| Srbija bira 13. marta! - 11.03.2010.
   U subotu, 13. marta u 21 čas u direktnom prenosu na Prvom programu RTS-a Srbija bira svog predstavnika za ovogodišnje, 55. po redu takmičenje „Pesma Evrovizije“. Domaćin večeri biće Goran Bregović, a finalisti su Emina Jahović, Oliver Katić i Milan Stanković. U revijalnom delu nastupaju nekadašnji učesnici Eurosonga, kao i muzičke zvezde sa naših prostora.
U okviru emisije „Tri pa jedna za Oslo", gledaoci RTS-a imaće priliku da premijerno čuju tri kompozicije eminentnog autora Gorana Bregovića u izvođenju Emine Jahović, Olivera Katića i Milana Stankovića. (Imena izvođača data su po azbučnom redu, a redosled njihovog nastupa biće određen, u direktnom prenosu, na početku emisije). Glasovi publike odlučiće ko će od njih troje predstavljati Srbiju na Eurosongu.
Nakon audicije na kojoj su učestvovali Željko Vasić, Milan Stanković, Minja Samardžić, Emina Jahović, Marija Lazić, Nenad Ćeranić, Oliver Katić, Jelena Marković, Marko Vulinović i Adil Maksutović, Radio-televizija Srbije i Goran Bregović odlučili su da na finalnoj večeri nastupaju Milan Stanković, Emina Jahović i Oliver Katić uz vokalnu pratnju Jelene Marković.
U revijalnom delu programa nastupiće dosadašnji učesnici "Pesme Evrovizije": Jelena Tomašević, Marija Šerifović i Marko Kon, ali i velike muzičke zvezde sa ovih prostora Zdravko Čolić, Severina i grupa "Regina". Svi oni pevaće kompozicije Gorana Bregovića.
Pored revijalnog dela emisije, finalisti će takmičarske kompozicije izvesti dva puta, kako bi omogućili gledaocima da što lakše odaberu predstavnika Srbije u Norveškoj maja ove godine.
U emisiji će biti i dokumentarnih segmenata načinjenih na audiciji u studiju Gorana Bregovića, što obuhvata i izjave i nastup pozvanih interpretatora, komentare o saradnji sa kompozitorom i izjavu samog autora.
Domaćin emisije "Tri pa jedna za Oslo" biće i sam Bregović sa svojim "Orkestrom za svadbe i sahrane". (RTS)
Vinča menja udžbenike arheologije - 08.03.2010.
Pronađeni najstariji tehnološki ostaci bakra i zgure na lokalitetu Belovode. To su dokazi da se prva svetska industrijska revolucija desila na Balkanu pre 7.000 godina, ocenjuje arheološkinja Miljana Radivojević.
U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina, dogodila se prva industrijska revolucija, otkrila je mlada arheološkinja iz Srbije Miljana Radivojević, koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Univerziteta Koledž u Londonu.
Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi, za koje se do sada smatralo da ih nema, rekla je Radivojević novinarima u Narodnom muzeju u Beogradu, u kojem, zajedno sa svojim mentorom Tilom Rerenom, nastavlja istraživanje.
"Pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško pronaći u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima, oni su pronađeni", istakla je Radivojević.
Zgura - dokaz tehnološke obrade metala
Mlada arheološkinja je objasnila da je najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode pronalazak malih komadića zgure, tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju šta se dogođalo u prošlosti.
Mi iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, koje su bile temperarature, kakvi su bili tehnološki procesi, koja je bila vrsta rude, dodala je Radivojević.
"Znajući da se to događa ovde, na Balkanu, mi imamo puno prava da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope i sveta", naglasila je Radivojević.
Do sada je, kako je naglasila Radivojević, postojao jedan pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehološki napredak nastali na Bliskom istoku.
"Ovo je pogled odavde, sa Balkana. Sa jedne istance, mi možemo tvrditi da u ljudskom društvu ideje nastaju na više mesta u svetu", naglasila je ona i poručila da rezultat ovog istraživanja pokazuje da ne postoji jedan izvor svemudrosti i napretka sveta.
