Nikolić podneo ostavku na sve funkcije - 07.09.2008.

Tomislav Nikolić podneo je ostavku na mesto šefa poslaničke grupe radikala u Skupštini Srbije i na funkciju zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Nikolić izjavio da se na ostavku odlučio pošto je u četvrtak uveče "dobio nalog" da radikali ne glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Bivši zamenik predsednika SRS i šef poslaničke grupe radikala Tomislav Nikolić izjavio je agenciji Tanjug da se na ostavku odlučio pošto je u četvrtak uveče "dobio nalog" da radikali ne glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Tačno je da sam podneo ostavku zato što sam se rukovodio principom - jedan je moral, a drugo poštovanje reči", izjavio je Nikolić.

On je objasnio da je na stranačkim organima bilo dogovoreno da poslanici SRS glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko Vlada Srbije usvoji amandman radikala na predlog Zakona o ratifikacji tog sporazuma.

"Taj stav sam neprekidno iznosio za skupštinskom govornicom i uspeo sam da se izborim da Vlada Srbije prihvati amandman SRS podsetio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, u četvrtak je, za vreme skupštinskog zasedanja, "dao obećanje da će poslanici SRS glasati za SSP".

"Uveče sam, međutim, dobio nalog da ne glasaju za taj sporazum, što je bila potpuna promena politike", rekao je Nikolić Tanjugu.

"Dao sam ostavku ukazujući time da ja mogu sve da izdržim, ali ne mogu i ovo", rekao je Nikolić.
Tomislav Nikolić u Skupštini o SSP-u

Nikolić je naveo da će ostati član SRS, "ukoliko stranka ne odluči drugačije".

Na pitanje ko će u budućnosti voditi stranku Nikolić je kratko odgovorio da ne zna.

Tomislav Nikolić podneo je ostavku na mesto zamenika predsednika Srpske radikalne stranke na polovini mandata, a za izbor novog zamenika stranačkog predsednika potrebno je sazvati Otadžbinski kongres SRS, najviši stranački organ.

Prema Statutu SRS, predsednik, zamenik predsednika, članovi Centralne otadžbinske uprave i drugi najviši funkcioneri biraju se na kongresu SRS, koji se redovno održava na svake četiri godine.

Vanredni Otadžbinski kongres SRS, prema Statutu, može biti održan na zahtev predsednika stranke, jednog izvršnog odbora ili jedne petine opštinskih odbora stranke.

Poslednji, sedmi po redu kongres SRS, održan je 8. oktobra 2006. godine i na njemu su, jednoglasno, za predsednika i zamenika predsednika SRS izabrani Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić.

Zamenik predsednika SRS bira se na kongresu, na predlog Centralne otadžbinske uprave, kojoj kandidate predlaže stranački predsednik.

Inače, u saopštenju Srpske radikalne stranke, koje je danas dostavljeno medijima, kaže se:

"Srpska radikalna stranka obaveštava javnost da je na sinoć održanoj sednici Predsedničkog kolegijuma Tomislav Nikolić podneo ostavku na mesto šefa Poslaničke grupe i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke.

Predsednički kolegijum sa žaljenjem konstatovao tu činjenjicu i zahvalio se Tomislavu Nikoliću na dosadašnjem radu, naporima i zaslugama koje ima za Srpsku radikalnu stranku."

Nema nikog u Magistratu

Naš reporter nije zatekao, posle objavljivanja saopštenja, nikoga od funkcionera u sedištu SRS u Zemunu, i rečeno mu je da se danas oni tu neće ni pojavljivati.

Visoki funkcioner SRS, Milorad Mirčić, potvrdio je za RTS, da radikali neće glasati za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropsko Uniji, da je ta odluka doneta jednoglasno, kao i da nema sukoba u toj stranci.

Dejanović: Ostavka Nikolića je unutarpartijsko pitanje

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je ostavka Tomislava Nikolića na sve političke funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci, unutarstranačko pitanje i da ne može da je komentariše.

Đukić Dejanović je objasnila da kao predsednik parlamenta nema "potrebne činjenice", da bi mogla da komentariše Nikolićevu ostavku.

Đukić Dejanović je dodala i da parlament nije dobio obaveštenje te poslaničke grupe o ostavci šefa poslaničkog kluba radikala.

"Poslanička grupa SRS nije dostavila Skupštini nikakav pisani dokument o Nikolićevoj ostavci na mesto šefa poslaničke grupe radikala, pa to ne može da se komentariše", rekla je predsednica Skupštine Srbije.

Kolundžija: Šteta za sve

Šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije Nada Kolundžija ocenila je da odluku Tomislava Nikolića da podnese ostavku na sve stranačke funkcije razume kao izraz njegove namere da reformiše Srpsku radikalnu stranku i da omogući srpskom društvu da krene putem evropskih integracija.

Kolundžija je u izjavi Tanjugu istovremeno istakla uverenje da Nikolić za te napore ima ozbiljnu podršku unutar svoje stranke.

