Kultura

Ministar kulture otvara Vukov sabor - 07.09.2008.

Sedmodnevni programi 74. Vukovog sabora, koje će otvoriti ministar kulture Nebojša Bradić, počinju danas u Loznici.

Direktorka Centra za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici Dajana Đedović, koji sa gradom Loznica organizuje Sabor uz pomoć ministarstava kulture, ekonomije i regionalnog razvoja i nauke i tehnološkog razvoja, rekla je da će Bradić najpre posetiti Tršić.

Ministar će obići obnovljenu Vukovu spomen-kuću, Muzej Vukovih sabora i objekte tog jedinstvenog spomen-kompleksa za čiju rekonstrukciju i opremanje je prošle godine Ministarstvo ekonomije izdvojilo 9.000.000 dinara, navela je Đedovićeva.

Posle toga u Loznici će svečano početi Vukovi dani, a prvi je posvećen Banja Luci koja će najpre u Galeriji "Mina Karadžić" biti predstavljena izlozbom fotografija, a potom u dvorani Vukovog doma kulture "Gospođom ministarkom" Branislava Nušića u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske.

Na centralnoj svečanosti sledeće nedelje u Tršiću saborsku besedu imaće književnik Radovan Beli Marković

U Jadru će se potom svakodnevno odvijati ražnovrsni programi, sve do nedelje, kada će u Tršiću biti priređena centralna svečanost u okviru koje će biti osveštana obnovljena Vukova spomen-kuća, podignuta pre 75 godina, pred kojom je tada održan prvi Sabor.

U Tršiću će ponovo biti otvoren Muzej Vukovih sabora, a uslediće i predstavljanje monografije o 75 godina Vukog sabora koji predstavlja najstariju tradicionalnu manifestaciju u kulturi srpskog naroda.

Otkriven reljef Tračkog konjanika - 05.09.2008.

U selu Blato pored Pirota, iskopan je redak primerak bareljefa Tračanskog konjanika. Pretpostavlja se da potiče s kraja drugog ili početka trećeg veka naše ere.

Lokalitet Maglić u selu Blato nadomak Pirota - na kojem je otkriven bareljef Tračanskog vojnika na konju - jedinstven je po mnogo čemu.

Naime, na tom mestu na starim temeljima iz 15. veka počela je izgradnja crkve Svetog Germana. Upravo ispod temelja te stare crkve, iskopan je kod nas do sada najveći kamen sa izuzetnom predstavom Tračanskog konjanika.

"Kamen je bio ugrađen u temelje crkve iz 15. veka, znači upotrebljen je kao obični građevinski materijal sa obližnjeg svetilišta. Nismo ga odmah primetili jer je bio okrenut nadole", kaže arheolog Predrag Pejić.

Na osnovu ikonografskih odlika i umetničke obrade, pretpostavlja se da taj reljef datira s kraja drugog ili početka trećeg veka.

U blizini crkve Svetog Germana nalazi se i antički lokalitet "Grovište", pa se pretpostavlja da na tom prostoru ima rimskih bedema. Međutim prema rečima arheologa za detaljna istraživanja potrebna su velika novčana sredstva, kojih sada nema.

Kada je u pitanju tek otkriveni primerak Tračanskog konjanika, on će, dok traju radovi na obnovi crkve Svetog Germana, biti smešten u muzeju "Ponišavlja" u Pirotu, a stručnjaci i investitori odlučiće, gde će kasnije biti njegova trajna postavka.

Muzički instrumenti talentima - 04.09.2008.

Konkurs Beogradske dečje filharmonije za dodelu muzičkih instrumenata mladim talentima biće otvoren do 15. septembra. Rezultati konkursa biće objavljeni 2. oktobra.

U saopštenju Filharmonije se navodi da pravo učešća na konkursu imaju učenici osnovnih muzičkih škola u Srbiji i da zainteresovani mogu da konkurišu za dodelu instrumenata tako što će popuniti prijavu na internet sajtu Beogradske dečje filharmonije ili u prostorijama Fonda deca deci u Beogradu.

Prijava treba da sadrži kratku biografiju sa naznačenim učešćima i nagradama na koncertima, takmičenjima u zemlji i inostranstvu, kao i preporuku profesora.

