je do povećanja zarada i to 0,4% u Aleksandrovcu , 2,5% u Brusu, 4,8% u Kruševcu, 9,6% u Ćićevcu. Smanjenje zarada isplaćenih maju bilo je u dve opštine i to 9,2% u Varvarinu i 2,9% u Trsteniku.Ako se posmatraju zarade isplaćene u privredi, do povećanja zarada je takodje došlo u četiri opštine Rasinskog okruga i to 36,7% u Brusu, 7,2% u Varvarinu, 8,1% u Kruševcu, 12,1% u Ćićevcu, dok smanjenje zarada prusutno u dve opštine i to u Aleksandrovcu 0,5% i 5,6% u Trsteniku.(RPKK)

Poslednja šansa za „14. oktobar” - 10.07.2009.

Agencija za privatizaciju pokrenula postupak restrukturiranja i to statusnim promenama, promenama pravne forme, otpisom i otpustom dugova, što treba da prethodi sledećoj privatizaciji.
Nedavna odluka Agencije za privatizaciju o pokretanju restrukturiranja Industrije mašina „14. oktobar” najavila je veliko spremanje u ovom kolektivu.
Tim povodom generalni direktor mr Zoran Radmanovac saopštio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da će restrukturiranje biti obavljeno temeljno, da će trajati dosta dugo i da će dovesti do prodaje imovine koja nije u funkciji proizvodnje i čišćenja dugova, kako se ne bi ponovilo da se niko, kao do sada, ne javi na raspisani tender.
Direktor Radmanovac, međutim, u ovom momentu nije mogao eksplicitno da odgovori na naše pitanje da li to znači da će doći do cepanja firme i prodaje po delovima.
Ono što je on rekao je to da će IMK „14. oktobar” uskoro ponuditi na prodaju svoje objekte u Zagrebu, Beogradu, Splitu i Kruševcu van fabričkog kruga.

Postupak planiranog restrukturiranja upravo i ima za cilj stvaranje uslova za upošljavanje svih postojećih kapaciteta, ali uz jasnu računicu, rekao je direktor. (R. Stanković)

Hidrocentrala kod Ćićevca - 09.07.2009.

Opština Ćićevac je u pregovorima sa firmom "Kelag" iz Austrije o izgradnji hidrocentrale na Južnoj Moravi prenose kruševački mediji. Hidrocentrala će biti snage 10 megavata, a trebalo bi da bude izgrađena kod mesta Stevanac u opštini Ćićevac. Ćićevac bi iz ovog posla imao korist, tako što bi koristio 1 megavat struje, a ostalih 9 bi prodavala ova austrijska firma.

Plima Pek će otkupiti 5000 tona pšenice - 08.07.2009.

Pekarska industrija Plima pek iz Kruševca otkupiće do 5.000 tona pšenice, uglavnom sa područja južnog i centralnog Banata, tvrde iz te kompanije.Šef nabavke Petar Mihajlović kaže da otkup počinje u ponedeljak, a čitav posao bi trebalo da bude završen do kraja meseca.

Proizvodjačima sa područja Rasinskog okruga je ponudjena cena od 10,5 dinara, plus 5% od PDV-a.Od proizvodjaća sa tog područja će biti otkupljene sve količine koje budu ponudjene, te da će oni biti isplaćeni u roku od 7 dana. Za proizvodjače koji pšenicu dovoze iz tog kraja biće obračunata tržišna cena, utvrdjena na osnovu podataka sa Produktne berze, na dan kada doteraju pšenicu.Godišnje potrebe te kruševacke pekarske industrije i Plime Vrnjci iz Vrnjačke Banje, koja posluje u okviru Plima holdinga, su oko 10.000 tona pšenice.Ove godine se nabavlja do 5.000 tona, jer se odredjena količina pšenice nalazi na lageru. (RPKK)

Prekinut štrajk u "Trajalu" - 08.07.2009.

Uprava preduzeća Trajal i Odbor Samostalnog sindikata te fabrike potpisali su sporazum na osnovu kojeg je prekinut štrajk radnika.

Članovi Samostalnog sindikata u Trajal korporaciji su u ponedeljak počeli štrajk zahtevajući redovnu isplatu zarada i izmirenje dugovanja za socijalno i penzijsko osiguranje.

Sporazumom sa štrajkačima poslodavac je prihvatio da ispuni te zahteve.

Poslodavac se obavezao da zarade isplaćuje do 15. i 30. u mesecu sa maksimalno tri dana zakašnjenja, da dugovanja za penzijsko osiguranje za 2008. godinu izmiri do 1. oktobra, a da obaveze za ovu godinu uz tekuće obaveze namiri kroz reprogram koji će dogovoriti sa Poreskom upravom, a počev od 1. oktobra.

Poslodavac se takođe obavezao da dugovanja prema radnicima za kredite kod banaka i nabavke preko sindikata reguliše u naredna tri meseca, a u istom roku treba da se izmiri obaveze na ime sindikalne članarine, kase uzajamne pomoći i kredita kod pojedinih snabdevača.

Sporazum je, u ime poslodavca, potpisao generalni direktor Petar Krstev, a u ime radnika predsednik fabričkog odbora Samostalnog sindikata Milosav Vukojičić i predsednik gradskog Samostalnog sindikata Milenko Mihajlović.(B92)

Štrajk dela radnika „Trajala” - 07.07.2009.

Rukovodstvo prihvatilo nastavak pregovora, ali i dalje traži dokaze od predsednika i članova Odbora Samostalnog sindikata da su legalno izabrani.

Oko 300 radnika „Trajal korporacije”, od 2.400 zaposlenih, učestvovalo je juče u dvočasovnom protestu ispred upravne zgrade, odazvavši se pozivu Štrajkačkog odbora, koji je formirao reprezentativni Samostalni sindikat ove industrije. Na protestnom skupu predsednik Samostalnog sindikata Milosav Vukojičić je pročitao zahteve Štrajkačkog odbora, ističući u prvi plan potrebu ostvarivanja kontinuirane proizvodnje, izvršavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora, socijalnog osiguranja i zarada.

Okupljenim radnicima se obratio i generalni direktor Petar Krastev, koji obavlja i funkciju koordinatora svih kompanija bugarskog „Brikela” u Srbiji. On je zahvalio radnicima „što su izašli u tako malom broju da pruže podršku jednom čoveku”. Taj broj ne čini ni 10 odsto zaposlenih, rekao je Krastev, a potom obećao da će nastaviti pregovore uz zahtev da predsednik Samostalnog sindikata Milosav Vukojičić i članovi Odbora tog sindikata, shodno obavezi iz Zakona o radu, pruže dokaze da su zakonito izabrani na funkcije koje obavljaju.

Krastev je obavestio radnike će uskoro moći da overe zdravstvene knjižice, kada Vlada Srbije izvrši povraćaj PDV-a, a do tada mogu od novoformirane komisije sa blagajne preduzeća dobijati akontacije za lekarske preglede, ili naplaćivati račune.

– Od povraćaja PDV-a očekujemo trideset miliona dinara, a za zdravstveno osiguranje dugujemo dvadeset dva miliona. To će biti dovoljno da svi radnici imaju overene zdravstvene knjižice. Zarade smo isplatili za maj, koje u proseku iznose 27.500 dinara u neto iznosu, što je najvažnije za radnike. Ostala pitanja, kao što su uposlenost kapaciteta, izvršavanje investicionih obaveza i dugova iz prethodnih godina, od kojih su i oni iz perioda pre privatizacije, rešavamo u hodu, u dogovoru sa Agencijom za privatizaciju, nadležnim ministarstvima vlade, bankama i drugim poslovnim partnerima – objasnio je Petar Krastev.

Radnici su se potom razišli, a predstavnici Samostalnog sindikata i poslodavca započeli su pregovore povodom zahteva Štrajkačkog odbora. Pregovori su u toku.(Autor:R. Stanković)

Koči kriza ali i sujeta - 06.07.2009.

Put u propast ili prosperitet, dilema je koja se već nekoliko meseci nadvija nad “Trajal korporacijom”. Poslovodstvo kategorično tvrdi da većinski vlasnik “Brikel” EAD iz Bugarske ima trajni interes u najmnogoljudnijem kruševačkom kolektivu, i čini maksimalne napore da ojača proizvodnju, ali Odbor Samostalnog sindikata tvrdi da gazda ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnog ugovora, niti iz socijalnog programa.
Sukob između poslovodstva na čelu sa generalnim direktorom Petrom Krstevim i Odbora Samostalnog sindikata, koji predvodi Milosav Vukojičić, kulminirao je u drugoj polovini juna. Vukojičić je dopisom rukovodstvu za 24. jun zatražio sastanak sa gazdom firme Hristom Kovačkim i razgovor o sudbini firme i radnika. Krstev i njegovi saradnici su ovaj rok shvatili kao drsku pretnju, na koju sindikat nije imao zakonska prava, pa je 19. juna Vukojičiću uručio rešenje o udaljenju sa posla do tri meseca, a nekolicini članova OSS - upozorenje.
Vukojičić je odbio da napusti fabrički krug. U zgradi Sindikata započeo je štrajk glađu. U međuvremenu je zbog dijabetesa prestao da gladuje, ali je štrajk nastavio. Počeli su i pregovori, ali nisu odmakli dalje od početka. Vukojičić je za ponedeljak pozvao radnike da potpuno obustave rad. Petar Krstev je, pak, upozorio gumare da “ne podležu provokacijama i da se ne igraju sa sudbinom firme i svojim radnim mestima”.
- Zarade za 2.400 radnika i sve prinadležnosti se isplaćuju na vreme, sa najdužim kašnjenjem od sedam do deset dana. Uposlenost nije u svih pet fabrika podjednaka, ali svakodnevno radimo na nabavci sirovina i energenata. Protekle sedmice je uloženo oko 850.000 evra za pokretanje proizvodnje u Fabrici auto-guma (FAG), dok su kapaciteti ostalih fabrika u proseku oko 50 odsto uposleni - tvrdi Krstev.
Menadžment “Trajala” navodi da je najveća proizvodnja u Fabrici teretne i industrijske pneumatike (FTIP), ali je potražnja pneumatika za putnička vozila, izazvana opštom krizom auto-industrije, znatno smanjena.
- Deo nasleđenih dugovanja firme smo otplatili, a deo rešavamo u pregovorima sa nadležnim institucijama u zemlji. Štrajk bi “Trajalu” naneo nenadoknadive gubitke, a time i radnicima. Nedavnom, jednosatnom obustavom rada, naneta je šteta od 40.000 evra. Upozoravam radnike da Odbor Samostalnog sindikata nije prihvatio ni jedan ponuđeni predlog rukovodstva, i da zakon omogućuje momentalni otkaz, ukoliko zaposleni prekine radni proces.

PROSEK 27.000 DINARA
Prosek plata u “Trajal korporaciji” je 27.000 dinara, a najniže su radničke. Zarada Milosava Vukojičića, predsednika Odbora Samostalnog sindikata, predviđena kolektivnim ugovorom, iznosi oko 70.000 dinara. Konkretno, za april mu je isplaćeno 73.000 dinara, potvrdio je Petar Krstev novinarima na vanrednoj konferenciji u “Trajalu”. U prisustvu savetnika Emila Čavdarova, Krstev je ocenio da je poziv na štrajk “lična sujeta Milosava Vukojičića, koja radnike može skupo da košta”.(Autor:Z. AVRAMOVIĆ)

U Trajalu još nema proizvodnje - 03.07.2009.

Proizvodnja u kruševačkom Trajalu odložena je za sredinu ovog meseca, a radnici ove fabrike više nemaju ni zdravstveno osiguranje zbog neuplaćenih doprinosa.

Proizvodnja u fabrici autoguma zaustavljena je pre više od tri meseca zbog kvara na mašinama, a rukovodstvo fabrike kaže da je do zastoja došlo zbog nedostatka novca za nabavku rezervnih delova.

Uprava fabrike objašnjava da radnici nemaju overene zdravstvene knjižice, jer sredstva od povraćaja PDV-a još nisu prebačena za zdravstveno osiguranje.

Uprava najavljuje da će problem biti rešen za petnaestak dana i dodaje da će do tada radnicima plaćati sve usluge i troškove lečenja.

Dodela priznanja "Kapetan Miša Anastasijević" - 02.07.2009.

U organizaciji Regionalne privredne komore Kruševac i Media Invent-a iz Novog Sada, 30. juna 2009.godine u svečanoj sali Kruševačkog pozorišta , održana je dodela priznanja "Kapetan Miša Anastasijevic" za područje koje pokriva Regionalna privredna komora Kruševac.

Dobitnici priznanja "Kapetan Miša Anastasijevic" za područje koje pokriva RPK Kruševac za 2008.godinu su:

1. "Vino Župa"Aleksandrovac - najbolja kompanija 2008.g
2. Miroslav Jovanović - menadžer 2008.g. (Rubin a.d. Kruševac)
3. JKP "Vodovod" Kruševac - najbolje javno preduzeće 2008.g.
4. "Tehnogradnja" Kruševac - za kooperativnu odgovornost
5. "Duga Fruit" Kruševac - partner 2008.g
6. Miroslav Mitrović - bankar godine 2008.g (Banca Intesa a.d. Beograd)
7. "Lim Metal" Kruševac najbolje malo preduzeće 2008.g.
8. "Ratajac" Velika Drenova - najbolji domaćin 2008.g.
9. "Savić Company" Pojate - za poslovnost 2008.g.
10. "Jugoprevoz" a.d. Kruševac - za kvalitet usluga
11. "Agromil" Pojate - za najbolji agrar 2008.g.
12. "Arsić" - za najbolji brend
13. Djordje Stanković - doprinos razvoju komunalne infrastrukture
14. Goran Krasić - za doprinos razvoju preduzetništva (RPK Kruševac)
15. Ljubica Nenezić - za doprinos razvoju prosvete i obrazovanja
16. Zdravstveni centar Kruševac - za kvalitet i unapredjenje zdravstevne zaštite
17. Crkveni Hor "Sveti Knez Lazar" Kruševac - za duhovnost
18. Momir Dragićević, književnik - za kulturu i lepotu srpskog jezika (RPKK- opširnije)

MK "14. oktobar" ulazi u restrukturiranje - 02.07.2009.

Agencija za privatizaciju objavila je odluku o restrukturiranju preduzeća Industrije mašina i komponenata (IMK) "14. oktobar" iz Kruševca. Preduzeće ulazi u proces restrukturiranja nakon neuspešne prodaje na tenderu i nemogućnosti prodaje preduzeća u celini.

U odluci o restrukturiranju, koja je objavljena na sajtu Agencije, navedeno je da postupak restrukturiranja podrazumeva i statusne promene, promene pravne forme preduzeća, otpis glavnice duga, pripadajućih kamata i drugih potraživanja u celini ili delimično, kao i otpuštanje duga u celini. Restrukturiranjem se omogućavaju i druge izmene koje se tiču statusa njegovih zavisnih preduzeća, a koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala i imovine.
Agencija je pozvala i državne poverioce "14 oktobra" da prijave svoja potraživanja zaključno sa 31. decembrom 2004. godine, a pravo da prijave potraživanje imaju i ostali poverioci.

Ovo preduzeće zapošljava 1.960 radnika, a posle sprovođenja socijalnog programa trebalo bi da ih ostane oko 1.680. Vlada je nedavno odobrila socijalni program kroz koji bi iz fabrike trebalo da ode 283 radnika, a iz republičkog budžeta za te namene trebalo bi izdvojiti oko 89 miliona dinara.

Ministarstvo ekonomije ranije je najavilo da će IMK "14. oktobar" biti privatizovan tokom ove godine i da će to biti učinjeno pronalaženjem strateškog partnera koga će država u većinsko vlasništvo u toj kompaniji uvoditi kroz investicije vredne nekoliko desetina miliona evra.
"14 oktobar" uspešno je sarađivalo s čačanskom "Slobodom", valjevskim "Krušikom", fabrikom "Goša" iz Smederevske Palanke, ali i drugim preduzećima u Srbiji.(biznisnovine)

Henkel uložio oko 60 miliona - 01.07.2009.

Nemačka kompanija Henkel investirala je oko 60 miliona evra u Srbiji od 2002. do sada, tvrdi predsednik Henkela u Srbiji Nenad Vuković.On je naglasio da je prema ugovoru o privatizaciji fabrike deterdženata Merima iz Kruševca uloženo 43,6 milona evra, uz dodatne investicije u modernizaciju proizvodnje i još oko osam miliona evra u izgradnju fabrike u Indjiji.U ovoj godini biće investirano milion evra u postavljanje top filtera za zastitu životne sredine i prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, koje bi trebalo da bude završeno polovinom jula.Investicje u modernizaciju poslovanja omogućile su da proizvodnja u Srbiji postane konkurenta u okviru Henkel grupe, tako da je za kompaniju isplativo da proizvodima iz Srbije sto vise snabdeva svoje kompanije u regionu.Iz Srbije Henkel izvozi oko 30 odsto proizvodnje deterdzenata, a stalno se širi broj inostranih trzista na koja se plasira roba.Henkel sada iz Srbije izvozi na sva trzista zemalja bivse Jugoslavije, u Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu,Madjarsku, Austriju, Svajcarsku cime je znacajno premasen plan iz 2002. o izvozu na trziste CEFTA regiona.(RPKK)

"VINO ŽUPA" ostvarila veću dobit - 29.06.2009.

Aleksandrovacka Vino Župa u prošloj godini ubeležila je neto dobit od 399 miliona dinara, nepunih 32% veću nego u 2007.Skupština akcionara odlučila je da se neto dobit prenese u nerasporedjenu dobit na predlog upravnog odbora a u cilju povecanja likvidnosti kompanije, tvrdi proizvodjac sokova i vina.Vino Župa je prošle godine prodala 97 miliona kilograma odnosno litara proizvoda od cega 73% na domacem tržistu.

Za 5 meseci ove godine (januar/maj)prodaja Vino Župe povećana je 11%.U izveštaju sa skupštine akcionara navodi se i da je akvizicija preduzeca Povardarie stavljena u funkciju u jesen 2008, dok se početak rada mostarskog Hepoka ocekuje za par nedelja.Prošle godine Vino Župa investirala je 8,5 miliona evra u preuzimanja, proizvodne linije i transportna sredstva.Akcijama Vino Župe na Beogradskoj berzi se trguje od kraja avgusta 2005. Cena hartije sada je 6.000 dinara prema maksimalnih za godinu dana 18.400 iz juna prosle godine i minimalnih 4.530 iz aprila ove godine.Tržišna kapitalizacija Vino Župe trenutno je 1,24 milijarde dinara.(RPKK)

Podrška proizvodjačima i hladnjačarima - 26.06.2009.

U Regionalnoj privrednoj komori Kruševac održan je sastanak sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Danske i predstavnicma hladnjačara, Udruženja uzgajivača jagodastog voća, Ministarstva poljoprivrede-inspekcija, Poljoprivredne stanice Kruševac i dr. Predstavnici Ministartsva inostranih poslova Kraljevine Danske predstavili su planove za izradu programa podrške proizvodjačima i hladnjačarima iz Srbije. Naime, cilj sastanka je bio da se dobiju polazne inoformacije, direktno sa terena od proizvodjača jagodastog voća i hladnjačara iz Srbije, koji vid podrške im je najpotrebniji. Njihovo iskustvo govori da se program najčešće organizuje u vidu tri komponete i to: obuka (marketing, proizvodnja, prerada i dr.), tehnička pomoć za podizanje kapaciteta, mikrokrediti pod povoljnijim uslovima
Na sastanku se govorilo o kapacitetima i potencijalima za proizvodnju jagodastog voća u Rasinskom okrugu kao i o glavnim problemima koji pogađaju ovaj deo poljoprivredne proizvodnje. Najčešći problemi su usitnjenost poseda, neorganizovanost proizvodjača, nepostojanje zadruga i udruženja, kao i nedovoljno finasijskih sredstava pojedinačnih proizvodjača za sisteme za navodnjavanje (korišćenje podzmenih voda), mehanizaciju i slično. Predstavnici Ministartsva inostranih poslova Kraljevine Danske rekli da će na osnovu zajedničkih problema i potreba proizvodjača i hladnjačara iz Srbije, kreirati program podrške "Balkan", koji će upravo biti namenjen našim poljoprivrednicima u ovoj oblasti.(RPKK)

Suspendovan predsednik sindikata - 23.06.2009.

Predsednik Samostalnog sindikata „Trajal korporacije” Milosav Vukojičić posle suspendovanja započeo štrajk glađu, dok generalni direktor Petar Krastev smatra da taj sindikat sprovodi štetnu aktivnost u vreme krize

Oko 300 radnika „Trajal korporacije juče se okupilo u krugu preduzeća da pruži podršku predsedniku Samostalnog sindikata Milosavu Vukojičiću, kome je prošlog petka Pravna služba uručila akt upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i istovremeno rešenje o privremenom udaljenju s posla. Vukojičić je posle objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli odlučio da ne napušta krug preduzeća, a potom je objavio da je započeo štrajk glađu ispred prostorija sindikata. Rukovodstvo preduzeća se oglasilo saopštenjem za javnost, tvrdeći da Vukojičić zloupotrebljava sindikat, vršeći opstrukciju i maltretiranje članova rukovodstva, zbog čega je prinuđeno da ga upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da ga privremeno udalji s posla.

Generalni direktor Petar Krastev je juče pozvao i predstavnike Inspekcije rada na konsultaciju da bi „zaštitio rukovodstvo a da se ne ogreši o zakon“.

U rešenju o upozorenju za postojanje razloga za otkazivanje ugovora o radu i u rešenju o privremenom udaljenju s posla navedeni su uglavnom isti razlozi. Prvo se navodi da Milosav Vukojičić, visokokvalifikovani bravar specijalista, „raspoređen na radno mesto predsednika Sindikata od 1. novembra 2006. godine već nekoliko meseci unazad izlaže rukovodstvo korporacije maltretiranju i pretnjama o najavama štrajka, okupljanja radnika, nalazeći uvek nove razloge da ometa rad poslodavca u izvršavanju svojih obaveza”. U rešenju se još navodi da je Vukojičić 11. juna 2009. godine svojevoljno i bez obaveštavanja generalnog direktora zakazao sastanak direktora fabrika i sektora za 16. jun u 14 č., „znajući da generalni direktor u to vreme ima utvrđene obaveze”, kao i da je davao izjave kojima narušava korporativni ugled „Trajala“.

– Trenutno radim na radnom mestu predsednika Sindikata, gde mi je obaveza da se borim da rukovodstvo i kupac „Trajala“ izvršava obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Do sada rukovodstvo uglavnom nije ostvarivalo postignute dogovore sa Sindikatom. Mi tražimo da rukovodstvo izvršava svoje obaveze, da mi radimo, primamo platu i da bude sačuvan kapital koji je zatečen prilikom dolaska novog vlasnika. Oni su to shvatili neozbiljno, potpisivali sporazume, a nijedan nisu ostvarili, pa su doveli kompaniju na najnižu lestvicu od postojanja „Trajala“. Zato smo se obratili Upravnom odboru i tražili da gazda Hristo Kovački dođe. Ukoliko ne dođe i ukoliko ne povuku rešenje o mom suspendovanju, imaće generalni štrajk – kaže Milosav Vukojičić.

Generalni direktor „Trajal korporacije” Petar Krastev objašnjava da se ovde radi o takvom kršenju radne discipline koje se mora sankcionisati udaljenjem predsednika Sindikata, kako bi se normalno odvijao proces rada i obezbedio posao za 2.400 radnika.

– Nezakonitom obustavom rada oko stotinu radnika juče nam je naneta šteta od oko 100.000 evra, zbog čega ćemo preduzeti odgovarajuće mere za narušavanje radne discipline. Pozvali smo i inspektore rada da bismo razjasnili kako da zaštitimo proizvodnju od predsednika Sindikata. Samo 19. juna u proizvodnju smo investirali 600.000 evra, da bismo povećali uposlenost u Fabrici autoguma, a i ostale četiri fabrike rade u manjem ili većem obimu. Fabrika teretnih guma je već dostigla uposlenost od 90 odsto. Sve svoje obaveze izvršavamo, ali nam je najteže da u vreme krize koja potresa svet izađemo nakraj sa štetnom aktivnošću koju vode pojedinci, pre svega Samostalni sindikat, zbog čega smo i preduzeli mere upozorenja i privremenog udaljenja s posla – kaže generalni direktor Krastev.(Autor: R. Stanković)

283 radnika manje u 14 oktobru - 22.06.2009.

Danas je počela realizacija programa Vlade Srbije kroz koji bi iz fabrike IMK 14 oktobar trbalo da odu 283 radnika. Reč je o zaposlenima koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak po jednoj od ponuđenih opcija. Najveći broj njih, koji imaju pet godina do sticanja jednog od uslova za penziju, opredelio se za jednokratnu isplatu šest bruto zarada i za mesečno isplaćivanje plate do penzionisanja".

Za tu opciju opredelila su se 252 radnika, dok su 22 radnika izabrala novčanu naknadu u visini od 10 prosečnih zarada, a devet za otpremninu u skladu sa Zakonom o radu.

Iz republičkog budžeta će se za socijalni program je odmah izdvojeno oko 89 miliona dinara, a u narednih pet godina još oko 255 miliona dinara. U preduzću trenutno radi oko 1.960 radnika, a nakon sprovođenja socijalnog programa ostaće ih oko 1.680. (KruNet)

Treće produženje roka za Župu - 20.06.2009.

Agencija za privatizaciju produžila je rok za otkup tenderske dokumentacije za Hemijsku industriju Župa iz Kruševca do 21. avgusta 2009. godine.

Rok za otkup tenderske dokumentacije trebalo je da istekne juče, a ovo je treći put da se produžavaju rokovi za prodaju 70,34 odsto Župe na tenderu koji je raspisan 23. februara ove godine.

Generalni direktor Župe Miroljub Milojević kazao je da bi potencijalni inostrani kupac u ponedeljak trebalo da dođe da obiđe fabriku.

Kako kaže direktor, ovih dana bi trebalo da se u Župi isplati majska plata, a za dalje nema više sredstava.

Na plaćenom odmoru je oko 50 odsto radnika Župe.

"Trajal": Kako iz dugova RZZO-u - 19.06.2009.

“Trajal” spada u nekoliko preduzeća u zemlji koje najviše duguje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Zbog striktne primene Zakona o zdravstvenom osiguranju, radnici će ostati bez overenih zdravstvenih knjižica ukoliko poslodavci ne uplate doprinose do kraja ovog meseca.

“Trajal” na ime zdravstvenog osiguranja duguje Republičkom fondu oko 22 i po miliona dinara. Međutim, u fabrici kažu, a prenosi B92, da će dugovanja biti izmirena i da će radnici moći da se leče. Oni kažu da radnici neće ostati bez overenih zdravstvenih knjižica, jer će novac od povraćaja PDV–a uplatiti za zdravstveno osiguranje.

Predsednik samostalnog sindikata “Trajala” Milosav Vukojčić kaže da su spremni na najradikalnije poteze ukoliko se dogodi da sredstva ne budu uplaćena do 31. juna, do kada radnici imaju overene zdravstvene knjižice. (B92)

Rubin izvezao vina za 3,9 mil. evra - 15.06.2009.

Kruševački proizvođač alkoholnih pića Rubin izvezao je u prošloj godini vina u vrednosti od 3,9 miliona evra, što je za 85 odsto više nego u 2007. godini.

Zamenik direktora tog preduzeća Miroslav Jovanović kaže i da je u 2008. godini Rubin prodao ukupno 850 vagona vina, što znači da je prodaja skoro udvostručena za četiri godine od privatizacije kompanije.

U naredne tri godine biće investirano tri miliona evra kako bi se postigao vrhunski kvalitet vina, rekao je on i dodao da je Rubin u protekle dve godine kupio 50 hektara i zakupio 210 hektara zemlje za nove zasade, a radi se na kupovini još 1.200 hektara u ovoj godini, dok je plan da se do 2015. godine obezbedi još oko 3.500 hektara.

Prema njegovim rečima, u toku je montiranje opreme za primarnu preradu grožđa, potom rekonstrukcija vinarskog podruma, za koju je izdvojeno 450 hiljada evra, a i montiranje nove linije za hladno punjenje vina, kapaciteta deset hiljada litara na sat.

Jovanović je kazao i da se Rubin zbog ekonomske krize suočava sa problemom naplate potraživanja, jer je sve više firmi koje ne mogu da plate robu, a mnogima su blokirani računi.

"To je, uz smanjenu kupovnu moć potrošača, uticalo da u prvoj polovini godine postavljeni planovi nisu realizovani. Očekujemo da će druga polovina godine, kada je potrošnja Rubinovih proizvoda tradicionalno veća, doneti poboljšanje rezultata poslovanja", rekao je on.

Kompanija Invej kupila je kruševački Rubin u januaru 2005. godine. U preduzeću je pre privatizacije bilo zaposleno oko hiljadu ljudi, a trenutno Rubin ima oko 350 radnika.(B92)

Pad industrijske proizvodnje za 19,% - 12.06.2009.

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području Rasinskog okruga u prva četiri meseca 2009.godine smanjena je za 19,% u odnosu na ostvarenu proizvodnju u istom periodu 2008.godine, dok je u Srbiji smanjena za 21,1% .Ukupna industrijska proizvodnja u aprilu ove godine u odnosu na april u 2008.godni je smanjena za 22,5%.

Na području Regionalne privredne komore Kruševca, trend kretanja industrijske proizvodnje u posmatranom periodu je imao sledeće karakteristike:
Od početka godine proizvodnja u prerađivačkoj industriji zabeležila je pad 19,9% u odnosu na isti period prošle godine.

U januaru 2009. je očekivano kao i svake godine zabeležen pad proizvodnje, naročito imajući u vidu da proizvodnja pada počev od oktobra 2008. koji je mesec sa najvišom proizvodnjom u poslednjih nekoliko godina. Međutim, u januaru je proizvodnja bila na nižem nivou čak i u odnosu na januar 2008. godine.

U februaru i martu proizvodnja se povećava ali se već u aprilu javlja pad tako da je u aprilu indeks 79,9. Ovakvi indeksi su svakako uticaj svetske ekonomske krize i imaju slične trendove i na nivou okruga i na nivou države.

Posmatrano po sektorima, za prva četiri meseca 2009. godine u samo tri industrijske grane zabeleženo je povećanje industrijske proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu a to su: proizvodnja odevnih predmeta i krzna ( više od 130% povećanja ), proizv. celuloze, papira i prerada papira i proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala. U svim ostalim granama beleži se pad, najveći kod proizvodnje preciznih i optičkih instrumenata.

Posmatrajući samo mesec april najveći indeks je kod proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala (140,2), a u još dve grane je proizvodnja veća nego u prosečnom mesecu 2008. godine: u proizvodnji celuloze, papira i prerada papira i u proizvodnji mašina i uređaja, osim električnih. Najniži indeks u aprilu je 5,7 kod kod proizvodnje preciznih i optičkih instrumenata. (RPKK)

Otvoren poziv za projekte za Eko - inovacije - 11.06.2009.

Privredna komara Kruševac obaveštava da je u sklopu Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost CIP Evropske Unije, otvoren je poziv za prikupljanje predloga projekata za eko -inovacije. Rok za konkurisanje je 10.septembar o.g., a predvidjeni budžet je oko 30 miliona evra. Poziv je otvoren za sva pravna lica iz privatnog i javnog sektora sa teritorije EU i i u zemljama kandidatima ili potencijalnim kandidatima među koje spada i Srbija. Prioritet će imati projekti iz sledećih oblasti:

- gradjevinarstvo
- hemijska industrija
-prehrambena industrija
-reciklaža

Detaljnije informacije i komplatnu domumetaciju možete naći na linku: http://ec.europa.eu/environment/eco-innovation/application_en.htm (RPKK)

Ima posla za IMK “14. oktobar” - 08.06.2009.

Industrija mašina i komponenata "14. oktobar" će "na osnovu već ugovorenih poslova, biti uposlena do kraja godine".

Direktor kruševačke kompanije Zoran Radmanovac je rekao da je će za zaposlene u toj kompaniji biti posla iako je "Ju-es Stil Srbija" otkazao sve porudžbine, a mnoga javna preduzeća, zbog smanjenja budžeta, svela nabavku na minimum.

"Nakon dužeg perioda dogovoren je posao iz namenske proizvodnje, vredan dva miliona dolara", rekao je on i dodao da će se taj posao realizovati u saradnji sa čačanskom Slobodom i valjevskim Krušikom, a da su proivodi namanjeni izvozu.