Kolundžija smatra da bi u suprotnom to bila šteta i za političara tog formata kao što je Tomislav Nikolić.

"Mislim da bi time veliku štetu pretrpela i Srpska radikalna stranka. Mislim da bi tim, na neki način, i srpsko društvo ostalo dublje podeljenim od onoga što bi Tomislav Nikolić mogao da uradi svojim naporima", zaključila je Kolundžija.

Milićević: Moralni čin

Portparol Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević ocenio je da će se ostavka Tomislava Nikolića na stranačke funkcije loše odraziti na nacionalne i državne interese ukoliko, posle nje, dođe do promene stava radikala o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

Ističući da SPS ne želi meša u unutrašnje stvari drugih stranaka, Milićević je rekao da je ostavka Nikolića moralni čin i da je došla pošto je u srpskom parlamentu postignut konsenzus oko vaznog nacionalnog pitanja - prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Filipovski: Unutrašnja stvar SRS-a

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da ostavka Tomislava Nikolića na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci predstavlja lični čin (Nikolića) i unutrašnju stvar te partije.

"Dugogodišnje opoziciono delovanje i činjenica da je predsednik SRS Vojislav Šešelj u Hagu očigledno su doveli do dubokih podela i razlika koje su kulmirile najavom da će SRS glasati za potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekla je Filipovski .

Jugović: SSP ili haški optuženik

Poslanik SPO u parlamentu Aleksandar Jugović se nada da će radikali uprkos ostavci zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića podržati ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Ukoliko promene kurs i glasaju protiv SSP biće jasno da je pobedu u SRS odnelo krilo koje još živi u 90-tim godinama prošlog veka", rekao je Jugović Tanjugu.

Ističući da je ostavka Nikolića unutrašnja stvar SRS, Jugović je rekao "da se nada da ona neće uticati na promenu odluke SRS u vezi obećanja da će glasati za ratifikaciju SSP sa Evropskom unijom".

Čanak: Nikolić će imati simpatije kod prodemokratskih snaga

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da će to što je Tomislav Nikolić podneo ostavku na funkcije u SRS-u "imati velike simpatije" kod prodemokratskih snaga i u međunarodnoj zejednici.

Čanak smatra da je SRS došla u poziciju da postane prevelika i da mora da ponudi pragmatičnom delu svog članstva razlog daljeg političkog angažmana.

Time je, smatra Čanak, otvoren prostor za desnu konzervativnu nacionalističku, ali ipak međunarodnoj zajednici prihvatljivu stranku, što se potpuno uklapa u razmišljanja Nikolića i njegovu potrebu da se odvoji od i dalje ekstremističkih stavova Vojislava Šešelja.

Pastor:Odluka razumna, ali se plašim radikalnog ekstremizma

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je da je ostavka zamenika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića dobra kao lični čin, ali se plaši da bi mogla izazvati udaljavanje prema radikalizmu u okviru SRS.

"Plašim se da je ta mogućnost realna, posebno zbog poslednjih događaja u Srbiji i da će radikalna linija u stranci doći do izražaja u verbalnom smislu, što će imati reperkusije i na vojvođansku političku scenu, gde je SRS dosta jaka", ocenio je Pastor.

Lider SVM je rekao i da je Nikolićeva ostavka, u ovom trenutku, kao lični čin, dobra i da mu je drago zbog toga, jer se ostavkom potpuno distancirao od klevetničkih izjava i nastupa koji su karakterisali SRS u poslednje vreme.

Biografija Tomislava Nikolića

Tomislav Nikolić rođen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je građavinski tehničar. U Kragujevcu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je školovanje prekinuo i zaposlio se.
Karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše Jugoslavije.
U firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina, a dve godine i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka.
Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu stranke 8.
oktobra 2006. godine.
Nikolić je od 1992. godine poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine.
Zajedno sa Vojislavom Šešeljom, 1995. godine osuđjen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjlanu.
U martu 1998. godine izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. godine za potpredsednika Savezne vlade SRJ.
Učestovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik.
Na ponovljenim izborima 2004. u prvom krugu osvojio najviše glasova, a u drugom krugu izgubio od Borisa Tadića.
Šef je poslaničke grupe SRS koja je sa 81 poslanikom najbrojnija u skupštini.
U mladosti se bavio atletikom.
Objavio je 12 knjiga, medju kojima su "Rovovi u narodnoj skupštini", "Kad padne vlada", "Milošević pada" i "Od početka".
Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

Jeremić danas u Kairu - 07.09.2008.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić započinje dvodnevnu posetu Egiptu, tokom koje će učestvovati na ministarskom sastanku Arapske lige. Jeremić će od zemalja članica lige tražiti podršku za rezoluciju kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.

Povećana minimalna zarada u Srbiji - 06.09.2008.

Minimalna zarada povećana sa 70 na 78 dinara na sat, odlučio je socijalno-ekonomski savet Vlade Srbije.

