Država ih oštetila za milion evra - 05.09.2008.

Bivši radnici „Rubina“, njih oko 500, zahteva od Nacionalne službe za zapošljavanje da im isplate novčanu nadoknadu i doprinose koji su im uskraćeni nakon što su napustili preduzeće. Prema njihovim procenama, bivša firma i Nacionalna služba za zapošljavanje dužni su svakom od njih od 2.000 do 3.000 evra.

Bivši radnici „Rubina“, koji su sporazumno raskinuli radni odnos sa ovim preduzećem 2005. godine, tvrde da su im „Rubin“ i filijala Nacionalne službe zapošljavanja uskratili osnovne informacije, a time i pravo na novčanu nadoknadu.
- U nekoliko navrata tražili smo popunjavanje zahteva za ostvarivanje novčane nadoknade i uplatu doprinosa u Fond PIO, niko nam nije izašao u susret. Na sve moguće načine smo pokušali da dođemo do tih zahteva, ali smo odbijeni uz obrazloženje da nemamo pravo na nadoknadu jer smo primili otpremninu. Čak su u sporazum o raskidu radnog odnosa ubacili napomenu da smo upoznati sa tom činjenicom - ogorčena je Ljiljana Milosavljević, predsednica Udruženja građana „Radnici Rubina Kruševac“ sa 830 članova.
Bivši radnici tvrde da su u proseku oštećeni za više od 2.000 evra po osobi, ali i doprinose za Fond PIO.
- Da su nam dozvolili da popunimo zahteve sve bi bilo drugačije jer bi nam na birou išao staž. Ovako sam sama sebi morala da uplaćujem. Godinama smo davali novac Fondu za nezaposlene, a kada smo i sami ostali bez posla, uskratili su nam naša prava - tvrdi Gordana Petrović.
Mnogi radnici nisu bili informisani o svojim pravima, ali je onda Velizar Mijajlović samoinicijativno pokrenuo postupak i dobio presudu Vrhovnog suda da ima pravo na nadoknadu. To je pokrenulo i ostale radnike.
- Sada idemo po redovnom postupku. Prvi korak je podnošenje zahteva Nacionalnoj službi zapošljavanja, to jest ono što smo trebali da uradimo još 2005. godine da su nam dozvolili da popunimo obrasce. Očekujemo da zahteve podnese oko 400 bivših radnika „Rubina“ iz Kruševca i oko 80 iz Beograda - dodaje Ljiljana Milosavljević.
Ona napominje da će Udruženje „Bivši radnici Rubina“ podneti krivične prijave protiv Vlastimira Bekrića, bivšeg predsednika Sindikata „Rubina“, Milana Markovića, direktora pravnih poslova ove firme, i višeg direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Dragomira Milićevića zbog davanja lažnih informacija.
Predrag Marković, direktor filijale NSZ u Kruševcu, kaže da je u ovu službu stiglo oko 350 zahteva bivših radnika „Rubina“ i da su oni uzeti u postupak.
- Ko se sada javio prvi put, posle više od tri godine, biće odbijen jer su istekli svi rokovi jer je, recimo, maksimalni period za primanje nadoknade dve godine. Nisu svi slučajevi identični i biće posebno razmatrani a ko dobije negativan odgovor može da pokrene postupak kod suda. Važno je reći da postupak otpuštanja radnika 2005. godine i 2007. godine nije bio isti - ističe Predrag Marković.
U „Rubinu“ nisu bili raspoloženi da komentarišu zahteve svojih bivših radnika. Prema nekim informacijama, ovo nije jedini slučaj u Srbiji da je radnicima koji su ostali bez posla uskraćeno pravo na novčanu nadoknadu. (Autor: S. Milenković)

Rebalans budžeta - 05.09.2008.

Budžet je ove godine trebalo da bude od 2,16 do 2,2 milijarde dinara, ali će zbog slabijeg priliva sredstava uskoro biti urađen rebalans.

Prema sadašnjem pokazatelju on će biti između 1,8 i 1,9 milijardi dinara, što je za oko 300 miliona manje nego što je planirano. Razgovarao sam sa kolegama iz Kraljeva i Čačka koji takođe imaju slične probleme. Politička nestabilnost negativno utiče na privredu, tako da ćemo morati da radimo rebalans. Slično je bilo i 2003.godine, nakon akcije "Sablja". – rekao je Dragan Azdejković, gradonačelnik Kruševca.

Preregistracija domena do 10. septembra - 03.09.2008.

Imajući u vidu da je preregistracija .yu domena u domen .rs uveliko u toku, obaveštavamo i podsećamo, da postojeći vlasnici .yu domena do 10. 09. 2008. imaju pravo prednosti pri registraciji istoimenih .rs domena, koji su za njih bili rezervisani.

Pravo prednosti ističe 10. 09. 2008. u 12.00 časova, nakon čega će sve neiskorišćene rezervacije .rs domena biti puštene u slobodan promet 15. 09. 2008. u 12.00 časova.

Za više informacija pogledajte prilog kao i sajt: www.rnids.rs (izvor: PKK)

Posao za medicinske radnike - 03.09.2008.

Na osnovu konkursa Ministarstvo zdravlja, Zdravstveni centar u Kruševcu u stalni radni odnos je primio četiri lekara i 26 medicinskih sestara i tehničara. Dvojica lekara su primljena u Službi hitne pomoći, a po jedan u Anesteziji i Radiologiji, dok su medicinske sestre i tehničari raspoređeni u šest službi i odeljenja.

Dva preduzeća iz Rasinskog okruga na sajmu u Klagenfurtu - 30.08.2008.

Na 50. Međunarodnom sajmu drveta, drvne građe i opreme, koji je u toku u Klagenfurtu (Austrija) nalaze se i pretstavnici iz Rasinskog okruga i to "Kolarević" iz Ćićevca i pilana "Monada" iz Kruševca.