Mlada naučnica je najavila da će prvi deo rezultata istraživanja biti dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Možemo očekivati da će se rezultati istraživanja za pet do deset godina naći u udžbenicima.
Radivojević je naglasila da finansijska konstrukcija istraživanja nije završena, jer fali još novca za treću godinu studija.
Britanska vlada je platila polovinu celokupne sume koja iznosi 90.000 funti, koja je naišla i na razumevanje ministarstava kulture i nauke u Srbiji, Fonda za mlade talente i još nekoliko finansijera koji imaju interes za ovo istraživanje.
Reren: Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo pre Bliskog istoka
Profesor na Institutu za arheologiju na Univerzitetu Koledž u Londonu Tilo Reren objasnio je da je Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.
Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alatki od kamena.
To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina, poručio je Reren.
Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što mi danas mislimo, ali je princip isti, naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.
Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao nosilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Intitutom za arheologiju iz Londona.
Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara.
"To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje. Nažalost, sredstva su skromna", rekao je Šljivar. On se nada da će posle ovih izuzetnih nalaza dobiti više sredstava za dalja istraživanja.(RTS)
Srpska muzika u američkim crkvama - 03.03.2010.
Kompozicije S. Mokranjca, S. Hristića, R. Maksimovića, A. Vrebalov i Ivana Mudija na koncertima hora iz Portlanda
Portland – Hor „Kapela Romana“ („Cappella Romana“), sa dirigentom Ivanom Mudijem, izveo je februara, u punoj katedrali Svete Marije u Portlandu (Oregon, SAD), koncert nazvan „Opelo Stevana Hristića i srpska pravoslavna horska muzika”. Sutradan sesve ponovilo, ali u Sijetlu, u grčkoj pravoslavnoj crkvi Sveti Dimitrije.
Ovaj profesionalni hor osnovao je, 1991. u Portlandu, dr Aleksandar Lingas, profesor univerziteta u Londonu. „Kapela Romana“ neguje muzičku tradiciju istočne i zapadne hrišćanske crkve kroz dela rane i savremene muzike, uz posebnu posvećenost vizantijskom i starom slovenskom muzičkom nasleđu koje izvodi na izvornim jezicima. Dosad su izdali 13 kompakt-diskova i razvili saradnju s kompozitorima i dirigentima čiji su afiniteti podudarni s programskom estetikom ansambla (Arvo Part, Džon Tavener, Ivan Mudi).
Zahvaljujući stručnim kontaktima Ivana Mudija u Novom Sadu i Beogradu, srpska umetnička muzika se u poslednjih nekoliko godina ustalila na repertoaru ovog hora. Britanski kompozitor, dirigent, muzički pisac i pravoslavni sveštenik, Mudi je kroz saradnju sa našim muzikolozima razvio posebno interesovanje za tradiciju srpskog liturgijskog pojanja, od srednjovekovnog, pa do savremenog izraza u duhovnoj muzici. Svoj doživljaj bogatog i specifičnog srpskog nasleđa predstavio je kompozicijom „Sedam himni Svetome Savi”, koja je sada premijerno izvedena u Americi. A sve to u programu sa Hristićevim „Opelom u b-molu”, sa „Stihirom“ za muške glasove, naknadno napisanom na liturgijsku poeziju Teodosija Hilandarca (13–14. vek), sa „Rođenjem Hristovim” Aleksandre Vrebalov, sa kompozicijama „Miličin plač“ (iz „Pasije svetoga kneza Lazara) i „Tebe Boga hvalim” Rajka Maksimovića, te sa „Veličanijem” Stevana Mokranjca na kraju. Mudi za svoju muziku kaže da iako „tehnički“ nije srpska, njene su veze sa Srbijom mnogostruke.
Propratni koncertni program štampan je na dvadeset stranica velikog formata i sadrži podrobne podatke o kompozitorima i delima, kao i tekstove svih izvedenih kompozicija na srpskom i engleskom jeziku.(Jelena Simonović-Šif)
Bradić za decentralizaciju kulture - 24.02.2010.
 Promovišući projekat "Srbija u Srbiji" ministar kulture Nebojša Bradić rekao da decentralizaciju kulture shvata kao suštinsku demokratizaciju.