Vlada Srbije povećala je minimalnu zaradu sa 70 na 78 dinara po satu, odnosno na 13.572 dinara mesečno. Na sednici socijalno-ekonomskog saveta Vlade formirana je grupa čiji je zadatak da izračuna efekte dejstva proširenog kolektivnog ugovora. Prošireni kolektivni ugovor, kako je naveo premijer Cvetković, podrazumeva topli obrok i regres, uz napomenu da treba utvriditi koliko je potrebno sredstava za tu namenu.

Stručna grupa treba o tome da podnese izveštaj, kako bi se stvorili uslovi za potpisivanje kolektivnog ugovora.

Pored ovoga, grupa će imati zadatak da razmatra i pitanje konkuretnosti Srbije u odnosu na okruženje, odnosno šta Srbija pruža potencijalnim investitorima.

Takođe će pratiti javnu potrošnju i upoređivati je sa potrošnjom u državama regiona.

"Zadatak i odgovornost socijalno-ekonomskog saveta jeste da u jednom srednjem i dugom roku obezbedi makroekonomsku stabilnost i da zadovolji na izbalansirani način interese različitih interesnih grupa, među kojima su i radnici, koji su reprezentovani kroz sindikate i da se razmotri pitanje uloge države u celoj toj priči, koja u osnovi ima dva zadatka. U jednom delu ona deluje kao poslodavac u odnosu na zaposlene u državnoj upravi, a u drugom delu ona deluje kao regulator tako što predlaže odgovarajuće propise“, objasnio je Cvetković.

Kako je rečeno, stručna grupa imaće pet članova - predstavnika svih zainteresovanih strana, odnosno po jednog predstavnika iz kabineta, Ministarstva finansija, Unije poslodavaca i iz dva reprezentativna sindikata.

Inače, otkada je formiran, socijalno-ekonomski savet nije imao adekvatne uslove za rad. Kako je objasnio dosadašnji presedavajući Branislav Čanak, radna tela su odavno konsituisana, međutim, nisu imala prostorije za rad.

“Ali onda kada se te osnovne stvari završe, onda ćemo otvarati jedno po jedno od onih pitanja koja će nas privesti normalnim standardima socijalnog dijaloga Evropske unije, jer ovo što mi radimo, to su nagoveštaju socijalnog dijaloga. Ti pokušaji su manje ili više uspešni, ali treba to da funkcioniše kao jedan sistem u kome će svako učestvovati u punoj meri u tome, a pri tom ne zazirati od ona druga dva učesnika, kao da mu ovi spremaju neku tešku prevaru“, rekao je Čanak.

Današnja sednica održana je u novom sastavu, a dosadašnji predsedavajući i predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Branislav Čanak predao je i zvanično dužnost predsedniku Unije poslodavaca Srbije Stevanu Avramoviću.

Završena načelna rasprava o gasnom aranžmanu - 05.09.2008.

Poslanici Skupštine Srbije su završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma sa Rusijom.

Sednica parlamenta će biti nastavljena u ponedeljak u 12 sati, a poslanici će voditi objedinjenu načelnu raspravu o više međunarodnih kreditnih aranžmana. Na kraju današnje rasprave, ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić istakao je da je ovo jedan od najznačanijih dana u Srbiji i da je postignuta visoka saglasnost o veoma značajnom strateškom projektu.

U međuvremenu, Agencija za privatizaciju dobila je procenu tržišne vrednosti NIS-a od revizorske kuće "Dilojt i Tuš", ali javnost još ne zna šta sadrži taj dokument.

U Skupštini Srbije trebalo bi da se ratifikuje samo gasni sporazum, ali ne i protokol kojim se definiše cena NIS-a koju “Gasprom“ nudi. Na taj način, obezbeđeni su glasovi poslanika G17 plus, stranke koja smatra da je cena Naftne industrije niska.

Skupština Srbije o "Južnom toku" - 05.09.2008.

Počelo zasedanje Narodne Skupštine Srbije na kome se raspravlja o drugoj tački dnevnog reda - energetskom sporazumu sa Rusijom, nakon što se većina od 220 poslanika složila da će podržati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na jučerašnjem zasedanju. U sali Skupštine nalazi se 99 poslanika, što je više od trećine pa je ispunjen uslov za početak rasprave.

Energetski sporazum sa Rusijom, koji je potpisan 25. januara u Moskvi, predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju, podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i modernizaciju Naftne industrije Srbije, za koju je ruski "Gaspromnjeft" ponudio oko 900 miliona evra.

Ponuda "Gaspromnjefta" je, kako je navedeno u Sporazumu, da učestvuje u zajedničkoj izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, da bude vlasnik 51 odsto tog gasovoda i da učestvuje u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Najviše polemika u domaćoj javnosti izazvala je ponuda "Gaspromnjefta" od 400 miliona evra za 51 odsto deonica NIS-a, obećavajući dodatnih 500 miliona evra u investicijama do 2012. godine.

