Kompanija China Mobile pokrila mrežom mobilne telefonije celu teritoriju Kine
Najveći svetski operator mobilne telefonije, kompanija China Mobile, saopštila je da je svojom mrežom mobilne telefonije pokrila skoro celokupnu teritoriju Kine, tačnije 97 posto teritorije ove azijske zemlje. Predstavnici kompanije su izjavili da je njihova mreža pokrila čak i one oblasti u kojima nema električne mreže ili su bez puteva.

Kompanija China Mobile je krajem jula imala oko 420 miliona pretplatnika, a njihov broj se svakog meseca povećava za 7.000.000 novih pretplatnika. Inače, prema podacima kineskog ministarstva za industriju i informacionu tehnologiju, u Kini ima ukupno 608.400.000 korisnika mobilne telefonije.

Mreža kompanije China Mobile zasnovana je na globalnom standardu za mobilne komunikacije (Global Standard for Mobile Communications, GSM), a podržava i standarde GPRS odnosno EDGE. Kompanija je početkom ove godine pustila u probni rad i mrežu mobilne telefonije treće generacije (3G) zasnovanu na tehnologiji TD-SCDMA (Time Division Synchronous Code Division Multiple Access). (G.B.)

Sa svojim oštrim rubovima i staklenim zidovima koji se prelievaju na popodnevnom suncu, impresivna građevina izgleda kao neko delo moderne umetnosti. Ali ova inovacija iz Dubaija zapravo je nacrt mogućeg grada iz budućnosti zamišljenog u vidu ogromne staklene piramide koja bi mogla biti dom za najmanje milion ljudi.

Građevina promera 2, 3 kilometra, nazvana "Ziggurat" će biti nezavisna, samoupravna jedinica koja će se opskrbljivati energijom vetra preko posebnih turbina.

Unutar zgrade neće biti dozvoljeno saobraćanje automobila, a brže kretanje bit će omogućeno sa monoliftovima koji će saobraćati horizontalno i vertikalno po "Zigguratu"

Sigurnost unutar "grada" biće zajamčena specifičnim biometrima koji će prepoznavati lica stanara.

Timelinks Design iz Dubaija, kompanija koja je patentirala "Ziggurat", tvrdi da će ovakve građevine pomoći u očuvanju okoline zbog korištenja prirodne energije a i ostaviće prirodna dobra u netaknutom stanju koje čovek može dobro iskoristiti u poljoprivredne svrhe kao i u svrhe odmaranja i uživanja u prirodi.

Kompanije Samsung i Yahoo su udružile snage i omogućile da se Internet preseli sa računara pravo na televizijski kanal.

Južnokorejski Samsung je na industrijskom sajmu IFA najavio saradnju sa Internet pretraživačem Yahoo na obezbeđivanju nove usluge integrisanog pristupa Internetu preko televizora.Ova usluga će se zvati "Kanal Vidžet" (Channel Vidget) i omogućiće ljubiteljima televizijskog programa da koriste manje Internet aplikacije u cilju poboljšavanja uobičajenog gledanja televizije.
Gledaocima će biti dostupne vesti, finansijske informacije i vremenska prognoza putem daljinskog upravljača.

Opera, Firefox, Safari, Internet Explorer, a i svi ostali internet pretraživači će uskoro dobiti veliku konkurenciju. Google predstavlja sopstveni internet pretraživač! Kao grom iz vedra neba je odjeknula vest da će Google do kraja dana predstaviti svoj debitantski browser, koji će nositi oznaku Chrome. Chrome će biti open source aplikacija koju Google opisuje kao spoj komponenti iz Apple WebKit-a i Mozilla Firefox-a. Naravno, očekuje se visok stepen integracije sa postojećim Google rešenjima, sinhronizacija i mogućnosti rada u offline režimu. Tu je i novi JavaScript engine V8, za koji se tvrdi da će biti pravo rešenje za pokretanje sledeće generacije web aplikacija, "što uopšte neće biti moguće sa postojećim pretraživačima".

Google obećava da će Chrome biti veoma jednostavan i pregledan, nalik na homepage Google-a. Velika pažnja je posvećena jasnom i jednostavnom interfejsu, a primaran fokus je bio na tome da se kreira najbrži pretraživač današnjice. Google računa na veliku korisničku bazu. Chrome će podržavati add-on-ove, nalik na Firefox, što bi trebalo da poveća njegovu funkcionalnost. Još jedna interesantna novina jeste što se svaki tab pokreće izolovano, tako da krah jednog taba ne dovodi do krahiranja kompletnog pretraživača i svih ostalih otvorenih stranica. Zanimljivo je da je Google objavio i strip, koji objašnjava funkcionalnosti novog browsera. Chrome beta 1 za Windows operativne sisteme će se pojaviti tokom današnjeg dana. Naknadno će biti predstavljene i verzije za Mac OS X i Linux, ali precizniji datumi nisu navedeni.

Jovan Radunović, predsednik UO Ratela smatra da su cene interneta u Srbiji visoke upravo zbog monopolističkog položaja. „Telekom Srbija“ mogao bi da ostane bez monopolskog položaja u prodaji i pristupu internetu u narednih mesec dana, kada se očekuje da će Ratel usvojiti pravilnik koji će omogućiti ostalim provajderima da se povezuju sa međunarodnim mrežama, što bi trebalo da snizi cene interneta, koje su kod nas među najvišima u okruženju.

