Ekonomija

Horoskop
za 2010.

Igrice

Perspektiva
Art Maky

Plavi program sav prodat - 09.03.2010.

Četiri meseca po dobijanju više od 120 miliona dinara povoljne kreditne linije od Ministarstva ekonimije i regionalnog razvoja, pokrenuta je proizvodnja u dve fabrike Hemijske industrije „Župa“. Direktor Miroljub Milojević, ovim povodom iskazao je veliku zahvalnost ministarstvu, bez čije podrške remont i pokretanje proizvodnje ne bi bili mogući.

- U pogonima pesticida i sulfata počela je proizvodnja „plavog programa“, prepoznatljive robne marke HI „Župe“, među kojima su najpoznatiji plavi kamen, bordovska čorba, blauvit, ciram, sistemin... Kompletna proizvodnja od 240 tona, koja će sa linija izaći na domaće tržište u naredna tri meseca, unapred je prodata - rakao je direktor.
Ministarstvo ekonomije je, uz pomenuta kreditna sredstva, „Župi“ omogućilo povezivanje staža za sve radnike, zaključno sa 31. decembrom 2009. godine.

- Za uplatu zdravstvenog osiguranja i overu knjižica do polovine 2010. godine dobili su 10 miliona, za isplatu jednog ličnog dohotka 12,5 miliona, a za bruto uplatu jedne zarade (mi smo uplatili neto) stiglo nam je 3,8 miliona dinara. Priprema fabrika za bezbednu proizvodnju je koštala oko 50 miliona dinara - kaže Milojević.
On je podsetio i na činjenicu da je od jula 2005. od momenta raskida kupoprodajnog ugovora sa „Vektrom M“, do sada isplaćeno 49 zarada radnicima, od toga za oko 1.300 radnika i četiri nasleđene. Radnici su zimus i na minus 20 stepeni montirali novi i daleko bezbedniji cevovod za dopremanje ugljen-disulfida sa železničke stanice do rezervoara Fabrike sulfata, od 800 tona, koji je takođe remontovan.
U ovoj firmi zahvalni su i „Srbija gasu“ i EPS-u, sa kojima su ugovorili reprogram dugova, dok tekuće plaćaju po sistemu dan za dan. Prvi put posle skoro tri decenije prodaju robu po principu avansnog plaćanja, što znači da su znatno povratili poverenje kupaca.

- Takođe, za privatizaciju firme i dalje se ozbiljno interesuje jedan češko-nemački konzorcijum - ocenio je prvi rikovodilac Hemijske industrije „Župa“ Miroljub Milojević. (Z. AVRAMOVIĆ)

Radnici „Amer elektra” blokirali kapiju - 07.03.2010.

Ni desetak pripadnika interventne jedinice policije, koje je angažovala Poreska uprava, nije uvelo novog gazdu u krug fabrike

Kruševac – Grupa od tridesetak radnika „Amer elektra” i „Amera”, nekadašnjeg „Elektrouniverzala” (koji ima oko 150 zaposlenih), sprečila je službenike Poreske uprave, koji su angažovali policiju, da uvedu novopečenog vlasnika u firmu. Kapiju su vezali lancima, za njih učvrstili boce sa gasom, a iza postavili prepreke i vozilo, tražeći zaostale zarade i regulisanje penzionog staža.

– Svi protestujemo i niko nije predstavnik radnika koji rizikuju svoj život. Mi samo želimo da posle tri meseca borbe, otkad smo zaposeli firmu, gazda ispuni obećanje i da nam plati zaostale zarade i reguliše penziono osiguranje. Nas ne zanima šta je, ko i kako stavljao pod hipoteku i koje su malverzacije rađene. Nama gazda duguje više od 40 plata i penziono. Hoćemo da se dogovaramo, ali da potpiše da će nešto odmah da plati, pa neka nastavi da radi – kaže Svetozar Mijušković iz grupe radnika koji protestuju.

Predstavnici Poreske uprave upozorili su brojne novinarske i TV ekipe da „ne smeju da ih snimaju za vreme izvršenja odluke o uvođenju u posed novog vlasnika”, ali niko nije pristao da se skloni. Nekadašnja firma „Elektrouniverzal”, a potom „Amer” i „Amer elektro” poslednji put je radila 2008. godine, a sudbina te firme pomalo je čudna i zamršena.

„Elektrouniverzal” je prodat na aukciji 22. aprila 2003. konzorcijumu, koji je predstavljao Jovica Dabižljević iz Kruševca, kao fizičko lice. Preduzeću nije išlo, pa je prodaja poništena. Dve godine kasnije preduzeće je kupio Slobodan Milošević iz Globodera. I njemu nije išlo, pa je radnike svog preduzeća „Amer”, koje je posedovao pre kupovine „Elektrouniverzala”, preselio na lokaciju kupljene firme, koju je „prekrstio” u „Amer elektro”. Ekonomske teškoće naterale su ga da stavi hipoteku na „Amer elektro”, a onda je Poreska uprava prodala deo imovine Zlatku Arsovskom, oko 400 kvadrata, za četiri miliona dinara. Slobodan Milošević je dobio funkciju direktora tog preduzeća, pa radnici tvrde da se radi o malverzacijama, na osnovu nedorečenosti Zakona o privrednim društvima, u delu koji se odnosi na takozvane sestrinske firme.

Na našu molbu da prokomentariše situaciju i da objasni ima li spasa ovoj firmi, Slobodan Milošević je samo odgovorio da on „nema ništa sa tim, neka državni organi uvedu vlasnika u posed”.

Izjavu je dao predsednik Veća Samostalnog sindikata Milenko Mihajlović:

– Van pameti je ovo što se događa u Kruševcu. Neko treba da reaguje na ovu drskost. Slobodan Milošević sedi u kolima i drzak je. Poslao je svoje izaslanike, one koji su kupili firmu, a to su njegovi poslovni saradnici. Palicu na licitaciji je dizao član Upravnog odbora „Amer elektra”. Sve je toliko prozirno, a državni organi pod hitno treba da intervenišu. Oni koji su uništili ovu firmu treba da odgovaraju, kao i Poreska uprava, koja ne treba ovako da postupa – rekao je Milenko Mihajlović.

Očekivana specijalna ekipa iz „14. oktobra” koja je trebalo da iseče kapiju i na bezbedan način ukloni boce gasa – nije došla. Nešto se, ipak, dogodilo, jer se interventna ekipa policije povukla. Radnici se nadaju da će početi pregovori.(R. Stanković)

Spoljna razmena u januaru 2010. - 06.03.2010.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga za januar 2010.godine iznosi 21,750 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe u januaru 2010. godine iznosi 8,699 miliona dolara a u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 37,7 %. dok ukupan uvoz iznosi 13,051 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 7,5 %.
U Rasinskom okrugu u januaru 2010. godine ostvaren je deficit od 4,352 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi 66,65%.

Najznačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u januaru 2010.godine bili su: Rumunija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Ruska Federacija, Bugarska, Švajcarska, Italija, Hrvacka.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u januaru2010.godine su: Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska, Makedonija, Ruska Federacija, Kina, Slovenija i Bosna i Hercegovina.

Najzančajnija preduzeća koja uzimaju najveće učešće u spoljnotrgovinskom prometu su „Henkel Merima“ Kruševac, „Vino Župa“ Aleksandrovac, Trayal Korporacija Kruševac, „FAM“ Kruševac, „PPT Hidraulika“ Trstenik, „Rubin“ Kruševac, „Kolarević“Ćićevac,„Duropak“ Kruševac, „Joter“Kruševac, „Menex“ Kruševac, Fruti komerc Kruševac, Voće produk brus.
Najveći  izvoznici u januaru 2010.godine bili su: „Henkel Merima“ Kruševac, „Vino Župa“ Aleksandrovac, Trayal Korporacija Kruševac, Kolarević Ćićevac „FAM“ Kruševac, Trayal Hem Kruševac, „PPT Namenska“ Trstenik,  Fruti komerc Kruševac. (RPKK)

Župa proradila posle sedam godina - 04.03.2010.

Kruševačka Hemijska industrija Župa je, posle sedmogodišnje pauze, pokrenula proizvodnju. Generalni direktor Župe Miroljub Milojević je kazao da je u pokretanje proizvodnje kruševačka fabrika uložila 50 od 120 miliona dinara od kredita dobijenih od Fonda za razvoj, te da je svoj povratak na tržište započela takozvanim "plavim programom" po kome je Župa bila prepoznatljiva u svetu.