Domaći eksperti su procenili da je knjigovodstvena vrednost NIS-a oko 1.2 milijarde evra, ali da je tržišna veća i mogla bi da dostigne oko tri milijarde evra.

U međuvremenu, Vlada Srbije je angažovala revizorsku kuću "Dilojt i Tuš" da proceni knjigovodstvenu vrednost NIS-a.

Sastanak Tadić-Sejdiu, samo pod okriljem UN - 05.09.2008.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu pozvao Borisa Tadića da se sastanu, uz "snažno prisustvo međunarodne zajednice". Tadić smatra da je susret moguć jedino u sklopu novih pregovora o statusu, pod okriljem Ujedinjenih nacija. Prethodni pozivi, koje je od 2001. godine, inicirao Beograd, propali zbog straha albanskih lidera od reakcije bivših čelnika OVK.

Sejdiu je, u dva navrata poslednjih dana, izjavljivao da je spreman da se sastane sa predsednikom Tadićem, ali "uz snažno međunarodno prisustvo", naglašavajući da bi tema razgovora bilo rešavanje "otvorenih pitanja dve susedne zemlje".

"Bilo bi dobro i u obostranom interesu, i za Kosovo i za Srbiju, kao nezavisne i suverene države, da bude pozitivnih kretanja u smislu ispunjavanja kriterijuma i uslova za integraciju u EU i NATO", rekao je Sejdiu u Prištini.

"Jedini mogući način da do sastanka predsednika Srbije Borisa Tadića i gospodina Sejdiuja dođe su novi pregovori, pod okriljem Ujedinjenih nacija, o budućem statusu naše južne pokrajine Kosova i Metohije", rečeno je agenciji Fonet u kabinetu predsednika Srbije.

Sejdiuov poziv, svega nekoliko sedmica pred početak zasedanja Generalne skupštine UN na kojoj će biti razmatran srpski zahtev da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja Kosova, predstavlja, suštinski, propagandnu akciju, s obzirom da je nekoliko prethodnih sličnih inicijativa, koje su dolazile iz Beograda, albanska strana više ili manje otvoreno odbacivala.

Incijativa predsednika Kosova usledila je nakon što je šef UNMIK-a Lamberto Zanijer najavio da će misija svetske organizacije pokušati da inicira dijalog između Prištine i Beograda, što se, međutim, nije dogodilo zbog "blokade" rada UNMIK-a, koja je rezultat želje kosovskih Albanaca da preuzmu nadležnosti te misije, te odbijanja tamošnjih Srba da priznaju prištinske institucije i novu misiju Evropske unije, EULEKS.

UNMIK je, istovremeno, izrazio spremnost da posreduje kako bi došlo do susreta između predsednika Kosova i Srbije. "Voljni smo da olakšamo da dođe do takvog susreta, i, ako bude spremnosti obe strane, to bismo uradili sa zadovoljstvom", rekao je portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko.

Ivanko je, međutim, rekao i da će UNMIK, ukoliko do takvog susreta ne dođe, obezbediti sastanke drugih zvaničnika Beograda i Prištine.

Ideja o susretima lidera Beograda i Prištine otvorena je još početkom 2001. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića i prvih lokalnih izbora na Kosovu, kada je tadašnji predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica pozvao tada najuticajnijeg kosovskog političara Ibrahima Rugovu da se sastanu kako bi pokrenuli proces rešavanja kosovske krize.

Rugovin tim savetnika je, međutim, u poslednji čas otkazao učešće na pripremnom sastanku sa predstavnicima vlasti u Beogradu, koji je trebalo da se održi u Prolom Banji, izgovarajući se posledicama po unutrašnju stabilnost Kosova kakve bi takav susret mogao izazvati.

Nakon toga, Koštunica i tadašnji premijer Zoran Đinđić u više su navrata bezuspešno pokušavali da privole prištinske kolege da pristanu na sastanke.

Slične incijative je, takođe, bez uspeha pokretao i Tadić, koji je u više navrata pozivao Rugovu da se sastanu "bilo gde i bilo kad", ali bez jasnog odgovora iz Prištine.

Međunarodni zvaničnici sa neskrivenim zadovoljstvom podržavali su takve inicijative, naglašavajući da bi susreti predstavljali prelomnu tačku u razvoju trenutno gotovo nepostojećih odnosa Srba i kosovskih Albanaca.

Dogovor o SSP-u - 04.09.2008.

Vlada Srbije prihvatila je amandman SRS na predlog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što će omogućiti ratifikaciju SSP-a.

Srpska radikalna stranka podržaće ratifikaciju SSP-a posle dogovora šefova poslaničkih grupa da prihvate amandman radikala. U njemu se traži da se predlog zakona o potvrđivanju sporazuma dopuni odredbom da je Kosovo deo Srbije. Usvojena dopuna biće prateći deo sporazuma jer nije moguće menjati usvojeni dokument amandmanima. Protiv Sporazuma ostao je samo narodnjački blok.