„Telekom Srbija“ i „Verat“ su trenutno jedine kompanije koje provajderima prodaju pristup internetu.
- Operateri su se žalili na visoke cene interneta kod „Telekoma“, pa je Ratel predložio „Telekomu“ da snizi cene. „Telekom“ nije snizio cene, ali je operaterima za isti novac dao dva puta veći kapacitet, što je dovelo do pada cene interneta, pre svega ADSL-a, ali ne dovoljno - kaže Jovan Radunović, predsednik UO Ratela, koji veruje da će posle usvajanja pravilnika cene interneta u Srbiji biti među najnižima u Evropi.
Iz toga što u Srbiji ima oko 170 internet operatera može se izvući pogrešan zaključak da u okviru tog tržišta postoji konkurencija, kazao je Radunović u intervjuu agenciji Beta. Radunović je dodao da su cene kod „Telekoma“ nekoliko puta više nego u okruženju, a da drugi operater „Verat“ nema veliki tržišni udeo. On je najavio da će problem biti rešen kada se usvoji pravilnik o međunarodnom povezivanju, koji će operaterima omogućiti da se direktno povežu sa stranim mrežama i internet nude korisnicima i drugim provajderima.
Za to je zainteresovano devet operatera koji imaju dobru infrastrukturu, a usvajanje pravilnika i početak njegove primene očekuje se ove godine, kazao je on.
Operateri su se vec žalili na visoke cene interneta kod „Telekoma“, pa je Ratel, kako je naveo, predložio jos prosle godine „Telekomu“ da snizi cene. „Telekom“ nije snizio cene, ali je operaterima za isti novac dao dva puta veći kapacitet, što je, prema Radunovićevim rečima, dovelo do pada cene interneta, pre svega ADSL-a, ali ne u dovoljnoj meri.
Za razliku od Radunovića, Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta, smatra u izjavi za Alo! da će cena za krajnje korisnike ostati ista. - Cene kod „Telekoma“ su trenutno u proseku više šest do sedam puta nego u okruženju. Mislim da se posle usvajanja pravilnika cene prema krajnjim korisnicima neće smanjiti, već da će samo provajderi više zarađivati.

novinarsko pitanje da li bi prihvatio da bude trener ovakve Zvezde rekao: "Za mene je još rano".

U Nemačkoj je danas u saobraćaj pušten prvi komercijalni putnički brod koji pokreću gorivne ćelije.

Brod "Alsetvaser", koji pokreću dva motora na gorivne ćelije, slična onima koji su već u upotrebi u najmodernijim podmornicama nemačke mornarice, može da prihvati 100 putnika i koristiće se za turističke ture u Hamburgu, prenela je agencija DPA.

Ćelije su ekološki potpuno čiste, jer kao gorivo koriste vodonik, a oslobađaju vodu, ne emitujući uopšte štetne gasove.

Na inauguraciji broda, nemački ministar saobraćaja Volfgang Tifenze je rekao da je taj projekat, koji je ostvaren uz podršku Evropske unije, kamen temeljac za korišćenje novih tehnologija u EU.

Sistem je razvila nemačka kompanija "Proton".

Astronomi su uspeli da snime jak sudar grupa galaksija i nadaju se da će to moći da utiče na bolje shvatanje kosmičkih "nevidljivih" tamnih materija.
Koristeći opremu opservatorije "Čandra Eks-rej" (Chandra X-ray) NASA-e i specijalni svemirski teleskop Habl, proučavali su grupu, to jest klaster galaksija MACSJ0025.4-1222.

Astronomi su videli jasno odvajanje tamne materije od uobičajene, što može dati neke odgovore oko dileme da li tamna materija reaguje i bez uticaja gravitacionih sila.

"Tamne materije u univerzumu ima pet puta više nego 'obične' materije," izjavila je Marusa Bradač sa Univerziteta Santa Barbare u Kaliforniji, koja je bila na čelu naučnog tima.

(slika) Kompjuterski generisana slika tamne materije

"Tokom studije je potvrđeno da se radi o potpuno drugačijoj vrsti materije, koja nije ni nalik materiji od koje smo mi sačinjeni. Bili smo u mogućnosti da je proučavamo tokom snažne kolizije dva klastera galaksija," istakla je Bradačeva.

Koristeći optičke slike koje je zabeležio Habl, stručni tim došao je do zaključka o distribuciji ukupne mase tamne i regularne materije u klasteru pomoću tehnike gravitacionog uvećavanja.

Taj metod koristi distorziju koju masa izaziva kada svetlost prolazi pored drugog objekta između posmatrača i objekta posmatranja. Tamna materija se ne može direktno videti, ali ima masu, te i gravitacionu silu.

Snimci napravljeni u opservatoriji "Čandra Eks-rej," pokazuju mnogo jasnije gde se nalazila "obična" materija u obliku toplog gasa.

Tokom sudara dva klastera, a zatim i pripajanja, brzinom od više miliona kilometara na čas, vreli gasovi klastera su se sudarili i usporili, ali tamna materija nije.

Istraživači studijom pručavaju u stvari prošlost jer su galaksije MACSJ0025 od nas udaljene 5,7 milijardi svetlosnih godina, a svetlosna godina je put koji svetlost pređe tokom jedne godine, preciznije 9,6 triliona kilometara.