Pored njih iz Srbije su tu i "Mihas" iz Tutina, "Saga-drvo" iz Beograda i "Zlatić" iz Kraljeva, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ove godine je inače prvi put da svoj štand na sajmu imaju i srpski izvoznici drveta.

Sajam, na kome su se okupili izlagači iz dvadesetak zemalja, otvoren je u četvrtak u prisustvu najviših državnih zvaničnika Austrije, a srpski štand je posetila i austrijska ministarka spoljnih poslova Ursula Plasnik.

Sajam će trajati do 31. avgusta i očekuje se da će štandove u pet hala posetiti više od 500 privrednih delegacija iz svih zemalja EU.

Isplata otpremnina u Agroprometu - 26.08.2008.

Otpremninu od 240 evra po godini radnog staža dobilo je oko 30 radnika preduzeća Agropromet.

Novi vlasnik je radnicima isplatio sve zaostale zarade, poreze i doprinose, u skladu sa kolektivnim ugovorom

Do kraja naredne sedmice trebalo bi da budu isplaćeni i ostali, kaže predsednik Samostalnog sindikata Agroprometa Rade Jovanović. "Novi vlasnik preduzeća izdvojio je za isplatu po 240 evra po godini radnog staža za sva 74 radnika Agroprometa oko 380.000 hiljada evra".

Svi radnici Agroprometa proglašeni su tehnološkim viškom pošto je to preduzeće u aprilu ove godine preuzela beogradska firma KNN Sekjuriti (Security) čiji je vlasnik Gorana Starčević.

Na lokaciji gde se nalazilo sedište Agroprometa, preduzeća koja se bavilo trgovinom i servisiranjem vozila i poljoprivrednih mašina, gradi se objekat u koji bi polovinom naredne godine trebalo da se useli slovenački hipermarket Merkator koji će zapošljavati oko 250 radnika.

Agropromet je u proces privatizacije ušao sa problemima u poslovanju, a potom je prvo aukcijski, a zatim ustupanjem ugovora, promenio dva vlasnika.

Posle raskida kupoprodajnog ugovora, društveni kapital tog preduzeća prešao je u ruke Akcijskog fonda koji je početkom aprila većinski paket prodao beogradskoj firmi KNN Sekjuriti.

EBRD zainteresovana da kreditira projekte vodosnabdevanja - 21.08.2008.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Artur Šankler juče je u Kruševcu sa gradonačelnikom Draganom Azdejkovićem razgovarao o saradnji u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

Na sastanku je najviše reči bilo o projektu rekonstrukcije i proširenja kapaciteta fabrike vode u okviru izgradnje regionalnog sistema vodosnabdevanja sa jezera Čelije.
Šankler je rekao da je EBRD prepoznala važnost ulaganja u tu oblast, kao oblik direktne pomoći građanima da bolje žive.
"Kruševac je u prethodne četiri godine dosta uradio na poboljšanju infrastrukture, ali ima još problema, među kojima je i vodosnabdevanje, i biće nam drago da pomognemo u njihovom rešavanju.
Radujemo se nastavku razgovora i o ostalim infrastrukturnim projektima u ovom gradu", rekao je Šankler.
Azdejković naglasio je da je za Kruševac od ključne važnosti da Vlada Srbije da "zeleno svetlo" projektu vodosnabdevanja Kruševca, ali da grad do tada mora da ima spreman i deo sopstvenih sredstava za njegovu realizaciju.
"Za Kruševac i čitav Rasinski okrug je ovaj projekat od vitalne važnosti, da ne bismo došli u situaciju u kakvoj su danas Čačak ili Arilje. Mi sada ne znamo sa koliko će sredstava od potrebnih 12,5 miliona dinara, koliko vredi projekat, Vlada i donatori učestvovati, i zato je za nas značajno što je EBRD zainteresovana da nam povoljnim kreditima u tome pomogne", rekao je gradonačelnik Krusevca.
EBRD investira u Srbiji od 2001. godine, od kada je Srbija i jedan od akcionara te finansijske institucije.
Do sada je u više od 80 projekata u Srbiji iz fondova EBRD, u obliku dugoročnih kreditnih aranžmana sa dugim grejs periodom, investirano 1,2 milijarde evra što, prema rečima Šanklera, tu banku čini najvećim institucionalnim investitorom u Srbiji.

Merkator sledeće godine otvara hipermarket u Kruševcu - 19.08.2008.

Slovenački trgovinski lanac Merkator otvoriće polovinom 2009. godine hipermarket u Kruševcu, u koji će biti investirano 10 miliona evra, najavili su danas predstavnici Tehnogradnje, koja će obavljati radove na tom objektu.
Direktor kruševačke Tehnogradnje Janko Miletić rekao je da će Merkatorova prodavnica, površine 23.000 kvadratnih metara, biti izgrađena na lokaciji nekadašnjeg preduzeća Agropromet.
Investitor izgradnje je kompanije M centar grupa, strateški partner Merkatora u Srbiji, a otvaranjem hipermarketa će, kako se najavljuje, posao dobiti oko 250 radnika.

Frikom pobedio na tenderu za Novu slogu - 16.08.2008.

Kompanija Frikom, u vlasništvu hrvatskog Agrokora, prvorangirana je na tenderu za kupovinu 70 odsto kapitala trsteničke Nove sloge, u čijem sastavu je fabrika vode Mivela, saopštila Agencija za privatizaciju.

Kako se navodi u saopštenju, Frikom je ponudio četiri miliona evra za kupovinu poljoprivrednog preduzeća Nova sloga i investicioni program vredan 11 miliona evra.