Inače, inicijativu za dogovor sa opozicijom juče je predložio LDP. Ovim dogovorom biće obezbeđeno da za ratifikaciju sporazuma glasaju sve poslaničke grupe osim poslanika DSS-a i Nove Srbije.

Skupština Srbije večeras je završila objedinjeni pretres o predlozima zakona za potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i prelaznom trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom.

Vlada prihvatila amandman

Srpska radikalna stranka uputila je juče amandman u kome se traži da se Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom dopuni odredbom da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlada Srbije nije prihvatila taj amandman jer, kako je objašnjeno, Kosovo i Metohija nije osnovni predmet sporazuma, a njegovim usvajanjem to bi objektivno postalo.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić saopštio je večeras da je Vlada prihvatila amandman SRS.

Zaključujući objedinjenu raspravu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Đelić je rekao da, u ime Vlade, prihvata amandman sa tehničkom ispravkom.

Šef poslanika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić je izjavio da će radikali glasati za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pošto je predstavnik Vlade prihvatio amandman radikala.

On je objasnio da Sporazum neće biti menjan, ali da će u zakon o ratifikaciji SSP-a biti ubačena obaveza Vlade Srbije da sporazum tumači tako da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

"Predstavnik Vlade je, uz neke tehničke ispravke koje sam učinio, prihvatio amandman SRS-a na Predlog zakona o potvrđivanju SSP-a, tako da očekujem da bi zakon mogao danas da bude izglasan i uz glasove poslanika SRS", rekao je Nikolić novinarima u parlamentu.

Na pitanje koje je tehničke ispravke učinio, Nikiolić je rekao da su postojala dva izraza koje Vlada Srbije nije htela da prihvati, ali da je zajedničkim radom amandman preformulisan.

"Predlagao sam da navedeno tumačenje SSP-a Srbija tumači kao sastavni deo sporazuma, onda smo se složili da ne treba da ulazimo u sporazum koji je već potpisan, nego da kažemo da će se Srbija u primeni SSP-a uvek rukovoditi navedenim tumačenjem, što je isto, ali nije tako grubo", rekao je Nikolić.

Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije prihvatio je amandman Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU kojim se precizira da je Kosovo deo Srbije.

Protiv tog amandmana na sednici odbora jedino je glasala poslanica Demokratske stranke Srbije Donka Banović koja je navela da je predlog o dodavanju interpretativne deklaracije o tome kako Skupština Srbije razume član 135. SSP-a za domaću upotrebu, a ne može da obavezuje drugu stranu.

Pomenuti i Kosovo

Prethodno su se predstavnici više poslaničkih grupa založili da se uz tekst SSP-a usvoji i neka vrsta izjave da se ratifikacijom SSP-a ne priznaje nezavisnost Kosova, kako bi i poslaničke grupe opozicije glasale za ratifikaciju SSP-a u Skupštini.

Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da postoji prostor da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU usvoji u Skupštini Srbije uz izjavu da se time ne potvrđuje priznanje nezavisnosti Kosova.

"Evropske integracije se ne mogu sprovesti bez minimuma saglasnosti. Mi u ovom trenutku vidimo prostor da se SSP usvoji uz izjavu parlamenta da se time ne potvrđuje priznanje nezavisnosti Kosova", rekao je Jovanović novinarima u Skupštini Srbije.

Za LDP je to od značaja jer je važno za društvo da sporazum ima podršku SRS-a i DSS-a, dodao je Jovanović.

A šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da bi sa EU trebalo razgovarati o tome da se u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ubaci odredba kojom bi se preciziralo da je Kosovo deo Srbije.

On je novinarima u Skupštini kazao da bi bilo dobro da se razgovara sa EU i da se neki naknadni aneks o tome ugradi u SSP, što bi omogućilo da se taj sporazum usvoji uz široku podršku.

"Ekonomski deo sprozuma je odličan, ali nedostaje deo u kome se govori da je Srbija celovita. Ako se to završi, onda je sve drugo nesporno i prihvatljivo je za sve", rekao je Ilić.

Drugi dan rasprave u Skupštini o SSP-u - 04.09.2008.

U nastavku objedinjene i načelne rasprave o predlogu zakona o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, poslanici vladajuće većine istakli su značaj tog sporazuma za Srbiju, dok su opozicioni poslanici ponovili kritike koje se odnose na nejasnoće oko statusa Kosova i Metohije u tom sporazumu. Traži se rešenje za zahtev Radikala. U toku je pauza.
Poslanik liste "Za evropsku Srbiju" Dragoljub Mićunović istakao je da SSP ima veliki značaj za Srbiju, jer se Srbija, kako je objasnio, posle dužeg kolebanja, na izborima opredelila za evropske integracije.

Mićunović je naglasio da sada oko toga nema dileme i da su svi politički faktori shvatili da integracija Srbije u EU nema alternativu. Prema njegovim rečima, svaka vlada mora da vodi dijalog sa opozicijom i da bi svi politički faktori trebalo da postignu konsenzus oko najvažnijih pitanja za zemlju.