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je u Nišu da je cilj projekta njegovog resornog ministarstva "Srbija u Srbiji" da kulturu učini mobilnijom i dinamičnijom.
"Važno je postići održivo partnerstvo nacionalnih institucija i gradskih i lokalnih sredina. Projekat je pokrenut sa ciljem da kulturu učini mobilnijom i dinamičnijom, što se, pre svega, odnosi na nacionalne institucije kulture", rekao je Bradić na konferenciji za novinare u Nišu.
Bradić je ocenio da decentralizaciju kulture shvata kao suštinsku demokratizaciju kulture.
"Sledeća faza je ojačavanje kapaciteta instuticija kulture koje će nastaviti samostalnu saradnju, bez posrednika, ili uz podršku Ministarstva kulture, pronalazeći svoje prostore i u drugim mestima i na drugim scenama u Srbiji", rekao je ministar kulture.
Niška "Umetnost davanja" je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, a u okviru projekta "Srbija u Srbiji" ugostila nekoliko velikih rediteljskih i glumačkih imena domaće pozorišne scene, kao i eminentne muzičke izvođače.
Cilj projekta "Umetnost davanja" jeste da pokrene i preokrene kulturnu sredinu Srbije, da promeni postojeći centralizovani pristup kulturnim sadržajima i zameni ga novim, oličenim u decentralizovanoj kulturnoj mreži.
Nišlije su do sada, u okviru te saradnje, imale priliku da vide četiri pozorišne, jednu opersku predstavu i jedan koncert klasične muzike.(RTS)
Zlatni medved turskom filmu - 21.02.2010.
Nagrada "Zlatni medved" za najbolji film na 60. Berlinskom festivalu dodeljena je juče turskom filmu "Honey" (Med), dok je za najboljeg režisera proglašen Roman Polanski za film "Skriveni pisac".
Film "Honey", na turskom "Bal", je priča o šestogodišnjem dečaku koji odlazi u šumu da traži svoga oca koji je zarađivao za život skupljajući med u šumi.
Kako se Polanski nalazi u kućnom pritvoru u Švajcarskoj, nagradu je umesto njega primio producent Alen Sard, javile su svetske agencije.
Nagrada žirija otišla je rumunskom filmu "If I Want to Whistle, i Whistle".
Za najbolju glumicu proglašena je Šinobu Teradžima, koja je igrala u japanskom filmu "Caterpillar", a nagradu za najboljeg glumca dele Grigori Dobrigin i Sergej Puskepalis, koji su se pojavili u ruskom filmu "How i Ended This Summer" (Kako sam završio ovo leto). Taj film je dobio i nagradu za izvanredan doprinos umetnosti.
Berlinale je otvoren 11. februara, a zvanično će se završiti sutra, 21. februara. Na festivalu je prikazano 400 filmova, od kojih se 20 takmičilo za "Zlatnog medveda".(Tanjug)
Danas počinje Fest - 19.02.2010.
 Međunarodni filmski festival - Fest, 38. po redu, koji danas počinje, svečano će otvoriti glumac, reditelj i producent i član Odbora Festa Ljubiša - Smoki Samardžić.
Posle svečanog otvaranja u velikoj dvorani Centra "Sava", publika će imati priliku da pogleda novi film Alekseja Balabanova "Morfijum", koji je zasnovan na priči Mihaila Bulgakova "Beleške mladog lekara".
Na Festu će do 28. februara biti prikazana 64 filma iz oko 30 zemalja, u okviru tradicionalnih programskih celina - "Horizonti", sa najboljim ostvarenjima sa svetskih festivala, takmičarski program "Evropa van Evrope i dokumentarni ciklus "Činjenice i slagalice".
Na Festu su i programi "Otkrića", "Fantazija", uz specijalni kratki program - osvrt na izraelski film i prateći program sa izborom naslova koji su otvarali festival.