Ponuda beogradskog Delta agrara, koji posluje u okviru Delta holdinga, proglašena je za drugorangiranu na tendru pošto je ponuđena cena od 3,3 miliona evra i pet miliona evra investicija.

Trećerangirani ponuđač je konzorcijum firmi Univerzal TPM iz Beograda i Plima M iz Kruševca s ponudom od 1,01 miliona evra i investicionim programom od 6,13 miliona evra.

Sva tri ponuđača su bezoslovno prihvatila minimalne obaveze iz socijalnog programa, navodi se u saopštenju.

Preduzeće Nova sloga je ekskluzivni korisnik prava na eksploataciju vode na polju Mivela kod Veluća, osam kilometara od Trstenika. Eksploataciono polje obuhvata 4.125 kvadrata, navodi se u privatizacionom prospektu preduzeća.

U periodu od 2001. do 2006. Nova sloga je prosečno proizvodila 4,4 miliona litara vode mivela godišnje. Mivela ima visok nivo magnezijuma.

Nova sloga se, pored toga što poseduje fabriku mineralne vode, bavi skladištenjem i preradom poljoprivrednih proizvoda. Poseduje i vinski podrum s destilerijom i punionicom pića, kapaciteta 7.000 tona, sušaru i fabriku začina, čajeva i zrnastih proizvoda.

Henkel Merima prodala vilu na Jastrepcu - 15.08.2008.

Kompanija "Henkel Merima" završila je pregovore oko prodaje svoje vile u izletištu Jastrebac beogradskoj kompaniji "I.P.Neimar". Vila koja je do sada pripadala "Henkel Merimi" je jedna od lepših jastrebačkih vila.

EAR finansira vodovod - 14.08.2008

Evropska agencije za rekonstrukciju i razvoj (EAR) finansira izgranju regionalnog vodovoda za svih šest opština Rasinskog okruga.

Projekt je predstavljen danas u Kruševcu, a njime je planirana izgradnja regionalnog sistema vodosnabdevanja sa jezera Ćelije, i povećanjem kapaciteta postrojenja za preradu vode sa sadašnjih 600 na 1.000 litara u sekundi, dugoročno biti rešen problem vodosnabdevanja.

Tim projektom će Rasinski okrug konkurisati za pretpristupne fondove Evropske unije.

Vrednost projekta je oko 13 miliona evra, lokalne samouprave su, delom iz sredstava NIP-a, a delom iz sopstvenih budžeta obezbedile četiri miliona, a iz evropskih fondova bi trebalo da se obezbedi devet miliona evra.

Vođa Programa podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave Kok van Shoten, rekao je da će predstavnici EAR-a podržati kruševački projekat pred Upravnim odborom republičke Vlade koji će 9. septembra odlučivati o tome koji projekti će dobiti sredstva iz IPA fondova.

"EAR je prošle godine sa 80.000 evra finansirala izradu studije izvodljivosti projekta koji obuhvata rekonstrukciju i proširenje kapaciteta fabrike vode u Majdevu i regionalnu distributivnu mrežu", rekao je van Shote.

On je dodao da je Kruševac jedan od kandidata za takozvano IPA finansiranje, te da će EAR preko republičke Vlade uticati da se taj projekat prihvati.

Van Shoten je rekao da će Srbija od 2009. godine iz IPA fondova za takve projekte dobijati po 35 miliona evra godišnje, a predstavnicima lokalnih vlasti sugerisao da o projektu regionalnog vodosnabdevanja detaljno upoznaju Ministarstvo finansija i Direkciju za vode.

Na sastanku je dogovoreno da se od predstavnika opština, lokalnih vodovodnih preduzeća, te predstavnika EAR-a i Direkcije za vode oformi radni tim koji bi do 9. septembra trebalo da kompletira tehničku dokumentaciju koja će biti prezentovana predstavnicima ministarstava koja čine Upravni odbor.

Kruševac na petom mestu u JIE- 12.08.2008

Svetska banka rangirala je Kruševac, prema uslovima za poslovanje, na peto mesto u jugoistočnoj Evropi i na drugo mesto u Srbiji.
Svetska banka je gradonačelniku Kruševca Draganu Azdejkoviću, u ime rukovodstva grada, dodelila priznanje za dobre uslove poslovanja koje pruža ovaj grad. U saopštenju Demokratske stranke Srbije se navodi da su gradovi rangirani na osnovu bodovanja više aspekata koji utiču na započinjanje posla - jednostavnost procedure, cijene taksi i brzina dobijanja dozvola.

Snažno nevreme prepolovilo rod - 11.08.2008

Snažno nevreme koje je u petak uveče pogodilo i kruševački kraj u atarima sela Mačkovac, Trebotin, Vrbnica, Gari nanelo je veliku štetu poljoprivrednicima. Najviše štete grad je naneo kukuruzu, duvanu, vinogradima i kako poljoprivrednici kažu, rod će biti prepolovljen, a negde neće ni imati šta da se bere.

Ko voli neka izvoli! - 05.08.2008

Zbog niske otkupne cene kupine, koju otkupljivači plaćaju od 15 do 20 dinara po kilogramu, velika količina ovog voća u okolini Kruševca ostaće neobrana. Poljoprivrednik Bratislav Spasojević iz Kohunja nudi svima koji to žele da besplatno oberu kupine za svoje potrebe, jer se njemu berba ne isplati.

Nestaje „Agropromet”, dolazi „Merkator” - 05.08.2008

Jednu lošu i jednu dobru vest ovog vikenda dobili su Kruševljani: prva – „Agropromet” nestaje iz spiska privrednih subjekata, druga – „Merkator” započinje gradnju hipermarketa u gradu pod Bagdalom.