Savremeni potrošač je ogluveo na agresivnu reklamu i želi da sazna o prozvodu ili usluzi onda kada on to hoće i u meri u kojoj on to želi

U krugovima koji ga svakodnevno koriste Internet nema status ekskluziviteta. Naprotiv, kablovi i ruteri idu u isti red kao i priključak za telefon, struju ili čak vodu. I baš kao što se od struje i vode može napraviti posao, može i od Interneta. Jedino što je ovde reč o protoku informacija.
Najčešći način za kratkoročno uvećanje profita jeste prodaja oglasnog prostora. Ovo je hit čak i među onima koji nemaju nikakvu drugu ideju kako da zarade. Međutim, cene prostora na sajtu koji nije "razrađen" i nema mnogo posetilaca ne mogu po prirodi stvari biti velike. Oni kojima na veb stranicu sleću hiljade posetilaca dnevno, a to su najčešće medijske kuće, imaju šansu, a uglavnom je i koriste, da prostor na sajtu ustupe za oglašavanje.
Oglasi na Internetu nedovoljno iskorišćeni

Po glavi stanovnika Srbije na mrežna dešavanja otpada 119 minuta dnevno. To znači da je posle televizije sa 210 minuta po srpskoj duši Internet na - drugom mestu. Ono što je ovoga leta pokazala statistika AGB Nielsen je da uprkos velikoj količini pažnje koju je moguće prigrabiti putem Interneta, oglašivači sasvim nesrazmerno i dalje tipuju na kanale old school komunikacije na koje su navikli. Inercija, nedostatak informacija, nemanje uvida u trendove i tokove novca, sve su to faktori za nemenjanje navika ali brojke govore u u prilog Interneta. S obzirom na to da je stepen izloženosti reklama ovde identičan i to uprkos manjem broju korisnika (svaki peti stanovnik Srbije redovno obitava na mreži), samo je pitanje dana kada će se fokus oglašivača okrenuti ka Internetu.

Prema skorašnjem istraživanju AGB Nielsen trendovi kod oglašavanja za sada više obećavaju nego što zaista daju: budžeti oglašivača su svake godine sve veći, a znatan deo i dalje se uliva u štampane medije i u televizijske reklame. Sa dobrim razlogom: tek jedan od deset ljudi ne gleda televiziju u preko tri sata dnevno. Gde je tu mesto za veb?
Šta se dakle, kome i kako može prodati? Jedan nenametljiv vid reklame jeste kontekstualno oglašavanje. To ukratko znači da onaj ko poseti određenu stranicu na Internetu pored ili uz banere ima dodatnu opciju da klikne na neki od linkova koji su u smislenoj vezi sa sadržajem koji se čita. Ovaj vid reklame pruža Google Adwords i Yahoo search marketing, a na našim prostorima tako posluje kompanija Etarget. Sedište Etargeta je u Bratislavi (Slovačka) od 2002. godine a mreže partnera kroz koje se plasira kontekstualna reklama prisutne i na tržištima Češke, Poljske, Mađarske, Rumunije , a od prošle godine Srbije, Hrvatske i Bugarske. Ovo je praktično čini centralno i istočnoevropskom pandanom Google Adwords, a i sam Google je ponegde takođe klijent Etarget-a.
Ukoliko neko želi da plasira informaciju o svom proizvodu dovoljno je da odredi ko sve treba taj oglas da vidi, i da odredi ključne reči. Na primer, ako je reč o Dunavskoj konferenciji u organizaciji nacionalne Komore mladih lidera i preduzetnika (JCI), link koji vodi ka početnoj stranici konferencije naći će se na svim sajtovima u čijem se sadržaju nalaze reči kao što su: mladi, preduzetnici, komora mladih, Evropa, lideri, liderstvo, treninzi, i posetioci će imati priliku da, kao dodatni sadržaj, u dnu ili na boku stranice dobiju informaciju o tome šta se to tačno dešava na Paliću ovog septembra.
Danas više od 12.000 oglašivača koristi usluge Etargeta u regionu srednje i istočne Evrope, a mesečno se na Internetu prikaže više od sedam miliona oglasa u vidu linkova. Ono što Etarget donosi kao mogućnost zarade vlasniku sajta je da posredstvom partnerstva sa jednom firmom stekne prihod od nekoliko hiljada oglašivača.
Nenametljiva i za posetioca korisna reklama je sasvim u duhu nove ekonomije " stara era kada se svima u isto vreme poručivalo da treba-da-kupe-novi-auto-smesta je iza nas. Savremeni potrošač je ogluveo na agresivnu reklamu i želi da sazna o proizvodu ili usluzi onda kada on to hoće i u onoj meri u kojoj on to želi. Linkovi ka korisnim sadržajima su uvek u skladu sa onim što posetioca zanima, ne prekidaju ga i ne remete mu pažnju, a još jedna dobra stvar je da klijenti ne plaćaju prikazivanje reklame već tek kada neko klikne tj. dospe na sajt. To praktično znači da se kod Etargeta može zakupiti određeni broj klikova odnosno poseta sajtu koji želi da se promoviše, i kada se to potroši, dokupi se još.
Ujedno, Etarget u Evropi ima udeo na tržištu veći nego Facebook u SAD statistike govore da na 304 miliona Amerikanaca dolazi oko 28 miliona korisnika Facebook-a, dok što se Etargeta tiče statistike govore da u sedam zemalja "pokrivenih" Etarget mrežom partnera sa ukupno 70 miliona stanovnika penetracija između 35 i 50 odsto.
Ako se na to dodaju podaci AGB Nielsen da se tek jedan odsto budžeta u Srbiji troši na oglašavanje na Internetu koji je po pažnji koju dobija na drugom mestu - odmah nakon televizije, jasno je da digitalna era kod nas tek uzima zamah i da mogućnosti za zaradu ima napretek. Jelena Jovanović

Kompanija ZPower obećava da će tokom 2009. godine početi sa isporukama novih baterija za notebook računare. Radi se o baterijama koje su izrađene na bazi srebra i cinka, i koje bi trebale da postanu vrlo ozbiljna alternativa aktuelnim litijum-jonskim baterijama. Baterije su predstavljene na IDF-u, a u matičnoj kompaniji obećavaju da ćemo ovakve baterije imati prilike da vidimo "u računarima velikih kompanija tokom sledeće godine". Kako tvrdi ZPower, nove baterije nude oko 40% veću autonomiju u odnosu na tradicionalne Li-ion modele. Pored toga, podjednako se naglašava i hemijska stabilnost, zbog čega ne postoji rizik od zapaljivanja ili eksplodiranja, sa čime smo se susretali u proteklom periodu. Konačno, ZPower tvrdi da se 95% baterije može reciklirati, što drastično utiče na uštedu.