U takmičarskoj selekciji nalazi se 8 filmova, a o pobedniku će odlučiti žiri:
Alisa Simon, filmski kritičar magazina "Variety" i član žirija mnogih svetskih festivala (Pusan, Montreal, Karlove Vari i drugi), Labina Mitevska, glumica (filmovi: "Pre kiše", "Dobro došli u Sarajevo", "Želi me") i producentkinja (film: "Ja sam iz Titovog Velesa") i Dubravka Lakić, filmski kritičar.(GlasJavnosti)
Obeleženo 184 godine Matice srpske - 17.02.2010.
Uručenjem "Zmajeve nagrade" pesniku Slobodanu Zubanoviću i besedom profesora Sime Avramovića posvećenoj Sretenjskom ustavu u Novom Sadu obeležna 184. godišnjica Matice srpske.
Besedom profesora Sime Avramovića o Sretenjskom ustavu i uručenjem "Zmajeve nagrade" pesniku Slobodanu Zubanoviću na svečanoj sednici u Novom Sadu, obeležena 184. godišnjica osnivanja Matice srpske .
Mnogobrojne goste, među kojima su bili ministri kulture i vera Nebojša Bradić i Bogoljub Šijaković, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, episkop bački Irinej, predstavnici grada Novog Sada, SANU i drugi, pozdravio je predsednik Matice Srpske akademik Čedomir Popov.
Popov je napomenuo da je, uprkos ekonomskoj kriznoj, Matica protekle godine "postigla uspehe i rezultate koje gotovo da ni sami nismo očekivali".
Planirani kapitalni naučni projekti, među kojima "Pravopis srpskog jezika" i drugi su završeni ili započeti, na nekima je nastavljen rad a na nekima, kao što je "Srpska enciklopedija" posao je usporen zbog "materijalnih razloga ili nesporazuma s odgovarajućim institucijama", rekao je predsednik Mtaice Srpske.
"U ovim godinama ekonomske, društvene, moralne i nacionalne krize kroz koju Matica s celim društvom prolazi" posebnu pažnju zaslužuje to što su u širim slojevima srpskog naroda njen ugled, uticaj i značaj "u vrlo primetnom usponu", naglasio je Popov.
U tradicionalnoj besedi na godišnjoj Svečanoj sednici MS, ovoga puta posvećenoj 175. godišnjice Sretenjskog ustava, Avramović je govorio o stereotipima u pravnoj istoriji da je Sretenjski ustav bio nametnut knezu Milošu Miletinom bunom.
Opovrgavajući utemeljenom naučnom argumentacijom nekoliko takvih predrasuda, on je napomenuo i da neki najveći svetski autoriteti "i dalje robuju netačnom stereotipu da se kod Srba 'pravo nije pojavljivalo kao bitan faktor nacionalne svesti". A stvari stoji upravo suprotno", naglasio je Avramović.
Na kraju svečanosti je Slobodanu Zubanoviću uručena "Zmajeva nagrada Matice srpske", najveće domaće pesničko priznanje koje mu je dodeljeno za zbirku pesama "Soneti sa sela", prema oceni žirija najbolja pesnička knjiga napisana na srpskom jeziku minule godine.(RTS)
60 svećica na torti od četiristo filmova - 11.02.2010.
 Novi filmovi Romana Polanskog i Martina Skorsezea, obilje mračnih i provokativnih tema, istorijska drama iz Kine na otvaranju i dokumentarac neuhvatljivog britanskog umetnika grafita obeležiće 60. izdanje Berlinskog filmskog festivala (11-21. februar).
"Šezdeset svećica goreće na rođendanskoj torti napravljenoj od oko četiri stotine filmova", kazao je direktor festivala Diter Košlik. U zvaničnom programu biće prikazano 20 takmičarskih i šest filmova van konkurencije, a kao i svih ovih godina, kalendarski prvi festival od velike trojke (uz Kan i Veneciju) ponudiće mešavinu poznatih holivudskih imena i autora sa raznovrsnim pogledom na svet.