Višegodišnja agonija društvenog preduzeća „Agropromet” privedena je kraju. Posle nesrećne aukcijske prodaje (2004) konzorcijumu fizičkih lica, sa Slavoljubom Janićijevićem na čelu, direktorom tog preduzeća, pa potresa zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i ustupanja ugovora novom vlasniku – Nenadu Bujkoviću, sa kojim je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor u februaru ove godine, upravo zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, Akcijski fond je akcije „Agroprometa” prodao beogradskoj firmi „KNN Sekjuriti” Gorana Starčevića. Onda je novi vlasnik odlučio da isplati zaostale zarade, 74 radnika proglasi tehnološkim viškom, ugasi preduzeće i omogući slovenačkom „Merkatoru” da na veoma atraktivnoj lokaciji u Kruševcu sagradi hipermarket. Izjavu da uskoro sledi izgradnja hipermarketa u Kruševcu dala je pre nekoliko dana u Kragujevcu i Stanka Čurović, direktor „Merkatora S”.

Minulog vikenda počelo je rušenje „Agroprometa” . ( Politika)

SPOLJNOTRGOVINSKA ROBNA RAZMENA RASINSKOG OKRUGA
ZA JANUAR - JUNI 2008.GOD. - 05.08.2008

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvoj polovini godine iznosi 327,083 miliona dolara, odnosno 212,259 miliona eura što u poređenju sa prošlom godinom je uvećano ?a 50,379 miliona eura.

Vrednost izvezene robe 150,319 miliona dolara, odnosno 97,835 miliona eura, dok ukupan uvoz iznosi 176,764 miliona dolara, odnosno 114,424 miliona eura.
U prvih šest meseci ostvaren je deficit od 26,446 miliona dolara, odnosno 16,589 miliona eura.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 85,03%, dok je na u istom periodu prošle godine iznosila 92,33%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga za perod januar – jun 2008.god bili su: Italija, Bosna i Hrecegovina, Crna Gora, Nemačka, Rumunija, i Makedonija.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvoj polovini 2008.godine bili su: Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska, Makedonija. (PKK) OPŠIRNIJE

U Rasinskom okrugu privatizaciju čeka 25 preduzeća - 04.08.2008

U Rasinskom okrugu do sada je prodato 55 preduzeća, na privatizaciju čeka još 25, pokazuju podaci Agencije za privatizaciju.

Najveći broj prodatih preduzeća je iz Kruševca i to 30, sledi Aleksandrovac sa 14, Trstenik sa četiri, Ćićevac tri i Brus i Varvarin sa po dva preduzeća.
Domaći kupci postali su novi vlasnici u 49 firmi, dok su stranci kupili šest preduzeća, a u ˝u tri slučaja reč je o bugarskim firmama, dve su austrijske i jedna rumunska.
Stranci su postali vlasnici najvećih kolektiva poput "Trajal korporacije", "Merime", "Dušana Petronijevića".
Do kraja godine, kada bi trebalo okončati proces privatizacije, trebalo bi da bude prodato još 25 preduzeća sa područja Rasinskog okruga, četiri tenderski, 16 aukcijski, a za još pet kolektiva nije određena metoda.
Za kruševačku HI "Župa" i trsteničku "Prvu petoletku" su objavljeni tenderi, dok IMK "14. oktobar" čeka javni poziv, a zaďż˝ "Novu Slogu" iz Trstenika je održana prva sednica tenderske komisije na kojoj je konstatovano da su pristigle tri validne ponude. ďż˝ Za 29. avugust zakazana je aukcija na kojoj će na prodaju biti ponuđeno preduzeće Mirko Tomić iz Zalogovca, koje se bavi uzgojem goveda i proizvodnjom mleka i trstenička Veterinarska stanica, a za 26. septembar zakazana je prodaja bruske Veterinarske stanice.

Plima Pek otkupila planiranu količinu pšenice - 01.08.2008

Pekarska industrija "Plima pek" iz Kruševca otkupila je 16.000 tona pšenice, što je 15 % više od planiranih količina, rekli su nam u ovoj kruševačkoj firmi."Dnevno je u proseku otkupljivano po 1.200 tona. Ova količina trebalo bi da podmiri potrebe pekara "Plima pek" i "Plima Vrnjci" koje dnevno proizvedu 42.000 vekni hleba, a snabdevaju osim šest opština Rasinskog okruga i Vrnjačku Banju i deo Kraljeva. Za one koji još nisu predali pšenicu to preduzeće nudi 16 dinara po kilogramu pšenice plus pet odsto na ime bespovratnog PDV-a.

Obljavljen tender za 1. Petoletku - 30.07.2008.

Agencija za privatizaciju objavila je Javni poziv za učešće na tenderu radi zajedničke prodaje kapitala Holding preduzeća Industrija hidraulike i pneumatike «Prva Petoletka» a.d. Trstenik i njegovih13 zavisnih društava. Javni poziv je objavljen u dnevnom listu «Politika». Krajnji rok za podnošenje konačnih obavezujućih ponuda je 15.10.2008., a kao preduslov za dostavljanje ponuda, učesnici na tenderu će morati da uplate depozit ili dostave licitacionu garanciju, i to u vrednosti od 200 hiljada evra. Jedan od uslova za podnošenje ponuda na tenderu je i taj da se zainteresovani ponuđač bavi proizvodnjom i/ili prometom kamiona i specijalnih vozila i/ili proizvodnjom delova i pribora za motorna vozila i/ili proizvodnjom karoserija za motorna vozila i/ili proizvodnjom metalnih proizvoda i/ili proizvodnjom mašina i uređaja i/ili trgovinom mašinama, uređajima i priborom najmanje 3 poslednje poslovne godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 40 miliona evra u poslednjoj okončanoj poslovnoj godini. (Izvor: PKK)

Prosek plate u Kruševcu - 23.07.2008.

