Sava Poljanski već
35 godina stvara od slame i nedavno je od Saveza pronalazača
Srbije dobio srebrnu medalju za “posebnu tehniku slikanja”
* U selu Raklja gde živi i radi, postoje tri zapisa
koji u odnosu sa Savinom kućom prave pravilan geometrijski
oblik *. U srpskoj tradiciji je odnos prema slami
odnos poštovanja i mitske veze sa starim vremenima,
biblijskim, ali i mitskim i magijskim
Sava Poljanski |
Sava Nikolić Poljanski na svoj,
specifičan način, stvara već 35 godina. Slikajući
– slamom. Da je u pitanju retka i zaista osobena tehnika,
koju je on i dodatno usavršavao, svedoče i najnovija
priznanja Saveza pronalazača Srbije koje mu je na
Izložbi pronalazaka na šestom Medjunarodnom sajmu
preduzetništva dodelilo nagradu “Mihajlo Pupin”, odnosno
srebrnu medalju “za posebnu tehniku slikanja”.
A o kakvoj se to “posebnoj” tehnici radi, najbolje
je objasnio sam autor:
- Koristi se određeni
deo stabljike ovsa i raži. Materijal prolazi kroz
hemijski proces (kuvanje), a zatim kroz mehaničku
pripremu. Sam proces je takav da se do njega došlo
dugotrajnim eksperimentisanjem. Materijal je savršenog
kvaliteta i vremenom ne bledi. Znači, postojan je
bez zaštite bilo kakvog laka, pa se može reći da je
tako dobijena slika eko-slika.
Kod Poljanskoj je zaista sve podredjeno prirodi. Svakako,
ne slučajno, jer je bio i ostao odan svojoj Raklji,
pitoresknom selu nedaleko od Aleksandrovca, gde sve
ovo vreme živi i radi, medju mnogobrojnim voćnjacima,
bregovitim vinogradima, gotovo bajkoliko idiličnim
pejzažima. I... talasastim žitnim poljima, koja su
za njega, očigledno, predstavljala poseban motiv i
inspiraciju, ali i materijal kojim stvara svoje, moglo
bi se reći shodno tome - žive slike.
I rodjen
u slami
CRKVA |
- Oduvek sam osećao
tu duboku vezu prirode i mene kao biološkog bića.
Možda je slama ušla u moju dušu već i rođenjem, koje
se odigralo na njivi. Umesto pelena, kući sam donet
u rukovetu slame... I eto me da i danas stvaram od
nje, nastojeći da pšenici i slami produžim život i
posle žetve, na slikama koje radim.
Koliko je u tome uspešan pokazalo
je veliko interesovanje za njegove radove i na nedavnoj
beogradskoj izložbi pronalazaka.
- Ispostavilo se da mnogi nisu mogli da poveruju
da slama može da stvori toliki impresario, dakle da
od jednog „običnog“ materijala koji ne prelazi više
od dva milimetra može da se stvori čitav svet na slici.
Mnogi su mislili da se tu radi sa kompjuterima, sa
mašinama, čak su i neki kritičari u prvom trenutku
mislili da se ovo postiže na neki veštački način,
dok nisu kasnije shvatili da se radi o sasvim autentičnoj
metodi.
Drugim rečima, u veku tehnologije, Poljanski nastavlja
da koristi stari, arhetipski materijal.
- Poštujem taj materijal,
baš kao i prirodu i tradiciju, jer je to sve nekako
u mojim radovima povezano. Slama se uvek kod Srba
poštovala, a cinimo to i danas. Evo, ovih dana, slama
se ponovo našla u domovima većine Srba, i to baš na
Badnje veče, kada je, po srpskoj tradiciji, domaćin
svečano unosi i prosipa po kuci i oko ognjišta. Time
se oživljavaju i neka davna vremena, vraćamo se na
samo mesto Hristovog rodjenja na slami i ponovo učestvujemo
u najuzbudljivijoj priči... Božićna slama u etnološkom
mislu simbolično predstavlja useve i podržava želju
domaćina da i u narednom ciklusu žito dobro rodi.