O izboru dece kojoj će biti dodeljeni novi instrumenti, odlučuju članovi Upravnog odbora i stručni savet Beogradske dečje filharmonije na osnovu izuzetnih individualnih ostvarenja u muzici.

Instrumenti će biti dodeljeni najistaknutijim muzičkim talentima na neograničeno korišćenje i ostaće u vlasništvu Fonda deca deci, a rezultati konkursa biće objavljeni 2. oktobra.

U saopštenju se dodaje da je cilj projekta da podstakne i podrži razvoj najmlađih muzičkih talenata i da im se omogući nastup u renomiranim koncertnim salama Beograda i šire.

Cilj projekat je i da se vrati interes dece i roditelja za muzičke škole, da već od sledeće godine odziv u prvim razredima nižih muzičkih škola bude znatno veći, kao i da umetnička muzika bude osvežena novim zvezdama koje će još dugo trajati.

Goran Marković dobio nagradu za režiju u Montrealu - 03.09.2008.

Reditelj Goran Marković dobio je nagradu za najbolju režiju na upravo završenom filmskom festivalu u Montrealu za film "Turneja" koji je međunarodni žiri kritike FIPRESCI prethodno proglasio i najboljim ostvarenjem na tom festivalu.
Zvanični međunarodni žiri festivala u Montrealu dodelio je Markoviću nagradu za najbolju režiju u konkurenciji tridesetak svetskih autora, a nagrada je srpskom reditelju uručena u ponedeljak uveče na zatvaranju manifestacije, saopšteno je iz distributerske kuće "Tak".

Međunarodni žiri kritike FIPRESCI proglasio je "Turneju" najboljim filmom u konkurenciji 220 ostvarenja iz celog sveta, prikazanih u zvaničnom takmičarskom, ali i u pratećim programima festivala.

Producent filma, glumac Svetozar Cvetković, koji igra i jednu od glavnih uloga u Markovićevom ostvarenju, rekao je u ponedeljak da je "Turneja", koja je pre nekoliko večeri u Montrealu imala svetsku premijeru, a potom i dve reprizne projekcije, naišla na "izvanredan odziv i odlične reakcije publike".

Beogradska premijera "Turneje" predviđena je za 8. oktobar, rekao je Cvetković i dodao da je film dobio pozive da učestvuje na festivalima u Londonu, Pusanu (Južna Koreja) i Kairu, a u nedelju je pozvan i na filmski festival u Tokiju.

Vukićevićeva i Koprivica dobitnici nagrada "Grad teatra" - 03.09.2008.

Nagradu za dramsko stvaralaštvo na festivalu "Grad teatar" u Budvi dobila je baletska umetnica Sonja Vukićević, dok je nagradu za književno stvaralaštvo "Stefan Mitrov Ljubiša" dobio dramaturg i pisac Božo Koprivica.

Odluku o nagradi "Grad teatar" za dramsko stvaralaštvo doneo je žiri kojim je predsedavao Rajko Mihović, a ostali članovi bili su književni kritičar i teoretičar Božena Jelušić i direktor Crnogorskog narodnog pozorišta Janko Ljumović.

Ovogodišnji 22. festival otvorio je autorski projekat "Cirkus istorija" koji potpisuje Sonja Vukićević (režija, dizajn scene, kostimi i izbor muzike), inače prva BITEF-ova produkcija u četrdesetogodišnjoj istoriji ovog festivala.

Može se reći da je reč o najboljem programu ovogodišnjeg festivala, što je žiri i nagradio.

"Nagrada je Sonji Vukićević dodeljena za prepoznatljiv umetnički senzibilitet kojim se potvrdila kao režiser, koreograf i balerina, kao i za posvećenost dramskoj umetnosti i za vrhunski profesionalizam u svim oblicima pozorišnog delovanja", naveo je žiri u obrazloženju.

Žirijem za dodelu nagrade za književno stvaralaštvo, predsedavao je pisac Dragan Radulović, a članovi su bili urednica redakcije za kulturu TV Budva Biljana Komarica i književnica Svetlana Kalezić Radonjić.

Na zaključnoj sednici žiri za dodelu književne nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša" jednoglasno je doneo odluku o dobitniku nagrade za 2008. godinu.