Stanovnici Kruševca prosečno su u junu primali 28.404 dinara (april 28.916 dinara), prosek u Rasinskom okrugu je 25.700 dinara (april 26.665din.)
Prosečna neto plata koju su Kruševljani primali u junu je za oko 500 dinara dinara manja od aprilske, a na nivou Rasinskog okruga prosečna plata je niža za oko 1000 dinara. Prosečna neto plata je veća za oko tri hiljade dinara od januarske ali i pored toga naša opština pala je za nekoliko mesta na lestvici prosečnih plata opština u Srbiji.

Uglavnom , prosek primanja vade radnici koji radi u javnim preduzećima , tako da većina građana Rasinskog okruga ima realno dosta manja primanja.

Iz "Kruševacputa" odlazi oko 250 radnika - 20.07.2008.

"Kruševacput" će morati da napusti polovina zaposlenih, jer je prema proceni novog vlasnika za efikasno poslovanje dovoljno oko 250 radnika, saopšteno je juče iz tog preduzeća. Kako se navodi, "Kruševacput" ima oko 540 stalno zaposlenih i oko 60 sezonskih radnika, a troškovi zarade prelaze 30 odsto od ostvarenog prihoda tokom letnje sezone, a tokom zimskog perioda i preko 70 odsto, a za ovu delatnost sa visoko mehanizovanim radom troškovi radne snage ne bi trebalo da prelaze 15 odsto ostvarenih prihoda. Novi vlasnik je, kako se dodaje, prinuđen na restruktuiranje, imajući u vidu finansijski potencijal Rasinskog okruga, na čijem području preduzeće obavlja delatnost, postojeći broj zaposlenih i njihovu kvalifikacionu strukturu. "To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih na oko 250, što je, prema mišljenju vlasnika, dovoljan broj radnika za efikasno i uspešno poslovanje", navodi se u saopštenju. Zaposlenima su ponuđene stimulativne otpremnine, obračunate po Kolektivnom ugovoru i znatno povoljnije od otpremnina koje predviđa Zakon o radu, navodi se u saopštenju i dodaje da je u pitanju sporazumni prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca, a na bazi dobrovoljnosti. Vlasnik je spreman da sa pojedincima i grupacijama, na osnovu već iskazanog interesovanja, razgovara o tome da obavljanje pojedinih delova procesa rada prepusti njima kao samostalnim preduzetnicima, uz izvesne pogodnosti. Beogradska kompanija "Europark" je kupovinom 97 odsto akcija kruševačke putarske firme u februaru ove godine postala novi vlasnik "Kruševacputa", za šta je izdvojila oko 10 miliona evra. Tada je medijima rečeno da preduzeće nastavlja da posluje bez ikakvih potresa, te da novi vlasnici ne nameravaju da smanjuju broj zaposlenih.

Kruševac peti na listi po uslovima poslovanja na Balkanu - 15.07.2008.

Kruševac je peti na listi Svetske banke o uslovima poslovanja na Zapadnom Balkanu, i spred njega iz Srbije je samo Zrenjanin na 2. mestu. a od ukupno 22 grada šest zemalja. Ova rang lista gde je Kruševac peti je veoma značajna za dolazak stranih investicija koje su preko potrebne našem gradu.

Pored Kruševca i Zrenjanina, Užice je zauzelo 10. , Vranje 14. , a Beograd je zauzeo 13. mesto mesto. Regionalna lista o uslovima poslovanja je predstavljena u makedonskom gradu Bitolju, koji je proglašen za grad zapadnog Balkana sa najboljim uslovima poslovanja.

Iz izveštaja proizilazi da Srbija investitorima nudi dobre uslove u domenu upisa imovine i izvršenja ugovora, ali da je po izdavanju građevinskih dozvola gora od većine drugih zemalja zapadnog Balkana.

U Zrenjaninu investitori mogu najefikasnije da reše spor i obezbede izvršenje ugovora, za to im je potrebno 300 dana, što je u rangu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Za tu proceduru treba da izdvoje 25,7 odsto vrednosti koja je predmet spora.

Srpski gradovi su pri samom dnu po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola za skladište - Zrenjanin je na 13. mestu, Beograd na 16, Kruševac na 19, Vranje na 20, a Užice na 21. mestu.

Spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga - 14.07.2008.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Rasinskog okruga u prvih pet meseci 2008.god. iznosi 260,278 miliona dolara. U odnosu na prošlu godinu spoljnotrgovinska razmena je uvecana za 92,2 miliona dolara.

Vrednost izvezene robe 121,76 miliona dolara dok ukupan uvoz iznosi 138,518 miliona dolara.
U prvih pet meseci ostvaren je deficit od 16,758 miliona dolara, dok je za prva cetri meseca ostavren deficit od 2,9 miliona dolara, što zanci da se u maju više uvozilo nego izvozilo. Posmatrano u odnosu na prošlu godinu za isti period deficit je veci za oko 9 miliona dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosi oko 87,9%, dok je na nivou cele Srbije pokrivenost oko 46,6%.

Najzačaniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Rasinskog okruga za perod januar – maj bili su: Italija, Bosna i Hrecegovina, Nemacka, Rumunija, Crna Gora i Makedonija. Može se primetiti da je u poredenju sa istim periodom prošle godine izvoz najviše povecan u Rusku Federaciju i to za 289,62% i Mekedoniju za 249,75%.