On je dodao da će u delu energetike pojedini kapaciteti u potpunosti biti uposleni do kraja godine, jer su dogovoreni poslovi vredni 800 miliona dinara, a odnose se na proizvodnju elemenata procesne opreme, odnosno opreme za rudnike i površinske kopove.

Prema njegovim rečima, Vlada je nedavno odborila socijalni program kroz koji bi iz fabrike trebalo da odu 283 radnika. "Reč je o zaposlenima koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak po jednoj od ponuđenih opcija. Najveći broj njih, koji imaju pet godina do sticanja jednog od uslova za penziju, opredelio se za jednokratnu isplatu šest bruto zarada i za mesečno isplaćivanje plate do penzionisanja", kazao je on.

Za tu opciju opredelila su se 252 radnika, dok su 22 radnika izabrala novčanu naknadu u visini od 10 prosečnih zarada, a devet za otpremninu u skladu sa Zakonom o radu.

Iz republičkog budžeta će se za socijalni program odmah izdvojiti oko 89 miliona dinara, a u narednih pet godina još oko 255 miliona dinara. U tom preduzću trenutno radi oko 1.960 radnika, a nakon sprovođenja socijalnog programa ostaće ih oko 1.680.

Prosečna plata je oko 23 hiljada dinara, a poslovodstvo ističe da je sa reprezentativnim sindikatima dogovorena dinamika zarada, te isplata regresa u visini prosečne plate u periodu od sedam meseci.

Radmanovac je podsetio da je, realizacijom ugovora sa Ministarstvom finansija o konverziji potraživanja od 1,084 milijarde dinara u kapital Srbije, promenjena struktura kapitala IMK "14. oktobar", odnosno da je država sada vlasnik 79,33 odsto kapitala predzueća.(B92)

Spoljnotrgovinska razmena u Rasinskom okrugu - 03.06.2009.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prva četiri meseca 2009.god. iznosi 97,7 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe u aprilu iznosi mesecu 45,678 miliona dolara. Ukupan uvoz u aprilu iznosi 52,364 miliona dolara.
U Rasinskom okrugu u prva četiri meseca 2009. godine ostvaren je deficit 6,686 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 87,23%, dok je na nivou cele Srbije 47,8%.
Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u prva četiri meseca bili su: Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Bugarska, Italija i Ruska federacija.
u milionima USD

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prva četiri meseca 2009.godine: Nemačka, Italija, Austrija, Ruska federacija, Mađarska, Kina, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. (RPKK)

Prosečne zarade isplaćene u aprilu - 03.06.2009.

Prosečna zarada isplaćena u aprilu 2009.godine u Rasinskom okrugu iznosi 33.682 dinara, bez poreza i doprinosa, zarada iznosi 24.660 dinara. Prosečna zarada isplaćena u privredi iznosi 28.135 dinara, odnosno 20.849dinara bez poreza i doprinosa.

U odnosu na prethodi mesec zarada u Rasinskom okrugu je povećana je za 0,8%, dok je u privredi smanjena za 2%.
U aprilu mesecu u odnosu na prethodni mesec u pet opština Rasinkog okruga došlo je do povećanja zarada i to 0,2% u Aleksandrovcu , 7,4% Varvarinu, 1,8% u Brusu, 3,2 u Trsteniku i Ćićevcu 8%. Smanjenje zarada isplaćenih aprilu bilo je jedino u Kruševcu i to za 0,8%.

Ako se posmatraju zarade isplaćene u privredi, povećanje zarada je ostaveno u tri opštine Rasinskog okruga i to 1,4% u Aleksandrovcu, 4,2% u Trsteniku, i 8,7 u Ćićevcu, dok je do smanjenja zarada u aprilu došlo u Brusu 32,5%, Varvarinu za 3.1% i Kruševcu za 4,7%(RPKK)

Stvarajmo nove brendove - 02.06.2009.

Privredna komora Kruševac obaveštava da je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) raspisala Konkurs za mala i srednja preduzeća Stavarajmo nove brendove ili Redizajn. Ukoliko želite da unapredite vizuelni identitet Vašeg proizvoda i povećate svoje šanse za uspeh na stranim tržištima, uključite se u akciju "Stvaramo nove brendove".
Akcija Vam pruža šansu da bez ulaganja dođete do svežih ideja i rešenja za ReDizajn Vašeg proizvoda kroz rad sa mladim i talentovanim ljudima, pružajući studentima industrijskog dizajna odličnu priliku da primene svoja znanja i doprinesu konkurentnosti privrede. Stručna Komisija će odluku o pet preduzeća, čiji proizvodi ulaze u proces redizajna ambalaže, doneti na osnovu kriterijuma: profitabilnosti, cene koštanja proizvoda, vrednosti izvoza proizvoda, inovativnosti proizvoda, stepena prerade i tržišta na koja se proizvod izvozi.
Popunjenu prijavu i fotografiju proizvoda pošaljite na adresu:
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije SIEPA
Za projekat "Stvaramo nove brendove"
ul. Vlajkovićeva 3/5, 11000 Beograd
Pravo učešća na Konkursu imaju mala i srednja preduzeća sa centrom poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije.

Vino Župa u Seulu - 30.05.2009.

Srpska firma Vino Zupa iz Aleksandrovca predstavila je svoje proizvode na Medjunarodnom sajmu uvozne robe, koji je otvoren u Seulu.Kako je saopstila ambasada Srbije u Seulu, rec je o prvoj prezentaciji srpskih proizvoda na ovoj manifestaciji, koju su organizovali Korejska asocijacija uvoznika (KOIMA), Komora Evropske unije u Republici Koreji i akreditovana diplomatska predstavnistva u toj zemlji.Vino Zupa se korejskim posetiocima predstavila proizvodnim programom koji ukljucuje vina, sokove i zestoka pica.Sajam ce trajati do 30. maja. (RPKK)

Nova radna mesta sa start-ap kreditima - 30.05.2009.

Na sednici Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, održane 11.05.2009.god.iz sredstava kreditne linije start-ap za pokretanje sopstvenog biznisa odobreno 1.059 kredita u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi dinara.

Za Rasinski okrug opredeljeno je 53.550.000 dinara, od toga je 20.000.000 odobreno za otvaranje novih privrednih društava, dok je 33.550.000 odobreno za otvranje preduzetničkih radnji.
Preduzetnicima početnicima u Rasinskom okrugu je odobreno 27 kredita, dok je pravnim licima odobreno 9 kredita.(RPKK)

Rubin izvozi za Ameriku - 27.05.2009.

Kruševački "Rubin" počeće uskoro izvoz "vinjaka XO" u SAD, a porudžbina je stigla iz Ilinoisa, izjavio je zamenik generalnog direktora Miroslav Jovanović.
On kaže da je u pitanju prirodno alkoholno piće proizvedeno mešanjem vinskih destilata, "odležalih" najmanje osam godina u hrastovoj buradi zapremine 500 litara. Taj vinjak se preporučuje kao dižestiv, a zbog luksuznog pakovanja i ukrasa procenjen je i kao prigodan za poklon.
Jovanović je ukazao da tamošnja distributerska kuća "AB kompani" povlači nove količine domaćih pića, među kojima najčešće vinjak, ali i "Rubinova" vina, najviše "Medveđu krv", "Caricu Milicu" i "Cara Lazara", a prema rečima ljudi na terenu, ta pića ne piju samo naši ljudi, već sve više i Amerikanci.
Osim što se pojačao izvoz ka Americi, "Rubinova" pića sve više traže i u Sloveniji, Belgiji, Francuskoj, Švajcarskoj... Prema rečima Jovanovića, "Rubin" je prošle godine imao izvoz vredan tri miliona evra, koliko je i bilo planirano, a veoma je važno da se svake godine otvara novo inostrano tržište, tako da je to lani bila Rusija, a ove godine Velika Britanija.
Velika prednost „Rubina" jeste što sirovine neophodne za proizvodnju vina pre svega dobija iz sopstvenih vinograda, sa devet vinogradarskih lokacija u Srbiji - Bačina, Suvaja, Lučina, Ravnjak, Ražanj, Grevci, Leskovac, Dobričevo, Preševo.(RPKK)

Firme iz Kruševca na izložbi u Belorusiji - 25.05.2009.

Povodom potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Belorusije a u cilju unapređenja privredne saradnje dve zemlje, prodora naše privrede na ovo potencijalno značajno tržište, Ministarstvo trgovine i usluga Republike Srbije i Privredna komora Srbije organizuju Nacionačnu izložbu u Minsku od 26.do 28. maja 2009 godine. Na osnovu prijava i prethodno sprovedenog postupka izabrano je 74 preduzeća iz Srbije, koja poseduju konkurentnan proizvod i raspolažu proizvodnim kapacitetima, kao i iskustva u izlaganju na sajmovima u inostranstvu. Među odabranim preduzećima koja nastupaju na Nacionalnoj izložbi u Minsku su i deset preduzeća sa područja RPK Kruševac : Fruti komerc Kruševac,Rubin Kruševac, Plima M Kruševac, Duga Fruit Kruševac, Vino Župa Aleksandrovac, PPT Holding Trstenik, PPT Pneumatika, PPT Servoupravljači, PPT Hidraulika. .Očekuje se uspostavljanje saradnje sa privredom Belorusije, koja je komplementarna srpskoj, ali koja po broju stanovnika i značajnom privrednom rastu može biti zaista naše značajno izvozno tržište.(RPKK)

Proizvodnja smanjena za 20 % - 14.05.2009.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području RPK Kruševac u prvom kvartalu 2009.godine. godine smanjena je za 20,3% u odnosu na ostvarenu proizvodnju u istom periodu 2008.godine, dok je u Srbiji smanjena za 16,9% .Ukupna industrijska proizvodnja u martu ove godine u odnosu na mart u 2008.godni je smanjena za 16,8%.

Na području Regionalne privredne komore Kruševca, trend kretanja industrijske proizvodnje u posmatranom periodu je imao sledeće karakteristike:
Od početka godine proizvodnja u preradjivačkoj industriji zabeležila je pad 20,4% u odnosu na isti period prošle godine.
Posmatrano po sektorima, u prvom kvartalu 2009.god.u odnosu na prosek ostvaren u istom periodu 2008.godine, porast je ostvaren u samo četiri grane. Najveće povećanje je kod proizvodnje odevnih predmeta i krzna sa indeksom od 111,4% u odnosu na isti period prošle godine.(RPKK)

Prezentacija CFCL u RPK Kruševac - 14.05.2009.

Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Predstavništvom PKS u Parizu organizuje

PREZENTACIJU FRANCUSKE FIRME CFCL

Prezentacija će se održati danas, 14. maja 2009.godine sa početkom u 10 h u sali Regionalne privredne komore Kruševac. Prezentaciju će održati gospođa Emanuel Dute, direktor za međunarodne odnose firme CFCL. Posle prezentacije biće održani individualni sastanci sa zainteresovanim proizvođačima.

Firma CFCL se bavi proizvodnjom i prodajom maziva za poljoprivredu i poljoprivredne mašine; parafina i jestivih masnoća za održavanje presa i rezervoara; mikrokristalnih voskova za kalemljenje vinove loze, ukrasnog bilja, voćaka i ruža; kalemarske opreme za rasadničare.(RPKK)

Koko poslovati sa Rusijom - 13.05.2009.

Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Predstavništvom PKS u Moskvi organizuje seminar na temu : KAKO POSLOVATI SA RUSKOM FEDERACIJOM

Sastanak će se održat u cetvrtak u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac sa pocetkom u 11 sati.

Sastanak će voditi g-din Miroslav Mitković, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za Rusku Federaciju, koji je proveo više od 10 godina u Moskvi. Gost će biti i g-din Radojica Sretenović, direktor predstavištva PKS u Moskvi. (RPKK)

Za dvadesetak dana 209 prijava - 13.05.2009.

Kruševačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje podneti su zahtevi za zapošljavanje 209 pripravnika kroz program „Prva šansa“, uz subvenciju države. „U proteklih dvavdesetak dana 129 poslodavaca podnelo je zahteve za zapošljavanje 209 pripravnika sa područja Rasinskog okruga“, rekao je predstavnik kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Budimir Simić.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da na području Okruga koji obuhvata Kruševac i još pet opština, kroz taj program bude zaposleno 580 pripravnika. Konkursom je predviđeno da poslodavci dobiu subvenciju za neto platu i to za pripravnike sa visokom spremom 20.000 mesečno u trajanju od 12 meseci, za one sa višom spremom po 18.000 dinara tokom devet meseci, uz mogućost produžetka za tri meseca, te za one sa srednjim obrazovanjem 16.000 tokom šest meseci uz mogućost produžetka za šest meseci, rekao je Simić. Dražava refundira i troškove doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Najviše zahteva za sada, njih 124, podneto je za pripravnike sa srednjom stručnom spremom, sa visokom 56, a sa višom podneto je 29 zahteva, precizirao je on. Na području Rasinskog okruga ima 28.852 nezaposlenih, a u Kruševcu 16.810.(Autor: Beta)

Štrajk u "Trajalu" - 13.05.2009.

Zaposleni u "Trajal korporaciji" u Kruševcu održali su danas jednočasovni štrajk upozorenja tražeći od poslovodstva da obezbedi uposlenost kapaciteta.

- Od poslodavca tražimo da obezbedi posao za fabriku - kazao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata "Trajal korporacije" Milosav Vukojičić, navodeći da se na protestu okupilo više od 1.500 radnika.

Prema njegovim rečima, "Trajal" trenutno radi sa svega 30 odsto kapaciteta.

Vukojičić je kazao i da radnici žele da provere da li se uplaćuju doprinosi za radni štaž, kolike su obaveze preduzeća nastale nakon privatizacije i da li se poštuje kupoprodajni ugovor.

- Fabrika autoguma u Dedini i Fabrika teretne i industrijske pneumatike ne rade, delimično rade pogoni Fabrike za gume za dvotočkaše u Ćićevcu, a uposlenost pogona eksploziva i pirotehnike je na niskom nivou - kazao je on.

Dodao je da očekuje da poslovodstvo u roku od deset dana formira pregovarački tim.

Poslovodstvo "Trajala" smatra da je današnji štrajk upozorenja nezakonit.

- U Odluci o stupanju u štrajk nije naveden organ kome su zahtevi upućeni, kao ni sastav štrajkačkog odbora - kazao je agenciji Beta pomoćnik generalnog direktora "Trajal korporacije", Emil Čavdarov.

Drugi deo martovske plate je, prema njegovim rečima, zaposlenima u proizvodnji isplaćen u petak, a ostalima juče i isplaćuje se danas.

Osim toga, dodao je on, svim fabrikama je dostavljena informacija o trenutnom stanju u Korporaciji, te kratkoročnom i dugoročnom proizvodnom programu preduzeća - što je sindikat zahtevao.

Prema planu poslovodstva do kraja nedelje bi trebalo da počne proizvodnja u Fabrici teretne i industrijske pneumatike, a sirovine za Fabriku autoguma bi trebalo da budu nabavljene između 15. i 18. maja.

Dugoročni planovi su da kapaciteti u svim proizvodnim celinama budu uposleni 80 odsto, da se instalira novokupljena oprema i oprema za Fabriku autoguma, izmire zaduženja prema državi, dobavljačima i finansijskim institucijama.

Čavdarov je kazao da "Trajal" do kraja maja treba da popuni dokumentaciju koja se odnosi na uslove koje treba da ispuni kako bi proizvodio gume za "Fijatova" vozila.

- Očekujemo da ćemo ispuniti te uslove, te da ćemo ući u "Fijat", ne samo u Kragujevcu već svuda gde ima proizvodnju - kazao je on.(BIZNIS )

Novi Zakon o javnim nabavkama - 12.05.2009.

Ministarstvo finansija Republike Srbije je donelo novi Zakon o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 6.januara 2009.godine. Shodno tome, Zakon je doneo više značajnih novina, koje su imale, uglavnom, sledeće ciljeve: jasnije određivanje odgovornosti onih koji sprovode i vrše proveru javnih nabavki, zatim, jačanje kontrole putem povećanja javnosti u sprovođenju postupaka, kao i sistemsko unapređivanje kapaciteta i rada svih aktera u procesu javnih nabavki.

U cilju detaljnijeg upoznavanja sa odredbama ovog značajnog Zakona Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Upravom za javne nabavke i Privrednom komorm Srbije organizuje prezentaciju i diskusiju o

PRIMENI NOVOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Prezentacija će se održati u utorak, 12. maja 2009.godine , sa početkom u 11 časova u sali Regionalne privredne komore.(RPKK)

Na svako radno mesto 15 ljudi - 08.05.2009.

Kolilka je kriza u Kruševcu govori činjenica da se preko 1.700 ljudi prijavilo na konkurs za prijem 115 radnika u novi tržni centar Roda (Merkator) koji će biti otvoren u Kruševcu polovinom leta, saopštila je juče ta kompanija.

Od prijavljenih skoro 2000 radnika, nakon administrativne selekcije na psihološko testiranje, koje je delom obavljeno juče, je pozvano oko 800 osoba.

Tržni centar će biti otvoren sredinom leta, biće veličine 20.000 kvadratnih metara , imaće oko 40 prodavnica, restoran, banka i apotaka i uposliće 135 ljudi.(KruNet)

Prezentacija proizvođača komunalne opreme - 05.05.2009.

Regionalnoj privrednoj komori Kruševac u saradnji sa Privrednom komorom Srbije će 05. maja održati prezentacija proizvođača domaće komunalne opreme. Na prezentaciji će izlagati proizvođači vozila za iznošenje smeća, "Fap korporacija", "Atrik", "Resor" i IMK "14. oktobar", kao i proizvođači posuda za iznošenje smeća "Plastik-Gogić", "Rumekon", "Peštan". Na prezentaciju su pozvana preduzeća sa šumadijsko-pomoravskog okruga, kao i predstavnici Regionalnih privrednih komora: Valjevo, Kraljevo, Kragujevac, Užice, Požarevac. Prezentacija se održava u sali Regionalne privredne komore Kruševac, Ul. Balkanska 63, sa početkom u 12 h, dok će izložbeni prostor biti u prostorijama preduzeća "14. oktobar". Cilj prezentacije je podrška razvoju domaće privrede u sklopu mera Vlade Srbije.(RPKK)

Merkator polovinom leta u Kruševcu - 01.05.2009.

Trgovinska kompanija Merkator S najavila je danas da će sredinom ovog leta u Kruševcu otvoriti novi prodajni centar Roda, u kojem će biti zaposleno 250 radnika.

"Izgradnja objekta u kojem će biti smešten Roda centar, površine oko 20.000 kvadratnih metara, privodi se kraju", rečeno je aganciji Beta u preduzeći Merkator S, koje posluje u okviru slovenačke kompanije Merkator.

Kako su naveli, u centru će uz megamarket biti otvorene specijalizovane Merkatorove prodavnice tehnike i artikala za kuću i domaćinstvo, sportskog tekstila i opreme i parfimeriju.

U okviru Roda Centra će biti i oko 40 specijalizovanih prodavnica domaćih i stranih brendova tekstila, obuće, odeće, igračaka, modnih dodataka, ugostiteljski objekti, pošta, apoteka i banka.

U preduzeću Merkator S su naveli da će od ukupno 250 radnika u novom tržnom centru ta kompanija direktno zaposliti 112, a da će konkurs za zapošljavanje biti otvoren do 3. maja.

Merkator planira da u ovoj godini investira oko 29 miliona evra u Srbiju što je na nivou prošlogodišnjih investicija, naveli su u kompaniji.

Merkator S u Srbiji ima više od 100 prodajnih objekata, kroz lance prodavnica Merkator i Roda.(E-portal)

Peta aukcija Savremenog doma- 30.04.2009.

Agencija za privatizaciju zakazala je za 19. jun petu aukciju kruševačkog drvno-industrijskog preduzeća Savremeni dom, po početnoj ceni od 92,7 miliona dinara. Rok za prijavu za učešće na aukciji je 11. jun. Generalni direktor Savremenog doma Bratislav Aranđelović kazao je agenciji Beta da početna cena preduzeća sa prethodne aukcije nije menjana, a da su se u međuvremenu nagomilali dugovi.

Dodao je da ima zainteresovanih kupaca, ali da to ne znači da će aukcija biti uspešna, jer je ista situacija bila i ranije, a niko se nije prijavio za nadmetanje.

Savremeni dom je, zbog petomesečnog dugovanja od 4,5 miliona dinara, mesec dana bez struje.

Savremeni dom ima dugovanja od oko pet miliona evra, od kojih je dve trećine prema državi, a proteklih nekoliko godina preduzeće je napustilo skoro 700 radnika.(Beta)

1.900 dinara manje nego u februaru - 29.04.2009.

Prosečna zarada isplaćena u martu 2009.godine u Rasinskom okrugu iznosi 33.400 dinara, bez poreza i doprinosa, zarada iznosi 24.441 dinara. Prosečna zarada isplacena u privredi iznosi 28.718 dinara, odnosno 21.346 dinara bez poreza i doprinosa.
U odnosu na prethodi mesec zarada u Rasinskom okrugu je smanjena samo za 0,6% , dok je u privredi povećana za isti procenat.

Što se Kruševca tiče, u martu je prosečna zarada iznosila 26.486 dinara, što je za oko 1.900 dinara manje nego u februaru.(KruNet - RPK)

Delta Maxi otvorio diskont u Kruševcu - 28.04.2009.

Kompanija Delta maksi je juče u Kruševcu otvorila diskont "tempo ekspres" koji potrošačima nudi izvestan asortiman proizvoda po nižim cenama, prvi od 10 takvih marketa koji će do kraja godine biti otvoreni u Srbiji.

"Otvaranje ove diskontne radnje znači da je Delta maksi prvi u Srbiji ponudio cene koje su niže 20 do 30 odsto, a neke i do 50 odsto", kazao je novinarima direktor Delta maksi Srbija Rajko Mandić.

Kako je najavljeno, do kraja godine takvi objekti će biti otvoreni u Beogradu, Jagodini, Šapcu, Požarevcu, Subotici i Kragujevcu.

Mandić je dodao da se market u Kruševcu nalazi na površini od 2.000 kvadrata i da u ponudi ima 2.500 artikala, od koji više od polovine pripada proizvodima privatnih robnih marki.

On je kazao da se privatne robne marke proizvode u fabrikama kao i ostali brendirani proizvodi, ali su njihove cene niže za 15 od 30 odsto.

Kako je rekao, Delta radi privatne robne marke u saradnji s proizvođačima u Srbiji i inostranstvu.

"Proizvodi imaju hasap (HČP) sertifikate za sigurnost namirnica, mogu se naći samo u našim radnjama, a istog su kvaliteta, kao brendirani, s tim što su jeftiniji. Ušteda je u tome što nema troškova reklamiranja", kazao je Mandić.

U ovim radnjama, prema njegovim rečima, svi mogu da kupuju bez ograničenja.

Diskont je otvoren u naselju Ujedinjene nacije, na lokaciji na kojoj se nalazio Maxi diskont. (Economy)

Sajam zapošljavanja u Kruševcu - 25.04.2009.

U okviru Evropske nedelje preduzetništva u petak je u Kruševcu održan Sajam zapošljavanja. Na Sajmu su bila prisutna 32 poslodavca koji su nudili posao za 209 lica.

Ovo je osmi Sajam zapošljavanja u Kruševcu koji je organizovala filijala Nacionalna služba za zaposljavanje. Sajam je otvorio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Sajam je do sada izazvao najveće interesovanje građana jer ga je posetilo više od 1.000 nezaposlenih Kruševljana.

U Kruševcu je prema podacima NSZ na kraju marta bilo 16.810 nezaposlenih, dok ih je na kraju prošle godine bilo 16.218.(KruNet)

Obeležen Dan preduzetništva u Kruševcu - 24.04.2009.

Kroz projekat Otpremninom do posla subvenciju je u Kruševcu koristilo više od 100 ljudi, saopšteno je juče povodom Dana preduzetništva u Kruševcu.

Predstavnica centralnog projektnog tima Ujedinjenih nacija Milica Mihailović rekla je da su svi pre toga prošli trodnevnu obuku u filijali NSZ i dobili kompletnu pravnu podršku i pomoć prilikom izrade biznis plana.

Kako je rekla, bili su u mogućnosti da predvide kako će se razvijati njihovi poslovi, te kako će u budućnosti moći da otvore nova radna mesta, za šta takođe postoje podsticajni programi. (Beta)

Dani preduzetništva u Kruševcu - 22.04.2009.

U četvrtak, 23. aprila , u okviru Evropske nedelje preduzetništva biće održani Dani preduzetništva, a u petak Sajam zapošljavanja, saopštila je juče Nacionalna služba za zapošljavanje.

Rok do 15. maja - 22.04.2009.

Rok za otkup dokumentacije na tenderu za prodaju Hemijske industrije "Župa" produžen je do 15. maja jer niko nije otkupio dokumentaciju, rečeno je danas agenciji Beta u tom predzueću.

Veliki broj prijava za samozapošljavanje u Kruševcu - 21.04.2009.

Nacionalna služba za zapošljavanje u Kruševcu primila je u roku od 20 dana od raspisivanja konkursa za samozapošljavanje 226 zahteva, što je više od ovogodišnje kvote, rečeno je u toj instituciji.

"Za samozapošljavanje je podneto 226 zahteva, dok je ovogodišnja kvota 138, a za otvaranje novih radnih mesta za sada je podnet zahtev za 81 lice, dok postoji mogućnost za 318", kazala je šefica grupe za razvoj preduzetništva i programe zapošljavanja u kruševačkoj Nacionalnoj sluzbi za zapošljavanje (NSZ) Ana Nikolić.

"Može se dogoditi da pomenute kvote koje su za te programe predviđene za ovu godinu budu smanjene zbog opšte ekonomske krize i slabog punjenja budzeta", dodala je ona.

Nastavljen pad industrijske proizvodnje u Rasinskom okrugu - 21.04.2009.

Industrijska proizvodnja u Rasinskom okrugu u februaru je bila manja za 24,5 odsto nego u isto vreme prošle godine, dok je na području Srbije zabeležen pad od 19,7 odsto, saopštila je kruševačka Regionalna privredna komora.

Statistički podaci pokazuju da je u Rasinskom okrugu ukupna industrijska proizvodnja za prva dva meseca, u odnosu na isti period lane, smanjena za 22,3 odsto, navedeno je u izveštaju Komore.

Rast proizvodnje februara 2009, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, zabeležen je u proizvodnji odevnih predmeta i krzna (skoro 60 odsto), proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda (16,6 odsto), proizvodnji celuloze, papira i preradi papira (11,4 odsto) te proizvodnji nemetalnih minerala (9,5 odsto).

Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u proizvodnji proizvoda od gume i plastike (81 odsto), proizvodnji nameštaja (oko 75 odsto), proizvodnji proizvoda od drveta i plute (oko 66 odsto).

U januaru ove godine industrijska proizvodnja u Rasinskom okrugu bila je 19,4 odsto manja nego prvog meseca prošle godine. (Beta)

Trajal posluje s dobitkom - 17.04.2009.

Trajal je posle godinu dana u martu ponovo poslovao pozitivno, rečeno je u toj kompaniji.

"Tome je doprineo pad cena sirovina, ali i to što smo uspeli da skratimo rokove plaćanja kupaca i očekujemo da u aprilu budu postignuti još bolji rezultati", rekao je agenciji generalni direktor korporacije Trajal Petar Krstev.

Dodao je da su u martu praktično radile tri od pet fabrika - Fabrika autoguma (FAG), detonita i Fabrika zaštitnih sredstava, dok je Fabrika za teretnu i industrijsku penumatiku (FTIP) radila samo da bi obezbedio sirovine za FAG.

Sada je, prema rečima Krsteva, proizvodnja pokrenuta u svim delovima korporacije, a poslednja se, pre desetak dana, uključila Fabrika za proizvodnju guma za dvotočkaše, koja radi u Ćićevcu i upošljava oko 200 radnika.

Proizvodnja u tri Trajalove gumarske fabrike bila je obustavljena sredinom novembra 2008. godine, zbog nedostatka sirovina, da bi sredinom februara najpre krenula Fabrika autoguma, a početkom aprila Fabrika teretne i industrijske pneumatike.

Krstev je kazao da su u toku pregovori Trajala i Fijata o opremanju automobila koji se proizvode u Kragujevcu Trajalovim gumama.

"Razgovara se o tehničkim detaljima. Potrebno nam je oko tri miliona evra za instaliranje nove konfekcionerke, nabavljene krajem prošle godine, te za kupovinu pet novih presa, čime bismo u potpunosti mogli da zadovoljimo kriterijume Fijata", kazao je on.

Račun Trajala je, rekao je Krstev, blokiran za oko 10,5 miliona evra, a više od 80 odsto čine obaveze prema državi, ali uprava radi na izmirenju tih obaveza.

"Jedan od načina izmirenja obaveza je prodaja dela imovine, koja ne pripada proizvodnji, po uslovima iz kuporodajnog ugovora i uz dozvolu Agencije za privatizaciju", rekao je on i dodao da u Trajalu očekuju odluku Ministarstva ekonomije u vezi sa izmirenjem tih obaveza. (Beta)

I petoletka prodata , sindika protestuje - 14.04.2009.

Agencija za privatizaciju i Akcijski fond potpisali ugovor o prodaji holdinga Prva petoletka iz Trstenika i njegovih zavisnih i osamostaljenih društva konzorcijumu firmi Lvivski avtobusni zavody iz Ukrajine i City Transport Construction Investments iz Velike Britanije, saopštila Agencija.

Ugovorena je cena od 2,5 miliona evra, a kupac je u obavezi da investira 60 miliona evra. Kupac je bio drugorangirani na tenderu iz jula prošle godine.

Radnici Prve petoletke iz Trstenika protestovali su juče jer kupac tog preduzeća nije prihvatio dodatni socijalni program.

Samostalni sindikat Prve petoletke ocenio je da je neprihavljiva ponuda tog konzorcijuma da 1.000 radnika napusti preduzeće, a da oni koji ostanu rade tri dana u nedelji.(Krunet,Eportal, Politika)

Prodat samo Vino kalem iz V. Drenove - 13.04.2009.

U petak 10. aprila , u organizaciji Agencije za privatizaciju, održana je Javna aukcija, na kojoj je između ostalog ponuđen kapital 4 preduzeća iz Rasinskog okruga od kojih je samo jedno prodato.

Na prodaju su bili DP ZVEZDA, Kruševac, DP SAVREMENI DOM, Kruševac, DP STALAĆ, Stalać, VINO KALEM - VELIKA DRENOVA.

Društveno preduzeće Konfekcija ZVEZDA je ovo bilo 3. pokušaj prodaje. Ono je bilo ponuđeno po ceni od 58.560.000 din. , a minimum 5,718,000 din.

Društveno drvno industrijsko preduzeće SAVREMENI DOM takođe nije prodato. On je bilo ponuđeno po početnoj ceni od 92.395.000 din, minimum investicija je 21,447,000 din. Dip Savremeni dom se trenutno nalazi u veoma teškom položaju, a pre 10-tak dana je celoj fabrici zbog neisplaćenih računa isključena struja.

Društveno preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju i promet STALAĆ iz Stalaća je bilo ponuđeno po ceni od 9.803.000 din. minimum investicija je bio 436,000 din.

Jedino preduzeće iz Rasinskog okruga koje je prodato na aukciji u petak je Drustveno preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju i promet VINO KALEM - VELIKA DRENOVA . Preduzeće se bavi gajenjem loznih sadnica. Početna cena je bila 17.190.000 din. a prodato je za 19.200.000 din. minimum investicija koje novi vlasnik treba da uloži su 3,312,000 din. Kupac je fizičko lice Miroslav Jovanović.(KruNet)

FAM ne oseća krizu - 13.04.2009.

Fabrika maziva (FAM) iz Kruševca planira da obim proizvodnje i prodaje zadrži na prošlogodišnjem nivou od oko 11.100 tona robe, bez obzira na ekonomsku krizu, saopštilo je danas to preduzeće.

"FAM je prošle godine proizveo i prodao 11.100 tona robe, što je za oko osam odsto više nego u 2007. godini, te će ostvarivanje takvog plana, u ekonomski izuzetno teškoj godini, biti veliki uspeh", kazala je agenciji Beta nedavno imenovana generalna direktorka FAM-a Ljiljana Kostić.

Ona je dodala da podaci o prodaji tokom prva tri meseca pokazuju da se realno može očekivati ostvarenje planairanog za ovu godinu.