LG priprema naslednika za svoj Viewty mobilni telefon, koji će doći u vidu KC910 uređaja. Radi se o telefonu sa ekranom osetljivim na dodir, koji će biti debeo 14 milimetara i koji će imati kameru rezolucije od 8 megapiksela. KC910 će podržavati quad-band GSM / 7.2Mbps HSDPA, Bluetooth 2.0 i WiFi. Imaće 3-inčni ekran rezolucije 400 x 240 piksela, kao i microSD slot za proširenje memorije, Xenon blic, Schneider-Kreuznach optiku, mogućnost snimanja video zapisa, TV izlaz, multimedijalni plejer sa podrškom za puštanje DivX i XviD sadržaja, kao i integrisan GPS. Novi telefon će se pojaviti tokom oktobra. Za sada nema informacija kolika će mu biti cena.

Naučnici u Sjedinjenim Državama i Australiji koriste nove aparate, eksperimentalne bioničke oči, koje pomažu slepima da vide. Oni koriste sličnu tehnologiju kao ušni implantati koji već godinama pomažu ljudima da bolje čuju. Oba aparata koji se ugradjuju stimulišu glavne nerve povezane sa mozgom.

Ova žena iz Kalifornije nosi naočare sa minikamerom koja komunicira sa elektrodama ugradjenim u njene oči, koje stimulišu mrežnjaču. Linda Morfut je medju prvima koji su dobili takozvano bioničko oko. Ona je bila potpuno slepa više od deset godina i imala je nasledni poremećaj nazvan retinitis pigmentoza.

«Mogu da šutiram loptu sa svojim unukom i mogu da gledan svoju unuku kako pleše. Mogu da vidim stvari».

Lindino bioničko oko ima 16 elektroda. Istraživač sa Dohini očnog instituta u Sidneju, Mark Hamajun kaže da nikada do sada aparati nisu mogli toliko.

«Ovo polje se zaista razvija. Tako da ćemo u narednih četiri do pet godina, nadamo se, imati tehnologiju koja je još naprednija».
Doktor Vivek Čouduri iz bolnice «Princ od Velsa» u Sidneju razvija sličan aparat, koji se postavlja na površinu oka.

«Veoma smo blizu toga da preliminarno ugradimo bioničko oko kod nekolicine pacijenata kako bi videli koliko je efikasno».

Kolega Minas Koroneo kaže da je tehnologija slična onoj koja se koristi kod ušnih implantata, razvijenih za poboljšanje sluha pre više godina.

«Trebalo je da to imamo deset godina ranije. Manje-više, tu smo gde smo, i nadam se da bi za iuzvestan broj godina mogli da imamo aparat koji omogućava aktivan vid ljudima koji su potpuno slepi».

Istraživači navode da taj aparat možda nikada neće moći da povrati idealan vid slepima. Ali, oni koji koriste veštačke oči i njihovi lekari kažu da je bionička tehnologija mnogim osobama već popravila pokretljivost i poboljšala vid i kvalitet života.

 

Casio je predstavio PCP-1200 i PCP-250 foto štampače sa ekranima osetljivim na dodir, ali i preklapajućim tastaturama. Uređaji podržavaju štampanje u 2400 x 1200 dpi rezoluciji, na papirima formata do A6. Pored toga, moguće je koristiti gotovo svaki iole popularniji fomat memorijskih kartica zahvaljujući ugrađenom čitaču. Štampači dozvoljavaju i mogućnost docrtavanja putem ugrađene olovke. Model oznake 1200 ima 7-inčni ekran, dok 250 ima 3.5-inčni ekran, oba osetljiva na dodir. Nema informacija o ceni ili terminima dostupnosti.

Stručnjaci Univerziteta u Redingu konstruisali su robota koji se kreće pod kontrolom biološkog mozga, navodi se u saopštenju britanske visokoškolske ustanove.

 

Biološki mozak je sačinje od kultura nervnih ćelija miševa, postavljenih na specijalnu površinu sa oko 60 elektroda na koje stižu električni signali živih ćelija, kao i signali mehaničkih seznora smeštenih na telu robota.

Naučnici naglašavaju da je svako dodatno kompjutersko upravljanje robotom isključeno.

Robot sa takvim biološkim mozgom ume da se kreće na točkovima, a kada nailazi na prepreke, odgovarajući signali sa površine se usmeravaju u mozak. Kao odgovor na te signale mozak upućuje informacije za okretanje ulevo ili udesno, kako bi se prepereke zaobišle.

Naučnici u perspektivi planiraju da "nauče" robota da prepoznaje okruženje u kojem je već boravio.

Sistem biološkog mozga, smatraju naučnici, biće od pomoći u proučavanju rada ovog organa, a posebno mehanizma memorije, kao i bolje upoznavanje sa uticajem bolesti kao što je šlog, mehaničke povrede, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Američka vojska finansira istraživanja u oblasti - čitanja misli. Naučnici, koji su za te potrebe dobili četiri miliona dolara od američke vojske, istražuju moždane signale kako bi pokušali da dešifruju ono o čemu neka osoba misli i kome ona želi da uputi poruku.