"Verujem da ćemo posle ratifikacije poći ubrzanim integracijama Srbije, ne samo u Evropu, nego i u ostali svet", kazao je Mićunović.

Poslanik G17 plus Željko Ivanji istakao je da SSP Srbiji omogućava bolji i normalan život "koji u Evropi neće biti ugrožavan ni od kletvi ni od nadrilekara".

Njegova konstatacija da Srbija nema kontrolu nad Kosovom i Metohijom "ni u pravnom ni u faktičkom smislu" izazvala je niz replika radikala, koji tvrde da, dok postoji Ustav Srbije, Kosovo je sastavni deo Srbije "mada je faktički okupirano".

Teška karta za EU

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić reagovao je na Mićunovićevo izlaganje da je Evropa Srbiji oduzela 15 odsto teritorije i da "niko u Evropi nije platio takvu ulaznicu".

To je, prema rečima Ilića, ponižavajuće za jedan narod.

On je istakao da i opozicija hoće da Srbija uđe u EU, ali da Evropa "siledžijski uzima deo teritorije suvernoj državi bez blagoslova UN".

"Nemojte tako euforično da govorite o Evropi, budite ozbiljan političar. Mi dajemo 15 odsto naše teritorije, naše svetinje. Vi dajete, jer prihvatate EU bez ikakvog uslova. U EU treba da uđemo dostojanstveno kao ravnopravni partneri", kazao je Ilić.

Rešenje za zahteve SRS

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da se ulažu napori da se dođe do prihvatljive formulacije i širokog konsenzusa o SSP i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Đelić je rekao da se sa predstavnicima SRS-a razgovara o tome da li da njihov zahtev, da se u Predlog zakona o potvrđivanju SSP ubaci član koji govori da je Kosovo sastavni deo Srbije, bude deo zakona ili posebna deklaracija.
On je naveo da bi bilo bolje da široka većina podrži SSP i da se i u ovom slučaju pokaže da Srbija ni na koji način ne odustaje odpravične borbe za svoj teritorijalni integritet.

Poziv za opozicionu saradnju - 04.09.2008.

Zamenik predsednika SRS, Tomislav Nikolić uputiće u ponedeljak, 8. septembra, poziv za opozicionu saradnju čelnicima DSS-a i Nove Srbije, najavio je generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić.
Na konferenciji za novinare, Vučić nije želeo da precizira šta će biti sadržina poziva, dodavši da "radikali žele da čuju mišljenje DSS-a i NS-a".
Vučić je rekao da misli da se može postići "dogovor o nenapadanju, kako o nekom vidu parlamentarne tako i vanparlamentarne saradnje.

 

61 odsto građana Srbije za EU - 04.09.2008.

Ako bi bio raspisan referendum, 61 odsto građana bi glasalo za ulazak Srbije u EU, pokazuje istraživanje Strateškog marketinga.

Direktor te agencije Srđan Bogosavljević kaže da je 48 odsto birača identifikovalo nezaposlenost kao najveći problem Srbije, a odmah iza toga nizak standard. Kosovo se na listi najvećih problema Srbije zateklo na petom mestu.

OPrema rečima Bogosavljevića, hapšenje bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića i njegov transfer Haškom tribunalu nije uticao na rejting partija. On je naveo da čak 63 odsto građana ne zna za šta se pred Tribunalom terete Karadžić i Mladić.

Istraživanje Strateškog marketinga pokazalo je i da predsednik Srbije Boris Tadić i njegova Demokratska stranka uživaju najveću popularnost.

Kada bi izbori bili održani ove nedelje, sa istim izbornim listama kakve su bile na majskim izborima, koalicija Za evropsku Srbiju bi osvojila oko 41 odsto glasova.

Slede SRS sa 32 odsto birača DSS i Nova Srbija sa 13 odsto i LDP sa sedam procenata. Prema istraživanju, pitanje je da li bi koalicija oko SPS-a prešla cenzus, jer joj je podrška pala na četiri procenta.

Skupština po dnevnom redu - 03.09.2008.

Skupština Srbije nastavila je vanrednu sednicu i počela raspravu o prvoj tački dnevnog reda - rarifikaciji SSP-a.

Nastavak rada Skupštine posle letnje pauze (FoNet)

Potpredsednik vlade Božidar Đelić obrazlažio je poslanicima Predlog za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Đelić je za skupštinskom govornicom rekao da je ratifikacija SSP-a šansa da Srbija ojača svoju privredu i njeni građani dobiju priliku da bolje žive.

Odbijen amandman SRS-a

Vlada Srbije odbila je amandman SRS na Predlog zakona za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU kojim bi se preciziralo da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Radikali su predložili da se u tekst sporazuma doda novi član kojim bi Srbija, kao pravni sledbenik Jugoslavije, razumela sporazum kao potvrdu svog teriorijalnog integriteta, a posebno kao potvrdu da je Kosovo sastavni deo Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

 

Bez opstrukcije

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da radikali neće opstruisati rad parlamenta dok ne dobiju zvančni izveštaj MUP-a o dešavanjima na mitingu te stranke 29. jula u Beogradu.