Prema njenim rečima, oko 30 odsto proizvedene robe plasira se na strano tržište, a izvozi se u bivše republike SFRJ, te Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i delom Albaniju.

Kostić je ocenila da je privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS), čiji je deo FAM bio do 2005. godine, veoma značajna za kruševačko preduzeće.

"Planiramo da sa NIS-om uspostavimo suštinsko partnerstvo, što bi moglo da doprinese značajnom povećavanju obima proizvodnje, jer FAM ima mogućnost da proizvodi 30.000 tona robe godišnje", kazala je ona.

Činjenica da preduzeće posluje u okviru Asocijacije preduzeća iz oblasti putarske ptivrede (NIBENS grupa) je, prema njenim rečima, značajna jer su te firme i njihovi partneri potrošači FAM-ovih proizvoda.

U okviru obaveznih investicija, predviđenih kuporodajnim ugovorom, u okviru FAM-a gradi se Fabrika za proizvodnju biodizela.

"U nju je uloženo 12 miliona evra, mada je ugovorom bilo obavezno ulaganje od 10 miliona evra. Prvobitni rok za početak njenog rada je produžen jer se privredni ambijent znatno promenio i menja se, bukvalno, svakog dana. Ipak, očekujemo da bi do kraja godine mogla da bude završena", rekla je Kostić.

FAM je, prema njenim rečima, danas najveći domaći proizvođač ulja i maziva, a racionalizacija proizvodnje koja je u prethodnom periodu sprovedena i dobro poznavanje tržišta ključni su za uspeh koji fabrika beleži.

Prepolovljena spoljna trgovina Rasinskog okruga - 11.04.2009.

U Rasinskom okrugu je u prva dva meseca 2009. godine spoljnotrgovinska razmena iznosila oko 42 miliona dolara, što je dva puta manje nego u istom periodu prošle godine, saopštila je danas Regionalna privredna komora.

"U prva dve meseca prošle godine sporljnotrgovinska razmena je iznosila 83,66 miliona dolara, ali treba znati da je tokom 2008. godine u Okrugu zabeležen značajan rast spoljnotrgovinske razmene", kazala je agenciji Beta Aleksandra Aleksić iz Regionalne privredne komore.

Dodala je da je spoljnotrgovinska razmena u januaru i februaru niža nego i u istom periodu 2007, kada je iznosila oko 60 miliona dolara.

Prema statističkim podacima, ostvaren je izvoz od 20,67 miliona dolara, što je za skoro 38 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio oko 21,5 miliona dolara, što je smanjenje od oko 56 odsto.

Privreda Rasinskog okruga je u ovom periodu zabeležila deficit od oko 0,8 miliona dolara, dok je u istom periodu prošle godine imala suficit od skoro 3,5 miliona dolara.

Na početku 2008. godine u Rasinskom okrugu je izvoz bio veći od uvoza, ali se odnos kasnije promenio pa je na nivou cele godine ostvarena pokrivenost uvoza izvozom od oko 96 odsto.

Taj odnos se, navode u Komori, zadržao u prva dva meseca ove godine i toje znatno bolje od republičkog proseka gde je uvoz izvozom pokriven sa 47,8 odsto.

Kod najznačajnijih sporoljnotrgovinskih partnera u izvozu zabeležen je pad, te je plasman u Rumuniju smanjen za više od 20 odsto, Bosnu i Hercegovinu za oko 41 odsto, Nemačku skoro 29 odsto, Crnu Goru za 40 odsto, Makedoniju oko 37 odsto.

Zabeležen je pad i u uvozu, uvoz iz Nemačke smanjen za oko 25 odsto, iz Makedonije za 53 odsto, Kine za 66 odsto, Mađarske za 60 odsto, te Slovenije za sedam odsto.

U izveštaju RPK napominje se da je na rezultate spoljne trgovine uticala i činjenica da je uvoz i izvoz ogranka firme Mondital manufaktoring iz Brusa sada beleži zrenjaninskoj centrali tog preduzeća.(Beta)

Aukcija za 3. preduzeća - 10.04.2009.

U petak 10. aprila , sa početkom u 11:00 časova, u organizaciji Agencije za privatizaciju, održaće se 256. po redu Javna aukcija, na kojoj će ponovo biti ponuđen kapital 3 preduzeća iz Rasinskog okruga. Na prodaju će se naći DP ZVEZDA, Kruševac, DP SAVREMENI DOM, Kruševac, DP STALAĆ, Stalać.

Društveno preduzeće Konfekcija ZVEZDA će biti ponuđeno po ceni od 58.560.000 din. , a minimum investicija koji budući vlasnik treba da investira je 5,718,000 din. Ovo je treća aukcija po redu, a prve dve su proglašene neuspešne jer se niko nije zainteresovao za njenu kupovinu.
Na prvoj aukcija za prodaju "Zvezde", održanoj 12. decembra prošle godine, početna cena je bila oko 87 miliona, a na ponovljenoj 58,6 miliona dinara koliko će biti i na trećoj aukciji. Zvezda zapošljava 225 radnika, a radi punim kapacitetom i ima ugovorene poslove .

Društveno drvno industrijsko preduzeće SAVREMENI DOM će biti ponuđeno po početnoj ceni od 92.395.000 din, minimum investicija je 21,447,000 din. Dip Savremeni dom se trenutno nalazi u veoma teškom položaju ,cena je za oko 38 miliona dinara niža nego na aukciji 20. februara kada je početna bila 130,636 miliona dinara, a koja je proglašena neupsešnom pošto nije bilo zainteresovanih kupaca. Prošle nedelje je celoj fabrici zbog neisplaćenih računa isključena struja.

Društveno preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju i promet STALAĆ iz Stalaća se prodaje po početnoj ceni od 9.803.000 din. minimum investicija 436,000 din. (KruNet)

“Mere će pogoditi Kruševac i unutrašnjost” - 09.04.2009.

Gradonačelnik Kruševca Dragan Azdejković ocenio da će najavljeno smanjenje sredstava za lokalne samouprave ugroziti rad lokalnih samouprava.

Azdejković je rekao da će za Kruševac to značiti da ove godine neće moći da učeštvuje u velikim investicionim projektima i da će u pitanje biti dovedene i neophodne rekonstrukcije u gradu.

"Ne znamo kako će biti raspoređeno 15 milijardi dinara, ali bi smanjenje od 30 odsto značilo da Kruševac ostaje bez 150 miliona dinara. Ako iz Nacionalnog investicionog plana dobijamo tri miliona evra, mi moramo da učestvujemo s milion, što znači da će nam ruke biti vezane", kazao je on.

"Mi sada, na pola godine, treba da menjamo budžet. Ko će sada Kruševljanima objasniti da neće biti investicija, popravki, niko nas ne pita kako će nam funkcionisati javna preduzeća ako ne izvršimo određene rekonstrukcije, kako ćemo nabaviti ugalj i slično", kaže on.

Prema njegovim rečima, mere štednje su dokaz centralizacije uprave u Srbiji jer lokalne samouprave niko nije pitao šta misle o tom planu.(Eportal)

BG produkt povećao proizvodnju - 07.04.2009.

Konditorska kompanija BG produkt iz Kruševca je u proteklih pet meseci poveća obim proizvodnje za oko 60 odsto i uposlila 15 novih radnika.

Mesečno ovo preduzeće na tržište plasira između 120 i 130 tona proizvoda - ratluka, žele bombona, krem bananica, čokolada, bombona i keksa".

Ovaj kapacitet je postignut tokom proteklih pet meseci, nakon što je nabavljena nova oprema koja je omogućila povećanje kapaciteta proizvodnje krem bananica i pralina do tada mešečno pravljeno oko 80 tona slatkiša.

Istovremeno, primljeno je 15 novih radnika, tako da BG produkt sada ima oko 100 zaposlenih.

Plan je, prema rečima vlasnika, da se postavljanjem preostalih delova nabavljene opreme do kraja godine kapacitet proizvodnje poveća na 170 tona mesečno.

Proradila i druga Trajalova fabrika - 03.04.2009.

Trajalova Fabrika teretne i industrijske pneumatike počela je u četvrtak proizvodnju nakon četiri i po meseca pauze, rečeno je u kruševačkoj kompaniji.

Kako su naveli u Trajal korporaciji, na posao se vratilo 60 radnika, i počela je da radi mešačka komora, danas će biti angažovano još 60 radnika na poluproizvodima, a u subotu će početi vulkanizacija, što zahteva da na poslu bude svih 370 radnika u fabrici.

Poslovodstvo Trajala je najavilo i da bi proizvodnja u Fabrici guma za dvotočkaše u Ćićevcu, koja zapošljava oko 200 radnika, trebalo da počne da radi u ponedeljak, 6. aprila.

Proizvodnja u sve tri Trajalove gumarske fabrike prekinuta je pre četiri i po meseca, zbog nedostatka sirovina, a oko hiljadu ljudi je tada poslato na plaćeno odsustvo. Prva je počela da radi Fabrika autoguma u Dedini, sredinom februara, a tada je na posao vraćeno oko 500 zaposlenih.

Trajal je nedavno sa kragujevačkim proizvodno-trgovinskim preduzećem Nikom potpisao ugovor o prodaji autoguma, vredan 180 miliona dinara. U Korporaciji očekuju da uskoro budu završeni pregovori i sa Fijatom o prvoj ugradnji guma u automobile koji se proizvode u Kragujevcu.(B92)

Daju zgradu Carini za otpis dugova - 02.04.2009.

Oko 500 zaposlenih u Hemijskoj industriji „Župa“ vratilo se juče sa plaćenog odsustva, ali za njih i dalje nema posla. Preduzeću je već duže od godinu dana isključen gas, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nije ni odgovorilo na zahtev da se industriji obezbedi 200 miliona dinara za pokretanje proizvodnje. Čelnici preduzeća nameravaju da prodaju deo zemljišta i upravne zgrade Carini kako bi došli do neophodnog novca, ali ih u tome sprečava hipoteka.

Miroljub Milojević, direktor „Župe“, kaže da su se svi radnici uredno javili u preduzeće iako im posao nije obezbeđen.

- Izvestan broj radnika iskoristiće dane koji su im preostali od prošlogodišnjeg odmora, dok će ostali sedeti u pogonima. Gas nemamo duže od godinu dana, potrošnja struje nam je ograničena zbog dugovanja, a Ministarstvo ekonomije nije ni odgovorilo na naš zahtev da nam da 200 miliona dinara za pokretanje proizvodnje iako smo dopis uputili još 20. januara - objašnjava Milojević.
Izlaz iz nezavidne situacije u kojoj se industrija našla rukovodstvo vidi u prodaji dela zemljišta i upravne zgrade Carini, ali su se i tu pojavili problemi. Upravna zgrada je još 10. marta bila spremna za preuzimanje, ali do toga nije došlo, jer dve banke imaju hipoteku na objekat.
- Što se tiče hipoteke od strane „Investbanke“, za to smo dobili saglasnost za zamenu hipoteke za neki drugi objekat, ali je problem hipoteka „Agrobanke“. Samo tražimo da se uradi zamena hipoteka, jer tek nakon toga možemo da završimo neophodnu proceduru i uvedemo Carinu u posed, a potom i da nam država pomogne otpisivanjem duga za poreze i doprinose koji u ovom trenutku, sa kamatama, iznosi negde oko četiri miliona evra bruto. Ponekad imamo utisak kao da nekome smeta otvaranje Carine u Kruševcu i kao da žele da „Župa“ propadne, a njeni radnici ostanu na ulici - dodaje Milojević.
U „Župi“ je u toku socijalni program prema kojem će preduzeće dobrovoljno napustiti 65 radnika. Ukoliko bi država otpisala obaveze na osnovu poreza i doprinosa, „Župi“ bi još ostalo dva miliona evra duga prema bankama, kao i 22 miliona dinara dugovanja za struju. Na drugoj strani su nenaplaćena potraživanja od RTB „Bor“ u iznosu od dva miliona dolara za koja se u „Župi“ nadaju da će uspeti da ih naplate u dogovoru sa državom.(Autor: S. Milenković)

Zbog duga isključena struja - 01.04.2009.

Drvno industrijskom preduzeću Savremeni dom, EPS je isključio struju zbog 4,5 miliona dinara duga, rečeno je danas agenciji Beti u tom preduzeću.

Reč je o petomesečnom dugovanju koje je nastalo jer firma mesecima ne može da naplati poslove koje je uradila za JP Železnica, kazao je generalni direktor DIP Savremeni dom Bratislav Aranđelović.

Dodao je da je sa predstavnicima EPS-a pokušao da se dogovori da isključenje odlože makar do 10. aprila, za kada je zakazana druga aukcija za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća, ali da nije naišao na razumevanje.

Najveći problem sada nastaje zbog obezbeđivanja kruga preduzeća, koji obuhvata 30 hektara, a u potpunom je mraku, kazao je on. (Beta)

Trajalke i za Fijatove automobile - 30.03.2009.

Trajal korporacija i kragujevačko proizvodno-trgovinsko preduzeće Nikom potpisali su na Sajmu automobila u Beogradu ugovor vredan 180 miliona dinara. Komercijalni direktor Trajal korporacije Sibel Naimova i direktor Nikoma Slobodan Nikolić, prilikom potpisivanja ugovora na štandu Trajala u Beogradu, saglasili su se da je ovo kruna dosadašnje uspešne saradnje, ali da zajednički očekuju uspeh i u pregovorima sa Fijatom.

Trajal korporacija očekuje da će uskoro biti uspešno okončani i pregovori sa rukovodstvom Fijata o prvoj ugradnji auto-guma iz Kruševca u automobile koji se proizvode u Kragujevcu. (R.Stanković)

Uz suvbencije posao za 450 radnika - 30.03.2009.

Programi zapošljavanja i samozapošljavanja trabalo bi da omoguće do 450 ljudi u Rasinskom okrugu ove godine dođe do posla, naveli su u kruševačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.

Šefica grupe za razvoj preduzetništva i programe zapošljavanja u toj filijali Ana Nikolić kazala je agenciji Beta da su za kroz te programa predviđene subrencije od 80.000, odnosno 130.000 dinara.

"Na konkurs za samozapošljavanje, namenjen nezaposlenima, u prvih desetak dana javilo se 130 osoba iz Rasinskog okruga, a predviđeno je da bude dodeljeno 138 subvencija", kazala je ona.

Za korišćenje bespovratnih sredstava za otvaranje novih radnih mesta, navela je Nikolićeva, za sada je zainteresovano osam poslodavaca iz Okruga koji bi uposlili 14 radnika, a za ovu godinu predviđene su subvencije za 318 osoba.

Uslovima konkursa je predviđeno da poslodavci na ime subvencije za otvaranje novih radnih mesta dobijaju po 80.000 dinara ako posluju u Kruševcu, odnosno po 130.000 dinara u ostalim opštinama Okruga, jer one spadaju u kategoriju nerazvijenih.

Prednost imaju oni koji planiraju da uposle osobe koja pripadaju teže zapošljivim kategorijama, poput nvalida, Roma, starijih od 45, odnosno 50 godina, dugoročno nezaposlenih, izbeglih i raseljenih.

Poslodavac koji dobije sredstva obavezan je da zaposlenog u radnom odnosu zadrži najmanje dve godine, te da pomenuta sredstva upotrebi za nabavku osnovnih ili obrtnih sredstava.

"Na konkurs za samozapošljavanje, za bespovratna sredstva od 130.000 dinara, mogu da se jave osobe koja su u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i koje su prošle obuku za samozapošljavanje", precizirala je Nikolićeva.

Kako je navela, korisnik je obavezan da registrovanu delatnost obavlja najmanje dve godine te da redovno uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje.

Prema podacima kruševačke filijale NSZ u tom gradu bez posla je oko 16.500 osoba, dok je u Rasinskom okrugu evidentirano više od 28.000 nezaposlenih.(Beta)

Kruševac dobio od NIP-a 53 miliona - 27.03.2009.

Kruševac je dobio 53 miliona dinara na konkursu Nacionalnog investicionog plana. Grad je dobio sredstva za nekoliko projekata. Kruševac je najveću sumu dobio za proširenje vodosnabdevanja 30 miliona, za izgradnju fekalnog kolektora 22 miliona i oko 300.000 dinara za završetak dokumentacije indistrijske zone E.

Kaiš stegnut za 73 miliona - 23.03.2009.

U kruševačkim javnim preduzećima počela je drastična štednja. Planovi koje su gradskim ocima i medijima predstavili čelni ljudi šest ovdašnjih javnih preduzeća, govore da će u toku godine, racionalizacijom, „kresanjem“ reprezentacije, upošljavanjem sopstvenih kadrova i mašinskih parkova, ušparati oko 73 miliona dinara.
Maksimalna štednja znači da će javna preduzeća umesto angažovanja raznih izvođača i podizvođača, morati da se oslone na sopstvene snage i u ljudstvu i u opetarivi, ali i novim modelima da programiraju nove, profitabilne poslove - istakao je na sastanku u skupštinskom zdanju gradonačelnik Dragan Azdejković.
Zamenik Radovan Milovankić, rekao je da se u školama i javnim ustanovama već sprovodi štednja na osnovu predloga Gradskog veća, ali da ne umanjuje kvalitet funkcionisanja. Direktorka JKP Olgica Nestorović iznela je plan štednje ove kuće, „težak“ 31 milion dinara, „koji se neće odraziti na kvalitet komunalnih usluga“.
- Smanjićemo troškove za gorivo, telefone (umreženi), dnevnice za putovanja - kazao je Milutin Tasić, zamenik direktora Direkcije za urbanizam i izgradnju.
Slobodan Lazić, direktor JP „Vodovod“, i pored štednje, obećao je nastavak razvoja i investicija, zdravu vodu i mnogo više posla za zaposlene i mašinski park ove firme. Životije Ristić, direktor Regionalne RTK, obećao je dva miliona, dok je Milan Milivojević, zamenik direktora Gradske toplane, i pored velikih teškoća, „otpisivanjem“ izvođača i podizvođača, kao i rekonstrukcijom, najavio uštedu od oko 25 miliona. Saša Živković, direktor JP „Poslovni centar“, kao najveći problem je istakao nemogućnost naplate dugova i sudsku neefikasnost.

BEZ POSKUPLJENJA USLUGA
SA sastanka u Gradskoj kući u Kruševcu građanima je upućen apel da zarad što većeg kvaliteta komunalija svoje obaveze redovno namiruju. Neće biti poskupljenja u ovoj godini, ali ni zapošljavanja. Gradonačelnik Azdejković je ocenio da bi država morala da pomogne lokalnim samoupravama oko isplate otpremnina za radnike pred penzijom, koji ispunjavaju neki od uslova.(Z. AVRAMOVIĆ)

Mladi preduzetnici završili obuku za razvoj poslovanja - 21.03.2009.

Grupa od 18 mladih preduzetnika iz Rasinskog i Raškog okruga dobila je sertifikate o uspešno zavrsenoj obuci u okviru projekta "Razvoj omladinskog preduzetništva u Srbiji".

"Oni su prošli petodnevnu obuku o razvoju i testiranju poslovnih planova, izradi biznis plana, pravnog okvira i procedura za registraciju" kazao je direktor kruševačkog Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća, Goran Lapčević.

Dodao je da se pomenuti projekat realizuje u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i norveške organizacije BIP (Bušines Inovatio Programs).

Za obuku su mogli da se prijave potencijalni preduzetnici, starosti od 18 do 35 godina, predviđeno je da tokom godine bude budu raspisana još dva konkursa, te da na području Srbije kroz taj projekat bude obuhvaćeno 700 mladih preduzetnika.(Beta)

Trajal: Nova otpuštanja - 18.03.2009.

Kruševački Trajal planira da smanji broj zaposlenih za oko 400 radnika.

Kako su naveli u ovoj fabrici, sistematizacija radnih mesta predviđa smanjenje na 2.042 radnika sa 2.422. Direktorima u Trajalu je podeljeno zaduženje da do kraja marta utvrde koji od radnika predstavljaju višak.

Kako saznajemo, sindikat u Trajalu nije upoznat sa kriterijumima otkaza. On će insistirati na tome da radnici preduzeće mogu da napuste jedino u skladu sa kolektivnim ugovorom, koji predviđa se zaposlenom isplati 50 odsto prosečne republičke bruto plate po godini staža Sindikat takođe traži da se obezbedi upošljavanje pogona, što je preduslov za redovne zarade.

Bugarska kompanija Brikel krajem 2006. godine postala je većinski vlasnik Trajal korporacije. Preduzeće je tada zapošljavalo oko 4.500 radnika, a sada ih ima oko 2.422 i najbrojnije je preduzeće u Kruševcu. (KruNet)

Štrajk odložen za subotu - 17.03.2009.

Radnici Ugostiteljsko-turističkog preduzeća "Župa" iz Kruševca odlučili su juče da odlože štrajk za 5. dana. Štrajk je bio zakazan za ponedeljak ali je ipak, nakon sastanka sa poslovodstvom i dogovora o dinamici isplate zaostalih plata, odložena za subotu. Naime, štrajk će biti u subotu održan samo ako dve zaostalje plate ne budu isplaćene do petka .

Kompanija BBC invest, koja posluje u okviru Verano grupe, u aprilu 2007. godine kupila je za 250 miliona dinara turističko-ugostiteljsko preduzeće Župa.

U okviru tog preduzeća posluju hoteli Rubin i Evropa, restorani Bagdala i Top, i nekadašnja poslastičarnica Bagdalino.

Preduzeće zapošljava 180 radnika.(KruNet)

Smanjena spoljnotrgovinska razmena - 16.03.2009.

Spoljnotrgovinska razmena u Rasinskom okrugu u januaru je iznosila 24,77 miliona dolara, što je za 28 odsto manje nego prošle godine, saopštila je kruševačka Regionalna privredna komora.

Vrednost izvezene robe u januaru ove je 11,7 miliona dolara, što je za 5,9 miliona dolara manje nego u istom mesecu prošle godine.

Ukupan uvoz sada iznosi oko 13 miliona dolara, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 3,6 miliona dolara, navedeno je u izveštaju.

U Rasinskom okrugu u januaru 2009. godine ostvaren je deficit od 1,34 miliona dolara, dok je u istom mesecu prethodne godine ostvaren suficit od 0,93 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi skoro 90 odsto, dok je ona na nivou Srbije 56,7 odsto.

Privrednici sa područja Rasinskog okruga najviše su uvozili iz Italije, Nemačke, Kine, Austrije i Ruske Federacije, dok je najveći izvoz ostvaren u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Nemačku, Rumuniju, Crnu Goru, Makedoniju i Bugarsku.(Beta)

Radnici pregovaraju oko ispalte zarada - 14.03.2009.

Radnici turističko ugostiteljskog preduzeća Župa očekuju da će s većinskim vlasnikom do ponedeljka 16. marta postići dogovor o dinamici isplate zaostalih zarada i da neće morati da stupe u najavljeni strajk.

Predsednik Strajkačkog odbora i Samostalnog sindikata u preduzeću Župa Zoran Zdravković kazao je agenciji Beta da je razgovarano s predstavnicima vehinskog vlasnika i da ima indicija da bi do ponedeljka u 12 časova, za kada je zakazan štrajk, dogovor mogao da bude postignut.

Radnici Župe traže isplatu zaostalih zarada za oktobar, novembar i decembar prošle godine i januar ove godine, ostalih naknada i primanja koja im po zakonu pripadaju, kao i potpisivanje kolektivnog ugovora.

Predstavnik većinskog vlasnika preduzeća Aleksandar Baraga kazao je agenciji Beta da su pregovori u toku i da očekuje da će dogovor biti postignut.

On je dodao da su neisplaćene zarade posledica trenutne opšte loše ekonomske situacije.

Kompanija BBC invest, koja posluje u okviru Verano grupe, u aprilu 2007. godine kupila je za 250 miliona dinara turističko-ugostiteljsko preduzeće Župa.

U okviru tog preduzeća posluju hoteli Rubin i Evropa, restorani Bagdala i Top, i nekadašnja poslastičarnica Bagdalino.

Prema ranijim izjavama poslovodstva, hotel Rubin je u tom periodu prešao sa dve na tri zvezdice, a cilj je dobijanje četiri i započeta je kompletna rekostrukcija tog objekta.

Ostali objekti poput hotela Evropa i lokala Bagdalino ponovo će raditi "kada budu renovirani, odnosno kada budu adekvatno sređeni za namenu koju će imati, dok će restoran Top pretrpeti određeno osveženje, odnosno renoviranje i delimičnu promenu ponude".

Preduzeće zapošljava 180 radnika. (Beta)

Naš odgovor na ekonomsku krizu - 13.03.2009.

U subotu, 14.03.2009. godine u 12:00 sati - sala 34, biće održana tribina "Naš odgovor na ekonomsku krizu - proizvodnja i izvoz". Predavači će biti prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mlađan Kovačević, predsednik Kluba privrednih novinara i urednik satelitskog programa RTS mr Gordan Ranitović, urednik Privredne redakcije lista "Politika" Miša Brkić, kao i predstavnici banaka koji imaju filijale u Kruševcu.(KruNet)

Ode direktor po socijalnom programu - 10.03.2009.

Ekonomista Miroljub Milojević, generalni direktor HI „Župa“ i zastupnik akcijskog kapitala, podneo je zahtev da napusti tu firmu po socijalnom programu koji finansira Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Zahtev Milojevića usledio je upravo u vreme roka za drugu tendersku prodaju u kojoj je krajnji rok za davanje obavezujućih ponuda 30. april 2009. godine.

Odluku da se priključi radničkom socijalnom programu Milojević je, kaže, doneo posle dugog razmišljanja i uspešnog trogodišnjeg rada u periodu kada je firma kojom rukovodi vratila više od 10 miliona evra, ali nije uspela da naplati dug od dva miliona američkih dolara, koji je potvrđen pravosnažnom sudskom presudom. Ta sredstva bi „Župi“ pomogla da se spase makaza Elektrodistribucije i zatvaranja ventila za gas od strane „Srbijagasa“.

– Niko prstom od nadležnih organa, naročito iz Vlade Srbije, nije mrdnuo da nam pomogne da naplatimo dug od RTB „Bor”, makar u bakru, da ga preradimo i prodamo, pa da platimo energente. Uz to, protiv mene pljušte anonimne krivične prijave od zlonamernih ljudi, a ja nemam vremena da se branim od gluposti. Tako smo prodali 24 izraubovana automobila na osnovu procene Automoto saveza Srbije za 150.000 dinara, a knjigovodstvena vrednost im je bila samo 68.000 dinara. U Agenciji za privatizaciju su nam za to dali saglasnost. A, eto, kako sada da se branim od neosnovanih napada umesto da pripremam firmu za prodaju – kaže Milojević.

Zastupnik akcijskog kapitala (posle raskida kupoprodajnog ugovora sa prethodnim kupcem „Vektrom M“ iz 2005. godine) i generalni direktor je nezadovoljan i izostankom reakcije na ponudu „Župe“ da na njenom placu obavlja poslove za Carinsku upravu. On, bez lažne skromnosti, tvrdi da je za protekle tri godine ostvario zavidan uspeh uprkos svim teškoćama, redovno isplaćivao zarade, od kojih sada najniža iznosi 19.800 dinara neto.

Direktor HI „Župa“ je izgubio strpljenje i u očekivanju realizacije podnetog zahteva Fondu za razvoj Srbije u iznosu od 200 miliona dinara. Taj iznos, po njegovom ubeđenju, neizostavan je uslov za „Župino“ biti ili ne biti.

– Veoma je važno da bar tri od pet „Župinih“ fabrika radi u ovo vreme uoči prijavljivanja potencijalnih strateških partnera. A odluke o kreditu nema, pa nema – kaže Milojević.

„Župa“ sada ima 572 radnika, a najnoviji socijalni program će omogućiti „relaksaciju“ firme za još 200 radnika. Do sada se prijavilo 63, među kojima je i zastupnik akcijskog kapitala i istovremeno i generalni direktor.

– Ukoliko nadležno ministarstvo Vlade Srbije usvoji ovaj program, na čijem spisku sam i ja, to znači da ću podneti ostavku i napustiti firmu, mada znam da to nije racionalno u momentu kada teku rokovi za davanje obavezujućih ponuda po raspisanom tenderu – kaže Milojević. (R. Stanković)

Izvoz montažnih kuća iz Srbije u Francusku - 05.03.2009.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) potpisan je ugovor o izvozu montažnih kuća firme "Duborez Jevtić" iz Razbojne kod Kruševca s francuskom firmom "Kvaliti vuden hausis" (Quality Wooden Houses) iz Liona.

Najmanja vrednost ovog ugovora je od četiri do pet miliona evra, a njegova realizacija dovešće i do otvaranja novih radnih mesta, jer će biti angažovano više od 100 ljudi, rekao je potpredsednik PKS Mihailo Vesović.

On je ukazao i na značaj potpisivanja ugovora izvoznog profila u vreme kada i srpska i svetska ekonomija trpe velike udarce.

- Realizacija ugovorenog izvoza unaprediće i regionalni razvoj, jer se proizvodnja elemenata za montažu nalazi u opštini Blace, koja spada u red nerazvijenih srpskih opština - istakao je Vesović.

Direktor firme "Duborez Jevtić" Radoslav Jevtić kazao je da ugovoreni izvoz svedoči o kvalitetu kuća koje to preduzeće proizvodi, što su potvrdile i sertifikacione kuće EU.

- Ugovorom je predviđen izvoz najmanje jedne kuće nedeljno, s tendencijom porasta porudžbina, što će dovesti, kako do povećanja proizvodnog kapaciteta, tako i do povećanja broja zaposlenih - rekao je Jevtić i dodao da očekuje podršku i pomoć Fonda za razvoj Srbije, lokalne samouprave, opštine Blace, agencije SIEPA i Fonda za zapošljavanje.

Suvlasnik firme "Kvaliti vuden hausis" Emil Fiš izrazio je zadovoljstvo što će ugovor dati podsticaj razvoju jedne nerazvijene opštine i dodao da se nada daljoj saradnji Francuske i Srbije u drugim projektima.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je i šef Ekonomske misije Francuske u Srbiji Pjer Kost (Pierre Coste).(BIZNIS )

"Vino kalem" ponovo na aukciji - 04.03.2009.

Preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju "Vino kalem" iz Velike Drenove naći će se ponovo na aukciji 10. aprila. Ono je prošlog meseca prodato Zoranu Miladinoviću iz Kruševca za 17,2 miliona dinara ali je ubrzo prodaja poništena. "Vino kalem" se bavi gajenjem loznih kalemova i ima 19 radnika, a vrednost kapitala preduzeća je procenjena na 67,5 miliona dinara. (KruNet, PKK)

"Savremeni dom" ponovo na aukciji - 02.03.2009.

Agencija za privatizaciju Srbije najavila je da će 10. aprila na aukciji ponuditi na prodaju 70 odsto kapitala drvno-industrijskog preduzeća "Savremeni dom" iz Kruševca, po početnoj ceni od 92,4 miliona dinara.

Procenjena vrednost 70 odsto kapitala je 544,319 miliona dinara. Prema podacima sa sajta Agencije (www.priv.rs), cena je za oko 38 miliona dinara niža nego na aukciji 20. februara kada je početna bila 130,636 miliona dinara, a koja je proglašena neupsešnom pošto nije bilo zainteresovanih kupaca.(KruNet)

Za odlazak se prijavilo 283 radnika - 28.02.2009.

Za dobrovoljno napuštanje Industrije mašina i komponenti "14. oktobar" iz Kruševca prijavila su se 283 radnika, rečeno je danas agenciji Beta u Samostalnom sindikatu te fabrike.

Kako je precizirano, spisak radnika koji žele da odu iz kruševacke fabrike, uz socijani program, prosleđen je Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Srbije.
"Reč je isključivo o radnicima koji dobrovoljno žele da napuste preduzeće, a mogli su da biraju između četiri ponuđene opcije", kazao je predsednik Samostalnog sindikata "14. oktobra" Ljubiša Velimirović.

On je dodao da je provođenje ovog socijalnog programa fabrici ponudilo Ministarstvo ekonomije, te da su spiskovi sačinjeni u veoma kratkom roku, za svega nekoliko dana.

Većina prijavljenih, njih 252, prema Velimirovićevim rečima, pripada grupi radnika koji imaju još pet godina do ispunjavanja jednog od uslova za penziju i izabrali su opciju da jednokratno prime šest prosečnih plata.
"Tokom narednih pet godina država će im isplaćivati i 60 odsto njihove prosečne zarade, uz obavezu da uplaćuje doprinose za penizijsko i socijalno, koji mesečno iznose oko 7.000 dinara", rekao je Velimirović.
Fabrički samostalni sindikat, kako je istakao, zahteva da se, nakon sprovođenja ovog socijalnog programa zaposlene novi, mladi, radnici.