Svrha ovog istraživanja je pružanje pomoći vojnicima koji su u borbama pretrpeli povrede mozga ili pacijentima koji su preživeli moždani udar, uz spravu koja bi mogla da prepozna njihove misli. Ali, postoji zabrinutost da bi istraživanje moglo da bude upotrebljeno za ispitivanje neprijatelja.

Naučnici koriste tehnologiju čitanja moždanih talasa, poznatu kao elektroencefalografija (EEG), koja elektrodama postavljenim na glavu pacijenta meri električnu aktivnost mozga. Volonteri u tom eksperimentu na glavu stavljaju kapu sa elektrodama i dobijaju zadatak da misle na reč koju im zadaju naučnici koji potom analiziraju moždanu aktivnost. Projekat je plod saradnje tri univerziteta - Kalifornija, Karnegi Melon i Merilend.

Naučnici se nadaju da će u budućnosti uspeti da naprave softver za prepoznavanje misli koji će omogućiti kompjuteru da "izgovori" ili otkuca misao neke osobe. "Od osobe koja slobodno misli do načina koji otkriva o čemu je razmišljala dele nas godine", rekao je glavni istraživač Majkl D'Zmura, šef katedre za kognitivne nauke Univerziteta Kalifornija.

Novosadska kompanija „ICM Elektroniks" počeće sa izgradnjom prve srpske fabrike robota. ICM-ova fabrika za proizvodnju i montiranje robotskih linija biće locirana u Platičevu, opština Ruma, a prvi domaći roboti počeće da se proizvode već krajem ove godine, kaže za „Dnevnik" direktor novosadske kompanije Dragan Mićić.

Automatizacijom i robotizacijom proizvodnih procesa „ICM Elektroniks" se bavi već godinama, a samo u poslednje vreme robotizovala je pogone u preduzećima poput „Bambi Banata", „Jafe", „Svislajona", „Imleka", „Metalca", „Grand proma" i drugim. ICM se od 1994. godine bavi automatizacijom proizvodnih procesa, a od 1996. godine koristi proizvode japanske korporacije „Omron".

"O kakvoj tehnologiji se radi govori činjenica da je „Omronov" industrijski računar ugrađen u spejs šatl, gde reguliše temperaturu i rad motora. Industrijske računare tog tipa „ICM Elecktroniks" je ugradio i time automatizovao preko 100 proizvodnih linija u vodećim fabrikama Srbije", objašnjava Mićić.

Od 2006. novosadska kompanija započinje saradnju sa japanskom korporacijom „Fanuk Robotiks", a odmah zatim i sa nemačkom korporacijom „Šunk".

"Najveće interesovanje za instaliranje robotskih linija kod nas je za sada je pokazala mašinska industrija - oko 60 odsto zainteresovanih je iz te oblasti. Trenutno radimo na projektima timskog rada robota u oblasti zavarivanja i sečenja metala. U ovim i sličnim aplikacijama, dva robota imaju učinak osam zavarivača, kao i pomoćnog osoblja koje priprema komade za zavarivanje. U pripremi je i projekat paletizacije za ciglarsku industriju u kom slučaju jedan robot posao može da radi 24 sata dnevno bez prekida, i na ovaj način zameni rad trideset ljudi", navodi Mićić i dodaje da će u fabrici u Platičevu ICM proizvoditi robotske ćelije za različite namene, po zahtevu kupca - pakovanje, paletiziranje, zavarivanje, brušenje i opsluživanje mašina.

S obzirom da je srpska privreda na tehnološki prilično niskim granama, delatnost „ICM Elektroniksa" predstavlja pravi presedan. Ipak, Mićić kaže da, zapravo, nikada nije razmišljao o tome šta bi da bi država trebalo da uradi na podizanju opšteg tehnološkog nivoa privrede, uz opasku da ne zna „da li je država podigla naše tenisere, vaterpoliste, košarkaše".

Sigurno nema mnogo onih koji nisu gledali film Beowulf koji predstavlja pravo remek delo digitalne animacije. Uskoro bi ovakav tip animacije mogao da bude svakodnevnica i u filmskoj industriji, kao što je to u industriji igara.

Fantastična kombinacija tehnologije i grafičke umetnosti ubuduće bi mogla da bude potpuno realistična u prikazu 3D animiranih facijalnih ekspresija.

 

Za sve ovo zadužena je kompanija AlterEgo koja je predstavila specijalni softver za kreiranje facijalnih ekspresija na digitalizovanim modelima glumaca. Pomoću ovog softvera sada je moguće kreirati i videti saku boru, crticu i ekspresiju na licu.

Softver se može koristiti u kombinaciji sa specijalnim mo-cap (motion capture) hardverom, a sve u cilju pravljenja neverovatno realističnih digitalnih lica i to u rekordnom vremenskom periodu.

Inače, AlterEgo tim zadužen je za rad na digitalizaciji likova u igri Dark Sector ali i igri Silent Hill 5 koja tek treba da se pojavi na tržištu.

Dell u tišini, daleko od očiju javnosti (ili je barem takva bila namera) razvija novu liniju Precision laptopova. Ona će se sastojati od tri modela, oznaka M6400, M4400 i M2400, za koje će karakterističan biti novi dizajn i dostupnost u više boja. Model M6300 će biti 17-inčni, M4300 15.4-inčni i M2300 14-inčni. Najviše pažnje privlači top model, čiji koncept poseduje impresivne hardverske specifikacije. On ima 16 GB RAM memorije, 1 TB skladišnog prostora u RAID režimu, ekran sa LED pozadinskim osvetljenjem koji pokriva 100% Adobe RGB opsega boja, kao i novu Nvidia Quadro grafiku visoke klase. Ostaje da se vidi šta će od toga ostati u praksi kada model uđe u serijsku proizvodnju. Novi notebook računari se očekuju tokom jeseni ove godine.