"Krenuli smo sa proizvodnjom cirama, plavog kamena, blauvita i bordovske čorbe, i za tri meseca proizvešćemo oko 220 tona ovih proizvoda. Imamo unapred dogovorenu prodaju plavog kamena i to bez rabata i sa avansnim plaćanjem, čime će se izmiriti najmanje pet zarada", kazao je Milojević.On je dodao da će od dogovorene proizvodnje Župa najverovatnije uspeti da izmiri i obaveze prema Eklektrodistribuciji i Srbijagasu, "zahvaljujući čijem razumevanju" su reprogramirana dosadašnja dugovanja Župe i dogovoreno da se nova izmiruju "u dan".Milojević je izrazio uverenje da će nakon pokretanja proizvodnje Župa uspeti da zainteresuje potencijalne strateške partnere i da ih "ubedi da Fabrika ima dobar program i poslovnu perspektivu".(B92)

Savetovanje za poljoprivrednike - 04.03.2010.

U četvrtak, 04. marta u 11:00 sati - sala 34 Gradske uprave Kruševac, biće održano savetovanje "Plastenici za savremenu proizvodnju povrća i cveća" i "Organska đubriva i njihova primena".

Predavači će biti "Agrikol" d.o.o. Kruševac i "Stela natura" d.o.o. Beograd. Organizator savetovanja je Kancelarija za privredu Gradske uprave Kruševac.(Protokol)

Radnici Pobede očekuju raskid ugovora - 02.03.2010.

Zaposleni u novinskoj kući Pobeda danas su izrazili očekivanje da će biti raskinut kupoprodajni ugovor sa bugarskom kompanija Medija svjat, koja nije u roku ispunila obaveze o isplati zarada.

Agencija za privatizaciju je u sporazumu postignutom nakon višemesečnog štrajka u Pobedi dala rok Medija svatu da do 28. februara isplati sedam zaostalih zarada i doprinose za petnaestak zaposlenih, u ukupnom iznosu oko 1,5 miliona dinara.

U tom izveštaju je precizirano da će se "u protivnom, ugovor smatrati raskinutim".

Predsednika Samostalnog sindikata u Pobedi Nikola Popović kazao je agenciji Beta da je nakon potpisivanja sporazuma u decembru vlasnik Medija svjata Ivan Evtimov zaposlenima ponudio dogovor prema kome bi se radnici odrekli sedam plata, a kompanija bi izmirila doprinose.

Evtimov je, prema rečima sindikalca, predložio da od januara radnici Pobede primaju minimalnu zaradu, što radnici nisu prihvatili.

Popović je kazao da će predstavici Agencije za privatizaciju sutra doći u novu kontrolu i izrazio uverenje da će raskinuti ugovor i postaviti zastupnika kapitala u Pobedi.

Prema nekim spekulacijama, grad Kruševac namerava da "Pobedu" pripoji Kulturnom centru i time je uvede u budžetske korisnike, a u opticaju su i namere da se posle raskida ugovora "Pobeda" dokapitalizuje i uz pomoć države ponovo pripremi za privatizaciju.

Novinsko preduzeće Pobeda, koje je prošle godine obeležilo 65 godina postojanja, privatizovano je u martu 2007. godine, pošto je izdvojeno iz tromedijskog javnog preduzeća RTK Pobeda. Bugarska firma Medija svjat je za kupovinu Pobede izdvojila 1,81 milion dinara.

Tokom štrajka, koji je u "Pobedi" trajao od juna do decembra, nedeljni list je umesto na 28, izlazio na 12 strana.(Beta)

Kruševac od privatizacije dobio 4 miliona - 01.03.2010.

Grad Kruševac dobio je samo četiri miliona evra od privatizacije preduzeća na njegovoj teritoriji. Od 2002. godine do danas u Kruševcu je prodato 21 preduzeće. Za njih je država uzela više od 90 miliona evra, dok je u gradski budžet ušlo jedva pet odsto od te sume i taj novac je, uglavnom, potrošen na infrastrukturne radove. U isto vreme bez posla je u gradu ostalo više od 9.000 ljudi.

Najviše je plaćena Fabrika maziva za koju je kompanija „Petrobart” platila 25 miliona. Država je dosta zaradila i od prodaje „Rubina”, 20,13 miliona evra, „Merime” kompaniji „Henkel” za 14,4 miliona evra i „Trajal korporacije” bugarskom „Brikelu EAD” za 12,12 miliona evra. Iako je grad Kruševac godinama, kroz infrastrukturu i lokacije, ulagao u ova preduzeća od njihove prodaje je dobio samo pet odsto, tako da se u gradski budžet od svih prodaja slilo samo oko četiri miliona evra, i to u periodu od skoro osam godina.
U lokalnoj vlasti, koju čine DS, SPS, G17 plus i Jedinstvena Srbija, nisu bili raspoloženi da komentarišu činjenicu da je Kruševac od prodaje preduzeća na teritoriji grada dobio samo mrvice već su nas uputili na bivšu vlast mada je G17 plus bio deo vladajuće koalicije od 2004. do 2008. godine, kada je i bilo najviše privatizacija, dok je SPS pružao podršku toj vlasti.
- Govori se o sumi od oko četiri miliona evra mada je stvarna suma koju je grad dobio znatno manja. Naime, javna preduzeća su firmama koje su se privatizovale otpisala dug od oko 40 miliona dinara odnosno skoro 500.000 evra. Novac od privatizacije je stizao u ratama, pa ga nije bilo moguće iskoristiti za neki krupniji projekat već je korišćen za razne infrastrukturne radove. Tako je, na primer, novac od prodaje „Župe” stigao u čak osam rata. Bez obzira na to ko je bio na vlasti u državi uvek sam tvrdio da je pet odsto za lokalne samouprave premalo što se sada i potvrđuje. Da je bilo više novca on bi bio iskorišćen za otvaranje novih radnih mesta. Ovako u gradu imamo više od 16.000 nezaposlenih - kaže Dragan Azdejković, ekonomista i bivši gradonačelnik Kruševca od 2004. do jula 2009. godine.
Tokom procesa privatizacije u Kruševcu je oko 9.000 ljudi ostalo bez posla. Vlasnici firmi koji su kupovali kruševačka preduzeća preuzeli su na sebe i obavezu da u njih investiraju skoro 100 miliona evra, ali niko ne zna koliko je novca zaista uloženo. Planirano puštanje u rad fabrike biodizela u sklopu Fabrike maziva kasni baš kao i nekoliko investicija „Plima holdinga”. Od planiranih 25 miliona evra investicija u „Trajalu” do druge polovine prošle godine uloženo je samo 6,8 miliona evra.
- Sa investicijama od 100 miliona evra Kruševac bi danas imao 1.000 nezaposlenih manje. Agencija za privatizaciju nije kontrolisala investicije, pa zato danas umesto novih radnih mesta imamo otpuštanja. U svakom slučaju, Kruševac je privatizacijom mnogo izgubio jer je od nekada moćnog industrijskog grada postao palanka - smatra ekonomista Dušan Nedeljković.(Slaviša Milenković)

Dug put „Trajala” do „Fijata” - 27.02.2010.

Do početka proizvodnje auto-guma za „punto”, pored montaže opreme, treba i nekoliko analiza italijanskog proizvođača i nezavisnih laboratorija

U „Trajalovoj” Fabrici auto-guma je počela montaža opreme i mašina pristiglih jesenas iz nemačkog „Krupa”. Zahvaljujući toj opremi, pod uslovom da kruševački proizvođač ispuni i druge uslove, moći će da se proizvede milion auto-guma za potrebe „Fijata” u Srbiji.

Generalni direktor „Trajal korporacije” Hristo Krušarski i predsednik Upravnog odbora Aleksandar Ličev uvereni su da će, pored radnika na održavanju, i drugi ispuniti svoj deo obaveza, naročito oni koji su zaduženi za kvalitet guma po standardu ISO TS 16949. U italijanske laboratorije, koje pripadaju „Fijatu”, već su poslate potrebne količine auto-guma, ali i u nezavisne u drugim zemljama, od kojih se, takođe, očekuju sertifikati. Nakon toga uslediće probna proizvodnja, krajem marta ove godine.

Generalni direktor „Trajal korporacije” kaže da je reč o dve vrste guma – za suvu i vlažnu podlogu. Nekoliko setova guma 22. februara poslato je već u Bor na dvonedeljno testiranje.