"Zatražili smo da bude zaposleno dve trećine od konačnog broja radnika koji će napustiti preduzeće, jer smatramo da niko ne može da, bilo da je to država ili novi većinski vlasnik, jednu ovakvu industriju, smanjivanjem broja radnika, svede na bravarsku radionicu", kazao je on.

Velimirović je naveo da da je prosečna starost radnika u IMK "14. oktobar" 46 godina, te da po stoji potreba za upošljavanjem mladih radnika čime bi bila poboljšana kvalifikciona i starosna struktura u preduzeću.
Država Srbija postala je početkom godine vlasnik 79,33 odsto kapitala preduzeća, nakon što je urađena konverziji duga od 1,084 milijardi dinara.

U toj fabrici očekuju raspisivanje pretkvalifikacionog tendera za izbor strateškog partnera, a predstavnici Ministarstva ekonomije ranije su saopštili da će IMK 14. "okotobar" biti privatizovan tako što će država kupca u većinsko vlasništvo u toj kompaniji uvoditi kroz investicije "teške" nekoli ko desetina miliona evra.

Industrija mašina i komponenti "14. oktobar" jedno je od dva najveća preduzeća u Kruševcu, a trenutno zapošljava skoro 1.968 radnika.(B.Novine)

Obnovljena proizvodnja guma u Trajalu - 25.02.2009.

U kruševačkoj Trajal korporaciji obnovljena je proizvodnja autoguma, nakon tromesečne pauze, rečeno je danas agenciji Beta u tom preduzeću.

Kako navode u Trajalu, prve gume sa trake su sišle u nedelju, u ponedeljak je proizvedeno 3.600, a očekuje se da se u sredu proizvodnja bude 4.200 komada guma dnevno, koliko je planom predviđeno.

Na posao su se vratili svi radnici Trajalove Fabrike autoguma, njih oko 500.

Fabrika teretne industrijske pneumatike bi, prema navodima predstavnika Trajala, trebalo da počne da radi 1. marta, kada će se na posao vratiti još 367 radnika.

Proizvodnja u trećoj Trajalovoj gumarskoj fabrici, koja proizvodi gume za dvotočkaše i koja upošljava oko 200 radnika, počeće, prema ranijim izjava poslovodstva, nako što bude obezbeđeno sigurno tržište i minimum profita.

Oko 1.000 radnika tri Trajalove gumarske fabrike bilo je od sredine novembra prošle godine na plaćenom odsustvu, kako je rečeno, pre svega zbog nedostatka sirovina za proizvodnju.

U protekla tri meseca Trajal korporaciji je, zbog neplaćenih računa, u pogonima u Dedini i Ćićevcu, struja bila isključena, dok je centrali u Parunovcu bila ograničena na dva megavata.

Bugarska kompanija Brikel krajem 2006. godine postala je većinski vlasnik Trajal korporacije. Preduzeće je tada zapošljavalo oko 4.500 radnika, a sada ih ima oko 2.500 i najbrojnije je preduzeće u Kruševcu. (Naslovi)

Raspisan tender za "Župu" iz Kruševca - 24.02.2009.

Agencija za privatizaciju Srbije objavila je četvrti tender za prodaju 446.188 akcija, odnosno 70,34 odsto kapitala hemijske industrije "Župa".

Nominalna vrednost akcija koje su u vlasništvu Akcijskog fonda je 1.000 dinara, zahtev za kupovinu tenderske dokumentacije podnosi se do 16. aprila, a obavezujuće ponude se dostavljaju do 30. aprila.

Na tenderu mogu da učestvuju ponuđači koji se bave proizvodnjom ili preradom hemijskih proizvoda najmanje tri poslednje poslovne godine u kontinuitetu i koji su u 2007. godini ostvarili poslovni prihod od najmanje osam miliona evra. Na prethodnom tenderu, proglašenom neuspelim u novembru prošle godine, trebalo je da poslovni prihod koji je ostvaren bude najmanje 10 miliona evra.

Kao kupac može da se pojavi i investitor koji je u 2007. godini ostvario poslovni prihod veći od 12 miliona evra, dok je na prethodnom tenderu uslov bio da je imao poslovni prihod veći od 15 miliona evra. Ako je kupac Konzorcijum, njegov lider treba da ispunjava makar jedan od pomenutih uslova.

Kupac, kao preduslov za podnošenje ponude, treba da uplati depozit ili dostavi licitacionu garanciju u iznosu od 150.000 evra.(BIZNIS NOVINE)

DIP Savremeni dom nije prodat - 23.02.2009.

Aukcija na kojoj je kruševačko društveno drvno industrijsko preduzeće Savremeni dom trebalo da bude prodato proglašena je neuspešnom. Aukcija je održana 20. februara u petak.

Procenjena vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizuje iznosila je 544,319 miliona dinara, depozit za učestvovanje na aukciji je bio 65,318 miliona dinara, dok je početna cena bila 130,636 miliona dinara.

Ono što je bilo interesantno za ovu prodaju je to da je za nju bilo zainteresovan Investicioni fond "Europian Holding Invest“

„Europian Holding Invest“ ranije je saopštio da je spreman da u izgradnju proizvodnih, komercijalnih i stambenih objekata na placu tog preduzeća uloži 200 miliona evra, te da zaposli tri hiljade radnika. KruNet

Počinje proizvodnja guma u Trajalu nakon tri meseca pauze - 20.02.2009.

Proizvodnja u jednoj od tri gumarske fabrike Korporacije Trajal trebalo bi da počne ovih dana posle tri meseca pauze, rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji.

Generalni direktor Korporacije Trajal Petar Krastev rekao je da će prvo početi proizvodnja u Fabrici autoguma u Dedini, jer ona nema problema sa plasmanom proizvoda i da će se u početku proizvoditi 4.200 guma za putnička vozila dnevno.

"Tokom ove nedelje na posao su pozvani radnici koji su zaduženi za održavanje i pripremu proizvodnje, kako bi se obezbedio nesmetan proces, nakon duže pauze", kazao je Krastev agenciji Beta. (Beta)

Do 25.februara prijavljivanje radnika za dobrovoljni odlazak - 20.02.2009.

Radnici kruševačke hemijske industrije "Župa" koji kroz socijalni program žele da napuste preduzeće, mogu da se prijave do 25. februara, rečeno je agenciji Beta u tom preduzeću.

"Reč je o dobrovoljnom odlasku uz otpremnine od 100 evra po godini staža ili 10 bruto ličnih dohodaka u iznosu republičkog proseka, a očekujemo da bi na taj način iz preduzeća moglo da ode od 200 do 250 radnika", kazao je generalni direktor "Župe" Miroljub Milojević.

On je ocenio da će rok za prijavljivanje najverovatnije biti produžen, jer je većina radnika na plaćenom odsustvu i treba da budu obavešteni o tome.

"Župa" trenutno ima 560 radnika, a njih 500 je do 1. aprila na plaćenom odsustvu, zbog nedostatka sirovina i neizmirenih računa za struju i gas.

U ovom preduzeću, koje je, inače, jedini proizvođač hlora u Srbiji, pre početka privatizacije radilo je oko 1.500 ljudi.

"Župa" je u 2003. godini imala jedan neuspešan tender, potom privatizaciju pa raskid kupoprodajnog ugovora, a krajem prošle godine imala je još jedan neuspešan tender.

Milojević je kazao da bi, prema nezvaničnim informacijama koje ima, novi tender za prodaju "Župe", Agencija za privatizaciju mogla da objavi naredne nedelje (Beta)

Rasinski okrug povećao izvoz u 2008. - 13.02.2009.

Preduzeća Rasinskog okruga izvezla su u prošloj godini robu vrednu 295 miliona dolara, što je za 25,5 odsto više nego u 2007. godini saopštila je danas Regionalna privredna komora u Kruševcu.

Deficit u spolnjnotrgovinskoj razmeni Rasinskog okruga u 2008. godini iznosio je oko osam miliona dolara, pošto je izvoz dostigao 303 miliona dolara, što je 19,6 odsto više nego u 2007. Pokrivenost uvoza izvozom u Rasinskom okrugu bila je 97,2 odsto, dok je na nivou Srbije iznosila 47,7 odsto, navodi se u saopštenju.
Kruševac procentualno najviše učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni Okruga sa ukupno 340,6 miliona dolara, sledi Brus sa 128,8 miliona dolara, te Aleksandrovac sa 57,1 milion dolara.
Prema analizi Regionalne privredne komore, najveće povećanje izvoza u prošloj godini ostvarila je Opština Varvarin, oko 113 odsto, sledi Brus sa povećanjem od oko 58 odsto, Ćićevac sa 26 odsto, Trstenik oko 25 odsto, Aleksandrovac 18 odsto i Kruševac više od 14 odsto.

Treća aukcija za Zvezdu - 09.02.2009.

Ponovna aukciji za prodaju kruševačke Konfekcije "Zvezda" zakazana je za 10. april. Ovo je treća aukcija po redu, a prve dve su proglašene neuspešne jer se niko nije zainteresovao za njenu kupovinu.

Na prvoj aukcija za prodaju "Zvezde", održanoj 12. decembra prošle godine, početna cena je bila oko 87 miliona, a na ponovljenoj 58,6 miliona dinara koliko će biti i na trećoj aukciji.

Zvezda zapošljava 225 radnika, a radi punim kapacitetom i ima ugovorene poslove .

Kapital koji je ponuđen na prodaju procenjen je na oko 366 miliona dinara. U vlasništvu preduzeća, osim upravne zgrade i pogona, koji se nalaze u centru Kruševca, je i 11 lokala od kojih su četiri u Kruševcu, a ostali su u Kraljevu, Brusu, Aleksandrovcu, Ćupriji, Lučanima i Despotovcu.

"Zvezda" je u oktobru 2002. godine otišla u stečaj, kada je bez posla ostalo oko 800 radnika, a sredinom 2005. godine je obnovljena proizvodnja. Ta konfekcija je do 90-tih godina u dve fabrike u Kruševcu i pogonima u Ribaru i Varvarinu zaspošljavala oko 1.900 radnika, od kojih je u njenim maloprodajnim objektima u 50-tak gradova u Srbiji radilo oko 400.

Nikos kupio Kristal - 07.02.2009.

Akcionarsko društvo za preradu i promet stakla KRISTAL u mešovitoj svojini prodato je u petak po početnoj ceni od 7.898.000 din. preduzeću NIKOS DOO iz Kruševca. Novi vlasnik će morati u preduzeće da uloži 1,419,000 din. "Kristal" inače ima 24 zaposlena radnika a u 2007.godini je ostvario gubitak od 66.000 evra.

Finansiranje istraživanja i tehnolškog razvoja - 06.02.2009.

Regionalna privredna komora Kruševac u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj i Biroom za saradnju sa EU Privredne komore Srbije organizuje prezentaciju "Mala i srednja preduzeća: finansiranje istraživanja i tehnolškog razvoja".

Cilj prezentacije je da privrednike upozna sa mogućnostima učešća u Sedmom okvirnom programu koji predstavlja glavni instrument EU za finansiranje istraživačko-razvojne aktivnosti u Evropi. Na prezentaciji će takođe biti predstavljene brojne aktivnosti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj na definisanju nacionalnog programa podrške inovacionoj delatnosti i podsticanja tehnološkog razvoja malih i srednjih preduzeća.

Prezentacija će se održati u prostorijama Regionalne privredne komore Kruševac, u ul. Balkanska 63, četvrti sprat, u petak 06. februara u 11 časova.

HI Župa traži kredit za pokretanje proizvodnje - 06.02.2009.

Hemijska industrija Župa je od Fonda za razvoj Srbije zatražila kredit od 200 miliona dinara, koji bi trebalo da posluži za pokretanje proizvodnje plavog kamena i ksantata, rečeno je danas agenciji Beta u tom kruševačkom preduzeću.

"Na taj način mogli bismo da obezbedimo sredstva za redovnu isplatu plata u neto iznosu, i da servisiramo sve svoje troškove", izjavio je generalni direktor Župe Miroljub Milojević.

On je dodao da je oko 500 radnika, od ukupno 560 zaposlenih u Župi, do 1. aprila na plaćenom odsustvu, jer preduzeće zbog neizmirenih računa nema gas, ograničena mu je potrošnja struje, a nema ni sredstava za nabavku sirovina.

Milojević je podsetio da je fabrika tokom prethodne dve godine uspela da se sa proizvodnjom ksantata "vrati" na tržišta devet zemalja, i da je u tom periodu izvezla taj proizvod u vrednosti od 830.000 evra.

Napomenuo je da bi se 80 odsto proizvodnje plavog kamena, kao i sva proizvodnja ksantata izvozila, i podsetio da je Župa nekada pokrivala 40 odsto svetske proizvodnje ksantata.

Milojević je kazao i da je Župa od resornog ministarstva zatražila da joj pomogne u naplati duga koji ta fabrika potražuje od Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor".

On je precizirao da Župa ima "presudu Višeg trgovinskog suda za potraživanje u visini od oko dva miliona dolara" od RTB "Bora".

"S obzirom na to da taj novac sada ne možemo da naplatimo od RTB-a, koji je u restruktuiranju, predložili smo državi da nam polovinu duga, odnosno milion dolara prebaci kako bismo avansirali potrošnju gasa i struje, a da nam milion dolara RTB 'Bor' namiri u bakru, koji je nama sirovina za proizvodnju plavog kamena", kazao je Milojević.

On je dodao da bi oporavku preduzeća trebalo da doprinese i sprovođenje socijalnog programa koji bi bio dobrovoljan, a kroz koji bi iz preduzeća trebalo da ode još 200 radnika.

"Nakon što je treći tender proglašen neuspelim, s nadležnima u Ministarstvu smo razgovarali o sprovođenju pomenutog socijalnog programa i očekujemo da će nam država odobriti sredstva za to", rekao je Milojević.

Kako je objasnio, "radnici koji bi napustili preduzeće dobili bi po deset bruto plata ili po 100 evra po godini staža".

On je dodao da je razgovarano i o tome da se sledeći put "spuste" uslovi za učestvovanje u kupovini fabrike, poput obaveze da preduzeće bude iz hemijske industrije, te da mora da ima ostvaren određeni promet u prethodnoj godini.

Kazao je i da za sada nema zainteresovanih za kupovinu preduzeća, a da će naredni tedner biti raspisan kada se bude pojavio potencijalni kupac.

Kruševačka Župa jedini je proizvođač hlora u Srbiji, a utakanje hlora je jedini deo fabrike koji trenutno radi.

Nakon raskida ugovora o prodaji fabrike, krajem 2005. godine, Akcijski fond postao je većinski vlasnik Župe.(Beta)

Uskoro tender za IMK 14. oktobar - 05.02.2009.

Direktor Industrije mašina i komponenata (IMK) "14. oktobar" Zoran Radmanovac izjavio je da bi uskoro trebalo da bude raspisan pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za tu firmu.

On je agenciji Beta kazao da je država pretvorila dugove preduzeća u kapital i dodao da očekuje da će privatizacija "14. oktobra" početi kada se te promene registruju u Centralnom registru za hartije od vrednosti.

"Republika Srbija postala je vlasnik 79,33 odsto kapitala IMK-a nakon što je sa Ministarstvom finansija Srbije potpisan ugovor o konverziji duga od 1,08 milijardi dinara koje je fabrika imala prema državi", kazao je Radmanovac.

Kako je kazao, konverzijom je obuhvaćeno 730 miliona dinara koje je fabrika dugovala Pariskom i Londonskom klubu za kredite koje je uzimala 80-ih godina prošlog veka, kao i 350 miliona dinara poreskih dugovanja fabrike.

Akcionari "14 oktobra" su i Fond za razvoj sa 6,65 odsto, Akcijski fond sa 4,68 procenata, Invest banka u stečaju sa 2,5 odsto, Jugobanka u stečaju sa 2,3 odsto i Komercijalna banka sa 2,3 odsto.

Ministarstvo ekonomije ranije je najavilo da će IMK "14. oktobar" biti privatizovan tokom ove godine i da će to biti učinjeno pronalaženjem strateškog partnera koga će država u većinsko vlasništvo u toj kompaniji uvoditi kroz investicije vredne nekoliko desetina miliona evra.

Radmanovac je kazao da kruševačka fabrika trenutno ima ugovorene izvozne poslove vredne između pet i šest miliona evra u sektorima komponenata za elektroenergetske sisteme i namenske industrije. IMK "14. oktobar" jedno je od dva najveća kruševačka preduzeća, a zapošljava skoro 2.000 radnika.

Pogon za proizvodnju keksa- 03.02.2009.

Izgradnjom nove fabrike za proizvodnju keksa najveći proizvođač hleba i peciva u Rasinskom okrugu Holdinga ”Plima”, zaokružuje proizvodni sistem u oblasti prehrane.

Opremu za proizvodnju keksa je već dopremljena i ocarinjena i ove nedelje počinje montiranje opreme.

Zgradaje gde će se proizvoditi keks kompletno je adaptirana. Godišnji kapacitet će biti 2.500 tona keksa, što podrazumeva i 30 novih radnih mesta. Investicija od četiri miliona evra u Fabriku keksa premašuje obaveze iz kupoprodajnog ugovora ove firme.

U sistemu Holding ”Plima” zasad posluju Mlinsko-pekarska industrija ”Plima pek”, Industrija jestivih ulja ”Plima M”, Fabrika hleba i peciva ”Plima Vrnjci”, i ”Plima agrar” u Beogradu.
Posle Fabrike keksa, na redu je i proizvodnja biodizela u okviru ”Plime M”. Ovaj ekološki energent će poteći na periferiji grada, na lokaciji u Koševima, gde su lane otvoreni novi pogoni za proizvodnju pet-ambalaže i zatvoren sistem pakovanja jestivog ulja ”rubin”. Reč je o atraktivnoj lokaciji od 30 hektara, pored magistralne saobraćajnice, sa izvanrednim uslovima za pokretanje novih pogona. Delovi opreme za proizvodnju biodizela već se dovoze u Koševe, a krajem ove godine kreće i proizvodnja.

Sajam poljoprivrede u Stopanji - 02.02.2009.

Proteklog vikenda je uspešno održan sajam poljoprivrede u selu Stopanja pod nazivom ,,Seme, resad, zaštita". Ovaj poljoprivredni sajam su organizovali Regionalna privredna komora Kruševac i opština Trstenik , a cilj mu je pre svega da poljoprivrednici iz Rasinskog okruga saznaju nešto više o prestojećoj poljoprivrednoj sezoni.

Otvoren Klub za aktivno traženje posla - 31.01.2009.

U kruševačkoj filijali Nacionalne sluzbe za zapošljavanje (NSZ) otvoren je Klub za aktivno traženje posla, čiji je cilj da nezaposlena lica obuči kako da lakše dođu do posla.

Direktor sektora za posredovanje NSZ Dragan Đukić kazao je novinarima da klubovi za aktivno traženje posla za sada postoje u 25 filijale, ali da će do kraja godine oni biti otvoreni i u preostalih osam filijala NSZ.

"Reč je dobroj praksi koju smo preuzeli iz zemalja EU, a za sada taj pro gram daje zadovoljavajuće rezultate, odnosno od ukupng broja uključenih lica zaposlili se 25 odsto", kazao je on.

Đukić je dodao da je Klub mesto gde nezaposleni dođu da steknu praktična znanja i veštine koja će im omogućiti da dođu do posla, poput vladanja tehnikama razgovora sa poslodavcem, vođenja intervjua, pisanja CV-a.

"U ovoj godini planiramo da osvežimo rad Kluba time što ćemo uvesti obuku za rad na računaru, koju će sprovoditi naši stručnjaci, a polaznici će dobijati međunarodno priznati sertifikat osposobljenosti za rad na računaru", kazao je on.

Direktor kruševačke filijale NSZ Predrag Marković, kazao je da planom filijale predviđeno da kroz Klub ove godine prođe najmanje 100 nezaposlenih lica, plus grupa od 10 osoba sa invaliditetom, i dodatno grupa Roma koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih.

NSZ je prostorije u podrumu zgrade, gde je smešten Klub za traženje posla, renovirala svojim sredstvima, dok je 13 kompjutera obezbeđeno iz donacije CARDS programa još 2006. godine. (Beta)

Zaratili sa direktorom - 29.01.2009.

Predsednik Sindikata Srđan Miletić tvrdi da se sputava njihov rad, da u fabrici nikad nije bilo gore i da ga je direktor lično kaznio.

Fabrika Hemijske industrije „Župa“ je prazna, gas je duže od godinu dana isključen, ograničena je potrošnja struje i vode, kancelarije su hladne, i tamo su trenutno samo ljudi iz obezbeđenja i oni koji rade završne račune - kazao je juče predsednik Sindikata u „Župi“ Srđan Miletić, ukazujući da stanje u „Župi“ nikada nije bilo gore. Sukob poslovodstva i Sindikata je kulminirao, a 500 radnika poslato je na plaćeni godišnji odmor do 1. aprila.
Predsednik Sindikata u „Župi“ Srđan Miletić tvrdi da se rad Sindikata u fabrici sputava kao nepodoban, a generalni direktor „Župe“ Miroljub Milojević na izrečene optužbe odgovora da će Sindikat i u buduće imati svoju kancelariju, ali da više neće moći da radi 182, već samo 43 sata mesečno.
- O problemima „Župe“ javnost nismo obaveštavali zato što smo se držali one stare srpske „ne iznosi prljav veš u javnost“. Pokušavali smo da naše probleme rešavamo putem razgovora u samom preduzeću, što smo i činili. Sada je stanje kulminiralo jer je direktor u stanju da radnike kazni po 10 dana neisplaćenih zarada samo što nisu došli na skupštinu akcionara, a nisu bili ni pozvani. Sindikat je reagovao i na tu najobičniju glupost. Sukob poslodavca i Samostalnog sindikata je dostigao vrhunac kada radnici od generalnog direktora 24. decembra nisu dobili zeleno svetlo da izađu na protestni miting. Zaprećeno im je da će im se izlazak iz fabrike odbiti od plate. Tada, a ni sada nijedan pogon u „Župi“ nije radio.

ŠTA KAŽE DIREKTOR

Direktor „Župe“ Miroljub Milojević kaže da rad Sindikata u „Župi“ nije zabranjen.
- Srđan Miletić je i dalje predsednik Sindikata, ali će sindikalne obaveze obavljati samo 43 sata mesečno, koliko mu zakon dozvoljava. Ostalo će raditi na poslovima hemijskog tehničara sa istom bruto platom koju je imao pre deset godina. Dakle, Sindikat će zadržati svoju kancelariju i u njoj će predsednik raditi samo 43, a ne kao do sada 182 sata - rekao je Milojević.
Sindikat je javno prozvao direktora, a on je odmah radnike poslao na odmor do 1. aprila. O tome nije upoznat Odbor Sindikata da bi mogao da reaguje. Kao predsednik Sindikata tražio sam da ne idem na plaćeno odsustvo, ne da bih sačuvao platu predsednika Sindikata, nego da budem u Fabrici u vreme iščekivanja još jednog socijalnog programa i nove privatizacije. Ali, zato što sam direktoru rekao sve u lice, meni je mesto plaćenog predsednika Sindikata ukinuto i vraćen sam na mesto tehničara u hemijskoj laboratoriji, i ne priznajući moju višu školsku spremu. Dakle, vraćen sam u laboratoriju i da ću tamo funkciju predsednika Sindikata moći da obavljam samo 43 sata mesečno. Taj takav posao ja ne mogu da radim. Ne želimo sukobe sa poslodavcem, ali ako on želi rat, dobiće ga, jer se borimo za istinu, pravdu i pravo zaposlenih - kazao je Srđan Miletić. (Autor: Radojica Barjaktarević)

Nema interesa za kupovinu Zvezde - 27.01.2009.

Za učešće na ponovljenoj aukciji za prodaju kruševačke Konfekcije "Zvezda" niko se nije prijavio, tako da će i ona biti proglašena neuspešnom.

Nova aukcija za prodaju 70 odsto kapitala "Zvezde" zakazana je za 30. januar, a generalni direktor "Zvezde" Živan Nikolić je rekao da očekuje da Agencija za privatizaciju zakaže treću aukciju.

To preduzeće, koje zapošljava 225 radnika, prema njegovim rečima radi punim kapacitetom i ima ugovorene poslove do 1. maja 2009. godine. "Posle isteka tih ugovora počećemo šivenje drugih kolekcija i biće dovoljno posla sa sve radnike", kazao je on.

Na prvoj aukcija za prodaju "Zvezde", održanoj 12. decembra prošle godine, početna cena je bila oko 87 miliona, a na ponovljenoj je trebalo da bude 58,6 miliona dinara.

Kapital koji je ponuđen na prodaju procenjen je na oko 366 miliona dinara. U vlasništvu preduzeća, osim upravne zgrade i pogona, koji se nalaze u centru Kruševca, je i 11 lokala od kojih su četiri u Kruševcu, a ostali su u Kraljevu, Brusu, Aleksandrovcu, Ćupriji, Lučanima i Despotovcu.

"Zvezda" je u oktobru 2002. godine otišla u stečaj, kada je bez posla ostalo oko 800 radnica, a sredinom 2005. godine je obnovljena proizvodnja. Ta konfekcija je do 90-tih godina u dve fabrike u Kruševcu i pogonima u Ribaru i Varvarinu zaspošljavala oko 1.900 radnika, od kojih je u njenim maloprodajnim objektima u 50-tak gradova u Srbiji radilo oko 400.

Pokretanje proizvodnje u Trajalu do kraja januara - 26.01.2009.

Bugarska kompanija Brikel imenovala je za novog direktora "Trajal korporacije" Petra Krasteva koji se od septembra 2008.godine nalazio na čelu 15 preduzeća u Srbiji koje su u vlasništvu ove bugarske kompanije. Bugarska kompanija će uložiti tri miliona evra u Trajal korporaciju u narednih nekoliko dana da bi do kraja januara pokrenula proizvodnju, najavio je juče novi direktor kruševačke fabrike guma Petar Krastev.

"Planirano je da se do juna ove godine investira od 15 do 25 miliona evra u Trajal korporaciju", kazao je Krastev agenciji Beta.

Cilj novog poslovodstva Trajala je da preduzeće, kazao je Krastev, u drugoj polovini 2009. godine počne da radi sa dobitkom.

Krastev kazao je da je na mesto generalnog direktora Trajal korporacije postavljen pošto je Brikel ocenio je da dosadašnje poslovodstvo ne može da iznese poslove koji im predstoje.

Trajal je bugarskoj komapniji Brikel prodat krajem 2006. godine po ceni od oko 12 miliona evra, uz obavezne investicije od oko 25 miliona evra u prvih pet godina.

Do kraja januara na plaćenom odsustvu je većina od skoro 2.500 hiljade radnika.

Oko 1.000 radnika gumarskih fabrika na plaćenom je od sredine novembra prošle godine, zbog nedostatka sirovina, dok su ostali nakon novogodišnjih praznika poslati na plaćeno, a očekuje se da će do početka februara biti regulisani dugovi predućeza za struju i gas, odnosno obezbeđeno normalno funkcionisanje proizvodnje.

Petar Krastev je pored Trajala generalni direktor za preduzeća "Božo Tomić" iz Čačka, FOP iz Vladičinog Hana, Nova Srbijanka iz Valjeva, Titelbrant iz Titela, Zastava metal iz Resavice, Metalac iz Ivanjice, Nevena iz Leskovca, Vulkan i Koal trejd iz Niša, ECE i Rudnik Kovin, Nova guma, kao i Pobeda i Industrijska toplana iz Kruševca.(Beta)

Proširivanje Biznis Inkubatora - 25.01.2009.

Kruševac izdvojio novac za proširivanje biznis inkubatora

Za opremanje dodatnog prostora u Biznis inkubatoru Kruševca, čime će se obezbediti nova mesta za potencijalne preduzetnike, u ovogodišnjem budžetu grada predviđeno je dva miliona dinara, rečeno je danas u tom Biznis inkubator centru.

"Za ovu godinu planirano je sređivanje potkrovlja biznis inkubatora, koje ima oko 200 kvadrata i u kome bi moglo da se opremi sedam do osam kancelarija za nove stanare, za šta je Inkubatoru iz budzetu Grada odobreno dva miliona dinara", rekla je agenciji Beta direktorka tog Inkubator centra Ivana Jovanović.

Ona je podsetila da u Inkubatoru trenutno ima 20 preduzetnika, odnosno da su sva mesta popunjena.

Sredstva su, prema njenim rečima, izdvojena i za sprovođenje obuka višeg nivoa za preduzetnike, koja će biti koncipirana i održavana u zavisnosti od njihovih potreba.

Planirani su takođe, nastupi na sajmovima, povezivanje sa drugim inkubatorima, a u redovnu delatnost spada i traganje za potencijalnim partnerima za preduzetnike koju u Inkubatoru posluju, rekla je Jovanović.

Prema njenoj proceni, oko 20 odsto stanara je u proteklih nekoliko meseci, koliko borave u Inkubatoru, obezbedilo dobro poslovanje svojih firmi, dok je isto toliko onih koji se za sada nisu najbolje snašli.

Neki od njih su u Inkubatoru skoro devet meseci, dok pojedini od nedavno koriste pogodnosti tog Centra, koji treba da im olakaša početak rada.

Stanarima Biznis inkubatora je osim povlašćene cene proizvodnog i kancelarijskog prostora, omogućeno i besplatno korišćenje konferencijskih sala, kuhinje, trpezarije, kao i savetodavna i edukativna pomoć.

Zgrada Biznis inkubatora u Kruševcu, koja ima 1.400 kvadrata poslovnog prostora, ocenjena je kao najveća grinfild investicija te vrste u Srbiji, u koju je iz sredstava NIP-a, MEGA programa i opštinskog budzeta investirano oko milion evra.

Prva petoletka prodata konzorcijumu ruskih firmi - 23.01.2009.

Agencija za privatizaciju Srbija objavila je da je Industriju hidraulike i pneumatike Prva petoletka iz Trstenika prodala konzorcijumu dve ruske firme za pet miliona evra.

Kako se navodi u saopštenju, konzorcijum firmi Bummaš i Rosmaštorg se obavezao da će u Prvu petoletku investirati 30 miliona evra, a dodaje se i da je prihvatio i dodatne obaveze u socijalnom programu.

Agencija za privatizaciju je 17. jula objavila tender za objedinjenu prodaju kapitala Holdinga Prva petoletka, njegovih 11 zavisnih preduzeća i šest osamostaljenih firmi.

Ruski konzorcijum je pobedio na trećem tenderu za Prvu petoletku.

Prva dva su proglašavana neuspelim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Prasići po norveškom sistemu - 22.01.2009.

U četvrtak i petak, 22. i 23. januara - sala 48 u zgradi Gradske uprave, sa početkom u 12:00 sati odrzaće se specijalizovani kurs "PROIZVODNJA PRASIĆA PO NORVESKOM SISTEMU".

Organizator ovog kursa je ZZ "Agronor" iz Gornjeg Milanovca.

Inspekcija: Rubin da obezbedi uslove za rad u vinogradima - 22.01.2009.

Kruševačka Inspekcija rada će preduzeću Rubin naložiti da u vinogradima u Bačini i Grevcima obezbedi uslove za bezbedan i zdrav rad zaposlenima koji su tamo premešteni, rečeno je agenciji Beti u toj službi.

"Nakon nadzora u vinogradima u Bačini i Grevcima, Inspekcija rada je utvrdila da se na tim lokacijama ne primenjuju mere bezbednosti i zaštite na radu koje se odnose na radne i pomoćne prostorije, odnosno da ne postoje tekuća voda i osnovni uslovi za održavanje higijene", rekao je agenciji Beta načelnik kruševačke Inspekcije rada Jugoslav Veljković.

On je kazao da će inspekcija protiv poslodavca, preduzeća Rubin, zbog uočenih nedostataka pokrenuti prekršajni postupak i naložiti njihovo otklanjanje.

Inspekcija rada je nadzor izvršila na osnovu prijave četvoro radnika koji su početkom godine dobili rešenja o premeštaju sa poslova iz sedišta preduzeća u vinograde u Bačini i Grevcima.

Radnici tvrde da tamo praktično nisu imali šta da rade i da je reč o klasičnom pritisku kako bi dobrovoljno napustili preduzeće, ali dodaju da će ako im budu obezbeđeni uslovi za rad, kao što je najavljeno, prihvatiti premeštaj kao potrebu preduzeća za dodatnom radnom snagom u vinogradima.