Američki naučnici blizu su otkrivanja tajne nevidljivosti! Na Univerzitetu u Kaliforniji napravljen je "plašt" koji preusmerava svetlost oko predmeta koji prekriva, tako da se on čini nevidljivim.

Naučnici predvođeni Ksijang Žangom do sada su uspevali da čudesnim plaštom prekriju i učine nevidljivim tanke dvodimenzionalne objekte, a sada su tehnologiju veštačkog materijala unapredili, pa "sakrivaju" i trodimenzionalne predmete.

Novi razvoj materijala za plašt mogao bi da predstavlja pravu revoluciju u sakrivanju ljudi i predmeta od vidljivog svetla, koje bi moglo da ima široku primenu, pre svega vojno-bezbednosnu.

Ljudsko oko vidi predmete sa kojih se odbija svetlost, i dospeva do oka. "Plašt" američkih naučnika, napravljen od posebnih metamaterijala, preusmerava radarske, svetlosne i druge talase sa objekta koji pokriva.

"Plašt usmerava svetlost oko predmeta, kao vodu oko kamena u reci." - poetsko je objašnjenje naučnika u časopisu "Nature and science".

Metamaterijali su posebna mešavina metala i materijala kao što su keramika ili teflon.

Četvoro studenata Masačusetskog instituta za tehnologiju (Massachusetts Institute of Technology, MIT) učestvuje u eksperimentu koji treba da dovede do razvoja jednostavnog stonog računara koji će koštati oko 12 dolara.

Prema prvim oskudnim informacijama radi se o uređaju nalik na Nintendovu konzolu za igranje. Uređaj bi trebalo da koristi fleš memoriju za čuvanje podataka i Bluetooth za povezivanje sa mobilnim mrežama.

Vesti o eksperimentu studenata MIT-a objavljene su samo nekoliko dana nakon što je Dagubati Purandesvari, ministarka prosvete u vladi Indije, saopštila da istraživači iz Instituta za nauku u Bangaloreu i Instituta za tehnologiju koji se nalazi u gradu Čenai rade na razvoju jeftinog indijskog računara koji bi koštao 10 dolara. Saopštenje ministarke Purandesvari je izazvalo veliku pažnju medija, ali je ta vest kasnije demantovana i navedena prava cena računara od 100 dolara.

Jeftine prenosive računare namenjene đacima i studentima, posebno u nerazvijenim zemljama, razvija više kompanija ili organizacija. Trenutno, najjeftiniji su računar XO koji je razvijen u okviru projekta "Jedan prenosivi računar za svako dete" (One Laptop Per Child, OLPC) čija cena trenutno iznosi 188 dolara, Asusov računar Eee PC koji se prodaje po ceni od 300 dolara i model NPX-9000 tajvanske kompanija Carapelli čija cena iznosi 130 dolara. (G.B.)

Japanski naučnici uspeli su da naprave gumeni materijal koji provodi struju što predstavlja krupan korak na putu ka izradi uređaja koji se mogu savijati i rastezati. Očekuje se brži razvoj robotike i medicinskih uređaja.

Materijal koji je Cujoši Sekitani sa Tokijskog univerziteta opisao u časopisu "Sajens" (Science), može se koristiti na telasastim površinama, pa čak i na pokretnim delovima aparata.

Robot u medicini

Grupa naučnika izumela je materijal koristeći karbonske nanocevi to jest, duge niti molekula ugljenika koje provode električnu energiju, koje su zatim umešali u polimer gume da bi dobili bazni materijal.

Zatim su na to povezali mrežu malih tranzistorsku elektroniku na materijal i testirali uređaj.

Japanski naučnici su materijal rastegli na skoro duplo veću površinu u odnosu na početnu i on se vratio u početni oblik a da pri tom nijeporemećen rad tranzistorske elektronike, niti su oštećene provodne sposobnosti materijala.

Rastegljiv provodnik će omogućiti da se električna kola postavljaju na, do sada, nedostupna mesta uključujući "neograničeno savijene površine i pokretne delove poput ruke robota," ističe Sekitani.

U isto vreme, od američkih naučnika je stigla vest da su uspeli da naprave elastičan mrežasti materijal koji im je omogućio da standardne elektronske materijale ugrade u kameru baziranu na obliku i strukturi ljudskog oka.

Taj uređaj predstavlja osnovu za dalji razvoj veštačkog oka.

Džon Rodžers sa Univerziteta u Ilinoisu koji je jedan od konstruktora kamere-oka, naveo je da će razvoj materijala koji se mogu oblikovati i menjati oblik po potrebi, omogućiti pomak u pravljenju nove klase elektronskih uređaja koji će se koristiti u unapređenoj interakciji sa ljudskim organizmom kao što su aparati za monitoring mozga.

Najmoćniji akcelerator čestica na svetu, Veliki Hadronski Kolajder (LHK), počeće sa radom 10. septembra, saopšteno je iz Centralne evropske organizacije za nuklearna istraživanja (Cern).

Veliki Hadronski Kolajder (LHK), uređaj unutar koga se sudaraju protoni, smešten je u podzemnom tunelu dugačkom 27 kilometara na granici između Švajcarske i Francuske.