U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prvih pet meseci 2008.god bili su: Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Mađarska, Makedonija. Što se tice uvoza Rasinski okrug je u poredenju sa istim periodom prošle godine povecao uvoz iz Ruske federacije za 610%, zatim iz Kine za 110%. opširnije

Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

PREZENTACIJA ULAGANJA U PRIVATNE KOMPANIJE - SEAF - South Balkan Fund B.V. - 08.07.2008. - 11.07.2008

Regionalna privredna komora Kruševac je juče organizovala prezentaciju američkog investicionog fonda SEAF South Balkan Fund gde su svi zainteresovani mogli da dobiju informaciju o tome kako da se finansira razvoj kompanije uz pomoć kapitala koji obezbeđuje SEAF. Predstavnici SEAF-a su izložiti investicione kriterijume koje koriste pri odabiru firmi u koje će investirati i bliže je objasnio prednosti partnerstva sa SEAF-om. Nakon izlaganja, veći deo vremena je bio rezervisan za pitanja učesnika.

SEAF je globalna investiciona kompanija, sa sedištem u Vašingtonu, koja investira u privatne kompanije širom sveta. Fond je aktivan u 20 zemalja i upravlja kapitalom od preko 500 miliona americkih dolara. Investitori SEAF-a na globalnom nivou su poznate medunarodne finansijske institucije kao sto su EBRD, IFC, USAID, FMO i SECO, kod kojih je fond izgradio veoma jaku reputaciju. SEAF je osnovan 1989. godine i do sada je investirao u preko 250 kompanija širom centralnoistocne i jugoistocne Evrope, Azije i Južne Amerike.
SEAF South Balkan Fund je investicioni fond u sastavu SEAF-a koji investira kapital u privatne kompanije u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Fond je profitnog karaktera i investira uglavnom u manjinske uloge (25-49% vlasništva) kroz proces dokapitalizacije. SEAF ulaže novcana sredstva izmedu EUR 300.000 i EUR 1.600.000 (prosecan iznos investicije po kompaniji je oko EUR 800.000). SEAF je aktivni investitor i kompanijama, pored kapitala za rast, pruža i neophodnu podršku u poslovanju kroz ekspertizu iz oblasti finansijskog, strateškog, operativnog i marketinškog menadžmenta. Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

Plima Pek otkupila planiranu količinu pšenice - 03.07.2008

Pekarska industrija "Plima pek" iz Kruševca otkupila je za nedelju dana 8.500 tona pšenice, što je nešto više od polovine planiranih količina, rekao je šef službe nabavke i sirovina u tom preduzeću Marjan Janićijević. "Dnevno u proseku otkupimo po 1.200 tona i očekujemo da će do kraja nedelje najveći deo od planiranih 16.000 tona biti dobavljen", kazao je Janićijević. Ta količina trebalo bi da podmiri potrebe pekara "Plima pek" i "Plima Vrnjci" koje dnevno proizvedu 42.000 vekni hleba, a snabdevaju osim šest opština Rasinskog okruga i Vrnjačku Banju i deo Kraljeva, kazao je on. To preduzeće trenutno nudi 16 dinara po kilogramu pšenice plus pet odsto na ime bespovratnog PDV-a. (Beta)

Kompanija ,,MarniI" u New York-u - 02.07.2008

Preduzeće "MARNI" D.O.O. (www.marni.co.yu) iz Kruševac i ove godine je bila izlagač na sajmu Summer Fancy Food Show 2008, koji se održavao od 29. juna do 1. jula u New Yourk-u, USA. "Marni" je nacionalni lider za proizvodnju i pakovanje šumskih pečuraka. "Marni" je posebno poznat po izvozu svezih pečuraka brojnim partnerima na tri kontinenta (Evropa, severna Amerika i Afrika). Učešće na ovogodišnjem sajmu Summer Fancy Food Show 2008. doprinelo je tome da kompanija Marni još jednom inostranom tržištu predstavi svoje visoko kvalitetne proizvode. (Izvor: PKK)

Prezentacija Srpskog kreditnog biroa - 30.06.2008.

Regionalna privredna komora Kruševac poziva da svi zinteresovani prisustvuju prezentaciji Srpskog kreditnog biroa d.o.o. iz Beograda koja će se održati u prostorijama Regionalne Privredne Komore Kruševac, dana 01. jula (utorak), sa početkom u 10,00 časova, vezano za povećanje procenta naplate potraživanja javnih i javno komunalnih preduzeća. (opširnije)

Regionalna privredna komora Kruševac moli da svi potvrdite prisustvo seminaru najkasnije do 30.06.2008. godine.
Osoba za kontakt Ljiljana Veljkovic, sekretar Odbora za komunalne delatnosti Regionalne Privredne Komore Kruševac, tel. 037/441-128, 418-520, faks 037/442-919 ili e-mailom na adresu ljiljana.veljkovic@komora.net. Izvor: Regionalna privredna komora Kruševac

Rumunski biznismen bi da kupi "14. oktobar " - 28.06.2008.

Rumunski biznismen Ovidiu Tender, koji je već ima investicija u Srbiji, želi da kupi industriju građevinskih mašina "14. oktobar" iz Kruševca.

Tender čeka da se formira nova vlada Srbije kako bi nastavio pregovore o privatizaciji, prenosi list Kotidianul. On nije želeo da precizira svoju ponudu ali je dodao da pored investicija treba imati u vidu i socijalni program koji on nudi, i planove za rad fabrike.

Tender je rumunskom listu rekao da on obično kupuje kompanije u teškom stanju i investira da bi im podigao vrednost. Ista je situacija sa srpskim kombinatom u vezi sa kojim već ima projekt dokapitalizacije i razvoja.

On smatra da je velika šansa to što će rumunska vlada u narednim godinama uložiti oko 30 milijardi evra u izgradnju puteva, a tehnička oprema kojom raspolažu rumunske firme je uvozna ili zastarela.