Vlasnik „Trajal korporacije” je, inače, bugarska kompanija „Brikel”, koja ulaže velike napore da obezbedi kontinuiranu izradu u svih pet fabrika u Kruševcu i Ćićevcu. Nakon početka proizvodnje za „Fijat” u Kragujevcu, i to za prvu ugradnju, mogao bi uslediti i izvoz na italijansko tržište.(R. Stanković)

Zaposleni blokirali ulaz - 24.02.2010.

Kao što su i najavili radnici AD 'Ciglana'' u Dedini su radikalizovali svoj protest i nedeozvoljavaju natovarenim kamionima da napuste fabriku.

Čekajući da gazda dodje se odužilo i nama, a kamoli našim porodicama, rekao je za Novosti Neboljša Šljuvić, presednik Štrajkačkog odbora.

AD ''Ciglana'' je zaustavila svoje pogone još 1. novembra 2009. godine, a 140 radnika ove firme od poslodavca zahtevaju isplatu pet zaostalih zarada, izmirivanje doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno povezivanje radnog staža za poslednje dve godine, potpisivanje kolektivnog ugovora i pokretanje proizvodnje.(Izvor: Novosti)

"Setva 2010.godine" - 22.02.2010.

Kancelarija za poljoprivredu Gradske uprave grada Kruševca, Zadružni savez za područje Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga i Regionalna  privredna komora Kruševac organizuju savetovanje  "Setva 2010.godine". Predstaviće se sortiment semena kukuruza i ostalih proizvoda Instituta Zemun Polje, sortiment semena Instituta za krmno bilje Kruševac i Galenika Fitofarmacija iz oblasti zaštite bilja.

Savetovanje će se održati u sali Regionalne privredne komore Kruševac, Balkanska 63/4, Kruševac , 23.februara (utorak) u 11 sati.

Predavači na savetovanju će biti: dr Života Jovanović - Institut za kukuruz Zemun Polje, dr Dragi Lazarević - Institut za krmno bilje Kruševac i mr Piljo Dakić - Galenika Fitofarmacija.

Pozivaju se svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači da prisustvuju ovom savetovanju.(Protokol)

Projekat na uvid gradjanima - 19.02.2010.

Javna prezentacija Urbanističkog projekta kao urbanističko-arhitektonske razrade lokacije za izgradnju robnocarinskog terminala carinske ispostave na kat.parc.br. 3429/1 KO Bivolje u Kruševcu, obaviće se u prostorijama Gradske uprave grada Kruševca, ul. Gazimestanska br. 1, kancelarija br. 2, svakog radnog dana počev od 19.02.2010. do 26.02.2010. godine, u periodu od 8-16 časova.               

Na izložen Urbanistički projekat, sva zainteresovana lica mogu izvršiti javni uvid, staviti primedbe i dati sugestije u pisanoj formi, u prijemnoj kancelariji br. 31, Gradske uprave grada Kruševca.(Protokol)

Štrajk u Ciglani - 18.02.2010.

Radnici kruševačke Ciglane počeli su štrajk zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog staža i obustavljene proizvodnje.

Prema odluci o štrajku, radnici od poslodavca zahtevaju isplatu pet zaostalih zarada, izmirivanje doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno povezivanje radnog staža za poslednje dve godine, potpisivanje kolektivnog ugovora i pokretanje proizvodnje koja je u tom preduzeću obustavljena 1. novembra prošle godine.Predsednik štrajkačkog odbora Ciglane, Nebojša Šljivić, rekao je da će štrajk u krugu preduzeća trajati do ispunjenja zahteva, a da će, ukoliko se većinski vlasnik do petka ne odazove pozivu na pregovore, štrajkači radikalizovati svoje proteste.Od zaustavljanja proizvodnje, radnici su na prinudnom odmoru, a namera poslodavca da 42 zaposlena proglasi tehnološkim viškom nije realizovana, jer vlasnik još nije obezbedio zakonske otpremnine od 100 evra po godini staža i zaostale zarade.

Za to je potrebno oko 12 miliona dinara.

Ciglana je aukcijski privatizovana u junu 2003. godine, kada je ovaj kolektiv za 43 miliona dinara kupio konzorcijum fizičkih lica koji je predstavljao Dragan Ranđelović, a kupac se obavezao i da u prvoj godini privatizacije investira 3,5 miliona dinara.Kolektiv, koji je pre privatizacije važio za jedno od boljih kruševačkih preduzeća sa zaradama iznad proseka kruševačke privrede, sa teškoćama se suočio već u prvoj privatizacionoj godini, a novo poslovodstvo je tadašnji pad proizvodnje i prometa i smanjenje zarada za 20 odsto objašnjavalo nepovoljnim uslovima privređivanja.

Problemi su se nastavili i narednih godina, da bi kulminirali zaustavljanjem proizvodnje koja je nekada u Ciglani iznosila oko šest miliona blokova godišnje.

U ovom trenutku računi Ciglane su, zbog dugovanja za energente, u blokadi za više od 20 miliona dinara.(Autor: B92)

2,3 miliona za dečiju zaštitu - 17.02.2010.

Iz budžeta Grada Kruševca opredeljeno je 2,5 miliona dinara za projekte iz oblasti dečje i socijalne zaštite. Rok za podnošenje prijava je 25. februar. Prošle godine iznos od 2,3 miliona dinara podeljen je na 18 projekata.(Slaviša Milenković )

Merima lider u Henkelu - 17.02.2010.

Zahvaljujući privatizaciji kruševačka „Henkel Merima” na samom vrhu liste firmi-kćerki te kompanije i beleži petostruko povećanje produktivnosti

Ima fabrika u Srbiji koje su posle privatizacije, ili baš zahvaljujući njoj, zabeležile rast proizvodnje dostojan poštovanja čak i razvijene Evrope. Primer je Fabrika deterdženata „Henkel Merime” u Kruševcu. Dostigla je projektovani nivo razvoja i posle višegodišnjeg ulaganja postala uzor mnogobrojnim evropskim fabrikama. Za nekoliko godina intenzivnog unapređenja tehnologije i uvođenja inovacija, dospela je na sam vrh liste produktivnosti „Henkelovih” proizvođača iz tridesetak zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

Pokazatelji ostvarene proizvodnje u 2009. godini to nesumnjivo potvrđuju, ali i zvanična priznanja iz centrale „Henkela” u Beču. Doduše, dobre rezultate beleže i Fabrika tečnih sredstava i Fabrika sapuna, koje posluju u sastavu kompanije „Henkel Merima”, ali su „deterdžentaši” priča za sebe, po mnogo čemu.

Put uspona bio je dug sedam godina. Toliko je proteklo od dana kupovine većinskog paketa akcija „Merime”. Produktivnost po radniku povećana je više od pet puta. A od ukupne proizvodnje, 34 odsto se izvozi, sa tendencijom da taj procenat raste.

Priča sa dosta kontroverzi povodom dolaska „Henkela” u Kruševac počela je zvanično 31. oktobra 2002. godine, kada je bečki „Henkel” za 70 odsto akcija kruševačke „Merime” platio 14,4 miliona evra. Uz obavezu da investira 43,6 i da izdvoji 12 miliona evra za socijalni program. „Merima” je tada imala 1.169 radnika, od čega je u Fabrici deterdženata radilo između 190 i 200. Godišnji obim proizvodnje, po pravilu u dve smene 2002. godine, bio je nešto manje od 30.000 tona. Sedam godina kasnije, broj radnika je smanjen za oko dve trećine. Do pada zaposlenosti došlo je posle realizovanog investicionog programa (koji je iznosio 50 umesto ugovorenih 43,6 miliona evra), časova obuke zaposlenih i socijalnog programa.

Podaci o efektima proizvodnje u Fabrici deterdženata 2009. zaslužuju punu afirmaciju. Samo 64 zaposlena, radeći u dve smene, proizvela su više od 51.000 tonu raznih praškastih deterdženata, uključujući i koncentrovani „persil”. Dominantni deterdžent bio je domaći „meriks”, a sa proizvodnih linija su redovno silazile vrećice „reksa” i „pervola”. Ako se zna da je 2002. godine oko 30.000 tona proizvelo 190–200 radnika, jasno je da je u međuvremenu ostvaren impresivan rast produktivnosti po zaposlenom, uz striktnu primenu „Henkel” standarda u pogledu kvaliteta. Tačnije, učinak po zaposlenom 2002. godine iznosio je 157,89 tona godišnje, a 2009. čak 796,87 tona.