Zatim se simbolično odnosi do njive ili vinograda,
da ih naredne godine štiti i pospeši svekoliki rast,
berićet. Ona ima isto značenje kao i poslednji snop,
od kojeg prvobitno potiče i sa kojim se poistovećuje
kao sa inicijacijom, univerzalnim početkom. Dakle,
u srpskoj tradiciji je odnos prema slami odnos poštovanja
i mitske veze sa starim vremenima, i biblijskim, ali
i mitskim i magijskim, i to je svakako duboki, višeslojni
arhetip.
Koznik |
A Sava, ovakvim izborom materijala,
ali i motiva, nastoji da ga održi. U pocetku je slamom
slikao poljane, odakle potiče i njegovo umetničko
ime – Poljanski. Poljane su, opet, jedna od specifičnosti
ovog kraja i to su vinska naselja pravljena od kamena
i brvana, a u novije vreme i od opeke. To su povremena
naselja koja ožive u vreme povećanih radova u vinogradima
i podrumima. Ispresecana malim ulicama i ponekim malim
trgom, obaveznom vinovom lozom kao ukrasom i simbolom
groždja i vina, poljane su bile poznate još u srednjem
veku. Stefan Nemanja je darivao neka od ovih naselja
manastiru Studenici. Poznato je 27 poljana i svaka
od njih se razlikuje po nekim zanimljivim specifičnostima
i karakteristikama, ovog jedinstvenog vinogorja...
- Posle poljana prešao
sam na pejzaže, kojima osluškujem govor u prirodi.
Zatim, interesuje me starina, manastiri, njihova prošlost,
ornamentika, koja čini neki nerazumljiv govor prošlih
vremena koji ja sada vraćam, ponovo beležim slamom.
Inspirativni su mi i stari brdski, srednjovekovni
gradovi, poput Koznika, likovi istorijskih ličnosti.
Sačuvati
srpsko selo
Pitamo Savu koliko je slama
zahvalan materijal,
Poljane |
- Nije to zahvalan
materijal. Ja sam počeo da pišem katalog tehnoloških
podataka i proizvoda koji treba da mi posluži kao
zaštita autorskih prava. I tome ne vidim kraj... Od
njive, preko klasiranja slame, pa kuvanja, peglanja,
ravnanja, lepljenja... Dakle, samo slikanje je tek
zavšnica procesa koji traje jako dugo, složen je i
naporan. Ali sam ja tim materijalom uspeo da ovladam
da mi je to već kao igra... Bio sam na jednoj likovnoj
koloniji u Vojvodini, gde su učestvovali autori koji
rade već po 15 i više godina, ali ne napreduju u odnosu
na početni, osnovni nivo rada, sa kojim sam i ja svojevremeno
započeo. Moj princip je u medjuvremenu evoluirao i
mogu slobodno da kažem da je danas sasvim autentičan
i jedinstven.
Slika Kneza Lazara (koju
čini oko 26.500 elemenata) |
Uostalom, pokazaće to uskoro
i dokumentarni film koji o Poljanskom snima ekipa
RTS-a. I iz koga ćete saznati da se svaka slika ovog
autora sastoji iz respektabilnog broja elemenata,
recimo – sliku Knez Lazar čini oko 26.500 elemenata.
Kao i da je Sava već izlagao u Beogradu, Rovinju,
Dubrovniku, Subotici... Ipak, jubilarih 35 godina
rada Poljanski će obeležiti u svom selu, kome je do
danas ostao veran.
- Priroda mi je osnov,
sinonim života. Mislim da ne bih mogao da ne živim
u njoj, da ne odem u vinograd, na poljanu. Zato ću
i jubilej obeležiti ovde, upozoravajuci sve da selo
mora da nastavi da živi. Tužno je što mnoga sela u
Srbiji sada umiru, potpuno nestaju. Moramo im vratiti
život, jer bez toga Srbija će ostati osakaćena...
U Savinoj Raklji, inače, postoje
tri zapisa. Neobično je to što u odnosu sa Savinom
kućom prave vrlo pravilan geometrijski oblik, gotovo
matematički precizan.
- Nisam siguran da
je to slučajno. Kao ni ova moja vezanost za selo,
za prirodu, za slamu kojom samo pokušavam da iskažem
sve to što u sebi nosim.
Slavoljub
Marković