Za "Zlatni medved" nadmetaće se filmovi iz trinaest zemalja, među kojima dominiraju azijska, skandinavska i američka ostvarenja. Festival će otvoriti "Zajedno razdvojeni" kineskog reditelja Vonga Kuan'ana - berlinskog pobednika iz 2007. godine ("Tujino venčanje") - priča o vojniku koji se ponovo sreće sa ženom svog života decenijama nakon što je iz Šangaja pobegao na Tajvan. "Ovaj film je simboličan za nas u godini u kojoj obeležavamo dve decenije od ponovnog ujedinjenja dve Nemačke", rekao je Košlik. "Reč je o političkom razdvajanju i privatnom ujedinjenju."
Ovaj krimi triler zasnovan je na romanu Roberta Harisa "Duh" o novinaru (Juan Mekgregor) koji otkriva zaveru dok pomaže bivšem britanskom premijeru (Pirs Brosnan) da napiše memoare.
Jedan od najboljih učenika Larsa fon Trira i sledbenik njegove Dogme 95, Danac Tomas Vinterbotom u Berlinu će predstaviti "Submarino", priču o braći razdvojenoj u detinjstvu čiji se putevi godinama kasnije ukrštaju.
Iz Danske dolazi i Pernil Fišer Kristensen koja je režirala dramu "Porodica" o devojci koja mora da odluči između starih i novih porodičnih veza, odnosno između roditelja i supruga.
Francuski reditelj Benoa Delepin snimio je dramu "Mamut" u kojoj Žerar Depardje igra penzionisanog radnika klanice.
Britanac Majkl Vinterbotom nadmetaće se sa krimi dramom "Ubica u meni" sa Kejsijem Aflekom, Džesikom Albom i Kejt Hadson u glavnim ulogama. Film je već podigao prašinu na nedavno završenom "Sandens festivalu" zbog grafičkih scena nasilja nad ženama.
Rob Epštajn i Džefri Fridman snimili su "Urlik" - filmsku biografiju o pesniku Alenu Ginsbergu, a Oskar Reler se u svom filmu "Jevrejin Zis - Film bez savesti" bavi životom Ferdinanda Marijana, glavnog glumca verovatno najozloglašenijeg filma u istoriji, antisemitskog "Jevrejina Zisa" Fajta Harlana iz 1940. godine.
Nakon uspešno režirane ceremonije otvaranja i zatvaranja LOI u Pekingu, Žang Jimu ("Kuća letećih bodeža") snimio je film "Žena, pištolj i prodavnica rezanaca", o supruzi vlasnika prodavnice koja ga vara sa kuvarom.
Bosanska rediteljka Jasmila Žbanić, čiji je film "Grbavica" pobedio u Berlinu 2006, ove godine takmiči se sa filmom "Na putu", o Bosancu alkoholičaru koji prihvata unosan posao među vehabijama.
Crvenim tepihom trebalo bi da prošetaju i Martin Skorseze i Leonardo Dikaprio, čiji će novi film, "Zatvoreno ostrvo", biti prikazan van konkurencije. S velikim nestrpljenjem se očekuje i dokumentarac "Izlaz kroz prodavnicu poklona" uličnog umetnika Banksija. On se, međutim, sigurno neće pojaviti pred kamerama - Britanac koji je svoje ime stekao pisanjem po zidovima i mostovima odbija da otkrije svoj pravi identitet. "On će biti prisutan, ali ga nećete videti", priznao je Košlik.
Berlinski festival osnovan je 1951. i decenijama je bio "deo izloga zapadnog sveta" u podeljenom gradu, podsetio je direktor. Organizatori nameravaju da za jubilej iskoriste Brandenburšku kapiju, simbol podele i ponovnog ujedinjenja grada, kao pozadinu za projekciju restaurisane verzije "Metropolisa", klasika neme kinematografije Frica Langa iz 1927. godine.
Berlinale će svečano biti zatvoreno 21. februara dodelama nagrada i projekcijom filma "O njenom bratu" japanskog veterana Jođija Jamade (78) kome je ovo 81. dugometražni film.
O glavnim nagradama odlučivaće sedmočlani žiri koji čine nemački reditelj Verner Hercog (predsednik), italijanska rediteljka Frančeska Komenčini, pisac iz Somalije Nurudin Farah, nemačka glumica Kornelija Frobes, španski producent Hose Marija Morales, kineska glumica Ju Nana i američka glumica Rene Zelveger.(Blic)
|