– Mi smo u postojećoj Fabrici deterdženata imali dobru osnovu za tehnološku nadogradnju i uvođenje novih formula u skladu sa dostignućima savremene tehnologije i nauke i prema potrebama održivog razvoja. Nekada smo, ipak, bili daleko od nivoa evropskih „Henkelovih” fabrika deterdženata, a danas smo u vrhu. Direktoru „Henkel Merime”, inženjeru Vojkanu Mariću, koji je najviše radio na primeni „Henkel” standarda, glavni menadžer za deterdžente u centrali u Beču dr Johan Zajf odao je priznanje i postavio ga za glavnog menadžera za unapređenje efektivnosti fabrika deterdženata u regionu – kaže Ivan Dimitrijević, direktor Fabrike deterdženata.

Iako je ta kruševačka fabrika stigla do vrha Evrope, u 2010. godini neće biti posustajanja u investiranju. U januaru je upravo pušten u rad novi paletizer, koji će povećati brzinu i sigurnost pakovanja, a zaposlenima će omogućiti da osim pauze od pola sata za osam sati dobiju još dva puta po desetak minuta za predah.

Uslediće i zamena ventilatora za izduvavanje zaduha, pa će radnici raditi u većoj tišini, kao deo dogovora rukovodstva i Samostalnog sindikata za poboljšanje mikroklime i motivisanje svih zaposlenih. Kažu da je to, uključujući i zarade, koje su znatno više od proseka kruševačke privrede, u zajedničkom interesu, baš kao i konkurentnost koju su postigli u odnosu na slične evropske fabrike.(Rade Stanković)

Oko 700 radnika tehnološki višak - 15.02.2010.

Više od 700 zaposlenih u preduzećima Rasinskog okruga uskoro će biti proglašeno tehnološkim viškom, rečeno je u kruševačkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ). Tehnološkim viškom već su proglašena 143 zaposlena u preduzećima „Jukomerc“ i „Jukomerc trgovina“, kao i 54 radnika preduzeća „Al and Be“ u Varvarinu, rečeno je u toj službi.

Najviše prekobrojnih radnika ima u „Prvoj petoletki“ u Trsteniku koja planira da se po tom osnovu oslobodi oko 500 radnika. Pokretanje postupka za proglašenje viška za 42 radnika najavila je i kruševačka Ciglana, a još nekoliko firmi zatražilo je informacije o ovoj proceduri za svoje radnike, naveli su u NSZ.

Socijalni program za odlazak dela zaposlenih uz podršku republičke vlade pokrenula i industrija „14. oktobar“, ali, po rečima predsednika sindikata Ljubiše Velimirovića, isključivo na dobrovoljnoj bazi, tako da se ne može unapred znati koliko će radnika napustiti tu kruševačku firmu. Radnicima „14. oktobra“ ponuđeno je 200 evra po godini staža, od čega će polovinu obezbediti preduzeće, a ostatak republičke institucije uz obavezu da joj se ta sredstva bez kamate vrate, najverovatnije do kraja godine. (Autor: Beta)

Nikos tuži Agenciju zbog Kristala - 13.02.2010.

Konzorcijum Nikos, vlasnik preduzeća za preradu stakla Kristal iz Kruševca, tužiće Agenciju za privatizaciju zbog odluke o raskidu kupoprodajnog ugovora.

Agencija za privatzaciju je odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora donela 21. decembra, a kao obrazloženje je navela neispunjavanje obaveze održavanja delatnosti firme i neispunjavanje odredaba pojedinačnog kolektivnog ugovora o isplatama zarada.

Taj konzorcijum smatra da je odluka doneta nezakonito i da mu je time naneta šteta. Kristal je prodat Nikosu u februaru prošle godine za osam miliona dinara. Slobodan Milovanović, predstavnik Konzorcijuma, je rekao da je odluka o tužbi usledila posle brojnih napisa u medijima o razlozima raskida kupoprodajnih ugovora i precizno navedenih kriterijuma za donošenje takve odluke, koji se ne mogu primeniti na Nikos. Milovanović je naveo da je Konzorcijum izlicitiranu cenu na sopstveni zahtev platio odjednom, i da je u rekonstrukciju objekata i mašina, koje su pod hipotekama, investirao oko 200 hiljada evra.(opširnije - B92)

Prva šansa 2010. - 12.02.2010.

Kroz program zapošljavanja pripravnika ''Prva šansa'' ove godine bi na području Rasinskog okruga posao trebalo da dobije 713 lica sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje. Od te cifre 499 sa srednjom stručnom spremom, a 214 sa višom i visokom stručnom spremom.

Prošle, 2009. godine, posao preko ovog vladinog programa je posao, na nivou Rasinskog okruga, našlo 608 lica, a samo u Kruševcu 308. Pogodnosti Programa zapošljavanja mladih "Prva šansa" mogu koristiti mladi starosti do 30 godina koji su na evidenciji nezaposlenih lica NSZ i poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru.(S.M./KruNet)

Gladni od privatizacije - 12.02.2010.

Veće Saveza samostalnih sindikata za više opština, sa sedištem u Kruševcu, uputilo je u četvrtak alarmantna upozorenja gradskoj i republičkoj vlasti da se što pre pozabave narastajućim problemima u privredi i neizvesnoj sudbini nekoliko stotina radnika neuspešno privatizovanih preduzeća.

Najveći broj ozbiljnih optužbi je upućen na račun pojedinih većinskih vlasnika, koji ni jednu od obaveza iz kupoprodajnog ugovora ne ispunjavaju. Ne samo da nisu isplatili zarade, zaostale iz perioda pre privatizacije, već smanjuju broj zaposlenih, proizvodnju ne pokreću, socijalno ne uplaćuju.

Ovakve i još teže tužbalice su se čule iz ustiju sindikalaca DIP “Savremeni dom”, “Kristal”, “Jukomerc”, “Amer elektro”, “Eko inos”... Kao jedan od drastičnih primera naveden je “Eko inos”, čiji radnici dopisima mole direktora da ih proglasi nesposobnima za rad samo da bi se prijavili na biro jer godinama ne primaju zarade.
- Bilo nas je 1.700, a danas je “Savremeni dom” spao na svega 88 radnika. Radnici čak nemaju ni dinara u džepu da bi sudskim putem ostvarili svoja prava - istakao je Radisav Stevanović.

Radnici “Kristala”, po rečima Zorana Pavića, strahuju za sudbinu firme, jer je posle raskida ugovora sa “Nikosom” za zastupnika kapitala imenovan Novica Ilić, koga su bivši radnici protestima oterali sa mesta stečajnog upravnika GP “Jastrebac”.

Šef Samostalnog sindikata “Trajala”, upozorio je da će, ukoliko do kraja marta većinski vlasnik ne uposli sve kapacitete, ponovni protesti biti neminovni.(Z. AVRAMOVIĆ)

Povezivanje staža - 11.02.2010.

Ministarstvo finasija je odobrilo 900 miliona dinara beskamatne pozajmice za četiri kruševačka preduzeća kojima će to omogućiti da povežu staž za 4.265 radnika. Reč je o stažu u periodu 2005 - 2009. godine. Sa dobijenim novcem staž će biti povezan u preduzećima IMK 14 oktobr, Trajal korporacija, Trajal trgovina i konfekcija Zvezda.

U veću samostalnog sindikata Kruševac pozdravljaju odluku Ministarsva ali žale što to pitanje nije rešilo više preduzeća. Neka preduzeća su odustala od pozajmice jer je kao garancija za pozajmicu bila potrebna hipoteka, a neka su odbijena kao ''HI Župa''. (Agencije)

Neko „Župi” sreću kvari - 10.02.2010.

Miroljub Milojević, generalni direktor i zastupnik Akcijskog kapitala, smatra da se „ispod žita” radi protiv prodaje te hemijske fabrike

Poslednji, četvrti po redu, neuspeo tender za prodaju Hemijske industrije „Župa” – Kruševac, kojom upravlja Akcijski fond, naveo je menadžment i sindikalno rukovodstvo ovog preduzeća na opsežnije razmatranje svih mogućih razloga oklevanja potencijalnih strateških partnera. Vlada Srbije, a naročito Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, već više od godinu dana obezbeđuje neophodna sredstva za održavanje sistema, pokretanje proizvodnje i finansiranje socijalnih programa, radi svođenja broja zaposlenih na optimalnu meru, ali sve to nije bilo dovoljno da oni koji su otkupili tendersku dokumentaciju daju i obavezujuću ponudu za prodaju 70,3 odsto kapitala „Župe”.Tokom januara ove godine u „Župi” je sproveden još jedan socijalni program uz pomoć vlade, pa je broj radnika smanjen za 76, tako da ih je sada ukupno 485, što je po proceni stručnjaka blizu optimalnog broja. Uz remont koji je u toku i pokretanje pogona, to bi trebalo da bude dovoljan uslov za davanje obavezujućih ponuda na narednom, petom tenderu. Direktor Milojević, međutim, misli da postoji neko ko sputava prodaju „Župe”.

