Godina krize bila je i godina bez mnogo remek-dela

Kao što ćete i sami primetiti brojni filmovi na ovoj listi pojavili su se u svetu krajem (sad već) pretprošle godine, a kod nas (ako i uopšte) tek početkom prošle. Iz istih razloga ćete neke od aktuelnih svetskih favorita (poput Tinker, Tailor, Soldier, Spy ili The Descendants) možda videti tek na listi najboljih filmova za 2012. Nisam primetio neku dominantnu temu ili tendenciju u ovogodišnjoj produkciji, a sem britanske ne bih posebno izdvojio nijednu kinematografiju. U Srbiji je snimljen jedan odličan film. U ostalom, lista koja je pred vama, kao i obično, treba da vam služi samo kao ekstra meni, pa vi ako ste gladni i radoznali probajte. 

1. ANOTHER YEAR (rež: verovali ili ne, ali isti tip koji nas je ugušio sa Topsy-Turvy)
Mike Leigh polira engleski realizam do nivoa dijamantskog sjaja. Nemilosrdan prema svojim likovima, uz podršku verovatno najprofesionalnijeg kasta na kugli zemaljskoj, Leigh nam prikazuje kako je i koliko nezgodno u životu ostati sam, naročito kada ono “bolje biti pijan nego star” postane neizvodljivo i sasvim nerealno. Lakoća, jednostavnost i vrhunska posvećenost detaljima u režiji i naraciji odaju utisak Leighevog debelog razgolićivanja pred kamerama. 



2. RANGO (rež: odmenuti pirat sa Kariba)
Nakon tri dela Pirata, Gore Verbinski zajedno sa Johnny Deppom ide na Divlji zapad da kroz jednu vrlo satiričnu i superduhovitu priču o najprizemnijim oblicima života (gušterima, zmijama, armadilosima…) isprati još jednog heroja u legendu. Iako će većina ljudi koristiti Pixar kao poredbeni standard, po mom mišljenju Rango u fenomenalnoj režiji Verbinskog pokazuje da diznijevska sladunjavost, paperjasta patetika i medeni karakteri ne moraju da budu sastojci vrhunskog animiranog filma. 



3. DUE DATE (rež: momak koji će režirati i treći nastavak Hangover) 
U ovom filmu ima jedna scena u kojoj Robert Downey Jr. na svom putešestviju sa Zackom Galifianakisom svraća u kuću nekih dilera vutre i tu sad ima neki ultrairitantan dečačić koga Downey na kraju zavali pesnicom u stomak. Takva scena nema ni u jednom drugom filmu. A ovo je najzabavnija buddy-buddy komedija koju sam gledao u poslednjih deset godina. 



4. WE NEED TO TALK ABOUT KEVIN (rež: Lynne Ratcatcher Ramsay)
Film koji smo čekali toliko godina! Onaj u kome Tilda Swinton pokazuje da nije vanzemaljac, kao i da je sposobna na maestralna nijansiranja majčinskog očaja zbog deteta koje bi najpreciznije moglo da se opiše kao “psihopata”. Nakon dve solidne režije Lynne Ramsay je pokazala da u domenu visokostilizovanog nezavisnog filma ima dovoljno prostora za ozbiljna žanrovska strujanja. 



5. BARNEY’S VERSION (rež: Richard J. Lewis)
Paul Giamatti je poslednja osoba koju bih kastovao da glumi u jednoj sentimentalnoj melodrami o muškarcu koji u svojim poznim pedesetim, u početnoj fazi Alchajmera, pokušava da se seti svojih ljubavi, kao i kako ih je izgubio. Srećom po mene Richard J. Lewis je mislio suprotno. Za nas koji smo krišom cmizdrili na Notebook ovo je nastavak sa podjednako (ne)srećnim krajem. 



6. SKELETONS (rež: debitant Nick Whitfield)
Možda bi Inception, mereno po zahtevnosti koncepta, bio dobar primer za poređenje, s tim što Skeletons isti isupunjava sa daleko više originalne drame, koja za razliku od Leonardovih suza rezultira daleko kompleksnijim (auto-)suočavanjima i tragedijama. 

7. FLIPPED (rež: jedan od onih koje nimalo ne vole u South Parku)
Ako je When Harry Met Sally… bio sočna predigra za milione adolescenata (i autore Sex And The City) da se pozabave svojim ljubavnim i bračnim aspiracijama, Flipped deluje kao delo autora koji u svom poznom dobu sa nama želi da podeli sve što je važno o i u ljubavi. Ne dajte se prevariti naivnošću ovog filma, ako ste ikada voleli, onda znate i zašto ste se posle kajali. 

8. BIBLIOTEQUE PASCAL (rež: Szabolcs Hajdu)
Rumunsko-mađarska koprodukcija u mađarskoj režiji čija radnja se dešava u Rumuniji i Engleskoj, a vizuelno podjednako duguje Kusti koliko i Terry Gilliamu. Ako je ikada neki film finansiran NGO parama uspeo da nam na približi muke socijalne grupacije unutar koje priča obitava, to je ovaj. Osim toga majka koja se bori za svoje dete uvek je dirljiv prizor. 

9. THE GUARD (rež: brat Martina McDonagha, režisera filma In Bruges)
The Guard je vedar film o tome kako je život p***a i onda umreš. Brendan Gleeson je neodoljiv kao policajac koji nerado traži ljudske kvalitete u drugima, ali je zato kad ih nađe voljan da za njih da i život. Sumorna irska obala, oblačno i kišno vreme i tarantinovski oblikovana banda trgovaca kokainom čine sve ostalo. 

10. BLUE VALENTINE (rež: Derek Cianfrance, koji je dvanaest godina skupljao pare za ovaj film)
Trend je da ove godine svako ima svoj “film sa Ryanom Goslingom”. Iako je Nicolas Vinding Refn jedan od mojih najomiljenijih reditelja, Drive jednostavno nije uspeo da me provoza kao ova priča o dvoje ljubavnika koji se očajnički trude da svojoj vezi udahnu život. Sećanje na to kako je nekada bilo, kao podstrek takvim naporima, verujte mi/im na reč je najpogrešniji mogući način. I obično nema drugog. 

11. THE FIGHTER (rež: David Three Kings O’Russell)
12. ATTACK THE BLOCK (rež: Joe scenarista The Advenutures Of Tintin Cornish)
13. DADDY LONGLEGS (rež: braća Ben i Joshua Safdie)
14. BURIED (rež: Rodrigo Cortes)
15. DETECTIVE DEE & MYSTERY OF PHANTOM FLAME (rež: Hark Once Upon A Time In China Tsui)
16. BRIDESMAIDS (rež: Paul I Am David Feig)
17. MY JOY (rež: Sergei Loznitsa)
18. POETRY (rež: Lee Secret Sunshine Chang-dong)
19. I’M GLAD MY MOTHER IS ALIVE (rež: otac Calude i sin Nathan Miller)
20. NEPRIJATELJ (rež: Dejan Kupi mi Eliota Zečević) 



Van svake konkurencije: ENDHIRAN (THE ROBOT) (rež: samo Shankar)
Mislim da nikada niste gledali ništa slično, mislim da apsolutno nikada nećete videti neke od stvari prikazanih u ovom filmu u nekom drugom filmu. I mislim da treba da mi verujete na reč.