Fabrika iz Kruševca, proizvođač opreme za izgradnju puteva, može do postigne, pri maksimalnom kapacitetu, godišnju proizvodnju vrednu 300 miliona evra koja se po kvalitetu može uporediti sa u svetu poznatom američkom firmom "Caterpillar", rekao je Tender.

Ovidiu Tender se ubraja među najbogatije Rumune, sa imovinom vrednom od 600-620 miliona dolara. Nalazi se na listi najbogatijih 300 Rumuna časopisa "Kapital" koji u svojoj ranglisti polazi od imovine veće od 10 miliona dolara. Domeni njegovog poslovanja su industrija, nektretnine i usluge.

Tender je i ranije investirao u Srbiji gde je, kako se navodi, kupio fabriku lekova i fabriku za fermentiranje duvana.

Fiskalne kase „Made in Srbija-Kruševac" - 27.06.2008.

Poput svetskog brenda „Epl" koji je začet u garaži, i kruševačka firma za proizvodnju uređaja za prenos podataka putem GPRS tehnologije prve korake načinila je u jednom podrumu.

U vreme kada se većina kompanija sa ovih prostora bavila trgovinom, HCP iz Kruševca je kao firma sa malim obrtnim sredstvima videla svoju šansu da projektovanjem i proizvodnjom uređaja visoke tehnologije napreduje na domaćem i svetskom tržištu. Ovo preduzeće na čijem čelu je Milomir Trošić, naslednik je firme „Mobil saund elektronik" koja je osnovana1998. godine. Suvlasnici su Boban Mijailović i Sanja Krpić. Pod novim nazivom posluju poslednje četiri godine.

Poput vodećeg svetskog brenda „Epl" koji je začet u garaži, HCP je svoje prve korake napravio u podrumu jednog lokala u centru Kruševca. To ih nije sprečilo da postanu lider na tržištu jugoistočne Evrope u proizvodnji uređaja za prenos podataka putem GSM, GPRS tehnologije. Sada proizvode i fiskalne uređaje „HCP integra" koji su 100 odsto projektovani i proizvedeni u Srbiji, i poznati kao „srpske kase".Da nas prepoznaju po kvalitetu.

Jedinstveni su u našoj zemlji kao jedina kompanija koja ima zaokružen proces - razvoj, proizvodnju i plasman sličnih proizvoda. Istovremeno su, po rečima direktora HCP-a, najfleksibilniji na ovim prostorima i ističu se brzinom dizajniranja novog proizvoda po zahtevima kupca, a sve zahvaljujući mladom i stručnom timu koji čini 27 zaposlenih, među kojima je 13 inženjera elektronike, koje vodi diplomirani inženjer elektronike Boban Mijajlović.

Sastanak privrednika iz Kruševca sa direktorima predstavništva RPK Srbije u inostranstvu - 27.06.2008.

U cilju efikasnijeg predstavljanja privrede Srbije na inostranim tržištima i upoznavanja preduzeća sa radom predstavništava Privredne komore Srbije, njihovim mogućnostima za pružanje podrške nastupu na tržištima, kao i vrstama usluga koje mogu da pruže preduzećima u ustopstavljanju poslovnih kontakata i u privlačenju investicija, Privredna komora Srbije, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac danas organizuje

SASTANAK I RAZGOVORE PRIVREDNIKA SA DIREKTORIMA PREDSTAVNIŠTAVA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U INOSTRANSTVU

Sastanak će se održati danas, 27.juna (petak) 2008.godine u Kruševcu, sa početkom u
15 časova u sali Reginalne privredne komore Kruševac, Balkanska 63,

U razgovorima će učestvovati Goran Krasić, predsednik RPK Kruševac; Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS i direktori deset predstavništava PKS, i to:
1. Saša Gmijović RUSKA FEDERACIJA – Moskva, 2. Dr Zoran Bojović BOSNA I HERCEGOVINA-Sarajevo, 3. Ljubiša Mitić BUGARSKA – Sofija4. Gordana Zrnić BELGIJA – Brisel, 5. Ratko Ignjatović ITALIJA –Milano, 6. Mr Milanka Vučić NEMAČKA – Frankfurt, 7. Vera Vidović AUSTRIJA – Beč, 8. Mirko Atanacković RUMUNIJA –Temišvar, 9. Predrag Minić UKRAJINA – Kijev, 10. Vesna Pakaj, FRANCUSKA, Pariz. (izvor: RPK Kruševaca)

Međunarodne kompanije i lokalni ekonomski razvoj - 27.06.2008.

Imajući u vudu značaj ulaganja za ekonomski razvoj zemlje i ravnomeran regionalni razvoj, Privredna komora Srbije u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac i Biznis inkubatorom Opštine Kruševac organizuje tribinu na temu:

MEĐUNARONE KOMPANIJE I LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Sastanak će se održati danas, 27. juna (petak) 2008.godine u Kruševcu, sa početkom u 10 časova u sali Biznis Inkubatora u Kruševcu, adresa Jasički put bb.

Ključne teme Tribine:
- Neophodni lokalni uslovi i ambijent za dolazak internacionalnih kompanija
- Preduslovi za uključivanje lokalnih kompanija u lanac proizvodnje/usluga internacionalnih kompanija

Učesnici tribine su predstavnici Američke privredne komore, NALED-a koje će predvoditi
g-din Dejan Cvetoković, direktor Microsoft -a za Srbiju. Svoje ucešće su najavili i menadžeri velikih internacionalnih kompanija koji su investirali u Srbiju. (izvor: RPK Kruševaca)

U Biznis inkubatoru u Kruševcu radi 19 firmi - 24.06.2008.

U kruševačkom biznis inkubatoru trenutno radi 19 pretežno proizvodnih firmi, a ako bude zainteresovanih mogući su proširenje poslovnog prostora za oko 200 kvadrata i izgradnja proizvodne hale.