Naučnici se poslednjih 14 godina pripremaju da izvedu eksperiment kojim bi pomoću tog akceleratora stvorili uslove najbliže onim neposredno posle nastanka Velikog praska.

Oni veruju da je u tom trenutku "rođen" univerzum i da bi se ponavljanjem tog događaja mogle dobiti verodostojne informacije o njegovom nastanku.

"Veoma smo uzbuđeni zbog našeg ekperimenta, koji će nam, nadamo se, pomoći da razumemo stvari poput porekla mase i 'mračne materije' u univerzumu", rekao je stručnjak za teoretsku fiziku profesor Malkolm Ferbern iz CERN-a.

U eksperimentu će se izazvati sudar protona, baš kao što je bilo u prirodi, ali će naučnici sada to moći da prate na monitoru. "Biće to najveća energija koju je čovek ikad stvorio", rekao je Ferbern.

"Prvi pokušaj sudara čestica u akceleratoru bi trebalo da se odigra 10. septembra", rekla je vođa projekta CERN, Lin Evans.

Oko 10.000 naučnika širom sveta radilo je na konstruisanju ovog akcelaratora od 1994. godine.

Njegova izgradnja je do sada koštala više od 9,5 milijardi dolara.

Iako najbolji digitalni fotoaparati nisu najnužnije oni s najviše megapiksela, ovaj primerak s čak 56 megapiksela svakako je vredan spomena. Leafov model AFi 10 za profesionalce ima True Wide Frame (TWF) senzor veličine 65x36 mm i košta "samo" 22 000 funti. Još jedan zanimljiv primerak je Hasselbladov digitalac H3DII-50 rezolucije 50 megapiksela i košta 18 500 funti. Necemo ga kupiti!

Zvaničnici Olimpijskih igara u Pekingu saopštili su da je formiran poseban kanal na YouTube sajtu na kome će biti omogućeno praćenje događaja sa igara u zemljama koje nisu otkupile TV prava za prenos najvećeg sportskog događaja u svetu.

MOK je saopštio da će posetioci kanala biti u mogućnosti da pogledaju najznačajnije snimke i vesti sa takmičenja.

Preuzimanje pomenutih paketa sa dešavanjima na Olimpijskim igrama moći će da prate posetioci YouTube kanala iz 77 zemalja, posredstvom posebnih računarskih tehnologija.

Servis će biti dostupan već od srede i to samo posetiocima iz zemalja koje neće imati TV prenos.

Kompanija Mint Wireless planira da uskoro predstavi "pico-projector" sposoban da prikaže sliku veličine 50 inča pri rezoluciji od 640 x 480 piksela, i to iz kutije koja je velika svega 125 x 55 x 23 milimetra.

Projektor, pod nazivom V10, može se povezivati sa računarom, a poseduje i internu memoriju od 1 gigabajta i SD slot za skladištenje fajlova.

U kompaniji Mint Wireless ističu da LED sijalica može da izdrži do 20.000 sati projektovanja slike i da ne zahteva zagrevanje da bi počela sa radom. Za sada nema podataka o trajanju baterije, ali se pominje nekoliko sati neprekidnog rada od samo jednog punjenja.

Projektor V10 svoju premijeru doživeće u Australiji, tokom septembra meseca, a prodavaće se po ceni od oko 600 ameriučkih dolara.

Hirurzi univerzitetske klinike u Minhenu, prvi put u svetu su presadili obe ruke pacijentu kome su ekstremiteti amputirani do ramena.

Pacijent, 54-godišnji Nemac, dobro se oseća posle transplantacije, navodi se u saopštenju te zdravstvene ustanove.

Nemac, poljoprivrednik, izgubio je ruke u nesreći na radu pre šest godine.

Pošto je bezuspešno pokušao da nosi veštačke proteze, pacijent se obratio klinici specijalizovanoj za plastičnu hirurgiju ruku.

Više od 40 lekara i drugog osoblja je učestvovalo u transplantaciji pod vođstvom nemačkih profesora Kristofa Hankea i Edgara Bimera.

Naučnici veruju da se ispod ledene kore na Jupiterovom mesecu Evropa nalazi – okean. Bilo kakav oblik života u tom okeanu morao bi biti sposoban da preživi temperaturu od minus 90 stepeni celzijusa.

Istraživači se intentzivno bave ekstremnim oblicima života na našoj planeti kako bi otkrili kakve vrste organizama na njoj mogu opstati u brutalnim životnim uslovima, i na taj način uvideli da li oni mogu opstati u uslovima na Marsu.

Oblici života na Zemlji mogu se naći u vrelim, otrovnim i kiselim, usijanim udubljenjima, u najsuvljim pustinjama i u mračnim, ogromnim dubinama okeana. život je pronađen čak i u udubljenjima u ledenim polarnim područjima i u toksičnim jamama.

"Život na Zemlji pulsira u gotovo svakom prihvatljivom, ali često i potpuno ekološki nemogućem području", tvrdi okeanograf Kris Impi sa Univerziteta Arizona u Tuksonu, u SAD, u opsežnoj studiji koju objavljuje časopis Nju sajentist.

Samo postojanje otpornih organizama pokazuje da je život moguć i u suvoj, ledenoj klimi Marsa, u ledenim, otrovnim uslovima Jupiterovog meseca Evropa, ali i na nebrojenim drugim mestima van naše galaksije.

Jedan od izučavanih fenomena na Zemlji je Mrtvo more koje je najslanija vodena površina na našoj planeti, ali u njoj ipak opstaje nekoliko mikroba i to u vodi koja je osam puta slanija od okeana.