– Svi potencijalni kupci prilikom dolaska u četiri fabrike u sastavu „Župe” ne kriju oduševljenje. Otkupe dokumentaciju, ali ne dostave zvanično važeću ponudu. Imam osnova da pitam da li neko radi protiv „Župe”. Bivša vlasnica (preduzeća „Vektra M”, sa kojom je jula 2005. raskinut kupoprodajni ugovor zaključen 2003. godine) šalje preteća pisma našim potencijalnim kupcima i odvraća ih da ne kupuju robu od „Župe”. Ona tvrdi da je to njena roba i da će njoj morati da plate sve to, plus sudske troškove – kaže za „Politiku” direktor Milojević.

Trenutno se u „Župi“, posle dobijanja 120 miliona dinara od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za pokretanje proizvodnje, obavlja remont mašina i opreme. Najznačajnija obnova je na izmeni voda ugljen-disulfida, veoma zapaljivog gasa, osposobljavanje postrojenja na kojima će se realizovati tzv „plavi program”. To znači da će se već za petnaest dana na svojim radnim mestima naći svih 485 radnika (od nekadašnjih 1.176 iz 2002. godine).

– Nemačko-češki konzorcijum, od koga smo očekivali obavezujuću ponudu na poslednjem tenderu, i dalje je zainteresovan za „Župu”. Verujem da će poslednje smanjenje broja zaposlenih i upošljavanje kapaciteta bitno uticati na zainteresovanost tog, ali i drugih kupaca – veruje Milojević. (R. Stanković)

Legalizacija u Kruševcu - 08.02.2010.

Legalizacija po povoljnim uslovima traje do 11. marta 2010. godine. Svi oni koji nisu regulisali status svoje nepokretnosti, a ona nije veća od 100 m2 , mogu da računaju na popust do 11. marta od 60 %.

Grad Kruševac je doneo Odluku da i vlasnicima koji imaju i preko 100m2, odnosno od 100 do 250 m2, imaju popust na cenu od 50%. Pored toga, postoji mogućnost plaćanja u 45 mesečnih rata, a svi koji plate u gotovo, imaju popust od 50 %.

Grad Kruševac je podeljan 5 zone. Prva zona je najskuplja, dok je legalizacija u petoj zoni besplatna. (KruNet)

Saradnja "14. oktobra" i "Resavice" - 07.02.2010.

Industrija "14. oktobar" potpisala je godišnji ugovor sa rudnikom uglja "Resavica" o isporuci i održavanju opreme u vrednosti od 80 miliona dinara. Radi se o prvom ugovoru koji su kruševački metalci sklopili u okviru programa Vlade Srbije za subvencionisanu prodaju građevinskih mašina.
Ugovor su u Kruševcu potpisali generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac i direktor "Resavice" Zlatko Dragosavljević.

Po rečima Radmanovca, ugovorom je predviđena prodaja četiri nove mašine i remont i održavanje onih kojima "Resavica" već raspolaže, a prve isporuke očekuju se već početkom narednog meseca.(GlasJavnosti)

Trajal otkupljuje svoje akcije - 06.02.2010.

Manjinskim akcionarima Trajala je na jučerašnjoj skupštini ponuđen otkup akcija. Transakciona vrednost akcija je 11 evra.

Rukovodstvo Trajala procenjuje da će im za otkup 11 odsto akcija koje su u posedu malih akcionara, biti potrebno 1,3 miliona evra.

Mali akcionari Trajala su najavili proteste ukoliko se u Fabrici ne pokrene proizvodnja i zaustavi pad vrednosti kapitala, a njima ne ponudi otkup akcija.

Predsednik Upravnog odbora kruševačke koorporacije Trajal Aleksandar Ličev kazao da je nedavna redovna kontrole Agencije za privatizaciju "dobro prošla", a da će Trajal investicione obaveze od 25 miliona evra izmiriti do kraja 2013. godine.(KruNet)

Iz „Trajala” milion guma za „Fijat” - 04.02.2010.

Poslovodstvo „Trajala” je juče objavilo da su pri kraju pregovori sa italijanskim „Fijatom” o isporuci milion auto-guma godišnje.

Generalni direktor kruševačke korporacije Hristo Krušarski je juče rekao novinarima da je ostalo da do kraja marta proradi nova mašina za „konfekcioniranje guma, što će znatno poboljšati kvalitet” i da uskoro stignu rezultati ispitivanja guma u jednoj nezavisnoj laboratoriji.

On je kazao da se ugovor neće odnositi samo na „Fijatove” pogone u Kragujevcu, već da će kruševački proizvođač snabdevati celu „Fijat grupu”, a da će nakon instaliranja nove mašine imati proizvodnju od oko 8.000 guma dnevno.

On je kazao da u okviru korporacije „Trajal” radi četiri od pet fabrika, sa 75 odsto kapaciteta, i da se nada da će u martu imati stoprocentnu uposlenost kapaciteta. „U januaru smo ostvarili obim proizvodnje od 1,4 miliona evra, plan za februar je tri miliona evra”, kazao je on i dodao da očekuje da se 70 odsto robe plasira na inostrana tržišta, pre svega u Nemačku, Englesku i Rusiju.

Krušarski je kazao da se plate zaposlenih izmiruju uz neznatno kašnjenje, a da su odnosi uprave i sindikata dobri.(Beta)

Vlada o pozajmici mazuta Trsteniku - 03.02.2010.

Vlada Srbije treba u četvrak da odobri Trsteniku, koji ima problem sa grejanjem, pozajmicu iz Direkcije za robne rezerve za kupovinu mazuta za grejanje. Ovo je izjavio je juče ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i dodao da veruje da će svim građanima biti omogućeno kvalitetno grejanje i da neće ostati u hladnim stanovima.

On je poručio predsednicima opština i gradonačelnicima da se odgovorno odnose prema svom poslu, da građanima obezbede kvalitetno grejanje i da ne očekuju beskonačnu i stalnu pomoć Direkcije za robne rezerve.

Pozajmica će pored Trsteniku biti odabrana za još 6 grada u Srbiji - Priboju, Majdanpeku, Novom Pazaru, Zaječaru, Pirotu i Vrbasu. (Beta)

Seminar u RPKK - 03.02.2010.

Regionalna privredna komora Kruševac i IPC-Žuta knjiga Beograd,organizuju jednodnevni seminar na temu:
1. Sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja za 2009.godinu i to:
- Novine u Zakonu o računovodstvu
- Zakonska i profesionalna računovodstvena regulativa koja se primenjuje pri sastavljanju fin.izveštaja za 2009
- Sprovođenje obračuna, predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.12.2009.g.
- Utvrđivanje rezultata poslovanja
- Dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu
- Zaključak poslovnih knjiga,
2. Novine u poreskim propisima
Predavači na seminaru biće dr Zoran Petrović i Ljiljana Simić.

Seminar sa pošetkom u 9,30 časova, biće održan dana 03.februara 2010.g. u sali Regionalne privredne komore Kruševac.(PKK)

Kriza nije jaka, ako si uz seljaka - 02.02.2010.

U organizaciji Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika, u Sava centru u Beogradu, u nedelju je održan VII Svetosavski sabor mladih poljoprivrednika.
Na ovoj već tradicionalnoj manifestaciji predstavio se Grad Kruševac u organizaciji Kancelarije za poljoprivredu Gradske uprave grada Kruševca.

Sabor je otvorio Ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dr Saša Dragin koji je istakao da je agrarni budžet za ovu godinu povećan za 25% ,što će omogućiti da subvencije po hektaru u 2010. godini budu povećane na 14.000 dinara.  Prvi put posle desetak godina, ponovo će biti subvencionisana kupovina osnovne  mehanizacije.