Oko 60 radnika je 10. novembra prošle godine poslato na prinudni odmor, kako bi do 1. decembra razmislili hoće li napustiti preduzeće dobrovoljno, uz otpremninu od 250 evra po godini radnog staža.

Po povratku na posao, poslodavac im je ponudio nova rešenja koja predviđaju rad u vinogradu. Dvadesetak radnika je odlučilo da iz preduzeća ode, dok je njih tridesetak prihvatilo rad u vinogradima. (Beta, 21.01.2009)

U Rasinskom okrugu deficit 8,7 miliona dolara - 19.01.2009.

U Rasinskom okrugu u prvih 11 meseci prošle godine zabeležen je spoljnotrgovinski deficit od 8,7 miliona dolara, saopštila je kruševačka Regionalna privredna komora.

Ostvarena je spoljnotrgovinska razmena od oko 560 miliona dolara, i pokrivenost uzvoza izvozom od skoro 97 odsto.

Vrednost robe koju su izvezli privrednici Rasinskog okruga u 11 meseci prošle godine iznosi 275,37 miliona dolara dok je vrednost uvezene robe 284,07 miliona dolara.

Podaci pokazuju da je u odnosu na isti period 2007. godine izvoz povećan za skoro 28 odsto, a uvoz je povećan za oko 23 odsto.

Ovdašnji privrednici najviše su izvozili u Italiju, Nemačku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Rusku federaciju, Veliku Britaniju, dok se najviše uvozilo iz Italije, Nemačke, Mađarske, Ruske federacije, Makedonije, Austrije, Kine.

U spoljnotrgovinskoj razmeni Okruga najviše učestvuju Trajal korporacija, Henkel Merima, FAM, Rubin, Latifović, potom aleksandrovačka preduzeća Vino Župa, PPT Armature, trsteničke PPT Hidraulika, PPT Zaptivke i PPT Servoupravljači, te Kolarevic iz Pojata.

U Okrugu najveće učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni ima Kruševac, 322 miliona dolara, a potom Brus oko 120 miliona dolara i Aleksandrovac više od 53 miliona dolara.

Kruševac beleži deficit od oko 53 miliona dolara, a osim njega veći uvoz od izvoza ima još opština Varvarin koja ima deficit od oko 95 hiljada dolara.

Rubin obećao radnicima u vinogradima bolje uslove - 17.01.2009.

Oko 30 radnika kruševačkog Rubina, koji su od ponedeljka premešteni na rad u vinograde, juče su poslati na vanredni lekarski pregled, kako bi se utvrdilo da li mogu da rade u tim uslovima, rekli su radnici. Predstavnica radnika Jasmina Ognjanović kazala je da su od kompanije dobili uveravanje da će im u vinogradima u okolini Kruševca biti obezbeđeni propisani uslovi za rad, zaštitna oprema, sanitarno higijenski uslovi i prevoz.

Ognjanovićeva je navela da je sa nekoliko kolega tokom ove sedmice do vinograda u Bačini pešačila pet kilometara, da su dan provodili u vinogradu i kućici u kojoj je toplo, ali nema ni vode ni struje, te da praktično tamo nisu imali šta da rade. Dodala je da su iz Kruševca autobusom kretali u šest ujutru, a nakon završetka radnog dana stizali u šest uveče. „Smatrali smo da je rečo klasičnom pritisku kako bismo odlučili da dobrovoljno napustimo preduzeće, ali ukoliko nam budu obezbeđeni uslovi za rad, prihvatamo to kao potrebu preduzeća za dodatnom radnom snagom u vinogradima“, kazala je Ognjanovićeva.

Kompanija Rubin, koja posluje u okviru Invej sistema, saopštila je da je u nameri da sačuva radna mesta, u periodu krize koja nastupa, prerasporedila zaposlene na nova radna mesta u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom. „Određenom broju zaposlenih ponuđeno je da pomognu na poslovima u vinogradima“, saopšteno je iz te fabrike. Navedeno je i da je namera da se šire vinogradski kapaciteti, za čije je održavanje potrebno više zaposlenih. „Izvesno je da će podizanje novih vinograda morati da prati i zapošljavanje radnika u tim poslovima, kao što će investiranje u novu sofisticiranu opremu za proizvodnju i punjenje dovesti do smanjene potrebe za drugom vrstom radnika“, istakli su u Rubinu. Grupa od 60 radnika Rubina poslata je 10. novembra prošle godine na prinudni godišnji odmor, kako bi, kako su tada kazali, do 1. decembra razmislili hoće li napustiti preduzeće dobrovoljno, uz 250 evra po godini radnog staža. Po povratku na posao poslodavac im je ponudio nova rešenja, koja predviđaju rad u vinogradu, uz obaveštenje da u suprotnom postoji mogućnost otkaza, što je zakonom predviđeno ako radnik ne potpiše aneks Ugovora o radu, koji mu ponudi poslodavac. Autor: Beta

Odmor do kraja januara - 13.01.2009.

Oko 1.000 radnika „Trajala”, koji su u ponedeljak trebali da počnu da rade, biće na plaćenom odsustvu do 31. januara. Prema nezvaničnim informacijama, „Trajal” je izmirio dug za struju, ali pokretanje proizvodnje u svim pogonima nije moguće jer nema gasa. Pogoni u Dedini i Ćićevcu ne rade od 21. novembra, a u Parunovcu je potrošnja struje bila ograničena.

Iz "Župe" odlazi 200 radnika - 12.01.2009.

Iz hemijske industrije "Župa" bi tokom ove godine, kroz socijalni program, moglo da ode oko 200 radnika, kazao je generalni direktor tog preduzeća Miroljub Milojević.

Milojević je rekao da bi nakon toga u "Župi" ostalo oko 360 zaposlenih, čime bi preduzeće bilo atraktivnije za potencijalnog kupca.

- Kroz socijalni program koji bi finansirala država iz "Župe" bi tokom 2009. moglo da ode oko 200 radnika, koji bi dobili po 10 bruto plata u iznosu republičkog proseka - kazao je Milojević.

Većina od 560 radnika kruševačke "Župe" biće do 19. januara na plaćenom odsustvu, jer preduzeće već 15-tak dana nema struju, odnosno ograničena mu je potrošnja, zbog duga od oko 18 miliona dinara.

- Trenutno radi oko 100 radnika. Reč je o službama obezbeđenja, održavanja, delu zaposlenih koji rade na utakanju hlora, što je jedini deo proizvodnje koji trenutno radi - kazao je Milojević.

On je podsetio da se "Župini" proizvodi, poput ksantata i plavog kamena, izvoze i dodao da, imajući to u vidu, fabrika u ovoj godini očekuje subvencije predviđene za izvoznike.

Milojević je ranije izjavio da, ukoliko se nešto ne promeni, pronađe strateški partner ili preduzmu koraci za njen spas, fabrika može da preživi još dva meseca.

Treći tender za prodaju "Župe" u novembru prošle godine proglašen je neuspelim jer ni jedan, od dva kupca koja su otkupila dokumentaciju, nije podneo konačnu obavezujuću ponudu za kupovinu preduzeća. Većinski vlasnik "Župe" krajem 2005. godine postao je Akcijski fond, kada je raskinut ugovor o prodaji ove hemijske industrije.

Proizvodnja u Trajalu od 12.januara

Zaposleni u Trajal korporaciji vratiće se na posao 12. januara, kada bi trebalo da počne proizvodnja u gumarskim fabrikama, koja je prekinuta sredinom novembra.

Generalni menadžer Trajal korporacije Petar Krastev kazao je da bi do tog datuma trebalo da budu obezbedjena sredstva za nabavku repromaterijala i namiren dug za struju.

"Prvobitno smo planirali da proizvodnja počne 5. januara, ali zbog praznika koji su u toku i nabavke dovoljne količine sirovina odlučili smo da to bude nekoliko dana kasnije, odnosno 12. januara", kazao je on.

Pogoni u Ćićevcu i Dedini bez struje su od 21. novembra, dok je potrošnja centralnom delu Korporacije u Parunovcu ograničena na dva megavata, zbog dugovanja od 22 miliona dinara.

Oko hiljadu radnika gumarskih fabrika nekoliko dana pre toga je poslato na plaćeno odsustvo zbog nedostatka sirovina.

Trajal korporacija upošljava skoro 2.500 radnika i najveće je kruševačko preduzeće.

Od decembra 2006. godine većinski vlasnik je bugarska kompanija Brikel koja je za kupovinu Trajala platila 12,12 miliona evra, a obavezala se da će investirati 25,13 miliona evra u periodu od pet godina.

Italijani žele Savremeni dom - 28.12.2008.

Investicioni fond "Europian Holding Invest“ je potvrdio da je zainteresovan za kupovinu drvno industrijskog preduzeća Savremeni dom.

Aukcija na kojoj bi novog većinskog vlasnika moglo da dobije kruševačko društveno drvno industrijsko preduzeće Savremeni dom održaće se 20. februara, a zainteresovani mogu da se prijave do 12. februara, objavila je ranije Agencija za privatizaciju.

Procenjena vrednost 70 odsto kapitala koji se privatizuje iznosi 544,319 miliona dinara, depozit za učestvovanje na aukciji je 65,318 miliona dinara, dok je početna cena 130,636 miliona dinara.

Objavljeni podaci pokazuju da je preduzeće u 2006. godini imalo 65,588 miliona dinara prihoda i oko 173 miliona dinara rahoda, dok je u 2007. godini ostvarilo 75,763 miliona dinara prihoda i 147,451 miliona dinara rashoda.

„Europian Holding Invest“ ranije je saopštio da je spreman da u izgradnju proizvodnih, komercijalnih i stambenih objekata na placu tog preduzeća uloži 200 miliona evra, te da zaposli tri hiljade radnika.

Prema navodima njegovih predstavnika, reč je o holdingu najvećih preduzeća iz Lombardije, a projekat Kruševac dva jedna je od najvećih investicija južno od Beograda.

U proces privatizacije, pre nekoliko godina, preduzeće Savremeni dom je ušlo sa oko 780, a danas ima 112 zaposlenih. Plate se isplaćuju redovno, u proseku su oko 15 hiljada dinara, ukupna dugovanja preduzeća iznose oko 400 miliona dinara, od čega dve trećine prema državi i javnim preduzećima.

“14. oktobar” po Zastavinom modelu - 26.12.2008.

Industrija mašina i komponenata (IMK) "14. oktobar" biće privatizovana u 2009. godini slično modelu primenjenom za kragujevačku Zastavu.

Državni sekretar za privredu i privatizaciju Nebojša Ćirić kaže da će sredinom januara biti raspisan pretkvalifikacion tender za izbor strateškog partnera za IMK "14. oktobar".

"Oslobodićemo preduzeće dugova i pomoći da bolje posluje u 2009. godini, a strateški partner će postati većinski vlasnik kroz investicije u kompaniju", kazao je Ćirić i dodao da je cilj tendera da se vidi ko je i u kojoj meri zainteresovan da zajedno sa Vladom Srbije ulaže u IMK "14. oktobar".

On je podsetio da je na inicijativu Ministarstva ekonmije i regionalnog razvoja Srbije Vlada odlučila da IMK "14. oktobar" bude jedno od malobrojnih preduzeća koja neće ići u klasičnu privatizaciju, već u povezivanje sa strateškim partnerom.

"Država ne očekuje da dobije bilo kakav novac, već od budućeg strateškog partnera očekuje da se investicijama od nekoliko desetina miliona evra, obezbedi nastavak poslovanja, povećanje obima proizvodnje, bolje plate i nova radna mesta", objasnio je on.

Zaključkom Vlade Srbije od 19. decembra, dodao je Ćirić, odlučeno je da se uradi pretvaranje duga IMK "14. oktobar" državi u iznosu od 12 miliona evra, čime će Republika Srbija postati vlasnik 80 odsto kapitala preduzeća.

On je kazao da će, osim toga, u januaru biti izvršeno povezivanje radnog staža u preduzeću za period od sredine 2006. godine.

Generalni direktor IMK "14. oktobar" Zoran Radmanovac rekao je da preduzeće ovu poslovnu godinu završava sa prihodom od 950 miliona dinara, što je za oko 20 odsto više nego u 2007. godini, a da će proizvodnja biti veća za 30 odsto.

Radmanovac je kazao da je fabrika do sada ugovorila 60 odsto poslova za narednu godinu i izrazio očekivanje da će uz danas postignut dogovor, biti stvoreni kvalitetni uslovi za dolazak strateškog partnera, odnosno uspešnu privatizaciju.

IMK "14. oktobar" jedno je od dva najveća kruševačka preduzeća, a zapošljava skoro dve hiljade radnika. (Beta)

Raspisana prodaja firme DIP "Savremeni dom" - 25.12.2008.

Agencija za privatizaciju raspisala je javni poziv za učešće na aukciji za prodaju 70% kapitala DIP "Savremeni dom" iz Kruševca (nekad Šumskoindustrijski kombinat „Crvena zvezda“ sa 5.000 radnika). Ukupna procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje je 6,33 miliona evra. Početna cena ove kruševačke firme je 130 miliona dinara , a vlasnik će morati da investira 20 miliona dinara.

Najveća nada za ovu firmu je ponuda Investicione grupe „EHI Servija“ iz Italije, da kupi ovu firmu i uloži oko 200 miliona evra i zaposli oko 3.000 ljudi. To je probudio veliku nadu za još 130 zaposlenih u ovom preduzeću ali i nadu čitavom gradu jer bi to pokrenulo zastalu privredu u Kruševcu.

EHI Servija“ iz Italije, koja želi da kupi DIP "Savremeni dom" , bi na na prostoru većem od 30 hektara napravila industrijsko-stambeni i poslovni kompleks sa „38 industrijskih hala različitih profila. Pored toga tu bi bili i parkovi, zelenilo, poslovno-stambeni kompleks, hoteli, banke ...“ zvuče kao bajka i izaziva i nevericu, a dali će biti tako to ćemo saznati iduće godine, odnosno za manje od mesec dana.

Inače, za projekat grupe koju predstavlja Gabrijele Veskovo promovisan nedavno u kruševačkom „Rubinu“, pred najvišim zvaničnicima grada „garantuje“ Milenko Mihajlović, prvi kruševački sindikalac.

Protesti u Kruševcu - 25.12.2008.

Skupom u Kruševcu Samostalni sindikat krenuo sa serijom protesta zahtevajući poštovanje Proširenog dejstva opšteg kolektivnog ugovora.

Oko 2.000 građana u organizaciji Samostalnog sindikata protestovalo je u sredu u centru Kruševca zahtevajući poštovanje Proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora kojim je predviđena isplata toplih obroka i regresa od 1. januara 2009. godine.

„Ili će se poštovati ono što je potpisano ili će Srbija ustati“, poručio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.

On je kazao da je Samostalni sindikat odabrao da protestna okupljanja krenu iz Kruševca jer je to, kako je naveo radnički grad koji je nekada imao najbolju privredu u Srbiji. Samostalni sindikat je, prema njegovim rečima, odlučio da počne sa organizacijom protesta u celoj Srbiji jer su, kako je ocenio, građani nedozavoljni odnosom vlasti prema njima.

„Sada nam prete ovom krizom, kažu najbitnije je očuvati radno mesto. Mi smo naša mesta uglavnom izgubili, a traže da se odreknemo Proširenog dejstva opšteg kolektivnog ugovora. E, nećemo da se odreknemo, nemaju prava da nam to oduzmu“, poručio je Orbović.

On je dodao da je za vlast i poslodavce mnogo da za isplatu toplih obroka i regresa izdvoje 100 evra po radniku, dok za nadoknade u upravnim odborima troše i po 25.000 evra. Predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata, Milenko Mihajlović, je rekao da sa ovog skupa radnici i građani žele da poruče da „ovako više ne može“.

„Opšti kolektivni ugovor je najjače oružje sindikalne borbe, tri godine smo čekali njegovo potpisivanje, još šest meseci da dobijemo prošireno dejstvo, i nećemo od toga odustajati“, poručio je on.

Okupljeni radnici i građani formirali su nakon toga kolonu koja je krenula u protestnu šetnju glavnim kruševačkim ulicama.

Danas protest kruševačkih sindikalaca - 24.12.2008.

Kruševački Samostalni sindikat najavio je da će danas održati protestni skup nezadovoljan materijalnim i socijalnim položajem radnika.

Kako je saopštio taj sindikat, protestu koji će početi u 13.30, pored kruševačkih radnika, prisustvovaće i radnici iz Brusa, Varvarina, Ćićevca i Ražnja.
Predsednik Veća Samostalnog sindikata Kruševca rekao je novinarima da je planirano da, nakon polusatnog obraćanja, bude organizovana protestna šetnja gradskim ulicama.
Predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata Milenko Mihajlović, na jučerašnjoj sednici Veća tog sindikata, kazao je da se protest organizuje zbog najave neprimenjivanja proširenog dejstva opšteg kolektivnog ugovora, proglašavanja tehnoloških viškova u brojnim preduzećima i teškog materijalnog i socijalnog položaja radnika.
Član Veća Samostalnog sindikata Ljubiša Velimirović je rekao da će kapije Industrije mašina i komponenata "14. oktobar", koja zapošljava oko 1.900 radnika, u to vreme biti zatvorene, a svi radnici na protestima.
Na tom protestnom skupu trebalo da se okupe radnici, građani, studenti, đaci i penizoneri, jer se svi nalaze u teškom položaju, ocenio je Velimirović.

Nova mašina od 2 mil. evra - 23.12.2008.

Korporacija Trajal je od nemačke kompanije Krup poručila mašinu za proizvodnju guma vrednu dva miliona evra.

Generalna direktorka Trajala Mila Koseva kazala je da je puštanje u rad nove mašine planirano za maj naredne godine i da će tada proizvodni kapacitet fabrike guma biti povećan za 30 odsto, sa 4.500 guma dnevno na 6.000 guma.

To će zadovoljiti potrebe kupaca, što Trajal sa dosadašnjim kapacitetom nije mogao da postigne, kazala je, koja je dodala da je mašina zasnovana na najnovijoj tehnologiji za proizvodnju automobilskih guma od 15 do 20 cola, guma za poluteretna vozila, za veću brzinu, kao i niskoprofilnih guma.

Koseva je kazala da će se oko 1.000 radnika Trajal koji su od sredine novembra na plaćenom odsustvu na posao vratiti 5. januara i da je planirano da tada počne proizvodnja autoguma i teretnih guma.

Ona je rekla da za sada nije predviđeno smanjivanje broja radnika i dodala je da u zavisnosti od obima proizvodnje, u 2009. godini može doći do otpuštanja najviše 200 radnika, ali da takođe postoji mogućnost da se pored postojećih 2.500 zaposli 200 novih radnika.

Prema navodima poslovodstva Trajala, ta kompanija planira da u 2009. godini beleži mesečnu dobit od oko 200.000 evra zahvaljujući nabavci nove opreme, padu cene sirovina za proizvodnju guma i tražnji jeftinijih proizvoda.

Kako je navela Kristeva, planirano je da vlasnici Trajala tokom naredne godine u modernizaciju tog preduzeća, pored nabavke mašine, ulože još 14 miliona evra.

Preduzeće Marni planira dvostruko veći izvoz - 21.12.2008.

Preduzeće Marni iz Kruševca, koje se bavi preradom šumskih pečuraka, saopštilo je da je ove godine ostvarilo izvoz od dva miliona evra i najavilo da za iduću godinu već ima ugovorene poslove u dvostruko većoj vrednosti.

"U 2008. godini izvezli smo proizvode u vrednosti većoj od dva miliona evra, od čega je oko 800.000 evra ostvareno od izvoza na američko tržište", rekao je vlasnik i direktor preduzeća Marni Zoran Nikolić.

On je objasnio da je preduzeće na zahtevno američko tržište počelo da izvozi pre tri godine, kada je prodalo robu vrednu 50.000 evra, a da za narednu godinu ima ugovorene poslove vredne više od 1,5
miliona evra.

Primarni cilj kompanije je, prema njegovim rečima, da se za 2009. godinu obezbedi siguran izvor finansiranja za sve tekuće potrebe, jer već sada Marni ima ugovorene poslove u vrednosti većoj od četiri miliona evra.

Rubin u proizvodnju investirao dva miliona - 19.12.2008.

Kompanija "Rubin" iz Kruševca je u 2008. godini investirala oko dva miliona evra u proširenje proizvodnje, povećala proizvodnju za oko 15 odsto i ostvarila izvoz u vrednosti od oko tri miliona evra, izjavio je Miroslav Jovanović, zamenik generalnog direktora "Rubina".

- "Rubin" je najviše sredstava uložio u povećanje površina pod vinogradima, nabavku vinogradarske mehanizacije, ali i modernizaciju tehnologija i to, pre svega, u preradi grožđa, proizvodnji, nezi i čuvanju vina, kao i u punionicu vina - naveo je Jovanović.

Za deset meseci ove godine "Rubin" je povećao proizvodnju za oko 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, rekao je on i izrazio očekivanje da će u poslednja dva meseca ove godine značajno biti povećana prodaja pića kruševačke kompanije.

- "Rubin" je u 2008. godini imao izvoz vredan tri miliona evra, koliko je i planirano, a za kompaniju je veoma važno da svake godine otvara novo inostrano tržište, tako da je to prošle godine bila Rusija, a ove godine Velika Britanija - kazao je Jovanović.

- Izvozimo, takođe, i u Nemačku, Holandiju, Mađarsku, Sloveniju i BiH - naveo je Jovanović i izrazio nadu da i u 2009. godini porast proizvodnje i izvoza neće biti manji od ovogodišnjeg.

Prema njegovim rečima, velika prednost "Rubina" je što sirovine za proizvodnju vina dobija iz sopstvenih vinograda i to sa devet vinogradarskih lokacija u Srbiji, čime kruševačka vinarija zadovoljava svoju potrebu za prestižnim kvalitetnim vinima.

- Grožđe za vrhunska vina stiže iz vinograda sa zaštićenim geografskim poreklom, a iz otkupa od privatnih vlasnika, kako iz kruševačkog kraja, tako i iz cele Srbije, "Rubin" zadovoljava deo svojih potreba za stonim vinima i vinima za destilaciju, dok ostali manji deo potreba uglavnom uvozi iz Makedonije - objasnio je Jovanović.

Zbog velikih i stalnih potreba za novim količinama grožđa, "Rubin" je tokom 2008. učestvovao u licitacijama za zakup poljoprivrednog zemljišta pogodnog za vinogradarstvo i uspeo je da zakupi oko 360 hektara na teritorijama opština Negotin i Bojnik.

- Većim površinama pod zakupom i podizanju novih zasada nadamo se tokom 2009, pa sve do 2012. godine, kada se očekuje prvi rod iz vinograda podignutih na zakupljenom zemljištu. Na taj način će "Rubin" apsolutno upravljati kvalitetom svih svojih proizvoda od grožđa, a to znači i vina i vinjaka - naglasio je Jovanović.

Tribina o municipalnim obveznicama - 17.12.2008.

Okrugli sto - tribina na temu municipalnih obveznica kao izvoru finansiranja lokalne samouprave biće održana 17. decembra u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac.

Na skupu koji organizuje beogradska brokersko-dilerska kuća "PS broker", učesnici će biti upoznati sa municipalnim obveznicama u pogledu cene kapitala, relativno malog rizika i poreskih olakšica. Okrugli sto će voditi Đuro Bajić, direktor "Profešenal stok brokera".

Do sada se nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije odlučila na pribavljanje sredstava putem emisije municipalnih obveznica, iako su efekti ovih hartija od vrednosti već dokazani na svetskim finansijskim tržištima. Cilj okruglog stola je upoznavanje opština sa municipalnim obveznicama, kao veoma povoljnim vidom finansiranja različitih infrastrukturnih projekata koji su sigurno neophodni u budućem razvoju regije.

Otvoreni dijalog - okrugli sto je koncipiran da što bolje objasni proceduru izdavanja obveznica i kroz primere iz okruženja pokaže iskustva susednih država koje su već realizovale više emisija municipalnih obveznica. Potrebu za edukacijom organa lokalne samouprave uvidela je i Stalna konferencija gradova i opština, koja je iskazala spremnost da podrži ovakve projekte.

Konfekcija Zvezda čeka privatizaciju - 15.12.2008.

Konfekcija Zvezda, koja 30. januara treba drugi put da se nađe na aukciji, ima ugovorene poslove za prvo polugodište 2009. godine, izjavio je generalni direktor tog preduzeća Živan Nikolić.

On je kazao da je nedavno završeno šivenje prolećne i letnje kolekcije za italijanskog partnera i da sada počinje proizvodnju kolekcije od 40.000 komada odeće za Jugoimport.

Rok za završetak tog posla je 1. april, kazao je Nikolić i dodao da posle završetka tog posla počinje da šije jesenju i zimsku kolekciju za italijanskog partnera.

Prva aukcija za prodaju 70 odsto tog kruševačkog preduzeća nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Drugi put - cena manja

Druga aukcija za privatizaciju konfekcije Zvezda zakazana je za 30. januar, a početna cena će biti 58,56 miliona dinara, za 28 miliona dinara manje nego u prvom pokušaju.

Vrednost kapitala koji je ponuđen na prodaju procenjena je na oko 366 miliona dinara, odnosno oko četiri miliona evra.

Rok 22. januar

Rok za prijavu je 22. januar,a dan ranije ističe rok u kojem zainteresovani kupci mogu da obiđu fabriku i dobiju detaljnije podatke o poslovanju.

Nikolić je dodao da, u slučaju još jedne neuspele aukcije Zvezdi ne preti likvidacija već još jedan, treći pokušaj, jer je u proces privatizacije ušla pre 31. decembra, kada ističe rok za to.

Nije u stečaju

Konfekcija zvezda je sredinom 2005. godine uspela da izađe iz stečaja u koji je otišla 2002. godine i da obnovi proizvodnju.

Ta firma sada ima 225 zaposlenih a, prema podacima Agencije za privredne registre, lani je poslovala sa profitom od 128.000 dinara na osnovu prihoda od 58,4 miliona dinara.

SIEPA dodelila nagrade - 11.12.2008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA - dodelila je nagradu kompaniji "Marni" iz Kruševca za osvajanje izvoznog tržišta plasmanom proizvoda od pečuraka na zahtevnom američkom i tržištu Evropske unije.

U poslednje četiri godine kompanija "Marni" iz Kruševca ostvarila je uspešan nastup na više međunarodnih sajmova u svetu i drugih privrednih manifestacija, posle čega su usledili konkretni izvozni aranžmani za tržišta EU, SAD, Južne Afrike, Indije, bivših YU republika...
Kompanija "Marni" je jedan od lidera u otkupu, preradi i plasmanu pečuraka i drugih šumskih plodova, i među najznačajnijim preduzećima je iz Srbije.

Poored ,,Marnia,, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA - proglasila je kompaniju "Bol pekidžing Evropa" za najboljeg izvoznika 2008. godine. Ova kompanija godišnje proizvede 750 miliona aluminijumskih limenki, od čega 85 odsto izvozi na trzišta u regionu.

Preduzeće "Tehno nais grup" dobilo je nagradu za najbolji izvozni proizvod - CT skener, koji se koristi u medicinske svrhe i kojim se kompanija pozicionirala kao treći proizvođač skenera za ORL dijagnostiku.

Konkurencija je bila najveća u kategoriji najboljeg izvoznika malih i srednjih preduzeća, pa su nagradu podelile dve firme - "Termometal" iz Ade i "Radijator inženjering" iz Kraljeva.

SIEPA peti put dodeljuje nagrade, kako bi podstakla i promovisala izvoz iz Srbije, uz podršku kompanije “DHL internešenal”, koja je obezbedila i novčane nagarde od 30.000 evra za kompanije “Termometal”, “Tehno nais”, “Radijator inženjering” i “Marni”.

Finansijska kriza u Rasinskom okrugu - 11.12.2008.

Regionalna privredna komora Kruševac je pokrenula aktivnosti na praćenju i rešavanju efekata globalne finansijske krize na privredu Rasinskog okruga i u skladu sa tim želi da održi sastanak sa privrednicima. Cilj sastanka je da se, na osnovu sagledavanja i analiza kretanja u poslovanju kompanija, identifikuju potencijalni kratkorični i dugorčni problemi koji mogu biti posledica međunarodne finasijske krize na poslovanje privrede i daju odgovarajuće preporuke Vladi Republike Srbije, lokalnim samoupravama i nadležnim institucijama. Privredna komora Srbije je istovremeno u kontaktu sa Radnom grupom Vlade R. Srbije za praćenje uticaja međunarodne finansijske krize na Srbiju, kako bi informacije kojima raspolaže učinila dostupnim i nadležnim institucijama. Sastanak će se održati 11.12.
. (Opširnije na stranicama PKK)

Konfekcija Zvezda nije prodata - 08.12.2008.

Javna aukcija, za prodaju kapitala preduzeća "Zvezda" iz Kruševca, bila je neušpesna. Agencija za privatizaciju Srbije je sprovela aukciju 5. decembra i bilo je ponuđeno 70 odsto kapitala Konfekcije Zvezda po početnoj ceni od 87 miliona dinara. .

Preduzeće je procenjeno na 362 miliona dinara, a uslov je bio i da budući većinski vlasnik će morati da investira 5,66 miliona dinara u modernizaciju proizvodnje.

Konfekcija Zvezda osim upravne i zgrade pogona koje se nalaze u centru grada (Čolak Antinoj) ima 11 lokala od kojih četiri u Kruševcu, a ostali su u Kraljevu, Brusu, Aleksandrovcu, Ćupriji, Lučanima i Despotovcu.

Na prodaju Konfekcija Zvezda - 05.12.2008.

Agencija za privatizaciju Srbije danas će 5. decembra na aukciji ponuditi na prodaju 70 odsto kapitala Konfekcije Zvezda iz Kruševca.

Vrednost 70 odsto kapitala, po početnoj ceni od oko 87 miliona dinara, koji je ponuđen na prodaju, procenjena je na 362 miliona dinara, odnosno oko 4,2 miliona evra, a budući većinski vlasnik će morati da investira 5,66 miliona dinara u modernizaciju proizvodnje.

Generalni direktor Zvezde Živan Nikolić izrazio je nadu da će to preduzeće kupiti kompanija koja se bavi istom delatnošću.

Konfekcija Zvezda osim upravne i zgrade pogona koje se nalaze u centru grada (Čolak Antinoj) ima 11 lokala od kojih četiri u Kruševcu, a ostali su u Kraljevu, Brusu, Aleksandrovcu, Ćupriji, Lučanima i Despotovcu.

U kompaniji je 2002. godine proglašen stečaj i tada je bez posla ostalo oko 800 radnika. Zvezda je sredinom 2005. godine uspela da se izvuče iz stečaja i postepeno na posao vrati je dan manji deo radnika.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kruševcu - 27.11.2008.

Ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i podizanje konkurentnosti domaćih poljoprivrednika okosnice su agrarne politike u 2009. godini, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Milan Petrović.
Budžet za narednu godinu će biti restriktivan, ali će se Ministarstvo truditi da to primarni poljoprivredni proizvođači ne osete, odnosno da im ne bude ukinuto ništa od subvencija koje su imali u ovoj godini, rekao je on novinarima u Regionalnoj privrednoj komori Kruševca.
Petrović je kazao da je ova godina, po pitanju izdvajanja za subvencije, od oko 300 miliona evra, rekordna u istoriji Srbije.
Kako je podsetio, počela je i raspodela oko 30 odsto ukupnih subvencija za ovu godinu, pa se od ponedeljka dnevno isplaćuje po pola milijarde dinara na ime subvencija za zasejane površine, utovljenu junad, krave muzare, nove zasade voćnjaka i vinograda.
Govoreći o uticaju primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU na poljoprivredu Srbije, Petrović je naveo da će, kada su u pitanju proizvodi poput mesa i mleka, i nakon šest godina sprovođenja tog sporazuma ostati određene carinske barijere kojima se štiti domaća proizvodnja.
Za proizvode koji imaju prođu na Evropskom tržištu, poput maline, Srbija će imati liberalnije stope, dok će se kod 90 odsto agrarnih proizvoda postepeno, odnosno godišnje umanjivati carine na uvoz, kazao je on.
Petrović je konstatovao da podizanje konkurentnosti domaćih farmera nije moguće bez podsticaja države, navodeći da EU godišnje 50 milijardi evra izdvaja za subvencije za ruralni razvoj.
Direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović kazao je da je u sklopu priprema za ulazak u EU, odnosno izvoza na tržište Unije potrebno obezbediti da ovdašnja potvrda veterinara o ispravnosti hrane bude važeća u Uniji.
Mićović je rekao da država pokušava da obezbedi uslove da se iz Srbije izvozi mleko u EU i najavio da će u januaru naredne godine u Srbiju doći predstavnici Evropska komisija za bezbednost hrane koji će proveriti da li će izvoz biti moguć.
Trenutno Srbija ima dozvolu da sa proverom domaćih veterinara mleko koje je proizvela može da preveze preko teritorije EU, naveo je Mićović.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kruševcu sa poljoprivrednim proizvođačima tog kraja razgovarali i o agrarnoj politici u narednoj godini.