Nikolić je novinarima u parlamentu rekao da će od toga kakav će biti izveštaj i od ponašanja nadležnih organa zavisiti i reakcija radikala.

Do statusa kandidata 2009. - 03.09.2008.

U razgovoru sa državnim vrhom Srbije u Briselu, zvaničnici EU su ocenili da Srbija može da dobije status kandidata tokom 2009.

Posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i delegacijom iz Beograda, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, izneo je, uz ogradu da je reč o procesu koji nije dobro vezivati za datume, svoj lični stav da "ukoliko sve bude išlo po planu i ako se ispune svi neophodni uslovi, Srbija bi mogla 2009. godine da dobije status kandidata za članstvo u EU."

Barozo je, međutim, dodao da Srbija ne može da podnese zahtev za dobijanje statusa kandidata pre nego što Savet ministara donese odluku da može da počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u zemljama EU.

Podsetimo, u EU insistiraju da ta odluka zavisi od pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, odnosno od hapšenja i izručenja preostalih begunaca, pre svega Ratka Mladića.

Barozo je ponovio da je bio impresioniran hapšenjem Radovana Karadžića što je ocenio kao "prekretnicu" u odnosima Srbije sa Haškim tribunalom.

On je izneo stav da bi taj čin EU morala da uvaži i da bi tako iskazana spremnost vlade u Beogradu na saradnju sa sudom morala da se odrazi i na odnose sa EU.

Barozo je dodao da misli da su se stekli uslovi da na snagu stupi Prelazni sporazum sa EU, koji je potpisan u aprilu ali odmah stavljen van snage do uspostavljanja pune saradnje Srbije sa Hagom.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je zadovoljan razgovorom sa Barozom i dodao da je zvaničnicima EU preneo da je stupanje na snagu Prelaznog sporazuma prvi prioritet Srbije.

Kao ostale je naveo nameru Beograda da što je pre moguće dobije status kandidata kao i želju da se građani Srbije, tokom 2009. godine, nađu na tzv. beloj Šengen listi.

On je pozvao EU da konkretnim potezima pokaže da je Srbija dobrodošla u tu organizaciju.

On je dodao da je Beograd odlučan u nameri da izruči Hagu i preostale begunce. "Čim ih nađemo odmah će sutradan biti izručeni," rekao je predsednik Srbije, odgovarajući na pitanje novinara.

Tadić je rekao da je svojim sagovornicima u Briselu preneo da "Srbija ne odustaje od Kosova i da neće priznati nezavisnost Kosova".

On je dodao da će Srbija ostaje pri inicijativi da o nezavisnosti Kosova "savetodavno mišljenje" treba da da Međunarodni sud pravde.

"Mi nismo želeli da sprovodimo agresiju na Kosovu, iako je nezavisnost nelegalna, nismo uvodili ekonomsku blokadu pokrajine," rekao je Tadić dodavši da je Beograd odlučio da koristi pravna sredstva u borbi za Kosovo koristi samo pravna sredstva.

Tokom dana Tadić će razgovorati sa Olijem Renom, Havijerom Solanom i
Hans Gert Peteringom, predsednikom Evropskog parlamenta.

Osim predsednika u delegaciji Srbije nalaze se i premijer Mirko Cvetković i šef diplomatije Vuk Jeremić.

Najavljeni dolazak ministra Božidara Đelića je otkazan pošto on učestvuje u skupštinskoj raspravi o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

 

Srpski državni vrh danas u Briselu - 03.09.2008.

Delegacija Srbije, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, razgovaraće danas u Briselu sa najvišim zvaničnicima EU.

Uoči puta u Brisel, predsednik Srbije je izjavio da je "važno da Srbija što pre ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", koji je sa EU potpisan u aprilu. Prva delegacija Beograda koja dolazi u Brisel posle formiranje nove vlade, najpre će razgovarati sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barosom, a potom sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

Oko 13 časova planiran je ručak sa visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, a zvanični deo posete završava se razgovorom sa predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom.

U kratkom saopštenju uoči današnjeg susreta, koje je izdao kabinet Havijera Solane navodi se samo da će tema razgovora biti odnosi Srbije i Unije i najnoviji događaji u regionu.

Prema nezvaničnim najavama iz Beograda, delegacija Srbije, u kojoj će osim predsednika države biti i predsednik Vlade Mirko Cvetković i ministri Vuk Jeremić i Božidar Đelić, pokušaće da ubedi evropske zvaničnike da je vreme da se ubrzaju evropske integracije Srbije, odnosno da bi trebalo staviti na snagu Prelazni sporazum sa Unijom koji je zamrznut do uspostavljanja pune saradnje Srbije i Haškog tribunala.