Slika: kruševacki štand

Predsednik Upravnog odbora  Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika Slobodan Aćimović rekao je da će Fond nastaviti da realizuje osnovne ciljeve - dopunsko obrazovanje, stipendiranje i specijalizaciju mladih poljoprivrednika, razvijanje agrobiznisa kao nacionalnog i strateškog cilja i posredovanje u ostvarivanju projekata malih i srednjih preduzeća sa strateškim patnerima u zemlji i inostranstvu.
Otvaranju skupa prisustvovali su brojni predstavnici državnih institucija, banaka, preduzeća, diplomatskog kora, Srpske pravoslavne crkve, kao i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.          Izložbeni deo Sabora  obuhvatio je predstavljanje starih zanata,  narodnih rukotvorina, seoskog turizma, a učesnicima i gostima su se predstavile banke, preduzeća i institucije koje rade ili pomažu domaćem agraru.
U sklopu Sabora održan je bogat kulturno umetnički program.
Na kruševačkom štandu predstavila su se poljoprivredna udruženja, etno mreža "Rasina", Kulturno prosvetna zajednica i Turistička organizacija grada Kruševca.
Narodne rukotvorine "Etno mreže", kupinova rakija Udruženja "Jastrebački biser", ponude Udruženja povrća i voća iz Kamenara, raznovrsnost sadnog materijala  i udruženje hortikulturnog bilja "Hrast" su doprineli da štand bude jedan od najposećenijih.

Kruševački štand su posetili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, potpredsednik Privredne komore dr Stojan Jevtić, prof. dr Milan Tošić sa Poljoprivrednog fakulteta, izvršni direktor Udruženja za unapređenje rusko-srpske ekonomske saradnje i drugi ugledni gosti.

Bez interesovanja za Zvezdu - 01.02.2010.

U petak je po peti put, bez uspeha, Agencija za privatizaciju pokušala da proda konfekciju Zvezda iz Kruševca. Pokušaj prodaje nije uspeo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. To se moglo i očekivati s obzirom da niko do predviđenog roka, 21. januara, nije otkupio aukcijsku dokumentaciju niti dostavio ponudu.

Direktor kruševačke konfekcije "Zvezda" Živan Nikolić ,izjavio je za Betu, da ima zainteresovanih za tu fabriku jer poseduju atraktivnu imovinu, ali se ne odlučuju za kupovinu zbog velikog broja radnika i obaveze da održe delatnost najmanje dve godine.

Slika: zgrada Zvezde

Zvezda" je u petak ponuđena po početnoj ceni od 13,5 miliona dinara i uz obaveznu investiciju od 3,5 miliona, što je šest i po puta manje nego prilikom prve aukcije u decembru 2008. kada je početna cena iznosila 86,9 miliona.

Na aukciji je trebalo je da se nađe i kruševačka Veterinarska stanica, ali je javni poziv za ovu ustanovu u međuvremenu poništen.Odluka o poništenju aukcije usledila je nakon pokretanja inicijative od strane Veterinarske stanice i rukovodstva Kruševca da se ova institucija izuzme iz privatizacije i nastavi da radi kao gradska, ali samofinansirajuća ustanova.(Beta/KruNet)

Kriza nije jaka, ako si uz seljaka - 31.01.2010.

U organizaciji Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivredika u "Sava centru" u Beogradu (nedelja, 31.januara) održaće se 7. Svetosavki sabor mladih poljoprivrednika "Kriza nije jaka, ako si uz seljaka".

Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji predstaviće se Grad Kruševac, odnosno poljoprivredni proizvođači voćno-loznog sadnog materijala, hortikulturnog bilja i voća, Etno-mreža "Rasina", Kulturno-prosvetna zajednica i Turistička organizacija Grada Kruševca.

Nastup svih učesnika objediniće Kancelarija za poljoprivredu Gradske uprave Kruševac.

Sajam poljoprivrede u Stopanji - 31.01.2010.

Sutra, 31. januara u selu Stopanja biće održan sajam poljoprivrede pod nazivom ,,Seme, resad, zaštita". Sajam je u organizaciji poljoprivredni sajam su organizovali Regionalna privredna komora Kruševac i opština Trstenik, a biće prisutno, po najavi organizatora 44 izlagača iz zemlje.

Cilj sajma je pre svega da poljoprivrednici saznaju nešto više o prestojećoj poljoprivrednoj sezoni.(KruNet)

Ove godine posao za 700 pripravnika - 29.01.2010.

Kroz program zapošljavanja pripravnika "prva šansa" na području Rasinskog okruga posao bi ove godine trebalo da dobije 713 ljudi, od čega 499 sa srednjom, a 214 sa višom i visokom stručnom spremom

To je juče agenciji Beta rekla predstavnica kruševačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), Ana Nikolić.

Prošle godine je na području grada Kruševac preko tog programa zaposleno 308, a na nivou Rasinskog okruga 608 lica, dok ove godine NSZ očekuje dobar odziv poslodavaca i nezaposlenih.

Na evidenciji nezaposlenih na području Rasinskog okruga je 27.621 lice, među kojima je 7.705 ili 27,8 odsto mlađih od 30 godina. U Kruševcu broj nezaposlenih iznosi 16.325, a mlađih od 30 godina je 4.645 ili 28,4 odsto.(Beta)

Robna razmena u 2009. godini - 28.01.2010.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga za proteklih  dvanaest meseci 2009.godine iznosi 344,6 miliona dolara.
Vrednost izvezene robe za proteklih dvanaest meseci 2009. godine  iznosi 159,7miliona dolara a u  odnosu na isti period prošle godine smanjena je za 31.1%, dok ukupan uvoz iznosi 184,9  miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 26%.
U Rasinskom okrugu u proteklih dvanaest meseci 2009. godine ostvaren je deficit od 25,2miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi   86,4%

Najznačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga u proteklih dvanaest meseci bili su: Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora, Nemačka, Makedonija, Italija,  Bugarska, Ruska Federacija.  U odnosu na prošlu godinu uglavnom se beleži smanjenje izvoza i to za: smanjenje izvoza u Rumuniju za 33 %, u Crnu Goru za  31,3%, u Nemačku za  35,7 %, i Makedoniju za 22%  i dr. osim povećanja izvoza od 6,3% u BiH.                                                                
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u proteklih dvanaest meseci 2009.godine su: Nemačka, Italija, Austrija, Mađarska, Makedonija, Ruska Federacija, Kina, Slovenija i Bosna i Hercegovina. I na strani uvoza beleži se pad gotovo sa svim zemljama u odnosu na prošlu godinu i to za: iz Nemačke smanjenje  uvoza za 14,8 iz Italije 13,1%, iz Mađarske 13,9 iz Ruske Federacije smanjenje  uvoza  za 45,3%, i dr. osim Austrije  gde je došlo do povećanje od 9,1%.(PKK)

Rubinov vinjak među Iračanima - 27.01.2010.

Fabrika pića "Rubin" iz Kruševca isporučila je prve količine vinjaka, votke i vina u Irak, čime je započeta realizacija ugovora od 2,5 miliona evra, saopštila je danas kompanija Invej u čijem sastavu posluje "Rubin". Fabrika pića "Rubin" iz Kruševca saopštila je danas da je isporučila prve količine vinjaka, votki i vina u Irak, čime je počela realizacija ugovora vrednog 2,5 miliona evra.

Iračani su, naime, ubrzo posle isporuke probnih količina pića iz "Rubina", poručili novu paletu proizvoda i izrazili rešenost da započnu stalnu saradnju sa tom srpskom fabrikom, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.(RTV)

Bivši radnici Jastrebca prekinuli protest - 27.01.2010.

Bivši radnici građevinskog preduzeća "Jastrebac", koji je u stečaju od 2002. godine, odlučili su da prekinu protest posle dogovora sa predstavnicima Odbora poverilaca te firme da im se u roku od osam dana isplate potraživanja.

Predsednik Odbora za zaštitu prava bivših radnika Milomir Vasiljević rekao je da je na sastanku s predstavnicima Odbora poverilaca preduzeća "Jastrebac" dogovoreno da se deset miliona dinara sa računa firme iskoristi za izmirivanje dugova prema radnicima i manjim poveriocima. Ostali poverioci tog preduzeća će sačekati prodaju imovine firme, rekao je on i upozorio da će bivši radnici "Jastrebca" nastaviti protest ako ne budu isplaćeni. Prodaja tog preduzeća trebalo bi da bude završena do 28. februara.

Bivši radnici "Jastrepca" su 19. januara blokirali upravnu zgradu preduzeća tražeći da im se izmire preostala potraživanja, kao i da se što pre završi stečaj i sprovede revizija stečaja firme.

Jastrebac trenutno duguje poveriocima 310 miliona dinara.

Mali akcionari traže raskid ugovora - 27.01.2010.

Udruženje manjinskih akcionara kruševačkog “Trajala“ traži raskid ugovora sa kupcem tog preduzeća – bugarskom kompanijom Brikel EAD.

Udruženje je najavilo da će, ukoliko Agencija za privatizaciju ne raskine kupoprodajni ugovor sa bugarskim kupcem, organizovati protest u krugu fabrike i ispred gradske skupštine u Kruševcu.