“Plima holding” će do kraja godine otpustiti 150 radnika - 24.11.2008.

“Plima holding” će do kraja godine otpustiti 150 od ukupno 650 zaposlenih zbog efekata svetske ekonomske krize.

"To znači da će broj zaposlenih u tri preduzeća, Plima M, ‘Plima pek’ i Plima Vrnjci biti smanjen za nešto manje od jedne četvrtine i deo je mera rigorozne štednje koja će biti uvedna u kompaniju", rekao je vlasnik tog holdinga Božin Milićević.

Milićević je kazao da će broj radnika biti smanjen uz poštovanje Zakona o radu i isplatu otpremnina, a trenutno se radi procena koliko radnika će otići iz pojedinačnih preduzeća.

"Kompanija ne sme da dođe u situaciju da pravi gubitke i postane nelikvidna, jer to znači stečaj. Nama nema ko da pokriva gubitke, moramo da preduzmemo mere kako bismo smanjili troškove", naglasio je on.

“Plimu holding” čini pet kompanija, od kojih su dve Plima M i “Plima pek” nastale privatizacijom uljare i industrije hleba, Plima Vrnjci naslednica je privatizovane pekarske industrije u Vrnjačkoj Banji, “Plima don” posluje u Rusiji, a u holdingu je i “Plima agrar”

Ukrajinac zainteresovan za kupovinu IMK 14. oktobar - 24.11.2008.

Ukrajinska firma Laz bus, vlasnika Igora Čurkina, zainteresovana je za kupovinu kruševačke IMK 14. oktobar, izjavio je izvršni direktor te firme Dragoslav Marković.

"Čurkin je obišao pogone kruševačke Industrije mašina i komponenata, razgovarao sa poslovodstvom i iskazao zainteresovanost za kupovinu tog preduzeća", kazao je Marković agenciji Beta.

On je podsetio da je ovo drugi Čurkinov dolazak u Kruševac i dodao da je njegovo preduzeće uputilo nadležnima pismo o zainteresovanosti za učestovanje u privatizaciji IMK 14. oktobar kao celine.

Henkel Merima otpušta 62 radnika - 22.11.2008.

Kompanija Henkel Merima iz Kruševca od ponedeljka će na godišnji odmor ili plaćeno odsustvo poslati 62 radnika, kojima će nakon 31. decembra prestati radni odnos, kazao je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Mirko Đendić.

Đendić je rekao da je sindikat obaveštenje o otpuštanju radnika dobio direktno iz centrale Henkela ističući da su bili iznenađeni jer je prilikom nedavnog otpuštanja 159 radnika rečeno da novih otkaza ne bi trebalo da bude.

"Bez posla će ostati svih 29 radnika Fabrike adheziva, odnosno građevinskih lepkova, koja se u potpunosti preseljava u Inđiju, te još oko 30 zaposlenih u ostalim proizvodnjim pogonima i administraciji", precizirao je.

Oni će, dodao je Đendić, biti isplaćeni u skladu sa zakonom, a radni odnos im prestaje 31. decembra.

U saopštenju Henkel Merime je navedeno da će, u okviru restruktuiranja, koje je predviđeno još 2002. godine, socijalnim programom biti obuhvaćeno još 62 zaposlenih.

Italijani ulažu 200 mil.€ - 12.11.2008.

Investicioni fond Juropian holding invest namerava da kupi kruševačko preduzeće Savremeni dom i u izgradnju objekata na placu tog preduzeća uloži 200 miliona evra, najavili su iz tog fonda. Predsednik Juropian holding invest fonda Gabriele Veskovi kazao je da bi na oko 30 hektara izgradili proizvodne hale, komercijalne objekte i stambeni kompleks, ukupne površine 250.000 kvadratnih metara, a planirano je zapošljavanje 3.000 radnika. „U Srbiji smo organizovali holding preduzeća iz Lombardije, koja je među četiri ekonomski najjače regije u Evrope, a projekat ‘Kruševac dva’ bi bio među najvećim investicijama južno od Beograda“, kazao je on.

Ukoliko kupe Savremeni dom, predstavnici Fonda nameravaju da izgrade 32 industrijske hale u Kruševcu, površine od po 600 do 700 kvadratnih metara. Veskovi je kazao da su italijanske firme zainteresovane da proizvodnju presele u Kruševac i pozvao i druge kompanije iz drvne i metalske industrije, plastike i konfekcije da se priključe projektu. Nakon završetka izgradnje industrijskog dela, za koji je, kako su naveli u Fondu, potrebne dve- tri godine, usledila bi izgradnja stambenog i komercijalnog kompleksa. Projektom je predviđeno 30.000 kvadratnih metara proizvodnog i poslovnog prostora, 150.000 kvadrata stambenog i 32.000 kvadratnih metara za banke i prodavnice, kao i 15.000 kvadratnih metara za hotele i turističke objekte.

Veskovi je kazao da Juropian holding invest do sada nije investirao u Srbiju, ali da je ulagao u Rumuniju i Hrvatsku, odakle planira da se povuče i dođe u Srbiju. On je istakao da je odluka da su se za ulaganje u Srbiju odlučili zbog „kvaliteta i inteligencije ovdašnjih radnika“.

Na prodaju Konfekcija Zvezda - 10.11.2008.

Agencija za privatizaciju Srbije najavila je da će 5. decembra na aukciji ponuditi na prodaju 70 odsto kapitala Konfekcije Zvezda iz Kruševca.

Vrednost 70 odsto kapitala, po početnoj ceni od oko 87 miliona dinara, koji je ponuđen na prodaju, procenjena je na 362 miliona dinara, odnosno oko 4,2 miliona evra, a budući većinski vlasnik će morati da investira 5,66 miliona dinara u modernizaciju proizvodnje.

Generalni direktor Zvezde Živan Nikolić izrazio je nadu da će to preduzeće kupiti kompanija koja se bavi istom delatnošću.

Konfekcija Zvezda osim upravne i zgrade pogona koje se nalaze u centru grada (Čolak Antinoj) ima 11 lokala od kojih četiri u Kruševcu, a ostali su u Kraljevu, Brusu, Aleksandrovcu, Ćupriji, Lučanima i Despotovcu.

U kompaniji je 2002. godine proglašen stečaj i tada je bez posla ostalo oko 800 radnika. Zvezda je sredinom 2005. godine uspela da se izvuče iz stečaja i postepeno na posao vrati je dan manji deo radnika.

Prijatelj kod kuće - 10.11.2008.

Regionalna privredna komora Kruševac je nedavno pokrenula Web portal "Prijatelj kod kuće". Ovaj Web portal je osmišljen je kao instrument podrške i povezivanja matice i dijaspore u eri internet informisanja.

Centar za dijasporu Regionalne privredne komore Kruševac u okviru ovog projekta, podržanog inače od strane Ministarstva za dijasporu Vlade Republike Srbije, organizuje završnu konferenciju povodom završetka ovog projekta 11.novembra (opširnije). Na konferenciji će govoriti Prim. dr. Predrag Tojić, državni sekretar Ministarstva za dijasporu Vlade Republike Srbije.

Veb sajt Centra za dijasporu RPK Kruševac www.prijateljkodkuce.co.rs

Racionalizacija broja zaposlenih u prosveti - 08.11.2008.

Zamenik ministra prosvete Milanko Perišić rekao je da je za sprovođenje suštinskih reformi obrazovnog sistema u Srbiji neophodno racionalizovati broj zaposlenih u prosveti kao i mrežu osnovnih i srednjih škola.

Perišić je u Kruševcu predstavljajući koncept racionalizacije u osnovnim i srednjim školama rekao da će nakon što se utvrdi koliko je zaposlenih u obrazovanju višak početi i realizacija socijalnog programa koji bi se finansirao iz ušteda unutar budzeta resornog ministarstva i donacija.

On je naveo da se mora racionalizovati i mreža škola u Srbiji i broj odeljenja, a rok za to je tri godine.

Perišić je istakao da sve reforme obrazovnog sistema moraju da krenu iz Beograda i velikih gradova i ocenio da je u prestonici moguće ostvariti i najveće uštede.

Prema rečima Perišića pitanje je da li sve škole u centru Beograda mogu da funkcionišu ako im je prosek 10 učenika po odeljenju.

"Ministarstvo prosvete raspolaže budzetom od 106 milijardi dinara, a 97 odsto tih para odlazi na plate, kredite i stipendije za studente, dok za investicije, stručna usavrsavanja, takmičenja, ostaje ukupno tri mijarde dinara", kazao je Perišić.

Zamenik ministra prosvete naveo je i podatak podatak da je 2003. godine u osnovnim školama u Srbiji bilo 45.000 nastavnika za oko 645.000 đaka, dok je 2006. godine bilo 47.300 nastavnika za 619.000 đaka, a sličan je trend i u srednjim školama.

Sastanku u Kruševcu su prisustvovali i predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, načelnica kruševačke Školske uprave i direktori osnovnih i srednjih skola Rasinskog okruga.

Spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih devet meseci - 06.11.2008.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih devet meseci ove godine iznosi 490,063 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe 246,715 miliona dolara dok ukupan uvoz iznosi 243,347 miliona dolara.
U prvih devet meseci ostvaren je suficit od 3,368 miliona dolara.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 101,01%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga za perod januar – septembar 2008.god bili su: Italija, Nemačka, Bosna i Hrecegovina, Rumunija i Crna Gora.
u milionima USD

Najveće povećanje na strani izvoza u odnosu na isti period prošle godine ako se posmatraju zemlje sa najvećim učešćem u izvozu Rasinskog okruga ostavren je sa Ruskom Federacijom 266,94% zatim sa Francuskom i to za 179,88%, Italijom 76,21% i Bugarskom 72,72 .
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvih devet meseci 2008.godine bili su: Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska i Makedonija.

Najveće povećanje na strani uvoza u odnosu na isti period prošle godine ako se posmatraju zemlje sa najvećim učešćem u uvozu Rasinskog okruga ostavren je sa sa Ruskom Federacijom 159,83% zatim sa Kinom i to za 108,45%, Turskom 102,11% i Italijom za 62,53%.

Najzančajnija preduzeća koja uzimaju najveće učešće u spoljnotrgovinskom prometu su: Trajal Korporacija Kruševac ; Modital Brus; Henkel Merima Kruševac; Vino Župa Aleksandrovac; PPT Armature Aleksandrovac;PPT Hidraulika Trstenik; PPT Servoupravljači Trstenik; FAM Kruševac; Kočna Tenika Trstenik; Rubin Kruševac; Latifović Kruševac; Kolarević d.o.o Poajte; PPT Zaptivke Trstenik; Vasić Komapnia Kruševac; Joter Kruševac i dr.

U spoljnotrgovinskoj razmeni okruga najveće učešće uzima opština Kruševac i to kako u uvozu tako i u izvozu. Ukupno učešće opštine Kruševac u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosi 289,845 miliona dolara i od toga je izvoz 128,154 miliona dolara, a uvoz 161,690 miliona dolara. Druga po učešću u spoljnotrgovinskoj razmeni okruga je opština Brus u iznosu od 98,669 miliona dolara, a na trećem mestu je opština Aleksandrovac sa učešćem od 46,396 miliona dolara. (Izvor: PKK)

Nema ponuda za kupovinu Župe - 05.11.2008.

Nijedan kupac nije dostavio ponudu na tenderu za kupovinu većinskog paketa akcija HI Župa, potvrdio je juče generalni direktor preduzeća Miroljub Milojević.

"Tenderska komisija će zasedati za dva dana i tada će konstatovati da ni jedan kupac nije dao obavezujuću ponudu za kupovinu Župe", rekao je Milojević.

Time je propao treći tender za privatizciju te kruševačke hemijske industrije, a zaposleni će, kako je on naveo, "nastaviti da rade i da aktivno traže strateškog partnera, što očekuju i od države".

"Župa je u većinskom vlasništvu Akcijskog fonda i ne mora da do kraja godine bude privatizovana", objasnio je Milojević i dodao da očekuje da za nekoliko meseci bude raspisan novi tender, ali nije isključio mogućnost da Akcijski fond iznese paket akcija na berzu.

Manjinski paket Rubina 6. novembra na berzi - 04.11.2008.

Akcijski fond Republike Srbije najavio je juče da će na Beogradskoj berzi 6. novembra ponuditi po 15 odsto akcija iz Privatizacionog registra pet već privatizovanih kompanija. Među njima će biti i Rubin iz Kruševca. Akcijski fond će ponuditi 14.685 akcija ove kruševačke firme. Akcije će Akcijski fond ponuditi po metodu preovlađujuće cene, a pravo na kupovinu imaće sva fizička i pravna lica.

Prema Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, novac od prodaje akcija iz Privatizacionog registra ići će na poseban namenski račun, a zatim će biti podeljen građanima Srbije. Cena po kojoj Akcijski fond prodaje akcije neće biti manja od cene po akciji koju je platio kupac kapitala u postupku privatizacije.

Prosečna zarada u Rasinskom okrugu zaključno sa devetim mesecom - 31.10.2008.

Prosečna zarada isplaćena za septembar 2008.godine u Rasinskom okrugu iznosi 36.155 dinara, bez poreza i doprinosa zarada iznosi 26.491 dinara.

U odnosu na prethodi mesec zarada u Rasinkom okrugu je povećana za 2,70% , Prosečna zarada za period januar – septembar 2008 god iznosi 35.166 dinara i povećana je u odnosu na isti period prošle godine za 22,21%.

Najveće povećanje zarada u odnosu na avgust 2008.godine u okrugu ostavreno je u Ćićevcu i to za 16,44% , a ako se posmatra prosek zarada januar –septemabar u odnosu na isti period prošle godine najveće povećanje ostavreno je u Brusu 43%.

U Kruševcu prosečna zarada sa porezima i doprinosima isplaćene u septembru iznosi 39.681 dinara , dok prosečna zarada za period januar – septembar iznosi 38.943 dinara. U odnosu na prethodni mesec ostavreno je povećanje zarada 3,70% . Prosečna zarada za period januar- septembar ove godine u poređenju sa istim periodom poršle godine povećana je za 19,32%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Kruševcu iznosi 28.458 dinara.

Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za septembar 2008.godine

Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u septembru 2008. godine, iznosi 46.015 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2008. godine,nominalno je manja za 0,45%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u septembru 2008. godine, iznosi 32969 dinar. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2008. godine, nominalno je manja za 0,49%,

Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - septembar 2008. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar - septembar 2007. godine, nominalno je veća za 18,89%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar – septembar 2008. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar - septembar 2007. godine, nominalno je veća za 19,00%. (Izvor: PKK)

Gladni ne mogu da rade - 31.10.2008.

Štrajk u “Trajal” korporaciji, započet 14. oktobra pod zastavom Samostalnog sindikata, potpuno je paralisao proizvodnju u svih pet fabrika, a biće obustavljen tek pošto poslovodstvo ispuni sve ispostavljene zahteve, obznanio je u četvrtak Milosav Vukojičić, tribun kruševačkih gumara.
- Poslovodstvo se nije odazvalo pozivu Sindikata da oformi pregovarački tim, koji bi odredio minimum proizvodnog procesa, pa ni jedan jedini pogon u “Trajalu” ne radi. Ovoj teškoj odluci su prethodili višekratni pregovori sa poslovodstvom firme, kao i obostrano potpisivanje postignutih dogovora, koji nisu ispoštovani - kategoričan je bio u četvrtak Vukojičić na konferenciji za novinare u sedištu Veća Saveza samostalnog sindikata u Kruševcu.
“Izigrani smo nekoliko puta”, dodao je on i “jedini način da upozorimo rukovodstvo da tako više neće moći, bila je obustava rada”.
- Ovo nam je jedinstvena šansa da stvari postavimo na svoje mesto, i ne smemo da je prokockamo. Svi smo zabrinuti za dalji tok situacije, ali neizdrživo je više da radnik u proizvodnji, koji je zarađivao više od 30, sada prima oko 17.000 dinara - rekao je Vukojičić.
Zahtevi od kojih neće odstupati su isplata drugog dela avgustovske plate i razlike za avgust (povećanje najniže cene rada od 63 na 78 dinara za čas), septembarske plate, prevoza (plaćaju polovinu), ispunjenje svih obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Uz najavu da će, još koliko u petak, zatražiti od Agencije za privatizaciju da obavi reviziju, Ljubiša Nestorović, čelnik Republičkog sindikata hemije i nemetala, spočitao je rukovodstvu “Trajala” što se pre nekoliko dana nije odazvalo na poziv Samostalnog sindikata na razgovore, što ne ispunjava kolektivni ugovor, kao i “neke elemente kupoprodajnog ugovora”.
- Čekanja nema, jer, ako sada, kada je mesečni fond zarada 1,2 miliona evra, traže odlaganje, šta će biti kada se dugovi nagomilaju - rekao je Nestorović.
Na konferenciji se čulo i da su “Trajalci” listom odbili predlog predsednika Konzorcijuma “Brikel” Petra Krasteva da im se isplati avgustovska i prvi deo septembarske zarade, a da za drugi deo čekaju do kraja naredne sedmice. “Sedmoj sili” ni u četvrtak nije bio odobren ulazak u “Trajalov” krug.

STROGA KONTROLA
VeĆinski vlasnik ”Brikel” se decembra 2006. godine, obavezao kupoprodajnim ugovorom da, u roku od pet godina, u “Trajal” investira više od 25 miliona. Nestorović se zapitao jesu li obaveze i u kojoj meri ispunjene i iskazao sumnju sindikalaca da poslovodstvo ”fingira realizaciju investicija”. On je predočio da će tokom štrajka, biti sprovedena stroga kontrola izlaznih i ulaznih faktura, kako bi se utvrdilo da li se roba iznosi i skladišti ”na crno”, ili ide legalnim tokovima.

Nastavlja se štrajk u Trajalu - 29.10.2008.

S obzirom da na pregovorima sa poslovodstvom kruševačke Trajal korporacije nije postignut dogovor, zaposleni nastavljaju štrajk.

"Danas, u 9 sati je zakazano novo okupljanje pred Upravnom zgradom, nastavićemo pregovore, a nećemo odustajati od zahteva jer smatramo da je to minimum koji poslodavac treba da ispuni", rekao je agenciji Beta predsednik Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata u tom preduzeću Milosav Vukojičić.

Zaposleni u Trajal korporaciji započeli su juče štrajk tražeći od poslodavca redovnu isplatu plata 15. i 30. u mesecu, cenu rada od 78 dinara po satu, koju je utvrdio Socijalno ekonomski savet, plaćanje prevoza 100 odsto, i poboljšanje uslova rada.

U štrajku je prema Vukojičićevim rečima "velika većina" od 2.500 zaposlenih, a Samostalni sindikat, koji je organizovao štrajk ima oko 2.000 članova u tom preduzeću.

Od pre dve godine većinski vlasnik Trajala je bugarska kompanija Brikel EAD, koja je za kupovinu tog kruševačkog preduzeća izdvojila 12,12 miliona evra i obavezala se da će investirati 25,13 miliona evra.

Štrajk u Trajalu - 27.10.2008.

Zaposleni u Trajal korporaciji započeli su štrajk tražeći od poslodavca redovnu isplatu zarada, povećanje cene rada i poboljšanje uslova rada.

"Štrajk je počeo jutros, a s obzirom da danas nismo uspeli da razgovaramo ni sa kim iz poslovodstva nastavljamo štrajk", rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata Trajal korporacije i predsednik Štrajkačkog odbora Milosav Vukojičić.

On je kazao da će se radnici sutra ujutru ponovo okupiti pred Upravnom zgradom i da očekuju da će predstavnici vlasnika sutra biti u preduzeću i razgovarati sa Sindikatom i Štrajkačkim odborom.

Zaposleni, prema Vukojičićevim rečima traže redovnu isplatu plata 15. i 30. u mesecu, cenu rada od 78 dinara po satu, koju je utvrdio Socijalno ekonomski savet, plaćanje prevoza 100 odsto i poboljšanje uslova rada.

On je podsetio da se radnicima trenutno isplaćuje 63 dinara po cašu, iako pomenuta cena od 78 dinara važi već dva meseca, dok je pre toga bila 70-tak dinara po času.

Zaposleni su poslednju platu primili za avgust i to različito, neko 25, neko 50, a neko 100 odsto, kazao je Vukojičić.

On je kazao da je Samostalni sindikat štrajk najavio u skladu sa zakonom i da je nedavno održan i jednočasovni štrajk upozorenja.

Vukojičić je naglasio da je u štrajku velika većina od 2.500 zaposlenih i dodao da Samostalni sindikat, koji je organizovao štrajk, ima oko 2.000 članova u tom preduzeću.

Od pre dve godine većinski vlasnik Trajala je bugarska kompanija Brikel EAD, koja je za kupovinu tog kruševačkog preduzeća platila 12,12 miliona evra i obavezala se da će investirati 25,13 miliona evra.

Štrajk u Trajalu - 27.10.2008.

Danas je za 9:00 sati zakazano ponovno okupljanje radnika fabrike Trajala. Ovo okupljanje će biti nastavak štrajka koji je započeo pre mesec dana. Strajk je započeo tačnije 24.septembra, ali je do danas bio "zamrznut" posle obećanja poslovodstva da će izmiriti svoja dugovanja i obaveze prema zaposlenima, i ispuniti još niz drugih dogovorenih stvari. Štrajk će biti održan ispred glavne upravne zgrade.

Država nudi malo novca za pomoć malim firmama

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva raspisala je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava kao pomoć unapređenju poslovanja malih preduzeća i preduzetničkih radnji. Za pomoć preduzećima u Srbiji obezbeđeno je 30 miliona dinara, a maksimalni iznos koji neko preduzeće može da dobije na konkursu iznosi 500.000 dinara.

Kruševački preduzetnici kažu da je to malo novca, jer samo u ovom gradu ima oko 5.000 registrovanih malih preduzeća i radnji, a od konkurisanja za državni novac odvraća ih i činjenica da bi morali sami da ulože pare, a država bi im tek kasnije nadoknadila polovinu troškova.
Preduzetnici navode da bi, ako bi svakom ko prođe na konkursu bio dodeljen maksimalan iznos, to znači da bi novca bilo samo za 60 firmi u celoj Srbiji.
- Bio sam zainteresovan za ovaj novac, ali nakon informacija koje sam dobio, nisam siguran da li ću konkurisati, jer je radi o maloj svoti, s obzirom da samo u Kruševcu i okolini ima više od 5.000 registrovanih malih preduzeća i radnji. Za većinu njih ovaj novac je kap u moru, a rizik je što se moraju uložiti sopstvena sredstva, pa njih država tek kasnije refundira - tvrdi Saša Paunović iz „Agencije Espero“.
U kruševačkom Centru za razvoj malih i srednjih preduzeća kažu da bez obzira na iznos koji dobijaju, preduzetnici mogu da budu zadovoljni.
- Znamo da je ukupna cifra mala, ali iskustvo iz prethodnih javnih poziva nam govori da retko ko konkuriše za maksimalan iznos. Prošli put je maksimum iznosio 600.000 dinara, ali je većina konkurisala za iznose od 200.000 do 300.000 dinara. Prilikom prethodnog konkursa, na području koje pokriva Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća, bespovratna sredstva je dobilo 46 firmi. Sličnu situaciju očekujemo i sada, tim pre što je ovih 30 miliona dobijeno neočekivano, nakon rebalansa budžeta - objašnjava Vladan Nikolić, savetnik u Regionalnom centru za razvoj malih i srednjih preduzeća koji pokriva Rasinski, Moravički i Raški okrug.
Među onima koji su u poslednjoj tranši dobili novac su fabrika građevinskog materijala iz Stalaća „Vojvoda Prijezda“ i „Stovarište Milošević“ iz Kruševca.
- Bespovratna sredstva u okviru programa podrške malim preduzećima iskoristli smo za uvođenje „C znaka“, odnosno standardizaciju kvaliteta bez koje nije moguće da izvozimo robu u Evropsku uniju. Već duže vreme izvozimo robu uglavnom u Rumuniju, ali i Crnu Goru i zato smo morali da to odradimo. Doduše, novac još uvek nismo dobili, već samo informaciju da nam sleduje, a očekujemo ga u novembru - kažu u „Vojvodi Prijezdi“.
Milan Milošević, vlasnik „Stovarišta Milošević“, kaže da je svaka pomoć države dobro došla, bez obzira firma novca dobije.
- Nisam siguran koliko smo na prošlom konkursu para dobili od Republičke agencije, jer smo konkurisali za sredstva na više konkursa i programa. Mi se bavimo trgovinom i izgradnjom i sa dodatnim sredstvima možemo da uposlimo više ljudi - priča Milošević.
Novac za razvoj i usavršavanje
Kako je navedeno u konkursu Agencije, program pomoći malim i srednjim preduzećima namenjen je poboljšanju postojećih i razvoju novih proizvoda i usluga i jačanju tržišnih pozicija. Novac se može iskoristiti i za usavršavanje rukovodilaca preduzeća u oblasti unapređenja proizvodnje, organizacije firme, finansijskog i knjigovodstvenog sistema i poznavanja zakona. Preduzetnici ovim novcem mogu i da poboljšaju bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih na radnim mestima. Konkursom je predviđeno da preduzetnici ulože u ove oblasti, a da im, ukoliko budu izabrani, država nadoknadi do polovine utrošene sume. Konkurs je otvoren do 27. oktobra. Autor: Slaviša Milenković

"Rubin" priprema dva ugovora o izvozu u Rusiju - 18.10.2008.

Kruševački "Rubin" saopštio je juče da priprema dva ugovora sa Rusijom o izvozu pića, od kojih je jedan već potpisan

Generalni direktor Inveja, poslovnog sistema u čijem sastavu posluje i "Rubin" iz Kruševca, Stanko Tomović, izjavio je da je kupovinom mašina najnovijih tehnologija umnogome ubrzano punjenje.

On je rekao da je poslovodstvo posebno zadovoljno tražnjom vinjaka, s obzirom na to da je prošle godine prodato gotovo pet miliona boca.

Prema najnovijim rezultatima Instituta za istraživanje tržišta Mediana Adria, Rubinov vinjak v.s. je i dalje najtraženiji na tržištu.

U anketi, koja je uključila 8.259 ispitanika, starosti od 15 do 69 godina iz različitih krajeva Srbije, oko 60 odsto njih se između vinjaka raznih proizvodača odlučilo za - "Rubinov", navedeno je u saopštenju.

Prodate akcije Merime iz Privatizacionog registra - 14.10.2008.

Akcijski fond je za 3,1 miliona evra prodao 2,33 odsto akcija preduzeća Henkel Merima iz Kruševca, koje su bile u vlasništvu Privatizacionog registra, objavila je danas Agencija za privatizaciju. Kupac je Henkelova firma registrovana u Beču, koja je od ranije vlasnik 70 odsto fabrike Henkel Merima.
Merima je nemačkom koncernu Henkel prodata na tenderu u avgustu 2002. godine za 14,4 miliona evra. Novi vlasnik, koji je bio obavezan da za pet godina investira 43,1 milion evra, u kruševacku fabriku je do sada uložio više od 100 miliona evra.
Privatizacioni registar je vlasnik 15 odsto akcija preduzeća koja se privatizuju na tenderu, a novac od prodaje tih akcija će biti podeljen svim građanima Srbije koji su stekli pravo na besplatne akcije.
U Privatizacionom registru su bile akcije 93 preduzeća u Srbiji, a očekuje se da će još oko 70 preduzeća biti prodato na tenderu.
Prodaja akcija Privatizacionog registra pročela je u maju ove godine.
i do sada su prodate akcije u vrednosti oko 250 miliona evra.

IMK 14. oktobar traži strateškog partnera - 10.10.2008.

Predstavnici kruševačke Industrije mašina i komponenata (IMK) „14. oktobar" zatražili su juče od države da za tu fabriku pronađe strateškog partnera, kao za kragujevačku „Zastavu".

IMK „14. oktobar" bi da im država pronađe strateškog partnera, kao za kragujevačku „Zastavu
Ovaj zahtev su potpredsedniku vlade i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanu Dinkiću uputili predstavnici Sindikata metalaca, lokalne samouprave Kruševca, Regionalne privredne komore, fabričkog sindikata i poslovodstva IMK „14. oktobar".

- Imamo informaciju da je za fabriku zainteresovan investitor iz Italije i očekujemo da njega i druge investitore, ako ih ima, Ministarstvo ekonomije pozove i ponudi im uslove koje neće moći da odbiju - navedeno je u dopisu.

Kako se navodi, da bi se doveo strateški partner, treba da se otpuste nekomercijalni dugovi „14. oktobra", i da se omogući da ta fabrika koristi pogodnosti odluke vlade o utvrđivanju programa za rešavanje problema viška zaposlenih.

Zoran Radmanovac, generalni direktor IMK „14. oktobar", kazao je da je fabrika nakon propalog tendera 2005. agresivnije krenula na tržište i da od tada beleži godišnji rast realizacije za 15 do 20 odsto.

- Ovu godinu završićemo sa realizacijom od milijardu dinara, a u pojedinim pogonima se radi u dve ili tri smene - rekao je on. (BIZNIS)

U Rasinskom okrugu smanjen broj nezaposlenih za oko 10 odsto - 08.10.2008.

Na području Rasinskog okruga trenutno ima 27.190 nezaposlenih, a u Kruševcu 16.384, što je za oko 10 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Predrag Marković kazao je danas novinarima da je u odnosu na prošlu godinu, na nivou Okruga zabeleženo povećanje zapošljavanja od oko 13 odsto, dok je u Kruševcu za oko 5,5 odsto bilo više zaposlenih.
On je dodao da uporedni podaci pokazuju da je za devet meseci ove godine u Kruševcu oglašeno 6.384 slobodnih radnih mesta i zaposleno je 6.007 radnika, dok je u istom periodu prošle godine bilo slobodno 6.532 radna mesta, a zaposleno 5.679 osoba.
U prvih devet meseci ove godine u Rasinskom okrugu je evidentirano 10.513 slobodnih radnih mesta i zaposleno 9.821 lice, dok je u istom periodu prošle godine bilo 10.046 slobodnih radnih mesta, a 8.640 ljudi je došlo do posla, kazao je Marković.
Smanjenju broja nezaposlenih, prema njegovim rečima, osim povećanja zapošljavanja doprinela je i činjenica da se određeni broj lica, koja nisu aktivna u traženju posla, briše sa evidencije.
Marković je objasnio da se mesečno sa evidencije briše između 600 i 1.000 lica na području Okruga i da oni maksimalno tri meseca mogu da budu van evidencije, nakon čega se ponovo upisuju.
Predstavnici službe za zapošljavanje saopštili su i da je sprovođenjem aktivnih mera zapošljavanja, poput korišćenja raznih subvencija za novozapošljavanje, samozapošljavanje, tokom devet meseci do posla došlo 766 lica, dok je u prošloj godini na taj način zaposleno 434 osobe, a u 2006. godini 278. U devet meseci ove godine zaposlena su i 54 lica sa invaliditetom, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Uskoro očekuju poziv za aukciju - 29.09.2008.

Poslovodstvo Konfekcije „Zvezda“ iz Kruševca najavilo je tokom vikenda da bi u oktobru trebalo da bude objavljen poziv za aukciju za prodaju tog društvenog preduzeća.
- Fabrika upošljava 225 radnika, sve tri godine posle izlaska iz stečaja preduzeće posluje pozitivno, a svi pokazatelji govore da će tako biti i ove - izjavio je generalni direktor Konfekcije „Zvezda“ Živan Nikolić.

Dobili platu - 29.09.2008.

Oko 1.500 radnika „Trajala“ koji su protestovali zbog neispunjenja obaveza prema potpisanom kupoprodajnom i kolektivnom ugovoru, obustavili su štrajk i vratili se na posao. NJima je iz bugarske kompanije „Brikel EAD“, koja je većinski vlasnik „Trajala“, odmah uplaćen deo julske zarade, a do narednog utorka biće im isplaćena i avgustovska plata. Obećano im je ispunjenje i ostalih zahteva.