Koprivica je deo stvaralačke energije i znanja uložio u festival 1989. godine kada je bio dramaturg pozorišne predstave "Kanjoš Macedonović" koja je još zaštitni znak festivala, 2003. godine bio je član Programskog saveta 17. festivala "Grad teatar" i jedan od selektora književnog programa, a 2007. godine dramaturg pozorišne predstave "Don Kristo".

Žiri je u obrazloženju naveo da je književno delo Boža Koprivice, iako je reč o autoru koji se uspešno bavi i dramaturgijom, suštinski obeleženo doslednim istraživanjem eseja, "sa strašću koja podjednako zanosi i autora i čitaoca".

Vagnerove praunuke nastavljaju tradiciju u Bajrojtu - 02.09.2008.

Praunuke velikog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera preuzeće kontrolu nad nemačkim festivalom “Vagnerove opere” nakon pobede u višegodišnjem porodičnom sporu, saopštila je Fondacija "Rihard Vagner" u Berlinu.

Kako je navedeno, Eva Vagner-Paskije (63) i njena polusestra Katarina Vagner (30) preuzeće brigu oko organizacije festivala u Bajrojtu.

"Želimo da očuvamo značaj festivala, ali tako što ćemo iskoristiti sve do sada izrečene kritike i upotrebiti ih kako bismo ga poboljšale", rekla je Katarina Vagner.

Bivši upravnik operske kuće u Bajrojtu Volfgang Vagner (89) prošlog meseca je napustio tu dužnost.

Nakon toga, došlo je do sukoba oko toga ko će biti novi upravnik i organizator festivala u Bajrojtu, dok su mogući naslednici bili dve praunuke, Eva i Katarina, i njihov rođak Nike Vagner (63).

Nakon Drugog svetskog rata, Volfgang Vagner i njegov brat Viland, otac Nikea, oživeli su ovu opersku kuću i vratili sjaj Vagnerovim operama.

Viland je ostavio značajn trag jer je pomogao u uvođenju novog požorišnog pokreta u kome reditelj ima slobodu da odluči na koji način će opera biti postavljena, čak iako bi to značilo odstupanje od originalne zamisli kompozitora.

Nakon Vilandove smrti 1966. godine, Volfgang je ostao jedini direktor Vagnerovog festivala.

Tokom četiri decenije, festival u Bajrojtu je postao kamen temeljac operske kulture u Nemačkoj i Evropi.

Danas obožavatelji Vagnerove muzike čekaju čak i po sedam godina na rezervaciju karata, a sve zbog toga što se nemački kompozitor Rihard Vagner smatra velikim operskim reformatorom.

Počev od "Holanđanina lutalice", Vagner je raskrstio s dotadašnjim stilom u operi i počeo je da sprovodi njenu modernizaciju.

Zagovarao je novu formu opere koju je nazivao "muzička drama", u kojoj su svi muzički i dramski elementi bili pomešani, dok je, u kompozicionim stilu, orkestar imao istu ulogu kao i pevači.

Opersku kuću u Bajrojtu, gradiću u blizini Minhena, Vagner je podigao još 1876. godine, kako bi imao adekvatan prostor za izvođenje svojih epskih opera kao što je ciklus "Prsten Nibelunga".

Pozorište, koje je nazvano "Bajrojt festšpilhaus", otvoreno je 1876. godine premijernim izvođenjem kompletnog ciklusa.

To je bio prvi Bajrojtski festival, godišnja svečanost kada se u ovoj operskoj kući izvode Vagnerova dela.

Književna inflacija - 02.09.2008.

I u domaćoj književnosti zabeležena je inflacija - imamo više od tri stotine književnih priznanja; dodeljuju ih u svakoj većoj varoši u Srbiji, a u nekima i više puta tokom godine. Čitaoci vole nagrađena dela ali se često razočaraju kada ih pročitaju.

Svaki pisac u Srbiji koji je napisao više od dve knjige a nije dobio nijednu književnu nagradu trebalo bi da se zabrine za svoje mesto u našoj kulturi, jer ovde se gotovo svakog dana dodeljuje literarno priznanje.