Miodrag Kostić, predsednik Upravnog odbora Udruženja koje, kako tvrdi, ima oko 5 000 članova, obavestio je novinare da će, na zahtev malih akcionara, Agencija za privatizaciju u “Trajal korporaciji“ sutra obaviti vanrednu kontrolu ispunjavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora.

"Ako ni posle toga Agencija ne odluči da raskine ugovora, mali akcionari će od 4. februara, za kada je zakazana skupština akcionara, započeti proteste do ispunjenja našeg zahteva", rekao je Kostić.

Prema podacima koje su izneli mali akcionari, račun korporacije “Trajal“ u blokadi je od 24. septembra 2008. godine, dug za doprinose za penzijsko osiguranje iznosi oko 680 miliona dinara, dugoročne obaveze firme od privatizacije povećane su na 110 miliona evra, a “Trajalove“ fabrike rade sa manje od 30 odsto kapaciteta. (B92)

Višak u Gradskoj upravi - 26.01.2010.

Gradska vlast nije ispoštovala kvotu o broju radnika u javnim ustanovama tako da će iz tog razloga Grad ostati bez 1,4 miliona dinara transfernih sredstava mesečno. Broj zaposlenih u Gradskoj upravi Kruševac biće smanjen sa 316 na 276 zaposlenih što je 42 radnika. (KruNet)

Župa dobila 10 miliona - 22.01.2010.

Hemijska industrija "Župa" dobila je od Ministarstva ekonomije pomoć u novcu od 10 miliona dinara. Novac koji je Župa dobila od Ministarstva uplaćen je na ime zdravstvenog osiguranja za 480 zaposlenih.Ovom uplatom radnicima su overene zdravstvene knjižice.

Živi zid na ulazu - 22.01.2010.

Blokada! Ovo nam je oteto! Sramota za grad i Srbiju! Uz ove parole, nalepljene na ulazna vrata, nekoliko stotina ogorčenih, nekadašnjih radnika GP "Jastrebac" u stečaju, blokadom ulaza paralisalo je nekoliko vitalnih republičkih i gradskih institucija, koje rade u bivšoj upravnoj zgradi nekadašnjeg građevinskog giganta.
- Sve dok nam ne isplate zaostale prinadležnosti, koje nam po zakonu o stečaju pripadaju, nijednom službeniku nećemo dozvoliti da uđe i ode na svoje radno mesto - rekao nam je u četvrtak Živomir Radovanović, član Odbora za zaštitu prava radnika GP "Jastrebac" u stečaju.
Radnici zahtevaju da se što pre okonča stečaj, najduži u Srbiji, započet još oktobra 2002. godine.
- Tražimo hitnu raspodelu oročena 22 miliona dinara sa računa firme i oko 70 odsto zaostalih potraživanja, koja sa kamatama, iznose nekoliko stotina miliona dinara. Od nas 1.320, okupilo se ovde tek oko trista, jer su neki, nemajući od čega da se leče, pomrli. Ljudi, koji žive van Kruševca, nemaju para ni za hleb, a kamoli za autobus.
Neimari su u četvrtak očekivali dolazak Dragutina Stefanovića, iz Agencije za privatizaciju, ali im je iz Beograda poručeno da on tek 26. januara može da dođe.
Bivši radnici su uvereni da je GP "Jastrebac" 2002. godine "gurnut u nezasluženi stečaj, jer su tada dugovi prema poverenicima iznosili tek polovinu vrednosti kapitala ove građevinske kuće".

PANIKA TRESE SLUŽBE
SA vrata bivše upravne zgrade GP "Jastrebac" vraćeno je više od sto zaposlenih u Rasinskom upravnom okrugu, ujedno i Republičkoj inspekciji, Školskoj upravi, Regionalnoj privrednoj komori, Istorijskom arhivu, Odeljenju za mlade... Prvi put u istoriji postojanja, inspekcija i Školska uprava ne mogu da obavljaju svoj posao, zabrinuto je apelovao Dragutin Veljković, načelnik RUO. Po njegovim rečima, otkazan je i simpozijum o carinskim zonama, koji je trebalo da u blokiranoj zgradi okupi brojne zvaničnike.(Autor: Z. AVRAMOVIĆ)

Posao dobilo 10.000 radnika - 19.01.2010.

Na području Rasinskog okruga 2009. godine sklopljeno je 10.614 ugovora o radu, od čega sa 6.870 sa licima koja su se nalazila na evidenciji nezaposlenih, objavila je kruševačka Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Direktor Filijale koja pokriva sve opštine Rasinskog okruga Predrag Marković rekao je da su polovinu zaposlenih u prošloj godini činile žene, te da je u tom periodu zaposleno i 12 osoba sa invaliditetom.

Slika: Sajam za zapošljavanje u Kruševcu

- Najviše ugovora sklopljeno je u Kruševcu - 6.091, a veliki uticaj na zapošljavanje sa evidencije nezaposlenih imale su mere aktivne politike zapošljavanja koje je u prošloj godini finansirala Vlada Srbije - kazao je Marković. On je dodao da je Filijala sa uvođenjem tih mera, od maja prošle godine počela da beleži pad broja nezaposlenih.

Kroz aktivne mere zapošljavanja posao u Rasinskom okrugu našlo je blizu 800 lica, otvoreno je 89 novih firmi, prvu šansu iskoristilo je 308 pripravnika, a Služba je u prošloj godini za sprovođenje tih programa i novčane naknade iz republičkog budžeta dobila oko 1,5 milijardi dinara.

- Činjenica da je Kruševac u budžetu za 2010. prvi put predvideo 30 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja, te da su slične odluke najavile i ostale lokalne samouprave, potkrepljuje naša očekivanja da će nivo sredstava iz republičke kase za naš okrug biti uvećan u odnosu na prethodnu godinu - ocenio je Marković.

Na evidenciji nezaposlenih na području Rasinskog okruga ima 27.684 osobe, od čega u Kruševcu 16.379. Osobama koje su na evidenciji nezaposlenih upućeno je ovih dana i upozorenje da će, ukoliko se ne budu redovno javljali Nacionalnoj službi i ne ispune ostale obaveze po preporuci svog savetodavca, biti brisani sa evidencije, što kao posledicu ima i gubitak šanse da iskoriste neki od programa aktivnog zapošljavanja. Nezaposleni, prema odredbama zakona, imaju obavezu da se Službi zapošljavaja javljaju na 90 dana, a lica koja su korisnici novčane naknade, na 30 dana.(Autor: Beta)

NIS otvorio novu pumpu - 18.01.2010.

U Kruševcu je u nedelju svečano otvorena prva novoizgrađena benzinska stanica NIS-a. Pumpa je otvorena kod gradskih bazena. Ovo je inače prva pumpa od kako je „Gaspromnjeft” ušao u Srbiju, kupovinom većinskog udela u toj naftnoj kompaniji, saopšteno je juče iz NIS-a.

Inače, radi se o potpuno automatizovanoj benzinskoj pumpi, u kojoj se kompletan rad obavlja elektronskim putem, a izgrađena je prema važećim svetskim tehničkim standardima, u skladu sa zahtevima savremenog tržišta i strogim ekološkim propisima.

NIS je posebnu pažnju posvetio zaštiti životne sredine i upravo zato, u benzinsku stanicu „Kruševac 1” ugrađeni su novi rezerovari sa duplim plaštom, kao i separatori za odvođenje zauljenih voda.

Nova stanica je počela je da uslužuje potrošače od početka meseca, a nova NIS pumpa je od 7. do 27. januara sprovodi akciju prodaje derivata sa popustom.Cena goriva je se prodaje po ceni nižoj za 3 dinara. Benzin 95 je 103,6 dinara, BMB - 103,6 dinara, Evro dizel - 101.8, D2 - 91,9 dinara po litru i Plin na ovoj pumpi iznosi 51 dinar.(Tanjug/KruNet)

Građevinari „Jastrepca“ potpisuju peticiju - 16.01.2010.

Maratonski stečaj u GP „Jastrebac“ od oktobra 2002. godine uveliko „gazi“ devetu godinu, ali i prava oko 1.320 nekadašnjih neimara. I pored mnogobrojnih protesta i nekoliko smena stečajnih upravnika, od oktobra 2002. do danas, optuštenim radnicima nije isplaćena ni polovina od davno izračunatih 307 miliona dinara, koji im po zakonu pripadaju, i kamate koje su odavno premašile 300 miliona.