Povodom nastale situacije u korporaciji „Trajal“ na vanrednoj sednici predsedništva Veća saveza samostalnih sindikata za više opština u Kruševcu usvojeni su zaključci kojima su podržani legitimni zahtevi o redovnoj isplati zarada i naknada za regres, topli obrok i troškove prevoza. Predsedništvo Veća sindikata insistira i predlaže svim zaposlenim članovima sindikata u korporaciji „Trajal“ da svoja prava ostvaruju preko svojih legitimnih reprezentativnih institucija. Od većinskog vlasnika kapitala i poslovodstva korporacije „Trajal“ zatraženo je „da poštuje, uvažava i pregovara o pravima zaposlenih sa reprezentativnim sindikalnim organima“.

Radnici Fabrike guma Trajal korporacije započeli štrajk - 24.09.2008.

Grupa od oko 500 radnika Fabrike autoguma Trajal korporacije okupila se danas ispred Upravne zgrade u krugu fabrike u Parunovcu, tražeći isplatu zaostalih zarada i povećanje plata od najmanje 30 odsto.

"Ispred Uprave zgrade pridružilo nam se još oko 1.000 radnika koji rade u pogonima u krugu fabrike, a u razgovoru sa poslovodstvom jedino je dogovoreno da odmah bude uplaćen prvi deo julske zarade" rekao je novinarima predstavnik sindikata Nezavisnost Zoran Jevtić.
On je kazao da taj sindikat nije reprezentativan kao ni da iza spontanog štrajka oko 90 odsto zaposlenih u Fabrici guma ne stoji ni jedan sindikat, jer je Samostalni sindikat (većinski u fabrici) najavljivao štrajk, pa ga zamrzao.
"Ovo se dogodilo spontano, ljudi više ne mogu ovako. Mnogo se radi, što je dobro, ali bi trebalo i da budemo plaćeni. Nemamo nikakv štrajkački ni organizacioni odbor, jer čim se neko od radnika na taj način eksponira, preti mu se otkazom" rekao je Jevtić.
Radnici Fabrike autoguma zatražili su isplatu zaostalih primanja za jul i avgust, isplatu regresa, toplog oboroka i nadokane za prevoz, što je u skladu sa kolektivnim ugovorom, kao i da se plate povećaju za najmanje 30 odsto i da buduće isplate budu do 15. odnosno 30. u mesecu.
Jevtić je kazao da je proizvodnja u Fabrici autoguma obustavljena u petak, 19. septembra, ali da je nastavljena jer je za ponedeljak bio zakazan sastanak sa poslovodstvom, na kojem, kako je naveo, ništa nije dogovoreno.
Predstanick sinidkata je naveo da proizvodni radnici u proseku zarađuui zmeđu 13.000 i 17.000 dinara.
Radnici Trajala će u toku dana odlučiti o daljim postupcima, a najavili su i mogućost odlaska pred zgradu Gradske uprave.
Trajal korporacija je tenderski privatizovana pre dve godine, a većinski vlasnik je bugarska kompanija Brikel.
Prodajna cena iznosila je 12,12 miliona evra a investicioni program 25,13 miliona evra.

Bicikli za svet - 22.09.2008.

Preduzeće za proizvodnju bicikala „Planet bajk“ planira kupovinu još oko pet hektara zemljišta od kruševačkog „Savremenog doma“ radi proširenja proizvodnje, a zbog izvoza na evropsko tržište. „Planet bajk“ već izvozi u Makedoniju, Crnu Goru, BiH, delom u Sloveniju i Hrvatsku, a cilj je izlazak na evropsko tržište, za šta postojeći kapaciteti ne bi bili dovoljni. Ako se „Planet bajk“ nađe na evropskom tržištu u periodu od dve do tri godine, sadašnja proizvodnja od 50.000 bicikala godišnje mogla bi biti udvostručen, što bi značilo posao za još 40 radnika.

"Nova sloga" iz Trstenika prodata "Frikomu" - 20.09.2008.

Industrija smrznute hrane "Frikom" kupila je, za četiri miliona evra, 70 odsto preduzeća za proizvodnju, preradu i promet poljoprivrednih proizvoda "Nova Sloga" iz Trstenika, saopštila je danas Agencija za privatizaciju

Kupac se obavezao i da u "Novu slogu" investira 11,1 milion evra, kao i da sprovede minimalne obaveze iz socijalnog programa, navedeno je u saopštenju.

Na tender za prodaju 70 odsto kapitala "Nove sloge", objavljen 28. marta, stigle su tri ponude - "Frikoma", konzorcijuma koji su činili "Univerzal TPM" iz Beograda" i "Plima M" iz Kruševca, i "Delte agrara".

Tenderska komisija je 14. avgusta donela Odluku o započinjanju pregovora sa prvorangiranim ponuđačem na tenderu - Industrijom smrznute hrane "Frikom", radi zaključenja Ugovora o prodaji.

„Rubinci” u gradskom parku - 18.09.2008.

Oko 400 bivših radnika kruševačkog „Rubina” pokrenulo spor protiv Nacionalne službe zapošljavanja

Jedna presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom je poništeno rešenje Nacionalne službe zapošljavanja o odbijanju Velizara Mijajlovića iz Kruševca, bivšeg radnika „Rubina”, da mu prizna pravo na novčanu naknadu i na uplatu radnog staža, probudila je nadu više stotina njegovih kolega da mogu da naplate visoko obeštećenje. Do sada je 400 članova zvanično registrovanog Udruženja građana „Radnici ’Rubina’ Kruševac” podnelo zahteve filijali Nacionalne službe zapošljavanja u Kruševcu, tražeći ostvarenje zakonskog prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje od 2005. godine!

Prva grupa od više stotina radnika „Rubina” (koji je na tenderu kupio beogradski „Invej”) potpisala je početkom 2005. sporazume o raskidu radnog odnosa uz odgovarajuću novčanu naknadu, ali i uz odredbu (član 6, stav 2), u kojoj se kaže da nemaju pravo na naknadu kod Nacionalne službe zapošljavanja i doprinose za PIO.

Prema rečima Ljiljane Milosavljević, sadašnjeg predsednika Udruženja građana „Radnici ’Rubina’ Kruševac”, veliki broj radnika pokušavao je da popuni obrasce za naknadu kod Nacionalne službe zapošljavanja, ali su od službenika te filijale i tadašnjeg direktora Dragoljuba Milićevića dobijali odgovor da na to nemaju pravo.

Radnici „Rubina” redovno se okupljaju u porti crkve Lazarice. Na poslednjem sastanku, predsednik udruženja Ljiljana Milosavljević je za „Politiku” izjavila:

– Velizar Mijajlović dobio je presudu kojom je poništeno rešenje NZS kojom je bio odbijen za priznavanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti. Nama je bila uskraćena istinita informacija i od strane rukovodilaca „Rubina” i od strane Nacionalne službe zapošljavanja. Pretrpeli smo veliku štetu, svaki u proseku po 2.000 evra. Podneli smo i krivične prijave protiv odgovornih lica: Milana Markovića, direktora Opšteg sektora iz „Rubina”, Dragoljuba Milićevića, tadašnjeg direktora Filijale Nacionalne službe zapošljavanja, i predsednika Samostalnog sindikata „Rubina” Vlastimira Bekrića.

Poništavanjem rešenja NZS, Vrhovni sud je naložio donošenje nove odluke, pri čemu treba utvrditi na čiju inicijativu je zaključen pismeni sporazum. Sadašnji direktor NZS – Filijale u Kruševcu Predrag Marković za „Politiku” kaže da je do sada prihvaćeno više od 350 zahteva bivših radnika „Rubina”, a to ne znači, kako su neki protumačili, da su ti zahtevi pozitivno rešeni, već da će biti procesuirani. U „Rubinu” zvaničnih stavova o ovom problemu nema.

Autor: Rade Stanković

Plima holding otvara nove fabrike - 16.09.2008.

Plima holding će do kraja 2008. otvoriti nove fabrike keksa i biodizela, u koje će investirati osam miliona evra.
Izvršni direktora za proizvodnju, investicije i razvoj Plima holdinga Dušan Nikolić rekao je da je prvobitno otvaranje fabrika bilo planirano do polovine godine, ali da se kasni sa realizacijom, jer je detaljni urbanistički plan usvojen nedavno.

"Kašnjenju je doprinelo i to što je trebalo 'oživeti' pekarsku industriju u Vrnjačkoj Banji koju je Plima kupila prošle godine, a kolebali smo se i da li prvo da gradimo Fabriku biodizela ili Fabriku sušenog voća i povrća", kazao je Nikolić.

Fabrika keksa bi, prema njegovim rečima, trebalo da proradi do kraja oktobra, a biće smeštena u renoviranom objektu u okviru pekarske industrije Plima pek.

Vrednost celokupne investicije je oko četiri miliona evra, nova proizvodna linija će imati godišnji kapacitet od oko 2.500 tona keksa, a trebalo da bude upošljeno oko 50 novih radnika, naveo je Nikolić. Plima pek trenutno upošljava oko 300 radnika.

Prema njegovim rečima, investicioni planovi Plima holdinga predviđaju i pokretanje Fabrike biodizela u Koševima i preseljenje postojeće Fabrike ulja na tu lokaciju. "Deo opreme je već stigao, montiranje je planirano krajem novembra, a fabrika bi do kraja godine trebalo da proradi", kazao je Nikolić.

Kako je istakao, ukupna investicija iznosi oko četiri miliona evra, godišnji kapacitet će biti 30.000 tona biodizela i 3.000 tona glicerina.

Nikolić je naveo i da će Fabrika ulja, koja se trenutno nalazi u Kruševcu, biti preseljena u Koševe gde se gradi praktično nova fabrika ulja, jer je za potrebe proizvodnje jestivog ulja i biodizela kapacitet postojeće uljare mali.

"Plima će godišnje moći da proizvede 45 hiljada tona sirovog ulja, koje će biti upotrebljavano za proizvodnju biodizela i jestivog ulja, u srazmeri koju bude diktiralo tržište", dodao je.

On je kazao da je gradnja nove fabike počela, odnosno da je potpisan ugovor i uplaćen avans za izgradnju presane, te da će kapacitet nove uljare biti tri puta veći od dosadašnjeg.

Nova fabrika biodizela omogućiće upošljavanje novih 15 do 20 radnika, dok bi u novoj uljari takođe trebalo da bude primljeno oko 20 novih radnika.

Na dozvole se čeka nekad i godinama - 15.09.2008.

Na listi 22 grada iz šest država Zapadnog Balkana, rangiranih prema uslovima za poslovanje, Kruševac je svrstan na peto mesto. Bez obzira na laskave ocene Svetske banke, Kruševac ne samo da nije uspeo da privuče značajnije investicije već su mnoge kompanije svoje fabrike umesto ovde gradile u Zrenjaninu i Inđiji.

- Mislim da sve ovo vreme nije ni postojala želja da se privuku investitori. Nije iskorišćena nijedna prednost koju Kruševac ima u odnosu na druge gradove a to su dobar geografski položaj, samo 20 kilometara od Koridora 10, i stručna radna snaga. Malo je urađeno na marketingu i promociji potencijala i tu smo daleko zaostali iza gradova poput Zrenjanina i Inđije. Imali smo situaciju da u Kruševcu, za razliku od recimo Kragujevca ili Bora, krupna privreda nije propala već se dugo borila sama, bez pomoći države - objašnjava Goran Krasić, predsednik Regionalne privredne komore.
Prema kupoprodajnim ugovorima, kompanije koje su od 2002. godine kupovale najveća kruševačka preduzeća trebalo je da investiraju više od 90 miliona evra, ali je samo mali broj njih, poput ,,Plime M“ i Fabrike maziva, koje grade fabrike biodizela, to učinio na teritoriji Kruševca. Od proizvodnih objekata vredi izdvojiti investicije ,,Planet bajka“ i ,,Atrikoda“, ali je broj zaposlenih u njima, u odnosu na broj nezaposlenih u Kruševcu, gotovo simboličan.
- Jedan od najvećih problema Kruševca su famozne dozvole. Pre nekoliko dana konačno je usvojen prostorno-regulacioni plan lokacije ,,Koševi“ kompanije ,,Plima M“. Taj proces je trajao četiri godine a sve to vreme kapital je bio zarobljen i neiskorišćen. Dozvole se čekaju nekoliko meseci pa i duže što je nepojmljivo jer na tako nešto ne bi smelo da se čeka više od 30 dana. Zato se i dogodilo da ,,Pompea“, koja ima fabriku u Brusu, izgradi još jednu u Zrenjaninu umesto u Kruševcu. ,,Henkel Merima“ je novu fabriku građevinskih lepkova napravila u Inđiji, jer su tamo svu papirologiju završili za dva sata. Kada sam ih pitao da li bi je pravili u Kruševcu da im je, na primer, besplatno data građevinska dozvola, rekli su mi da bi razmislili. Za pogon u Kruševcu oni i dalje koriste pesak sa Morave iako su nas ubeđivali da su se u Inđiju preselili zbog peska sa Dunava - dodaje Krasić.
Drugi veliki problem sa kojim se suočavaju potencijalni investitori u Kruševcu je nedostatak adekvatnih lokacija. Gradonačelnik Dragan Azdejković je nedavno najavio da će lokalna vlast pokušati da od DIP ,,Savremeni dom“ otkupi nekoliko hektara zemlje koja će biti ponuđena investitorima.
Krasić smatra da se sa time zakasnilo i da sada treba kupovati poljoprivredno zemljište pored buduće Istočne zaobilaznice, jer je sada jeftino, dok će, kada krenu radovi na saobraćajnici, poskupeti nekoliko puta.
- Smatram da nije sve izgubljeno. Više investicija se očekuje kada Srbija postane kandidat za Evropsku Uniju, a Kruševac ima vremena da do sredine 2009. stvori uslove da se oni koji dođu ovde osećaju sigurno, da znaju da će brzo dobiti papire i da neće imati problema i biti ucenjivani oko cene lokacije - ubeđen je Goran Krasić, predsednik privredne komore Kruševac. Autor: Slaviša Milenković

Na tenderu za HI Župu dve kompanije - 11.09.2008.

Dokumentaciju na tenderu za Hemijsku industriju (HI) Župa iz Kruševca do sada su otkupile dve strane kompanije.
Generalni direktor te kompanije Miroljub Milojević je rekao da je moguće je da narednih dana stigne još neki zahtev za otkup dokumentacije na tenderu za jedinu fabriku hlora u Srbiji.

Prema uslovima javnog poziva za tender za prodaju HI Župa, tenderska dokumentacija se otkupljivala do 8. septembra, a obavezujuće ponude se dostavljaju do 26. septembra.

"Kompanija trenutno ima 570 radnika, sve četiri fabrike su spremne za rad, plate se redovni isplaćuju, a prosečna neto zarada iznosi oko 19.300 dinara", rekao je Milojević i dodao da Župa Komercijalnoj i Agrobanci duguje oko 1,8 miliona evra, a da ima i dugove za porez i doprinos zaposlenih.

Milojević je rekao i da je preduzeće ponovo od Republičkoj javnog pravobranioca zatražilo da ispita šta se dogodilo sa bankarskim garancijama na 6,2 miliona evra, koje je bivša vlasnica Violeta Josifova, odnosno njeno preduzeće Vektra M, "položilo za dobro izvšenje posla".

"Da nije bilo tih garancija koje joj je dala Komercijalna banka, ona ne bi mogla tada da kupi Župu, a garancije služe da se preduzeće vrati u prvobitno stanje ako dodje do raskida ugovor, što je kod nas bio slučaj", naveo je Milojević.

Župa, prema njegovim rečima, traži informaciju o tome da li su garancije naplaćene. Ako jesu, kome je novac otišao, a ako nisu zašto to nije učinjeno, dodao je Milojević.

Tender koji je u toku, treći je tender za prodaju kruševačke fabrike, jedinog proizvodjač hlora u Srbiji. Prvi tender proglašen je neuspelim jer jedini ponuđač, preduzeće Vektra M, ni posle dva produžetka roka nije podnelo ponudu, da bi isto preduzeće početkom 2003. godine na drugom tenderu kupilo Župu za 3,8 miliona evra, uz obavezne investicije od 6,2 miliona, kao i milion evra na ime socijalnog programa.

Odluka o raskidu kupoprodajnog ugovora je aktivirana u novembru 2005. godine, nakon čega je upravljanje nad kruševačkim preduzećem preuzeo Akcijski fond. Župi je tada ostalo 12 miliona evra duga, 18 neisplaćenih zarada za oko 1200 zaposlenih i ugašena proizvodnja u sve četiri fabrike.

Fabriku je, u međuvremenu, na osnovu socijalnog programa u vrednosti od 162 miliona dinara prošle godine napustilo 544 radnika.

Uslovima tendera koji je u toku predviđeno je da u kupovini HI Župa može da učestvuje ponuđač koji se bavi proizvodnjom ili preradom hemijskih proizvoda u kontinuitetu najmanje tokom poslednje tri poslovne godine i da je u 2007. godini ostvario poslovni prihod od najmanje 10 miliona evra.

Može da učestvuje i finansijski investitor koji postoji najmanje tri godine sa ukupnom poslovnom aktivom većom od 25 miliona evra u prošloj godini ili investitor koji je u 2007. ostvario poslovni prihod veći od 15 miliona evra. Na tenderu može da učestvuje i konzorcijum koji pripada jednoj od tri navedene kategorije.

Rubin očekuje 20 odsto veću proizvodnju vina - 09.09.2008.

Kompanija „Rubin" saopštila je juče da očekuje da će ove godine proizvesti 20 odsto više vina nego prošle godine, kada je proizvedeno oko osam miliona litara.

Kako je saopšteno, u vinogradima „Rubina", površine oko 600 hektara, počela je ovogodišnja berba grožđa koja će, kako se ističe, biti jedna od najboljih berbi u poslednjih nekoliko godina.

Berba je u toku u vinogradima u Preševu, Milanovu kod Leskovca, Ražnju, Grevcima i Ravnjaku u okolini Kruševca, Lučini, Bačini i Suvaji u okolini Varvarina, i Ćićevcu i Dobričevu kod Ćuprije.

Nakon ove berbe i prerade grožđa iz sopstvenih zasada vinove loze, za desetak dana očekuje se i početak prerade grožđa iz otkupa od vinogradara privatnika.

Isplata otkupljenog grožđa biće obavljena u dve rate. Grožđe iz otkupa biće upotrebljeno za proizvodnju „Rubinovih" stonih vina „roze", „medveđa krv", „rubinovo crno", „car Lazar" i „carica Milica", navodi se u saopštenju „Rubina" koji posluje u okviru beogradskog „Inveja".

„Fijat“ merka „14. oktobar“ - 08.09.2008.

Nekoliko kruševačkih firmi, sa oko 4.000 radnika, među kojima je i Industrija mašinskih komponenata „14. oktobar“, nema odgovor na pitanje hoće li do kraja godine otići u privatizaciju ili likvidaciju. - Za IMK „14. oktobar“ 2005. godine bio je raspisan tender koji nije uspešno realizovan. Posle toga smo imali najavu da će novi biti krajem aprila, pa smo pripremili neophodnu dokumentaciju. Tada je Ministarstvo za privredu predložilo privatizaciju kroz strateško partnerstvo, kao što je učinjeno sa „Zastavom“. Nedavno smo obavešteni da do kraja septembra treba da očekujemo posetu „Fijata“ - kazao je generalni direktor IMK „14. oktobar“ Zoran Radmanovac. Najveći problem u privlačenju investitora su dugovi.

- Deo je regulisan, ali su ostali iz perioda od 2005. do danas, a potražuju ih razni fondovi. I radni staž nije povezan od juna 2006. godine. Imamo problema i u tekućem poslovanju jer s teškom mukom obezbeđujemo obrtna sredstva, ali smo uspeli da dobijemo dosta ugovornih poslova, a naše glavno opredeljenje je angažovanje prema velikim elektroenergetskim sistemima, pa pojedine naše fabrike sada rade i u dve smene. Obaveze koje su izuzetno velike prema Komercijalnoj banci po investicionim kreditima regulisali smo prošle godine tako što smo deo imovine koja nije u funkciji prodali i Komercijalnoj banci izmirili dug od 13 miliona evra. Naše prosečne zarade su oko 21.000, a isplaćujemo ih relativno redovno, a otplatili smo i četiri rate regresa - kazao je generalni direktor Zoran Radmanovac. Rukovodstvo i radnici „14. oktobra“ očekuju da se među potencijalnim kupcima, osim „Fijata“, pojave i drugi interesenti, kao što je rumunska „Tender grupa“, koja je i zvanično posetila fabriku i poslala dopis Agenciji za privatizaciju. Javila se i jedna od vodećih firmi za proizvodnju dizalica u Evropi „Palfimger“ iz Austrije.
Autor: Radojica Barjaktarević

Država ih oštetila za milion evra - 05.09.2008.

Bivši radnici „Rubina“, njih oko 500, zahteva od Nacionalne službe za zapošljavanje da im isplate novčanu nadoknadu i doprinose koji su im uskraćeni nakon što su napustili preduzeće. Prema njihovim procenama, bivša firma i Nacionalna služba za zapošljavanje dužni su svakom od njih od 2.000 do 3.000 evra.

Bivši radnici „Rubina“, koji su sporazumno raskinuli radni odnos sa ovim preduzećem 2005. godine, tvrde da su im „Rubin“ i filijala Nacionalne službe zapošljavanja uskratili osnovne informacije, a time i pravo na novčanu nadoknadu.
- U nekoliko navrata tražili smo popunjavanje zahteva za ostvarivanje novčane nadoknade i uplatu doprinosa u Fond PIO, niko nam nije izašao u susret. Na sve moguće načine smo pokušali da dođemo do tih zahteva, ali smo odbijeni uz obrazloženje da nemamo pravo na nadoknadu jer smo primili otpremninu. Čak su u sporazum o raskidu radnog odnosa ubacili napomenu da smo upoznati sa tom činjenicom - ogorčena je Ljiljana Milosavljević, predsednica Udruženja građana „Radnici Rubina Kruševac“ sa 830 članova.
Bivši radnici tvrde da su u proseku oštećeni za više od 2.000 evra po osobi, ali i doprinose za Fond PIO.
- Da su nam dozvolili da popunimo zahteve sve bi bilo drugačije jer bi nam na birou išao staž. Ovako sam sama sebi morala da uplaćujem. Godinama smo davali novac Fondu za nezaposlene, a kada smo i sami ostali bez posla, uskratili su nam naša prava - tvrdi Gordana Petrović.
Mnogi radnici nisu bili informisani o svojim pravima, ali je onda Velizar Mijajlović samoinicijativno pokrenuo postupak i dobio presudu Vrhovnog suda da ima pravo na nadoknadu. To je pokrenulo i ostale radnike.
- Sada idemo po redovnom postupku. Prvi korak je podnošenje zahteva Nacionalnoj službi zapošljavanja, to jest ono što smo trebali da uradimo još 2005. godine da su nam dozvolili da popunimo obrasce. Očekujemo da zahteve podnese oko 400 bivših radnika „Rubina“ iz Kruševca i oko 80 iz Beograda - dodaje Ljiljana Milosavljević.
Ona napominje da će Udruženje „Bivši radnici Rubina“ podneti krivične prijave protiv Vlastimira Bekrića, bivšeg predsednika Sindikata „Rubina“, Milana Markovića, direktora pravnih poslova ove firme, i višeg direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Dragomira Milićevića zbog davanja lažnih informacija.
Predrag Marković, direktor filijale NSZ u Kruševcu, kaže da je u ovu službu stiglo oko 350 zahteva bivših radnika „Rubina“ i da su oni uzeti u postupak.
- Ko se sada javio prvi put, posle više od tri godine, biće odbijen jer su istekli svi rokovi jer je, recimo, maksimalni period za primanje nadoknade dve godine. Nisu svi slučajevi identični i biće posebno razmatrani a ko dobije negativan odgovor može da pokrene postupak kod suda. Važno je reći da postupak otpuštanja radnika 2005. godine i 2007. godine nije bio isti - ističe Predrag Marković.
U „Rubinu“ nisu bili raspoloženi da komentarišu zahteve svojih bivših radnika. Prema nekim informacijama, ovo nije jedini slučaj u Srbiji da je radnicima koji su ostali bez posla uskraćeno pravo na novčanu nadoknadu. (Autor: S. Milenković)

Rebalans budžeta - 05.09.2008.

Budžet je ove godine trebalo da bude od 2,16 do 2,2 milijarde dinara, ali će zbog slabijeg priliva sredstava uskoro biti urađen rebalans.

Prema sadašnjem pokazatelju on će biti između 1,8 i 1,9 milijardi dinara, što je za oko 300 miliona manje nego što je planirano. Razgovarao sam sa kolegama iz Kraljeva i Čačka koji takođe imaju slične probleme. Politička nestabilnost negativno utiče na privredu, tako da ćemo morati da radimo rebalans. Slično je bilo i 2003.godine, nakon akcije "Sablja". – rekao je Dragan Azdejković, gradonačelnik Kruševca.

Preregistracija domena do 10. septembra - 03.09.2008.

Imajući u vidu da je preregistracija .yu domena u domen .rs uveliko u toku, obaveštavamo i podsećamo, da postojeći vlasnici .yu domena do 10. 09. 2008. imaju pravo prednosti pri registraciji istoimenih .rs domena, koji su za njih bili rezervisani.

Pravo prednosti ističe 10. 09. 2008. u 12.00 časova, nakon čega će sve neiskorišćene rezervacije .rs domena biti puštene u slobodan promet 15. 09. 2008. u 12.00 časova.

Za više informacija pogledajte prilog kao i sajt: www.rnids.rs (izvor: PKK)

Posao za medicinske radnike - 03.09.2008.

Na osnovu konkursa Ministarstvo zdravlja, Zdravstveni centar u Kruševcu u stalni radni odnos je primio četiri lekara i 26 medicinskih sestara i tehničara. Dvojica lekara su primljena u Službi hitne pomoći, a po jedan u Anesteziji i Radiologiji, dok su medicinske sestre i tehničari raspoređeni u šest službi i odeljenja.

Dva preduzeća iz Rasinskog okruga na sajmu u Klagenfurtu - 30.08.2008.

Na 50. Međunarodnom sajmu drveta, drvne građe i opreme, koji je u toku u Klagenfurtu (Austrija) nalaze se i pretstavnici iz Rasinskog okruga i to "Kolarević" iz Ćićevca i pilana "Monada" iz Kruševca.

Pored njih iz Srbije su tu i "Mihas" iz Tutina, "Saga-drvo" iz Beograda i "Zlatić" iz Kraljeva, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ove godine je inače prvi put da svoj štand na sajmu imaju i srpski izvoznici drveta.

Sajam, na kome su se okupili izlagači iz dvadesetak zemalja, otvoren je u četvrtak u prisustvu najviših državnih zvaničnika Austrije, a srpski štand je posetila i austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik.

Sajam će trajati do 31. avgusta i očekuje se da će štandove u pet hala posetiti više od 500 privrednih delegacija iz svih zemalja EU.

Isplata otpremnina u Agroprometu - 26.08.2008.

Otpremninu od 240 evra po godini radnog staža dobilo je oko 30 radnika preduzeća Agropromet.

Novi vlasnik je radnicima isplatio sve zaostale zarade, poreze i doprinose, u skladu sa kolektivnim ugovorom

Do kraja naredne sedmice trebalo bi da budu isplaćeni i ostali, kaže predsednik Samostalnog sindikata Agroprometa Rade Jovanović. "Novi vlasnik preduzeća izdvojio je za isplatu po 240 evra po godini radnog staža za sva 74 radnika Agroprometa oko 380.000 hiljada evra".

Svi radnici Agroprometa proglašeni su tehnološkim viškom pošto je to preduzeće u aprilu ove godine preuzela beogradska firma KNN Sekjuriti (Security) čiji je vlasnik Gorana Starčević.

Na lokaciji gde se nalazilo sedište Agroprometa, preduzeća koja se bavilo trgovinom i servisiranjem vozila i poljoprivrednih mašina, gradi se objekat u koji bi polovinom naredne godine trebalo da se useli slovenački hipermarket Merkator koji će zapošljavati oko 250 radnika.

Agropromet je u proces privatizacije ušao sa problemima u poslovanju, a potom je prvo aukcijski, a zatim ustupanjem ugovora, promenio dva vlasnika.

Posle raskida kupoprodajnog ugovora, društveni kapital tog preduzeća prešao je u ruke Akcijskog fonda koji je početkom aprila većinski paket prodao beogradskoj firmi KNN Sekjuriti.

EBRD zainteresovana da kreditira projekte vodosnabdevanja - 21.08.2008.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Artur Šankler juče je u Kruševcu sa gradonačelnikom Draganom Azdejkovićem razgovarao o saradnji u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Na sastanku je najviše reči bilo o projektu rekonstrukcije i proširenja kapaciteta fabrike vode u okviru izgradnje regionalnog sistema vodosnabdevanja sa jezera Čelije.
Šankler je rekao da je EBRD prepoznala važnost ulaganja u tu oblast, kao oblik direktne pomoći građanima da bolje žive.
"Kruševac je u prethodne četiri godine dosta uradio na poboljšanju infrastrukture, ali ima još problema, među kojima je i vodosnabdevanje, i biće nam drago da pomognemo u njihovom rešavanju.
Radujemo se nastavku razgovora i o ostalim infrastrukturnim projektima u ovom gradu", rekao je Šankler.
Azdejković naglasio je da je za Kruševac od ključne važnosti da Vlada Srbije da "zeleno svetlo" projektu vodosnabdevanja Kruševca, ali da grad do tada mora da ima spreman i deo sopstvenih sredstava za njegovu realizaciju.
"Za Kruševac i čitav Rasinski okrug je ovaj projekat od vitalne važnosti, da ne bismo došli u situaciju u kakvoj su danas Čačak ili Arilje. Mi sada ne znamo sa koliko će sredstava od potrebnih 12,5 miliona dinara, koliko vredi projekat, Vlada i donatori učestvovati, i zato je za nas značajno što je EBRD zainteresovana da nam povoljnim kreditima u tome pomogne", rekao je gradonačelnik Krusevca.
EBRD investira u Srbiji od 2001. godine, od kada je Srbija i jedan od akcionara te finansijske institucije.
Do sada je u više od 80 projekata u Srbiji iz fondova EBRD, u obliku dugoročnih kreditnih aranžmana sa dugim grejs periodom, investirano 1,2 milijarde evra što, prema rečima Šanklera, tu banku čini najvećim institucionalnim investitorom u Srbiji.

Merkator sledeće godine otvara hipermarket u Kruševcu - 19.08.2008.

Slovenački trgovinski lanac Merkator otvoriće polovinom 2009. godine hipermarket u Kruševcu, u koji će biti investirano 10 miliona evra, najavili su danas predstavnici Tehnogradnje, koja će obavljati radove na tom objektu.
Direktor kruševačke Tehnogradnje Janko Miletić rekao je da će Merkatorova prodavnica, površine 23.000 kvadratnih metara, biti izgrađena na lokaciji nekadašnjeg preduzeća Agropromet.
Investitor izgradnje je kompanije M centar grupa, strateški partner Merkatora u Srbiji, a otvaranjem hipermarketa će, kako se najavljuje, posao dobiti oko 250 radnika.

Frikom pobedio na tenderu za Novu slogu - 16.08.2008.

Kompanija Frikom, u vlasništvu hrvatskog Agrokora, prvorangirana je na tenderu za kupovinu 70 odsto kapitala trsteničke Nove sloge, u čijem sastavu je fabrika vode Mivela, saopštila Agencija za privatizaciju.

Kako se navodi u saopštenju, Frikom je ponudio četiri miliona evra za kupovinu poljoprivrednog preduzeća Nova sloga i investicioni program vredan 11 miliona evra.

Ponuda beogradskog Delta agrara, koji posluje u okviru Delta holdinga, proglašena je za drugorangiranu na tendru pošto je ponuđena cena od 3,3 miliona evra i pet miliona evra investicija.

Trećerangirani ponuđač je konzorcijum firmi Univerzal TPM iz Beograda i Plima M iz Kruševca s ponudom od 1,01 miliona evra i investicionim programom od 6,13 miliona evra.

Sva tri ponuđača su bezoslovno prihvatila minimalne obaveze iz socijalnog programa, navodi se u saopštenju.

Preduzeće Nova sloga je ekskluzivni korisnik prava na eksploataciju vode na polju Mivela kod Veluća, osam kilometara od Trstenika. Eksploataciono polje obuhvata 4.125 kvadrata, navodi se u privatizacionom prospektu preduzeća.