Naučnici su izučavali jednog od njih, Haloarcula marismortui, i otkrili su da se on specijalizovao u proizvodnji specijalnog proteina koji ga štiti od smrtonosnog delovanja soli.

Zbog toga naunici špekulišu da bi, u slučaju da na Marsu žive mikrobi, oni morali biti slični zemaljskim "halophilima" kako bi opstali u velikom salinitetu na "crvenoj planeti".

Gornji temperaturni limit u kome je moguć život dugo je smatran 113 stepeni Celzijusa, ali je mikrob , "pokupljen" iz otvora poznatog kao Zadimljeni toranj u Pacifiku, na dubini od 2.400 metara, podigao je gornji temperaturni limit.

Hidrotermalni krateri su, smatraju geofizičari, najverovatnije postojali i na Marsu, a možda još uvek postoje ispod ledene kore na Jupiterovom satelitu Evropa, zbog čega se Evropa nalazi u središtu daljih istraživanja vanzemaljskog života.

Organizmi koji vole ekstremnu hladnoću, specijalizovali su svoje ćelijske membrane da se ne skupljaju na hladnoći, dok mnogi proizvode vrstu "antifriz proteina".

Teško je odrediti donji limit, najnižu temperaturu, na kojoj je održiv život - naglašava stručnjak NASA Kris Mekej koji izučava oblike života u ledenom, suvom okruženju.

Poznato je da neki mikrobi rastu na minus 12 i dam preživljavaju i minus 20 stepeni, a istraživanja su pokazala da bakterija po imenu Colvelia psyćrerythraea opstaje čak i na minus 196 stepeni, na temperaturi tečnog azota.

Ipak, rezultati najnovijih istraživanja koja je na Marsu obavilo "vozilo" Oportuniti i koje je pronašlo naslage magnezijuma, ostalog posle nestanka slane vode, navode naučnike na zakljuak da je Mars suviše "slan" da bi na planeti opstao bilo kakav život.

Međutim, ima i onih koji upozoravaju da "ne treba brzati sa zakljucima", a Mekej oprezno tvrdi da "na Marsu moda ima delova koji nisu opasni po život jer ipak nije moguće da je cela planeta preslana".

Belgijska kompanija Living Tomorrow pokušava da na što očigledniji način predstavi kako bi život mogao da izgleda kroz nekoliko decenija. Njihova Kuća budućnosti potvrđuje da bi život mogao da bude udobniji uz znatno manji utrošak energije.

Zamislite svet u kome košulja može da se osuši i spegla za samo sedam minuta. Temperatura vode za tuširanje je tačno kakva vam odgovara. Vesti možete da gledate na ekranima neosetljivim na vlagu ili da primite tačno onoliko sunca koliko treba za povećanje količine vitamina D. Sve to moglo bi jednoga dana da postane stvarnost - tvrdi belgijska kompanija Living Tomorrow - potvrđujući to prototipom kuće budućnosti. Joakim de Vos je direktor kompanije.

"Naša kompanija je futuristička. 20 odsto našeg projekta odnosi se na budućnost 5 do 10 godina od danas. Ali to nije fantastika, jer se zasniva na današnjim ekonomskim, društvenim i tehnološkim trendovima," kaže de Vos.

Ugrađeni proizvodi su energetski efikasni, predviđeni za vreme bez fosilnih goriva. Dve vodonične ćelije kraj kuće obezbeđuju svu potrebnu energiju. Radijatori su zamenjeni grejanjem ugrađenim u zidove i podove, a specijalni uređaji održavaju jednaku temperaturu.

Prikazana je i komora za prijatnost u kojoj može da se udiše potpuno čist vazduh i da se uživa u nekoj zabavi.

Ali luksuzni život nije jedini cilj ove kuće. Deo njenog zadatka je da pruži kvalitetan život ostarelim i hendikepiranim osobama.

Jedna od njih - tinejdžer po imenu Janik - izjavio je posle obilaska kuće budućnosti da su ga oduševile male stvari - poput lakog pristupa štednjaku, sa laserom koji upozorava na mogućnost da jelo zagori.

"Mislim da je kuća sjajna, u njoj sve može da se obavi. Možete da kuvate, a da pri tom ništa ne radite - samo pritisnete dugme," kaže Janik.

Istraživanja pokazuju da je ostarelima stalo da budu samostalni. Ali kada žive sami izlažu se rizicima, na primer da padnu, a da to niko ne zna. Ovde, postoje uređaji za to.

"Ako bih pala, senzori ugrađeni u pod bi to registrovali i aktivirali alarm u centrali. To znači da ne bih ovde ležala dva dana već bi mi odmah neko došao u pomoć."

Četkica za zube aktivira podsetnik u ogledalu kupatila da uzmete svoj lek. Istovremeno, meri vam pritisak i rezultat šalje u lekarev kompjuter.

"U osnovi ovog sistema je neka vrsta prevencije. Ako neka starija žena ili čovek odu kod lekara, a on ih pošalje u apoteku i kaže im da dođu kroz tri nedelje, svašta može da se dogodi. Sa ovim sistemom, lekar može da prati stanje pacijenta svakodnevno. Ako nešto nije u redu može odmah da ga pozove," kaže Lizbet Vilems.

Neka od rešenja u ovoj kući treba videti da bi se poverovalo očima. Frižider koji objavljuje koliko vode ste popili i obaveštava vas kada se isprazni. Ili robotsku kosilicu koja sama puni bateriju.

Život u kući budućnosti mogao bi da bude lakši, ali njeni konstruktori ističu da komfor nije jedini cilj i da je takođe važno zadovoljavanje društvenih i ekološkoh potreba.