Ogorčeni što se likvidacija firme čiji kvalitet gradnje i danas ima bolju prođu na tržištu nekretnina, odužila unedogled, ali i što ih je novi Zakon o stečaju iz 2004. gurnuo u četvrti, poslednji red poverilaca, bivši građevinari su u petak odlučili da radikalizuju svoj protest. Od 19. januara, na Bogojavljenje, otpočeće generalni protest ispred nekadašnje upravne zgrade GP „Jastrebac“.

U peticiji upućenoj na adrese nadležnih, počev od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, radnici traže da relevantne državne institucije preispitaju dosadašnje vođenje stečaja, što hitnije okončanje stečajne procedure i izmirenje svih obaveza prema radnicima. Protestovaćemo sve do ispunjenja zahteva, rekao nam je Milomir Vasiljević, čelnik Odbora. Uz „Jastrepčeve“ građevinare u petak je stalo i Veće Saveza samostalnih sindikata, na čelu sa Milenkom Mihajlovićem.(Z. A.)

Licitacija tezgi - 15.01.2010.

Polovinom ovog meseca, JP Poslovni centar će obaviti godišnju licitaciju tezgi na Novoj i Staroj pijaci u Kruševcu. Ukupno će zainteresovanim zakupcima biti ponuđeno 499 tezgi od čega na Novoj 282, a na Staroj 217 tezgi. Godišnji zakup je povećan za 3.000 dinara, tako da je ove godine početna cena 19 hiljada dinara.

Dnevna kvita iznosi 200 dinara,a mesečni zakup slobodnih tezgi je 3.455 dinara.

Jeftinije gorivo na novoj NIS pumpi - 14.01.2010.

Sa početkom godine u Kruševcu je počela je da radi nova, luksuzno opremljena, benzinska pumpa NIS-a. Ona se nalazi u Kosovskoj ulici kod bazena.

Ono što je interesantno u vezi ove nove benzinske pumpe pod nazivom "Kruševac 5 " je to da na ovoj pumpi građani mogu da kupe gorivo po jeftinijoj promo ceni. Cena goriva je od 7. pa do 27. janura se prodaje po ceni nižoj za 3 dinara po derivatu. Benzin 95 je 103,6 dinara, BMB - 103,6 dinara, Evro dizel - 101.8, D2 - 91,9 dinara po litru i Plin na ovoj pumpi iznosi 51 dinar.

Promo cene traju do 27. januara. (KruNet)

Velike firme nisu dobile vlasnike - 11.01.2010.

Većina velikih firmi u Kruševcu nije dobila nove vlasnike, kako je planirano, jer privatizacije nisu uspele. Hemijska industrija "Župa" i konfekcija "Zvezda" nisu privatizovane uprkos više pokušaja prodaje, brigu o IMK "14. oktobar" preuzela je država, dok je privatizacija Veterinarske stanice odložena. U 2009. godini prodata su samo dva preduzeća, "Savremeni dom" i "Kristal".

Nekadašnji drvni kombinat "Savremeni dom" nakon višegodišnje agonije i dve neuspešne aukcije u junu je kupila kompanija "Idea projekt" za 92.687.000 dinara. U trenutku prodaje ovo preduzeće je imalo manje od sto zaposlenih, a dvadesetak nezadovoljnih bivših radnika je staru godinu ispratilo protestima ispred fabričkog kruga jer tvrde da im novi vlasnici duguju šest rata za otpremnine, desetak zaostalih zarada odranije i povezivanje staža od 2006. godine do maja 2009. godine. Sa vlasnikom preduzeća "Kristal", koje se bavi zastakljivanjem i obradom stakla, firmom "Nikos", Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.

Tender za prodaju Hemijske industrije "Župa" podsećao je na latinoameričke sapunice jer su rokovi za dostavljanje obavezujuće ponude odlagani u nedogled da bi u novembru ipak bio proglašen neuspešnim. Uz socijalni program ovo preduzeće je napustilo 76 radnika, tako da "Župa" sada na platnom spisku ima oko 450 zaposlenih.
- Neizvesnost oko prodaje preduzeća negativno utiče na zaposlene jer smo ni na nebu ni na zemlji. Mnogi su bili na plaćenom ili neplaćenom odsustvu što dodatno povećava nervozu. Plate nam kasne više od četiri meseca, a u preduzeću ima dosta bračnih parova ili roditelja i dece što život čini još težim - priča Goran Apostolović, radnik ovog preduzeća, napominjući da je i plata kada stigne nedovoljna za najosnovnije potrebe jer iznosi oko 20.000 dinara.
Ni za konfekciju "Zvezda" nije bilo zainteresovanih na čak četiri aukcijske prodaje, a nova, peta po redu, zakazana je za 29. januar.
Za razliku od kolega iz drugih preduzeća, u IMK "14. oktobar" ne brinu previše što ni u 2009. godini nije bio raspisan tender za prodaju industrije. U toku je restrukturiranje preduzeća, a o tome da li će biti raspisan novi tender ili će "14. oktobar" dobiti strateškog partnera, poput "Zastave", odlučiće većinski vlasnik - država.
- Protekli period je pokazao da je bolje što nismo privatizovani jer su se mnogi opekli posle brzih prodaja. Radnici smatraju da ne treba da se žuri. Primanja su redovna, na svakih 15 dana i sasvim solidna za prosek na nivou grada, negde oko 25.000 dinara. Ono što je problem to je zastoj kod isplate obustava i drugih prinadležnosti - kaže Ljubiša Velimirović, predsednik Samostalnog sindikata IMK "14. oktobar".

Neprivatizovana preduzeća
Preduzeće / sadašnji broj radnika
IMK „14. oktobar“ 1.700
HI „Župa“ 450
Specijalna bolnica Ribarska banja 265
Konfekcija „Zvezda“ 210
Veterinarska stanica Kruševac 45 (Slaviša Milenković)

Još jedna rata pa gazda - 04.01.2010.

U jesen 2010. godine radnici kruševačkog „Jugoprevoza” uplatom poslednje rate postaće vlasnici firme. – Dajem sve od sebe, i kao radnik i kao akcionar. Jeste da su nam manje plate od onih koje primaju oni koji nisu suvlasnici. Možda je normalno da se zato radnik ljuti na akcionara, kaže Dejan Erčević, kondukter kruševačkog „Jugoprevoza”

U preduzeću su pre neki dan rezali kolač i slavili Svetog Nikolu. Danas se druže povodom Nove, 2010. godine. Polovinom januara će u hotelu „Rubin” napraviti šofersku zabavu.

Tako 650 radnika „Jugoprevoza” ulazi u novu poslovnu godinu. Veruju da su važni dobri međuljudski odnosi i jedinstvo, naročito onih 500 koji već pet godina uzastopno izdvajaju u proseku po hiljadu evra godišnje, da bi novembra 2010. godine postali vlasnici svog preduzeća. Zato očekuju da im Nova, 2010. godina, donese više radosti nego drugima. Jer, ne postaje se vlasnik firme svaki dan.

– Godine odricanja su pri kraju. Nije bilo lako ući u aukcijsko nadmetanje 2005. godine. Iz mnogo razloga, ali da podsetim samo na dva. Prvo, imali smo mnogo problema da dokažemo svoj udeo u vlasništvu posle privatizacije po zakonu o privatizaciji iz vremena premijera SFRJ Ante Markovića. Tada smo započeli mučni put za vlasništvo nad svojom firmom. Posle smo, 2005. godine, odlučili da idemo na aukciju. Nije bilo lako ubediti ljude, razuveriti brojne „neverne Tome”, pa odoleti pritiscima. Bilo je zainteresovanih, onih koji su ozbiljno razmišljali o ozbiljnoj firmi, ali i onih drugih. Ne znam da li je rano da kažem da je 24. novembra 2005. godine naš sindikat morao da sakupi pare za autobus, naš autobus, da krenemo za Beograd. Ubacili smo se između dva autobusa koji na redovnoj liniji voze putnike za Beograd. Išli smo za prvim autobusom, a šofer je imao obavezu da nas prati i stane ako nas neko, ne daj bože, zaustavi, da ne bismo stigli na aukciju. To je znao i vozač drugog autobusa. Stigli smo i kupili preduzeće. Platili smo ga šest puta više od početne cene – seća se Đorđe Stević Stevča, predsednik Samostalnog sindikata „Jugoprevoza”.

Poslednju ratu za otkup firme, da podsetimo, konzorcijum „Jugoprevoza”, sa Životom Cvetkovićem na čelu, sadašnji i ondašnji generalni direktor, u iznosu od 405.000 evra treba da plati novembra 2010. godine.(R.Stanković)