Prvo su nagrade dobijale imena velikih književnika potom lokalnih veličina u mestima gde priznanja dodeljuju, a sada se stiglo do naziva brda i delova srednjodnjovekovne opreme za ratovanje i ostale namene, pri čemu nije uvek kvalitet presudan da se nagrada dobije.

"Često je umesto kvaliteta književnog dela za priznanje važnija generacijska ili neka druga pripadnost", rekao je za RTS književni kritičar Vasa Pavković.

Uz to, mnoga istraživanja ukazuju da kada knjiga dobije nagradu, ona automatski dobija reklamu na koju se kupci najradije oslanjaju pri izboru literature, što određivanje kriterijuma pri dodeli nagrada čini veoma važnim i odgovornim poslom.

"Liste najprodavanjih knjiga u knjižarama i liste traženih u bibliotekama pokazuju da su nagrade najbolja reklama. Toga moraju biti svesni oni koji smišljaju nove nagrade i kao članovi žirija odlučuju o dobitnicima", izjavio je književnik Zoran Ivković.

Iako je Virdžinija Vulf rekla "da i najlošija knjiga zaslužuje da se poredi sa najboljom", treba da budemo oprezni pri izboru knjiga, jer, u današnje vreme, imamo malo trenutaka za prijatnu osamu koju smo skloni da zovemo - čitanje.

Novi roman Orhana Pamuka - 01.09.2008.

Turski pisac Orhan Pamuk, profesor komparativne književnosti na američkom Univerzitetu Kolumbija, objavio je novu knjigu u Turskoj, prvo delo nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost 2006. godine.

"Museum of Innocence" (Muzej nevinosti) je ljubavna priča između bogataša i njegove siromašne, daleke rođake, smeštena u današnji Istanbul, rodni grad pisca, rekao je Pamukov predstavnik Nihat Tuna.

Prvi prevod knjige koja broji 592 strane, biće dostupan za deset dana na nemačkom jeziku, dok je prevođenje na engleski u toku.

Pedesetšestogodišnji Pamuk u Turskoj važi za kontroverznog pisca, uprkos velikoj popularnosti i visokim tiražima.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, njegova dela prevedena su na više od pedeset jezika, a čak sedam miliona primeraka njegovih knjiga prodato je širom sveta.

Suđeno mu je za komentare o masovnim ubistvima koje su nad Jermenima počinili otomanski Turci u Prvom svetskom ratu, kao i o višedecenijskim borbama kurdskih separatista i turske vojske u jugoistočnim oblastima zemlje.

Iako su tužioci odustali od optužbi, i dalje postoji nezadovoljstvo zbog njegovih izjava.

Orhan Pamuk autor je dela "Zovem se Crveno", "Sneg", "Istanbul", "Bela tvrđava", "Dževdet-beg i njegovi sinovi", "Novi život".

Rimska noć u Viminacijumu - 01.09.2008.

U Mauzoleju arheološkog lokaliteta Viminacijum večeras će biti održan koncert Eme Šaplen, koju će pratiti kompozitor i pijanista Aleksandar Simić, hor i orkestar Radio-televizije Srbije i orkestar Ognjena Radivojevića.
Rimska noć u Viminacijumu nije samo scenski spektakl koji će, uz božanski glas francuske dive Eme Šaplen, dočarati i rimske običaje, to je i prilika da se skrene pažnja na kulturnu baštinu naše zemlje.

Pomoćnik ministra kulture za zaštitu kulturne baštine Miomir Korać rekao je da je koncert francuske operske dive prvi u okviru projekta "Opera Balkanika".

"Ideja je da na arheološkim lokalitetima u antičkom ambijentu dovodimo velike umetnike da bi spojili scenski, muzički, kulturni izraz i kulturnu ostavštinu u jednu celini koja bi posetiocima i umetnicima dala poseban doživljaj", objasnio je Korać u intervjuu Tanjugu.

Šaplenova će koncert održati u okviru carskog mauzoleja, a za tu priliku posebno se priprema ceo ambijent i moći će neposredno da primi oko 500 posetilaca.

Koncertu će prisustvovati brojne diplomate, kulturna i naučna elita Srbije i okolnih zemalja.