U periodu od 2001. do 2006. Nova sloga je prosečno proizvodila 4,4 miliona litara vode mivela godišnje. Mivela ima visok nivo magnezijuma.

Nova sloga se, pored toga što poseduje fabriku mineralne vode, bavi skladištenjem i preradom poljoprivrednih proizvoda. Poseduje i vinski podrum s destilerijom i punionicom pića, kapaciteta 7.000 tona, sušaru i fabriku začina, čajeva i zrnastih proizvoda.

Henkel Merima prodala vilu na Jastrepcu - 15.08.2008.

Kompanija "Henkel Merima" završila je pregovore oko prodaje svoje vile u izletištu Jastrebac beogradskoj kompaniji "I.P.Neimar". Vila koja je do sada pripadala "Henkel Merimi" je jedna od lepših jastrebačkih vila.

EAR finansira vodovod - 14.08.2008

Evropska agencije za rekonstrukciju i razvoj (EAR) finansira izgranju regionalnog vodovoda za svih šest opština Rasinskog okruga.

Projekt je predstavljen danas u Kruševcu, a njime je planirana izgradnja regionalnog sistema vodosnabdevanja sa jezera Ćelije, i povećanjem kapaciteta postrojenja za preradu vode sa sadašnjih 600 na 1.000 litara u sekundi, dugoročno biti rešen problem vodosnabdevanja.

Tim projektom će Rasinski okrug konkurisati za pretpristupne fondove Evropske unije.

Vrednost projekta je oko 13 miliona evra, lokalne samouprave su, delom iz sredstava NIP-a, a delom iz sopstvenih budžeta obezbedile četiri miliona, a iz evropskih fondova bi trebalo da se obezbedi devet miliona evra.

Vođa Programa podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave Kok van Shoten, rekao je da će predstavnici EAR-a podržati kruševački projekat pred Upravnim odborom republičke Vlade koji će 9. septembra odlučivati o tome koji projekti će dobiti sredstva iz IPA fondova.

"EAR je prošle godine sa 80.000 evra finansirala izradu studije izvodljivosti projekta koji obuhvata rekonstrukciju i proširenje kapaciteta fabrike vode u Majdevu i regionalnu distributivnu mrežu", rekao je van Shote.

On je dodao da je Kruševac jedan od kandidata za takozvano IPA finansiranje, te da će EAR preko republičke Vlade uticati da se taj projekat prihvati.

Van Shoten je rekao da će Srbija od 2009. godine iz IPA fondova za takve projekte dobijati po 35 miliona evra godišnje, a predstavnicima lokalnih vlasti sugerisao da o projektu regionalnog vodosnabdevanja detaljno upoznaju Ministarstvo finansija i Direkciju za vode.

Na sastanku je dogovoreno da se od predstavnika opština, lokalnih vodovodnih preduzeća, te predstavnika EAR-a i Direkcije za vode oformi radni tim koji bi do 9. septembra trebalo da kompletira tehničku dokumentaciju koja će biti prezentovana predstavnicima ministarstava koja čine Upravni odbor.

Kruševac na petom mestu u JIE- 12.08.2008

Svetska banka rangirala je Kruševac, prema uslovima za poslovanje, na peto mesto u jugoistočnoj Evropi i na drugo mesto u Srbiji.
Svetska banka je gradonačelniku Kruševca Draganu Azdejkoviću, u ime rukovodstva grada, dodelila priznanje za dobre uslove poslovanja koje pruža ovaj grad. U saopštenju Demokratske stranke Srbije se navodi da su gradovi rangirani na osnovu bodovanja više aspekata koji utiču na započinjanje posla - jednostavnost procedure, cijene taksi i brzina dobijanja dozvola.

Snažno nevreme prepolovilo rod - 11.08.2008

Snažno nevreme koje je u petak uveče pogodilo i kruševački kraj u atarima sela Mačkovac, Trebotin, Vrbnica, Gari nanelo je veliku štetu poljoprivrednicima. Najviše štete grad je naneo kukuruzu, duvanu, vinogradima i kako poljoprivrednici kažu, rod će biti prepolovljen, a negde neće ni imati šta da se bere.

Ko voli neka izvoli! - 05.08.2008

Zbog niske otkupne cene kupine, koju otkupljivači plaćaju od 15 do 20 dinara po kilogramu, velika količina ovog voća u okolini Kruševca ostaće neobrana. Poljoprivrednik Bratislav Spasojević iz Kohunja nudi svima koji to žele da besplatno oberu kupine za svoje potrebe, jer se njemu berba ne isplati.

Nestaje „Agropromet”, dolazi „Merkator” - 05.08.2008

Jednu lošu i jednu dobru vest ovog vikenda dobili su Kruševljani: prva – „Agropromet” nestaje iz spiska privrednih subjekata, druga – „Merkator” započinje gradnju hipermarketa u gradu pod Bagdalom.

Višegodišnja agonija društvenog preduzeća „Agropromet” privedena je kraju. Posle nesrećne aukcijske prodaje (2004) konzorcijumu fizičkih lica, sa Slavoljubom Janićijevićem na čelu, direktorom tog preduzeća, pa potresa zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i ustupanja ugovora novom vlasniku – Nenadu Bujkoviću, sa kojim je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor u februaru ove godine, upravo zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, Akcijski fond je akcije „Agroprometa” prodao beogradskoj firmi „KNN Sekjuriti” Gorana Starčevića. Onda je novi vlasnik odlučio da isplati zaostale zarade, 74 radnika proglasi tehnološkim viškom, ugasi preduzeće i omogući slovenačkom „Merkatoru” da na veoma atraktivnoj lokaciji u Kruševcu sagradi hipermarket. Izjavu da uskoro sledi izgradnja hipermarketa u Kruševcu dala je pre nekoliko dana u Kragujevcu i Stanka Čurović, direktor „Merkatora S”.

Minulog vikenda počelo je rušenje „Agroprometa” . ( Politika)

SPOLJNOTRGOVINSKA ROBNA RAZMENA RASINSKOG OKRUGA
ZA JANUAR - JUNI 2008.GOD. - 05.08.2008

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvoj polovini godine iznosi 327,083 miliona dolara, odnosno 212,259 miliona eura što u poređenju sa prošlom godinom je uvećano ?a 50,379 miliona eura.

Vrednost izvezene robe 150,319 miliona dolara, odnosno 97,835 miliona eura, dok ukupan uvoz iznosi 176,764 miliona dolara, odnosno 114,424 miliona eura.
U prvih šest meseci ostvaren je deficit od 26,446 miliona dolara, odnosno 16,589 miliona eura.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 85,03%, dok je na u istom periodu prošle godine iznosila 92,33%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga za perod januar – jun 2008.god bili su: Italija, Bosna i Hrecegovina, Crna Gora, Nemačka, Rumunija, i Makedonija.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvoj polovini 2008.godine bili su: Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska, Makedonija. (PKK) OPŠIRNIJE

U Rasinskom okrugu privatizaciju čeka 25 preduzeća - 04.08.2008

U Rasinskom okrugu do sada je prodato 55 preduzeća, na privatizaciju čeka još 25, pokazuju podaci Agencije za privatizaciju.

Najveći broj prodatih preduzeća je iz Kruševca i to 30, sledi Aleksandrovac sa 14, Trstenik sa četiri, Ćićevac tri i Brus i Varvarin sa po dva preduzeća.
Domaći kupci postali su novi vlasnici u 49 firmi, dok su stranci kupili šest preduzeća, a u ˝u tri slučaja reč je o bugarskim firmama, dve su austrijske i jedna rumunska.
Stranci su postali vlasnici najvećih kolektiva poput "Trajal korporacije", "Merime", "Dušana Petronijevića".
Do kraja godine, kada bi trebalo okončati proces privatizacije, trebalo bi da bude prodato još 25 preduzeća sa područja Rasinskog okruga, četiri tenderski, 16 aukcijski, a za još pet kolektiva nije određena metoda.
Za kruševačku HI "Župa" i trsteničku "Prvu petoletku" su objavljeni tenderi, dok IMK "14. oktobar" čeka javni poziv, a zaďż˝ "Novu Slogu" iz Trstenika je održana prva sednica tenderske komisije na kojoj je konstatovano da su pristigle tri validne ponude. ďż˝ Za 29. avugust zakazana je aukcija na kojoj će na prodaju biti ponuđeno preduzeće Mirko Tomić iz Zalogovca, koje se bavi uzgojem goveda i proizvodnjom mleka i trstenička Veterinarska stanica, a za 26. septembar zakazana je prodaja bruske Veterinarske stanice.

Plima Pek otkupila planiranu količinu pšenice - 01.08.2008

Pekarska industrija "Plima pek" iz Kruševca otkupila je 16.000 tona pšenice, što je 15 % više od planiranih količina, rekli su nam u ovoj kruševačkoj firmi."Dnevno je u proseku otkupljivano po 1.200 tona. Ova količina trebalo bi da podmiri potrebe pekara "Plima pek" i "Plima Vrnjci" koje dnevno proizvedu 42.000 vekni hleba, a snabdevaju osim šest opština Rasinskog okruga i Vrnjačku Banju i deo Kraljeva. Za one koji još nisu predali pšenicu to preduzeće nudi 16 dinara po kilogramu pšenice plus pet odsto na ime bespovratnog PDV-a.

Obljavljen tender za 1. Petoletku - 30.07.2008.

Agencija za privatizaciju objavila je Javni poziv za učešće na tenderu radi zajedničke prodaje kapitala Holding preduzeća Industrija hidraulike i pneumatike «Prva Petoletka» a.d. Trstenik i njegovih13 zavisnih društava. Javni poziv je objavljen u dnevnom listu «Politika». Krajnji rok za podnošenje konačnih obavezujućih ponuda je 15.10.2008., a kao preduslov za dostavljanje ponuda, učesnici na tenderu će morati da uplate depozit ili dostave licitacionu garanciju, i to u vrednosti od 200 hiljada evra. Jedan od uslova za podnošenje ponuda na tenderu je i taj da se zainteresovani ponuđač bavi proizvodnjom i/ili prometom kamiona i specijalnih vozila i/ili proizvodnjom delova i pribora za motorna vozila i/ili proizvodnjom karoserija za motorna vozila i/ili proizvodnjom metalnih proizvoda i/ili proizvodnjom mašina i uređaja i/ili trgovinom mašinama, uređajima i priborom najmanje 3 poslednje poslovne godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 40 miliona evra u poslednjoj okončanoj poslovnoj godini. (Izvor: PKK)

Prosek plate u Kruševcu - 23.07.2008.

Stanovnici Kruševca prosečno su u junu primali 28.404 dinara (april 28.916 dinara), prosek u Rasinskom okrugu je 25.700 dinara (april 26.665din.)
Prosečna neto plata koju su Kruševljani primali u junu je za oko 500 dinara dinara manja od aprilske, a na nivou Rasinskog okruga prosečna plata je niža za oko 1000 dinara. Prosečna neto plata je veća za oko tri hiljade dinara od januarske ali i pored toga naša opština pala je za nekoliko mesta na lestvici prosečnih plata opština u Srbiji.

Uglavnom , prosek primanja vade radnici koji radi u javnim preduzećima , tako da većina građana Rasinskog okruga ima realno dosta manja primanja.

Iz "Kruševacputa" odlazi oko 250 radnika - 20.07.2008.

"Kruševacput" će morati da napusti polovina zaposlenih, jer je prema proceni novog vlasnika za efikasno poslovanje dovoljno oko 250 radnika, saopšteno je juče iz tog preduzeća. Kako se navodi, "Kruševacput" ima oko 540 stalno zaposlenih i oko 60 sezonskih radnika, a troškovi zarade prelaze 30 odsto od ostvarenog prihoda tokom letnje sezone, a tokom zimskog perioda i preko 70 odsto, a za ovu delatnost sa visoko mehanizovanim radom troškovi radne snage ne bi trebalo da prelaze 15 odsto ostvarenih prihoda. Novi vlasnik je, kako se dodaje, prinuđen na restruktuiranje, imajući u vidu finansijski potencijal Rasinskog okruga, na čijem području preduzeće obavlja delatnost, postojeći broj zaposlenih i njihovu kvalifikacionu strukturu. "To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih na oko 250, što je, prema mišljenju vlasnika, dovoljan broj radnika za efikasno i uspešno poslovanje", navodi se u saopštenju. Zaposlenima su ponuđene stimulativne otpremnine, obračunate po Kolektivnom ugovoru i znatno povoljnije od otpremnina koje predviđa Zakon o radu, navodi se u saopštenju i dodaje da je u pitanju sporazumni prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca, a na bazi dobrovoljnosti. Vlasnik je spreman da sa pojedincima i grupacijama, na osnovu već iskazanog interesovanja, razgovara o tome da obavljanje pojedinih delova procesa rada prepusti njima kao samostalnim preduzetnicima, uz izvesne pogodnosti. Beogradska kompanija "Europark" je kupovinom 97 odsto akcija kruševačke putarske firme u februaru ove godine postala novi vlasnik "Kruševacputa", za šta je izdvojila oko 10 miliona evra. Tada je medijima rečeno da preduzeće nastavlja da posluje bez ikakvih potresa, te da novi vlasnici ne nameravaju da smanjuju broj zaposlenih.

Kruševac peti na listi po uslovima poslovanja na Balkanu - 15.07.2008.

Kruševac je peti na listi Svetske banke o uslovima poslovanja na Zapadnom Balkanu, i spred njega iz Srbije je samo Zrenjanin na 2. mestu. a od ukupno 22 grada šest zemalja. Ova rang lista gde je Kruševac peti je veoma značajna za dolazak stranih investicija koje su preko potrebne našem gradu.

Pored Kruševca i Zrenjanina, Užice je zauzelo 10. , Vranje 14. , a Beograd je zauzeo 13. mesto mesto. Regionalna lista o uslovima poslovanja je predstavljena u makedonskom gradu Bitolju, koji je proglašen za grad zapadnog Balkana sa najboljim uslovima poslovanja.

Iz izveštaja proizilazi da Srbija investitorima nudi dobre uslove u domenu upisa imovine i izvršenja ugovora, ali da je po izdavanju građevinskih dozvola gora od većine drugih zemalja zapadnog Balkana.

U Zrenjaninu investitori mogu najefikasnije da reše spor i obezbede izvršenje ugovora, za to im je potrebno 300 dana, što je u rangu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Za tu proceduru treba da izdvoje 25,7 odsto vrednosti koja je predmet spora.

Srpski gradovi su pri samom dnu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola za skladište - Zrenjanin je na 13. mestu, Beograd na 16, Kruševac na 19, Vranje na 20, a Užice na 21. mestu.

Spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga - 14.07.2008.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih pet meseci 2008.god. iznosi 260,278 miliona dolara. U odnosu na prošlu godinu spoljnotrgovinska razmena je uvecana za 92,2 miliona dolara.

Vrednost izvezene robe 121,76 miliona dolara dok ukupan uvoz iznosi 138,518 miliona dolara.
U prvih pet meseci ostvaren je deficit od 16,758 miliona dolara, dok je za prva cetri meseca ostavren deficit od 2,9 miliona dolara, što zanci da se u maju više uvozilo nego izvozilo. Posmatrano u odnosu na prošlu godinu za isti period deficit je veci za oko 9 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 87,9%, dok je na nivou cele Srbije pokrivenost oko 46,6%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga za perod januar – maj bili su: Italija, Bosna i Hrecegovina, Nemacka, Rumunija, Crna Gora i Makedonija. Može se primetiti da je u poredenju sa istim periodom prošle godine izvoz najviše povecan u Rusku Federaciju i to za 289,62% i Mekedoniju za 249,75%.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvih pet meseci 2008.god bili su: Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska, Makedonija. Što se tice uvoza Rasinski okrug je u poredenju sa istim periodom prošle godine povecao uvoz iz Ruske federacije za 610%, zatim iz Kine za 110%. opširnije

Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

PREZENTACIJA ULAGANJA U PRIVATNE KOMPANIJE - SEAF - South Balkan Fund B.V. - 08.07.2008. - 11.07.2008

Regionalna privredna komora Kruševac je juče organizovala prezentaciju američkog investicionog fonda SEAF South Balkan Fund gde su svi zainteresovani mogli da dobiju informaciju o tome kako da se finansira razvoj kompanije uz pomoć kapitala koji obezbeđuje SEAF. Predstavnici SEAF-a su izložiti investicione kriterijume koje koriste pri odabiru firmi u koje će investirati i bliže je objasnio prednosti partnerstva sa SEAF-om. Nakon izlaganja, veći deo vremena je bio rezervisan za pitanja učesnika.

SEAF je globalna investiciona kompanija, sa sedištem u Vašingtonu, koja investira u privatne kompanije širom sveta. Fond je aktivan u 20 zemalja i upravlja kapitalom od preko 500 miliona americkih dolara. Investitori SEAF-a na globalnom nivou su poznate medunarodne finansijske institucije kao sto su EBRD, IFC, USAID, FMO i SECO, kod kojih je fond izgradio veoma jaku reputaciju. SEAF je osnovan 1989. godine i do sada je investirao u preko 250 kompanija širom centralnoistocne i jugoistocne Evrope, Azije i Južne Amerike.
SEAF South Balkan Fund je investicioni fond u sastavu SEAF-a koji investira kapital u privatne kompanije u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Fond je profitnog karaktera i investira uglavnom u manjinske uloge (25-49% vlasništva) kroz proces dokapitalizacije. SEAF ulaže novcana sredstva izmedu EUR 300.000 i EUR 1.600.000 (prosecan iznos investicije po kompaniji je oko EUR 800.000). SEAF je aktivni investitor i kompanijama, pored kapitala za rast, pruža i neophodnu podršku u poslovanju kroz ekspertizu iz oblasti finansijskog, strateškog, operativnog i marketinškog menadžmenta. Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

Plima Pek otkupila planiranu količinu pšenice - 03.07.2008

Pekarska industrija "Plima pek" iz Kruševca otkupila je za nedelju dana 8.500 tona pšenice, što je nešto više od polovine planiranih količina, rekao je šef službe nabavke i sirovina u tom preduzeću Marjan Janićijević. "Dnevno u proseku otkupimo po 1.200 tona i očekujemo da će do kraja nedelje najveći deo od planiranih 16.000 tona biti dobavljen", kazao je Janićijević. Ta količina trebalo bi da podmiri potrebe pekara "Plima pek" i "Plima Vrnjci" koje dnevno proizvedu 42.000 vekni hleba, a snabdevaju osim šest opština Rasinskog okruga i Vrnjačku Banju i deo Kraljeva, kazao je on. To preduzeće trenutno nudi 16 dinara po kilogramu pšenice plus pet odsto na ime bespovratnog PDV-a. (Beta)

Kompanija ,,MarniI" u New York-u - 02.07.2008

Preduzeće "MARNI" D.O.O. (www.marni.co.yu) iz Kruševac i ove godine je bila izlagač na sajmu Summer Fancy Food Show 2008, koji se održavao od 29. juna do 1. jula u New Yourk-u, USA. "Marni" je nacionalni lider za proizvodnju i pakovanje šumskih pečuraka. "Marni" je posebno poznat po izvozu svezih pečuraka brojnim partnerima na tri kontinenta (Evropa, severna Amerika i Afrika). Učešće na ovogodišnjem sajmu Summer Fancy Food Show 2008. doprinelo je tome da kompanija Marni još jednom inostranom tržištu predstavi svoje visoko kvalitetne proizvode. (Izvor: PKK)

Prezentacija Srpskog kreditnog biroa - 30.06.2008.

Regionalna privredna komora Kruševac poziva da svi zinteresovani prisustvuju prezentaciji Srpskog kreditnog biroa d.o.o. iz Beograda koja će se održati u prostorijama Regionalne Privredne Komore Kruševac, dana 01. jula (utorak), sa početkom u 10,00 časova, vezano za povećanje procenta naplate potraživanja javnih i javno komunalnih preduzeća. (opširnije)

Regionalna privredna komora Kruševac moli da svi potvrdite prisustvo seminaru najkasnije do 30.06.2008. godine.
Osoba za kontakt Ljiljana Veljkovic, sekretar Odbora za komunalne delatnosti Regionalne Privredne Komore Kruševac, tel. 037/441-128, 418-520, faks 037/442-919 ili e-mailom na adresu ljiljana.veljkovic@komora.net. Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

Rumunski biznismen bi da kupi "14. oktobar " - 28.06.2008.

Rumunski biznismen Ovidiu Tender, koji je već ima investicija u Srbiji, želi da kupi industriju građevinskih mašina "14. oktobar" iz Kruševca.

Tender čeka da se formira nova vlada Srbije kako bi nastavio pregovore o privatizaciji, prenosi list Kotidianul. On nije želeo da precizira svoju ponudu ali je dodao da pored investicija treba imati u vidu i socijalni program koji on nudi, i planove za rad fabrike.

Tender je rumunskom listu rekao da on obično kupuje kompanije u teškom stanju i investira da bi im podigao vrednost. Ista je situacija sa srpskim kombinatom u vezi sa kojim već ima projekt dokapitalizacije i razvoja.

On smatra da je velika šansa to što će rumunska vlada u narednim godinama uložiti oko 30 milijardi evra u izgradnju puteva, a tehnička oprema kojom raspolažu rumunske firme je uvozna ili zastarela.

Fabrika iz Kruševca, proizvođač opreme za izgradnju puteva, može do postigne, pri maksimalnom kapacitetu, godišnju proizvodnju vrednu 300 miliona evra koja se po kvalitetu može uporediti sa u svetu poznatom američkom firmom "Caterpillar", rekao je Tender.

Ovidiu Tender se ubraja među najbogatije Rumune, sa imovinom vrednom od 600-620 miliona dolara. Nalazi se na listi najbogatijih 300 Rumuna časopisa "Kapital" koji u svojoj ranglisti polazi od imovine veće od 10 miliona dolara. Domeni njegovog poslovanja su industrija, nektretnine i usluge.

Tender je i ranije investirao u Srbiji gde je, kako se navodi, kupio fabriku lekova i fabriku za fermentiranje duvana.

Fiskalne kase „Made in Srbija-Kruševac" - 27.06.2008.

Poput svetskog brenda „Epl" koji je začet u garaži, i kruševačka firma za proizvodnju uređaja za prenos podataka putem GPRS tehnologije prve korake načinila je u jednom podrumu.

U vreme kada se većina kompanija sa ovih prostora bavila trgovinom, HCP iz Kruševca je kao firma sa malim obrtnim sredstvima videla svoju šansu da projektovanjem i proizvodnjom uređaja visoke tehnologije napreduje na domaćem i svetskom tržištu. Ovo preduzeće na čijem čelu je Milomir Trošić, naslednik je firme „Mobil saund elektronik" koja je osnovana1998. godine. Suvlasnici su Boban Mijailović i Sanja Krpić. Pod novim nazivom posluju poslednje četiri godine.

Poput vodećeg svetskog brenda „Epl" koji je začet u garaži, HCP je svoje prve korake napravio u podrumu jednog lokala u centru Kruševca. To ih nije sprečilo da postanu lider na tržištu jugoistočne Evrope u proizvodnji uređaja za prenos podataka putem GSM, GPRS tehnologije. Sada proizvode i fiskalne uređaje „HCP integra" koji su 100 odsto projektovani i proizvedeni u Srbiji, i poznati kao „srpske kase".Da nas prepoznaju po kvalitetu.

Jedinstveni su u našoj zemlji kao jedina kompanija koja ima zaokružen proces - razvoj, proizvodnju i plasman sličnih proizvoda. Istovremeno su, po rečima direktora HCP-a, najfleksibilniji na ovim prostorima i ističu se brzinom dizajniranja novog proizvoda po zahtevima kupca, a sve zahvaljujući mladom i stručnom timu koji čini 27 zaposlenih, među kojima je 13 inženjera elektronike, koje vodi diplomirani inženjer elektronike Boban Mijajlović.

Sastanak privrednika iz Kruševca sa direktorima predstavništva RPK Srbije u inostranstvu - 27.06.2008.

U cilju efikasnijeg predstavljanja privrede Srbije na inostranim tržištima i upoznavanja preduzeća sa radom predstavništava Privredne komore Srbije, njihovim mogućnostima za pružanje podrške nastupu na tržištima, kao i vrstama usluga koje mogu da pruže preduzećima u ustopstavljanju poslovnih kontakata i u privlačenju investicija, Privredna komora Srbije, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac danas organizuje

SASTANAK I RAZGOVORE PRIVREDNIKA SA DIREKTORIMA PREDSTAVNIŠTAVA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U INOSTRANSTVU

Sastanak će se održati danas, 27.juna (petak) 2008.godine u Kruševcu, sa početkom u
15 časova u sali Reginalne privredne komore Kruševac, Balkanska 63,

U razgovorima će učestvovati Goran Krasić, predsednik RPK Kruševac; Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS i direktori deset predstavništava PKS, i to:
1. Saša Gmijović RUSKA FEDERACIJA – Moskva, 2. Dr Zoran Bojović BOSNA I HERCEGOVINA-Sarajevo, 3. Ljubiša Mitić BUGARSKA – Sofija4. Gordana Zrnić BELGIJA – Brisel, 5. Ratko Ignjatović ITALIJA –Milano, 6. Mr Milanka Vučić NEMAČKA – Frankfurt, 7. Vera Vidović AUSTRIJA – Beč, 8. Mirko Atanacković RUMUNIJA –Temišvar, 9. Predrag Minić UKRAJINA – Kijev, 10. Vesna Pakaj, FRANCUSKA, Pariz. (izvor: RPK Kruševaca)

Međunarodne kompanije i lokalni ekonomski razvoj - 27.06.2008.

Imajući u vudu značaj ulaganja za ekonomski razvoj zemlje i ravnomeran regionalni razvoj, Privredna komora Srbije u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac i Biznis inkubatorom Opštine Kruševac organizuje tribinu na temu:

MEĐUNARONE KOMPANIJE I LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Sastanak će se održati danas, 27. juna (petak) 2008.godine u Kruševcu, sa početkom u 10 časova u sali Biznis Inkubatora u Kruševcu, adresa Jasički put bb.

Ključne teme Tribine:
- Neophodni lokalni uslovi i ambijent za dolazak internacionalnih kompanija
- Preduslovi za uključivanje lokalnih kompanija u lanac proizvodnje/usluga internacionalnih kompanija

Učesnici tribine su predstavnici Američke privredne komore, NALED-a koje će predvoditi
g-din Dejan Cvetoković, direktor Microsoft -a za Srbiju. Svoje ucešće su najavili i menadžeri velikih internacionalnih kompanija koji su investirali u Srbiju. (izvor: RPK Kruševaca)

U Biznis inkubatoru u Kruševcu radi 19 firmi - 24.06.2008.

U kruševačkom biznis inkubatoru trenutno radi 19 pretežno proizvodnih firmi, a ako bude zainteresovanih mogući su proširenje poslovnog prostora za oko 200 kvadrata i izgradnja proizvodne hale.

Osnovni cilj Biznis inkubatora je da preduzeća koja prođu kroz proces inkubacije budu sposobna da sama uspešno posluju na tržištu, otvaraju nova radna mesta, unapređuju nove tehnologije.

Projekat je realizovala Opština Kruševac u saradnji sa NIP-om i USAID-om.
Biznis inkubator je prva “greenfield” investicija takve vrste u Srbiji.

Osiguranje života - 24.06.2008.

U utorak 24. juna sa početkom u 11:00 časova u sali Regionalne privredne komore održaće se prezentacija na temu “Osiguranje života”. Prezentacija je u organizaciji Odbora za bankarstvo i osiguranje imovine i lica Regionalne privredne komore Kruševac, (Balkanska br.63 – zgrada GP „Jastrepca“, IV sprat).
Prezentaciju će održati g-đa Ljiljana Grbović, Regionalni direktor za prodaju životnih osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o.

Seminar na temu životno osiguranje namenjen je predstavnicima opština, sindikata, privrednim subjektima, udruženjima i svima koji planiraju ulaganje u svoju budućnost.
Današnji dinamičan stil života nosi i veću neizvesnost, raste potreba da se ljudi osiguraju, izaberu program osiguranja života u skladu sa sopstvenim zahtevima i finansijskim sredstvima, iako je veliki broj stanovništva sklon razmišljanju da je osiguranje „skupo“ i da i da nisu u mogućnosti da izdvajaju tolika sredstva.
Životno osiguranje je mogućnost da čovek osigura svoj život i budućnost svojih najbližih, i ne samo to , nego i mogućnost ulaganja u ličnu budućnost, kao i štednju, finansiranje školovanja dece, pokriće kredita kod banke, tako da životno osiguranje ima i funkciju dodatnog prihoda uz penziju.

U okviru teme Životna osiguranja biće razmatrani:

- Proizvodi životnih siguranja
- Koristi koje priužaju životna osiguranja (štednja i osiguranje)
- Ugovaranje polise osiguranja
- Vinkulacija polisa životnog osiguranja
- Zakonska regulativa

(izvor: RPK Kruševaca)

Treća sreća !? - 23.06.2008.

Agencija za privatizaciju objavila je treći tender za prodaju 69,9 odsto kapitala kruševačke hemijske industrije "Župa".

Fabriku je na osnovu socijalnog programa u vrednosti od 162 miliona dinara prošle godine napustilo 544 radnika

Na prodaju se nudi paket od 444.031 akcije, nominalne pojedinačne vrednosti 1.000 dinara, a kupac je obavezan da ponudi cenu za sve akcije jedinog prodizvođača hlora za dezinfekciju pijaće vode u Srbiji, pošto će i preostali akcionari biti pozvani da prodaju akcije nakon sklapanje kupoprodajong ugovora.

Tenderska dokumentacija biće dostupna od 7. jula, potencijalni kupci zahtev za njenu kupovinu mogu podneti do 8. septembra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 26. septembar.

Uslov za podnošenje ponude je uplata depozita ili dostavljanje licitacione garancije od 50.000 evra, a pravo učešća imaju ponuđači koji se bave proizvodnjom ili preradom hemijskih proizvoda u poslednje tri godine uz poslovni prihod od najmanje 10 miliona evra u 2007. godini.

Ne tenderu mogu da učestvuju i finansijski investitori koji posluju najmanje tri godine i imaju ukupnu aktivu veću od 25 miliona evra za 2007 godinu ili prihod veći od 15 miliona evra.

Generalni direktor "Župe" i zastupnik kapitala, Miroljub Milojević, rekao je da u tom preduzeću očekuju da im treći tender donese dobrog i pravog kupca koji će biti spreman da uloži u fabriku.

Prema njegovim rečcima, "Župa" ima 572 radnika, od kojih je trenutno angažovano 350 u dve od četiri celine, kalijumova hemija i flotaciona sredstva.

"Plate se redovno isplaćuju, a preduzeće ima nešto manje od dva miliona evra duga Komercijalnoj i Agrobanci i oko četiri miliona evra duguje državi za poreze i doprinose", naveo je Milojević.

Nauka u službi poljoprivrede - 21.06.2008.

Osim uspešnog istraživačko razvojnog rada, kruševački Institut za krmno bilje u saradnji sa poljoprivrednicima u praksi primenjuje naučna dostignuća te uspeva da obezbedi neophodne uslove za rad

Kruševački Institut za krmno bilje nedavno je uspešno završio trogodišnji projekat „Oplemenjiranje krmnih biljaka i unapređenje proizvodnje i iskorišćavanja stočne hrane“. U ovoj naučnoj instituciji kažu da bi uskoro trebalo da im bude odobren projekat koji će omogućiti normalan istraživačko razvojni rad u naredne tri godine.

Institut bi, prema njegovim rečima, uskoro trebalo da od Ministarstva za nauku dobije potvrdu o tome da je odobren projekat koji bi u naredne tri godine trebalo da omogući istraživački rad na tehnološkom razvoju i oplemenjivanju krmnog bilja, te proizvodnji stočne hrane. Sve ovo će imati značajan uticaj na razvoj stočarstva, ne samo u Rasinskom okrugu već i na području cele Srbije.

- Na tom projektu će osim 18 istraživača iz našeg Instituta biti angažovani i naučni radnici sa Agronomskog fakulteta iz Čačka i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

On je istakao da radnici Instituta insistiraju i na obrazovnim aktivnostima koje podrazumevaju obučavanje poljoprivrednika za primene novih tehnologija.

Institut trenutno ima 18 zaposlenih koji se bave naučno istraživačkim radom. Od ukupno 48 radnika polovina ima fakultetsko obrazovanje. (Grad)