Zvaničnici Srbije suprotstaviće se argumentaciji onih članica Unije koje se zalažu da se Srbiji ne čine ustupci sve dok i poslednji haški begunac, a pre svih Ratko Mladić, ne budu u Hagu. U izjavi medijima uoči puta u Brisel predsednik Tadić je rekao da, posle izručenja Radovana Karadzića Haškom sudu, nije moguće Srbiji uputiti primedbu da izbegava saradanju sa Tribunalom, kao i da je završetak saradnje sa sudom jedan od prioriteta vlade u Beogradu.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je da će sa evropskim zvaničnicima biti razgovarano i o pitanjima vezanim za mir i stabilnost na Kosovu. Ta tema će verovatno podrazumevati i razgovor o evropskoj misiji na Kosovu, budući da se Srbija protivi pokušajima Euleksa da preuzme ovlašćenja od misije UN u oblasti policije, pravosuđa i carine.

Uvrede i kletve na račun predsednika Srbije - 02.09.2008.

Poslanici SRS-a uputili su za skupštinskom govornicom više uvreda i kletvi na račun predsednika Srbije Borisa Tadića.

"Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne božja kazna. Tadić je najveći izdajnik. Svakoga će jednog dana kletva da stigne", rekla je poslanica SRS-a Nataša Jovanović. Predsedavajuća nije prekinuila Jovanovićevu dok je izgovarala te reči.

Jovanovićeva je rekla da "srpska kletva nikad ne zastareva" i navela da su poslanici "valjda" to učili u osnovnoj i srednjoj školi.

Jovanovićeva je kazala da je Tadić "omražen od svakog Srbina" i optužila stranke vladajuće koalicije da učestvuju u "zaveri protiv srpskog naroda", da žele da demonstriraju silu, da pokažu "da su pravi tirani".

Istovremeno je iznela niz hvala na račun haškog optuženika Radovana Karadžića i lidera SRS-a Vojislava Šešelja, nazivajući ih srpskim junacima.

U optužbama joj se pridružila stranačka koleginica Vjerica Radeta, navodeći da je Tadić, a ne radikali, taj koji opstruiše sednicu Skupštine Srbije.

"Taj prokleti (Tadić) je odgovoran i za smrt Ranka Panića, i za ovo što se desilo na dan mitinga (SRS-a, 29. jula). Za sve je odgovoran diktator Tadić", rekla je Radeta.

Ona je navela da će suze majke demonstranta Ranka Panića "stići sve koji su učestvovali u njegovom ubistvu".

"Njena vrata je Boris Tadić trajno zatvorio. Ne može to proći bez prokletstva koje je uvek pratilo srpske izdajnike. Proklet bio i svaki radikal, i rod i porod, koji se ikad sastao sa Tadićem posle sramne isporuke Karadžića Hagu", poručila je Radeta.

Ona je optužila Tadića da se sprema da "proda" Vojvodinu, dok je ubijenog premijera i nekadašnjeg lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića nazvala "mafijaškim premijerom".

Rasprava o Poslovniku

Skupština Srbije danas je u 10 sati nastavila sednicu, na čijem je dnevnom redu više važnih međunarodnih sporazuma.

Skupština Srbije počela je danas rad posle više od mesec dana pauze ali su, umesto razmatranja tačaka koje su na dnevnom redu, poslanici Srpske radikalne stranke počeli da izlaze za govornicu ukazujući na povrede Poslovnika o radu.

Šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić je, reklamirajući povredu Poslovnika, zatražio odgovore vlasti o događajima na demonstracijama te stranke 29. jula u Beogradu i hapšenju Radovana Karadžića.

Parlament je na početku konstatovao da je prestao da važi poslanički mandat Željku Vasiljeviću sa liste SPS-PUPS-JS i Milošu Simonoviću za liste "Za evropsku Srbiju", zbog prelaska na drugu dužnost.

Dačić formirao radnu grupu - 02.09.2008.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić obavestio je poslanike Skupštine Srbije da je formirana osmočlana radna grupa koja bi trebalo da utvrdi šta se dešavalo na mitingu radikala povodom hapšenja Radovana Karadžića 29. jula u Beogradu.

Dačić je naveo da bi radna grupa, koja je formirana po njegovom nalogu, trebalo da utvrdi sve okolnosti pod kojima je došlo do incidenata i povređivanja građana i policajaca za vreme javnog skupa Srpske radikalne stranke.

Ministar policije je podsetio da je više puta izjavljivao da je policija imala nalog da ne upotrebljava silu, osim u slučaju napada na nju.

Poslanici SRS su najavili da sednica Skupštine Srbije neće moći da raspravlja o dnevnom redu dok ne dobiju odgovore vlasti o prebijanju funkcionera SRS-a i smrti demonstranta Ranka Panića.

Zakon o udžbenicima - 02.09.2008.

Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio da je neohodno doneti zakon o udžbenicima kako bi uspostavio red u oblasti izdavaštva.