Osnovni cilj Biznis inkubatora je da preduzeća koja prođu kroz proces inkubacije budu sposobna da sama uspešno posluju na tržištu, otvaraju nova radna mesta, unapređuju nove tehnologije.

Projekat je realizovala Opština Kruševac u saradnji sa NIP-om i USAID-om.
Biznis inkubator je prva “greenfield” investicija takve vrste u Srbiji.

Osiguranje života - 24.06.2008.

U utorak 24. juna sa početkom u 11:00 časova u sali Regionalne privredne komore održaće se prezentacija na temu “Osiguranje života”. Prezentacija je u organizaciji Odbora za bankarstvo i osiguranje imovine i lica Regionalne privredne komore Kruševac, (Balkanska br.63 – zgrada GP „Jastrepca“, IV sprat).
Prezentaciju će održati g-đa Ljiljana Grbović, Regionalni direktor za prodaju životnih osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o.

Seminar na temu životno osiguranje namenjen je predstavnicima opština, sindikata, privrednim subjektima, udruženjima i svima koji planiraju ulaganje u svoju budućnost.
Današnji dinamičan stil života nosi i veću neizvesnost, raste potreba da se ljudi osiguraju, izaberu program osiguranja života u skladu sa sopstvenim zahtevima i finansijskim sredstvima, iako je veliki broj stanovništva sklon razmišljanju da je osiguranje „skupo“ i da i da nisu u mogućnosti da izdvajaju tolika sredstva.
Životno osiguranje je mogućnost da čovek osigura svoj život i budućnost svojih najbližih, i ne samo to , nego i mogućnost ulaganja u ličnu budućnost, kao i štednju, finansiranje školovanja dece, pokriće kredita kod banke, tako da životno osiguranje ima i funkciju dodatnog prihoda uz penziju.

U okviru teme Životna osiguranja biće razmatrani:

- Proizvodi životnih siguranja
- Koristi koje priužaju životna osiguranja (štednja i osiguranje)
- Ugovaranje polise osiguranja
- Vinkulacija polisa životnog osiguranja
- Zakonska regulativa

(izvor: RPK Kruševaca)

Treća sreća !? - 23.06.2008.

Agencija za privatizaciju objavila je treći tender za prodaju 69,9 odsto kapitala kruševačke hemijske industrije "Župa".

Fabriku je na osnovu socijalnog programa u vrednosti od 162 miliona dinara prošle godine napustilo 544 radnika

Na prodaju se nudi paket od 444.031 akcije, nominalne pojedinačne vrednosti 1.000 dinara, a kupac je obavezan da ponudi cenu za sve akcije jedinog prodizvođača hlora za dezinfekciju pijaće vode u Srbiji, pošto će i preostali akcionari biti pozvani da prodaju akcije nakon sklapanje kupoprodajong ugovora.

Tenderska dokumentacija biće dostupna od 7. jula, potencijalni kupci zahtev za njenu kupovinu mogu podneti do 8. septembra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 26. septembar.

Uslov za podnošenje ponude je uplata depozita ili dostavljanje licitacione garancije od 50.000 evra, a pravo učešća imaju ponuđači koji se bave proizvodnjom ili preradom hemijskih proizvoda u poslednje tri godine uz poslovni prihod od najmanje 10 miliona evra u 2007. godini.

Ne tenderu mogu da učestvuju i finansijski investitori koji posluju najmanje tri godine i imaju ukupnu aktivu veću od 25 miliona evra za 2007 godinu ili prihod veći od 15 miliona evra.

Generalni direktor "Župe" i zastupnik kapitala, Miroljub Milojević, rekao je da u tom preduzeću očekuju da im treći tender donese dobrog i pravog kupca koji će biti spreman da uloži u fabriku.

Prema njegovim rečcima, "Župa" ima 572 radnika, od kojih je trenutno angažovano 350 u dve od četiri celine, kalijumova hemija i flotaciona sredstva.

"Plate se redovno isplaćuju, a preduzeće ima nešto manje od dva miliona evra duga Komercijalnoj i Agrobanci i oko četiri miliona evra duguje državi za poreze i doprinose", naveo je Milojević.

Nauka u službi poljoprivrede - 21.06.2008.

Osim uspešnog istraživačko razvojnog rada, kruševački Institut za krmno bilje u saradnji sa poljoprivrednicima u praksi primenjuje naučna dostignuća te uspeva da obezbedi neophodne uslove za rad

Kruševački Institut za krmno bilje nedavno je uspešno završio trogodišnji projekat „Oplemenjiranje krmnih biljaka i unapređenje proizvodnje i iskorišćavanja stočne hrane“. U ovoj naučnoj instituciji kažu da bi uskoro trebalo da im bude odobren projekat koji će omogućiti normalan istraživačko razvojni rad u naredne tri godine.

Institut bi, prema njegovim rečima, uskoro trebalo da od Ministarstva za nauku dobije potvrdu o tome da je odobren projekat koji bi u naredne tri godine trebalo da omogući istraživački rad na tehnološkom razvoju i oplemenjivanju krmnog bilja, te proizvodnji stočne hrane. Sve ovo će imati značajan uticaj na razvoj stočarstva, ne samo u Rasinskom okrugu već i na području cele Srbije.

- Na tom projektu će osim 18 istraživača iz našeg Instituta biti angažovani i naučni radnici sa Agronomskog fakulteta iz Čačka i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna.

On je istakao da radnici Instituta insistiraju i na obrazovnim aktivnostima koje podrazumevaju obučavanje poljoprivrednika za primene novih tehnologija.

Institut trenutno ima 18 zaposlenih koji se bave naučno istraživačkim radom. Od ukupno 48 radnika polovina ima fakultetsko obrazovanje. (Grad)