Za koncert u Viminacijumu organizovan je prevoz autobusima od Centra Sava u 16.30, 17.30 i 18.30. Do Kostolca se može stići i vozom Romantika, koji sa železničke stanice Beograd kreće u 16.15 časova. Koncert je za posetioce besplatan.

Bradić obišao Caričin grad - 30.08.2008.

Ministar kulture Srbije, Nebojša Bradić obišao je Caričin grad kod Lebana, jedan od lepših i značajnijih arheoloških lokaliteta na tlu Srbije.

Nebojša Bradić obećao je da će ministartsvo na čijem je čelu ubuduće ravnomernije raspoređivati sredstva za kultrna dešavanja i kulturne objekte u Srbiji.

Posle obilaska Caričinog grada, on je rekao da će njegovo ministartsvo voditi "jedinstvenu brigu" o kulturnim spomenicima.

"Ideja je da povežemo centar sa pokrajinama, gradovima i opštinama, da uspostavimo jedan dinamičan mehanizam gde će ljudi prepoznavati naše ministarstvo i kulturu kao jedinstvenu brigu", kazao je Bradić.

Ministar kulture je obećao da će njegovo ministarstvo izdvojiti sredstva za konzervaciju jednog od najvećih podnih mozaika u Caričinom gradu, ali i sredstva da se to arheološko nalazište prikaže, kako je rekao, u svoj svojoj lepoti.

Caričin grad ili Justinijana prima je kasnoantički ili ranovizantijski lokalitet, koji se istražuje duže od pedeset godina.

Pokušavajući da dokažu da je to rodno mesto velikog vizantijskog Imperatora i reformatora Justinijana I, cvoj radni vek njemu su posvetili Đorđe Mano Zisi i Vladeta Kandić, obojica direktori Narodnog muzeja u Beogradu i veliki srpski arheolozi.

Svojim impozantnim bazilikama sa podnim mozaicima, teatrom, termama i ogromnom površinom koju je zahvatao Justnijana prima je bio za to vreme ogroman i vrlo bogat grad.

Smešten na obroncima Radan planine, Caričin grad spada u lepše ambijantalne celine koja je prošlost ostavila Srbiji.

U prodaji manje poznata proza Desanke Maksimović - 29.08.2008.

Desanka Maksimović, jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti 20. veka, u deceniji pred početak Drugog svetskog rata pisala je priče za najmlađe čitaoce, koje su objavljivane u „Politici za decu“. Od tog vremena do danas, većina priča nije ponovo štampana.

Tu manje poznatu prozu Desanke Maksimović, sabrao je i kao trilogiju priredio Dragan Lakićević, dok ih je pod nazivom „Desanka priča", u biblioteci „Mali zabavnik", objavila Srpska književna zadruga.

„Čujem da deca misle kako priče koje pričam nisu istinite, ali ja to ne priznajem. Jer da se sve to nije zbilja dogodilo, otkud bih znala", kazivala je Desanka Maksimović na početku priče „Zašto putnici pevaju".

To je jedna od pripovesti s religioznim motivima koje se, s obzirom na politiku i ideologiju nisu preštampavale u drugoj polovini prošlog veka, čak ni u danima velike slave pesnikinje.

Osim tih „Pobožnih priča" u trilogiji su i „Priče o kucama" i knjiga bajki „Vilina kći". Vedrina, igra i priroda osnovni su elementi te proze. Iako su u pitanju priče za decu, Desanka ne izbegava mračne teme i ne ulepšava život.

Srpska književna zadruga podržavala je Desanku kao mladog autora: objavila joj je poslednju knjigu za života, i dodelila joj je nagradu za životno delo.

„Priče Desanke Maksimović spoj su tradicionalnog i modernog. Iako su napisane pre više od pola veka, one odišu verom, nadom i ljubavlju, i zato su i danas korisne, podučavaju i vaspitavaju", rekao je Dragan Lakićević.

"Književna zona" u Kragujevcu - 27.08.2008.

U Kragujevcu će od 26. avgusta do 6. septembra biti održan treći sajam knjiga "Književna zona" koji će otvoriti književnik Draško Ređep.

Ređep je, kako su saopštili predstavnici "Šumadija sajma", ove godine proglašen počasnim građaninom Kragujevca.

"Na 350 kvadratnih metara na otvorenom prostoru u pešačkoj zoni u centru grada knjige će izložiti 35 izlagača iz zemlje", rekla je na konferenciji za novinare direktor marketinga "Šumadija sajma" Sanja Stamenković-Rašević.

Tokom trajanja sajma održavaće se svakodnevno književne večeri koje su ove godine posvećene satiričaru Radoju Domanoviću, povodom sto godina od njegove smrti.

Poslednjeg dana letnje prodajne izložbe knjiga u Dobrači kod Kragujevca biće održana manifestacija "Milenini izvori", posvećena poeziji Milene Jovović.

Pronađeno arhivsko blago - 26.08.2008.

U depou Arhiva Srbije pronađena je arhivska građa decenijama neobrađena i nepoznata istoričarima koja otkriva nove pojedinosti od značaja za proučavanje istorije Srbije 19. i 20. veka, saopštava Arhiv.

Među novootkrivenim dokumentima su pismo vožda Karađorđa Petrovića vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1908. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860, akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra I Karađorđevića na presto Srbije 1903. godine i mnoga druga.

Dokumenti su, kako je navedeno u saopštenju, pronađeni van fondova arhiva u zapečaćenim kartonskim kutijama sa oznakom "razno" i "za škartiranje".

Do uvida u stanje te građe došlo se pregledom depoa koji se obavlja tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.

Imaujući u vidu to otkriće i zabrinjavajuće stanje u kojem je ta, delom oštećena, arhivska građa pronađena, direkcija Arhiva je uputila poziv ministru kulture Nebojši Bradiću koji će sutra posetiti Arhiv Srbije.

Narednih dana, kako je najavljeno, biće održana konferencija za novinare kako bi se javnosti predstavile pojedinosti o pronađenim dokumentima.

"Srce Sarajeva" za film “Bjuik rivijera” - 25.08.2008.

Film "Bjuik Rivijera" hrvatskog režisera Gorana Rušinovića osvojio je nagradu Srce Sarajeva kao najbolji film 14. Sarajevo film festivala.

U takmičarskom programu u kategoriji igrani film specijalnu nagradu žirija osvojio je austrijski film "Mart" režisera Klausa Handla.

Nagradu Srce Sarajeva za najboljeg glumca podelili su glavni protagonisti "Bjuik Rivijere" Leon Lučev i Slavko Štimac, dok je za najbolju glumicu proglašena Ajča Damgači, za ulogu u turskom filmu "Moj Marlon Brando".

Film "Bjuik Rivijera", u hrvatsko-bosansko-nemačko-američkoj koprodukciji, rađen je po romanu Miljenka Jergovića, koji je bio i koscenarista.

Film govori o sudbonosnom susretu Bošnjaka Hasana (Štimac) i Srbina Vuke (Lučev), emigranata iz BiH koji su u vreme rata 1990-ih potražili novi život u Americi.

Žiri za nagradu u kategoriji igrani film činili su turski režiser Nuri Bilge Čejlan, kao predsednik žirija, britanski režiser Hju Hadson, hrvatska glumica Marija Škaričić, osnivač i direktor kompanije Meč fektori Mihael Veber i umetnička direktorka Taormina film festivala Debora Jang.

U takmičarskom programu kratki film, nagradu Srce Sarajeva za najbolji film osvojio je bosanski film "Tolerantia" Ivana Ramadana, dok je za najbolji dokumetarni film proglašen "Koridor br.8" bugarskog režisera Borisa Despodova.

Odbor Sarajevo Film Festivala dodelio je producentkinji Ket Vilijers posebno priznanje Srce Sarajeva 2008, za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i za podršku razvoju sarajevskogfestivala.

Kako je saopšteno u obrazloženju, Ket Vilijers je producirala neka od remek-dela kinematografije balkanskog regiona, između ostalih i filmove "Posle kiše" Milča Mančevskog i "Ničija zemlja" Danisa Tanovića, koji je 2002. godine osvojio Oskara za najbolji strani film.

Na ovogodišnjem 14. Sarajevo film festivalu, koji je otvoren 15. avgusta, publika je mogla da vidi 174 filmskih ostvarenja iz 32 zemlje.